del. br. 1346/2011 datum: 11. 11. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti (član 33. tačke 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

PREPORUKU

Novim Zakonom o opštem upravnom postupku, koji je u pripremi, trebalo bi na adekvatan način konkretizovati i operacionalizovati pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja u upravnim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima i interesima i pravo deteta na nezavisnog zastupnika u slučajevima konflikta interesa između deteta i njegovog zakonskog zastupnika u upravnom postupku. Potrebno je, takođe, propisati pravila o načinu saslušanja deteta kao stranke i svedoka u postupku, vodeći računa o potrebi da se spreči svaki vid sekundarne viktimizacije deteta.

O b r a z l o ž e nj e

Pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja je jedno od fundamentalnih prava deteta, garantovano čl. 12. Konvencije o pravima deteta. Priznanje i garantovanje ovog prava u skladu je sa savremenim pojmom prava deteta, čija se implementacija odvija kroz dva paralelna procesa: kroz proširivanje granica poslovne i procesne sposobnosti deteta i kroz konstituisanje posebnih, tzv. participativnih prava, koja su od krucijalnog značaja za ostvarivanje pravnog subjektiviteta deteta i neophodna pretpostavka za uživanje svih ostalih prava i sloboda deteta.

Pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja utvrđeno je čl. 65. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2005), kojim je propisano da dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje ima pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja, što uključuje pravo deteta da blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu potrebna za formiranje svog mišljenja i dužnost organa da mišljenju deteta posveti dužnu pažnja u svim pitanjima koja ga se tiču i u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelošću deteta. Porodičnim zakonom je propisano da dete koje je navršilo 10. godinu života može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima, da može samo, odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove, obratiti sudu ili organu uprave i zatražiti pomoć u ostvarivanju svog prava na slobodno izražavanje mišljenja, a da sud i organ uprave utvrđuju mišljenje deteta u saradnji sa školskim psihologom odnosno organom starateljstva, porodičnim savetovalištem ili drugom ustanovom specijalizovanom za posredovanje u porodičnim odnosima, a u prisustvu lica koje dete samo izabere (čl. 65).

Pravila kojima je konkretizovan način ostvarivanja prava deteta na slobodno izražavanje mišljenja u sudskom postupku sadržane su u čl. 266. Porodičnog zakona i ona se , saglasno čl. 286. st. 2. Porodičnog zakona, primenjuju i pred organima koji vode druge postupke ako se ti postupci odnose i na prava deteta.

Pravo deteta na kolizijskog zastupnika regulisano je u čl. 265. Porodičnog zakona. Zakonom je propisana mogućnost da dete starije od 10 godina koje je sposobno za rasuđivanje traži od organa starateljstva postavljanje kolizijskog staratelja, odnosno da traži od suda postavljanje privremenog zastupnika. Prema čl. 286. st. 2. Porodičnog zakona, odredbe kojima je regulisano postavljanje kolizionog zastupnika detetu primenjuju se i u postupcima pred drugim organima koji vode druge postupke ako se ti postupci odnose i na prava deteta.

U pogledu saslušanja deteta kao stranke i svedoka u postupku, Porodični zakon ne sadrži posebna pravila, tako da se primenjuju opšta procesna pravila o saslušanju stranaka i svedoka u sudskom, odnosno upravnom postupku. Iskustvo pokazuje da pojedina opšta procesna pravila o saslušanju deteta kao stranke i svedoka nisu adekvatna i da je potrebno propisati posebna pravila koja obezbeđuju da se prilikom saslušanja deteta uzmu u obzir njegov uzrast, svojstva njegove ličnosti, obrazovanje i prilike u kojima živi, uz nastojanje da se izbegnu moguće štetne posledice postupka po njegovu ličnost i razvoj.

Važeći Zakon o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010) ne sadrži pravila o načinu ostvarivanja prava deteta na slobodno izražavanje mišljenja i drugih prava koja dete ima u postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima. Primena propisa sadržanih u Porodičnom zakonu, kojima je regulisano pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja i ostala prava koja dete ima kada u različitim procesnim ulogama učestvuje u postupku, pokazuje da postoje brojni problemi i teškoće u primeni propisa jer mnogi od njih nisu dovoljno jasni i međusobno usklađeni, a postoje izvesne zakonske praznine.

Imajući u vidu potrebu za adekvatnom konkretizacijom i operacionalizacijom načina ostvarivanja prava deteta kao učesnika u upravnom postupku kako bi se predupredio svaki vid arbitrernosti i diskriminacije u ostvarivanju ovih prava, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje da se novim Zakonom o opštem upravnom postupku detaljno reguliše način ostvarivanja prava deteta na slobodno izražavanje mišljenja i prava na nezavisnog zastupnika, kao i način saslušanja deteta kao stranke i svedoka u upravnom postupku, uz poštovanje međunarodnih standarda u oblasti prava deteta.

Poverenica ističe da je usvajanje pravila o načinu ostvarivanja prava deteta kao učesnika u upravnom postupku značajno i s aspekta zaštite deteta od diskriminacije, u onim slučajevima kada se ova zaštita ostvaruje pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, budući da je u čl. 40. Zakona o zaštiti od diskriminacije propisano da se na postupak pred Poverenikom shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Inicijativa za regulisanje načina ostvarivanja prava deteta u upravnom postupku, upućena Ministarstvu za državnu upravu, lokalnu samoupravu, ljudska i manjinska prava