Poštovani narodni poslanici i poslanice, Vaše ekselencije, uvaženi direktori i direktorke kompanija i preduzeća, predstavnici i predstavnice civilnog društva i medija, poštovani gosti, partneri i prijatelјi,
izuzetna mi je čast i zadovolјstvo da vas sve pozdravim i zahvalim što ste se odazvali našem pozivu, pokazujući, i na taj način, da smo ujedinjeni oko ideje ravnopravnosti i jednakih šansi za sve naše građane, kao i da pravila biznisa i lјudska prava nisu na različitim već na istoj strani, s obzirom da se ekonomija ne može odvojiti od lјudi ni u jednom aspektu njene pojavnosti. Upravo suprotno – raznolikost perspektiva, talenata, znanja i iskustava, raznolikost u kome se uvažava svaki pojedinac, i predstavlјaju put do uspeha u biznisu. Da smo na pravom putu uverili ste nas svi vi, naši partneri i prijatelјi, ali i kompanije koje danas nisu bile u prilici da prisustvuju našoj konferenciji, ali su spremne da prihvate naš Kodeks ravnopravnosti u svom poslovanju.

Danas Poverenik za zaštitu ravnopravnosti,  zajedno sa svojim partnerima – uspešnim kompanijama, međunarodnim i domaćim institucijama i organizacijama – daje svoj mali doprinos izgradnji jake, stabilne i uspešne Srbije. Ravnopravnost svih građana nije  princip koji treba poštovati zbog toga što je moderan ili nametnut od bilo koga, već je on važan upravo zbog kvaliteta života i dostojanstva naših građana i predstavlјa i osnov ostvarivanja svih drugih  lјudskih prava.

Posebno me je ohrabrilo i obradovalo što su nam gotovo svi prisutni učesnici, prilikom dogovora o našem današnjem događaju, rekli da oni već rade u skladu sa načelima i kodeksom ravnopravnosti i poštovanja svakog zaposlenog i da su svesni da je to način i temelј uspešnog poslovanja, koji nije baziran na predrasudama i stereotipima o bilo kom zaposlenom zbog njegove boje kože, nacionalne pripadnosti, pola ili bilo kog drugog ličnog svojstva. Za našu instituciju je to od izuzetnog značaja, s obzirom da smo nažalost ponekad, shodno nadležnostima, u prilici da u javnosti iznosimo one loše primere – slučajeve diskriminacije, koja je najčešća upravo prilikom zapošlјavanja i na tržištu rada. Naime, naša zakonska obaveza je da o nepostupanju po preporuci Poverenika poslodavcu – da otkloni akt diskriminacije – obavestimo javnost putem medija, takođe, naših cenjenih partnera u ovom zajedničkom poslu. Uzimajući sve to u obzir, znamo da nismo sami u naporima ka punoj ravnopravnosti i stvaranju uslova za jednake šanse, svuda i na svakom mestu, pa i na tržištu rada. Ohrabruje što vidimo da se u velikoj meri različitosti doživlјavaju kao bogatstvo i potencijal – što su nam potvrdili i mnogi i ovde prisutni privredni lideri i  predvodnici u  stvaranju i prenošenju dobrih praksi, što je ujedno i klјučna poruka Kodeksa ravnopravnosti, koji danas predstavlјamo. Namena ovog praktičnog i operativnog dokumenta jeste da bude, da se tako izrazim, alat – ali i mali podsetnik u sprovođenju principa jednakih šansi u postupku zapošlјavanja i na radu što sve zajedno, u krajnjem, ima za cilј unapređenje samog procesa rada kod poslodavca. Motivisan i zadovolјan radnik najveća je vrednost kompanije, a radno okruženje čine i povezanost među lјudima i atmosfera na radu. Najnovija istraživanja na globalnom nivou ponovo i ponovo dokazuju ono što već znamo – da je srećan i zadovolјan radnik daleko produktivniji i bolјi u rešavanju svojih radnih zadataka i zato najuspešnije kompanije pronalaze načine da svoje radnike motivišu i učine zadovolјnijim, što utiče između ostalog i na rast profita, o čemu ćemo kasnije i čuti  mnogo više iz vaših izlaganja.

Uostalom, podsetiću na reči jednog od najpoznatijih psihologa današnjice, Danijela Golemana, koji je isto ovo rekao, ali na drugačiji način: „Pravi lider svestan je dve stvari: prvo, da ne zapošlјava kompjuterski program, već živu osobu, i drugo, nije važno da zna samo da dobro vodi svoj tim, već da ume da bude i dobar član tog tima”.  U najmoćnijoj dolini sveta, Silicijumskoj, značajan postulat i uslov uspeha je što više međusobne komunikacije, solidarnosti i razmene mišlјenja među zaposlenima, koji su uglavnom iz međusobno georgafski vrlo udalјenih zemalјa i različitih socijalnih I kulturoloških milјea, ali upravo to doprinosi stvaranju najkreativnijih ideja, koje u novom digitalnom dobu predstavlјaju motor razvoja  svake privrede. Na ovom mestu se ne brine za novac, već samo za dobru ideju,  koje ne može bez dobrog tima, a timove uvek čine lјudi sa svim svojim vrlinama, pa čak i manama, posebnim znanjima, veštinama i sposobnostima i, naravno, pripadnostima različitim nacijama, verama,  društvenim grupama, osim što su različitog pola, socijalnog statusa, zdravstvenog stanja,  i godina ili, recimo, imaju neki oblik invaliditeta. Naravno taj svet nije bez mana, a pre svega u pogledu regulisanja digitalnog tržišta rada za koje Zigmar Gabrijel kaže: “ Moramo da formulišemo odnose na tržištu rada, u kojem klikvorkeri neće postati obespravlјeni nadničari digitalne moderne.”

Rekla sam na početku da je danas dan za promociju ravnopravnosti, posebno na tržištu rada i da neću govoriti o drugoj strani medalјe – diskriminaciji – o kojoj, kao nadležna, dovolјno govorim kada je za to vreme i mesto. Diskriminacija prilikom zapošlјavanja i na tržištu rada je najveći izazov i oblast u kojoj ima najviše posla za sve institucije za ravnopravnost u čitavoj Evropi, sa kojima, da podsetim i na to, imamo izuzetno dobru saradnju, a kao najintenzivniju – onu u regionu. Upravo smo prošle godine, na istom ovom mestu, ovoj temi posvetili posebnu pažnju, doduše u nešto drugačijem sastavu, sa jedanaest institucija iz regiona, mojih poštovanih koleginica i kolega, kada smo potpisali i dokument o saradnji na suzbijanju diskriminacije i pokazali da smo spremni da budemo razvojna snaga u okviru društvenih procesa u našim zemlјama. Istu tu snagu vidim i danas. Sigurna sam da sa svima vama delimo viziju Srbije kao otvorenog i tolerantnog društva ravnopravnih lјudi, koje svima pruža jednake mogućnosti. Primenom Kodeksa učinićemo još jedan važan korak ka ostvarenju te vizije, jer smo mi zrelo društvo, u kome je ravnopravnost vrednost koja je neupitna i koju zajednički delimo sa svima,  a ta zrelost podrazumeva da znamo kako stoje stvari, između ostalog, i na tržištu rada, ili kako bi to mnogo bolјe rekao dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Hari Markovic: „Tržište nema ni srca ni mozga, pa stoga ne možemo očekivati od njega da svesno rešava svoje unutrašnje nejednakosti. Mi sami treba da ispravlјamo te nejednakosti.“

Hvala vam svima na pažnji!