Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković učestvovala je na zajedničkom sastanku između narodnih poslanica i poslanika, predstavnika državnih institucija, nevladinih organizacija i civilnog sektora na temu predloga Zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca koji se nalazi u skupštinskoj proceduri.
Poverenica Janković ukazala je na neophodnost jasnog definisanja pojma diskriminacije, onako kako stoji u Zakonu o zabrani diskriminacije koji predstavlja osnovni antidiskriminacioni zakon.
„U definiciji ovog pojma izostavljeno je ključno obeležje, a to je da je diskriminacija neopravdano pravljenje razlika”, rekla je poverenica.
Ona je naglasila da nije dobro da se nasilje nad ženama označava kao oblik diskriminacije nad ženama, iako je nesporno da je ono često uzrokovano nepravednim položajem žena u društvu. Postojala bi opasnost da žrtve rodno zasnovanog nasilja potraže zaštitu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji ne može da im pruži adekvatnu pravnu pomoć. To bi moglo da obeshrabri žrtve nasilja u traženju dalje pomoći.
Takođe, primedba poverenice na ovaj zakon odnosila se i na član koji kaže da je poslodavac i pružalac usluge, koji u radnom odnosu ima više od 250 lica, dužan da svake godine usvoji plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti i radne angažovanosti žena i muškaraca za prethodnu godinu. Poverenica Janković predlažila je da se ova odredba zakona primenjuje na sve poslodavace i pružaoce usluga koji u radnom odnosu imaju više od 50 zaposlenih.
Poverenica je ukazala i na odredbu člana 35. kojom je propisano pravilo da se kod svakog izricanja maksimalnog propisanog iznosa kazne za prekršaje izriče i mera javnog objavljivanja kazne o trošku kažnjenika. Ona smatra da ne postoji opravdani razlog zbog koga je mera javnog objavljivanja kazne ograničena samo na lica kojima je izrečena maksimalna kazna, naročito imajući u vidu da je cilj mere javnog objavljivanja kazne da se ostvari generalna prevencija i da se diskriminator podvrgne i moralnoj osudi.
Poverenica smatra da bi predlog Zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca bio kvalitetnije urađen da je prošao javnu raspravu i da nije dobro da se usvaja u hitnoj proceduri, bez dodatne analize i razmatranja mišljenja svih zainteresovanih subjekata.
Sastanak je organizovala Ženska parlamentarna mreža na inicijativu grupe aktivistiknja i ekspertkinja okupljenih oko Ženske platforme za razvoj Srbije: prof. dr Marijana Pajvančić, Biljana Maletin, Višnja Baćanović, Tanja Ignjatović… U radu sastanka učestvovali su i članovi Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vladimir Božović, Dragan Knežević i Branka Drašković.
Foto: Fonet
