br. 07-00-8/2013-02 datum: 8. 7. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe O. z. lj. p. iz N, koja je u ime S. V, podneta protiv D. K. iz B. U pritužbi je navedeno da je 10. maja 2013. godine, na parkingu ispred pekare „N” u N, D. K. upućivala pretnje i uvredljive reči S. V. zbog njenog invaliditeta, i to: „bogalju, invalidu, dokusuriću te, nalupaću ti šamare, razbiću ti telefon…” D. K. je u izjašnjenju navela da ovo nikada nije izgovorila, već da je S. V. njoj pretila, vređala je i vrištala, te da je, kako bi S. umirila rekla: „Nema potrebe da se plašiš, nemoj da me vređaš i nemoj da mi pretiš bez razloga.” Imajući u vidu da su navodi S. V. i D. K. međusobno protivrečni, a da svedokinja koja je prisustvovala ovom događaju nije dostavila svoj iskaz, u konkretnom slučaju nije bilo moguće utvrditi šta je tačno rečeno ovom prilikom. Pošto podnosilac pritužbe nije učinio verovatnim akt diskriminacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da nije utvrđeno da je D. K. izvršila akt diskriminacije na osnovu bilo kog ličnog svojstva S. V.

1. TOK POSTUPKA

1.1. O. z. lj. p. iz N, u ime S. V. iz N, podneo je Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbu protiv D. K. iz B. U pritužbi je navedeno:

– da je S. V. osoba sa invaliditetom i korisnica kolica;
– da je 10. maja 2013. godine bila na parkingu ispred pekare „N” u N, iza automobila u kom se nalazila D. K. i htela da dozove zaposlenu iz pekare da joj iznese pecivo;
– da je D. K. počela da je vređa kada je videla da je u kolicima, psovala je i pretila zbog njenog invaliditeta, upućujući joj uvrede: „invalidu, bogalju, dokusuriću te, nalupaću ti šamare, razbiću ti telefon…”;
– da je S. V. u tom trenutku pozvala policiju, koja je uzela izjave od nje i svedoka, a da je sve ovo čula i videla J. P, zaposlena u pekari „N”;
– da je zbog ovog događaja protiv D. K. podnela i krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu, zbog krivičnog dela zlostavljanja i mučenje iz čl. 137. st. 2. KZ, u sticaju sa krivičnim delom iz čl. 138. st. 1. KZ, koja je odbačena;
– da je od Policijske stanice u Negotinu dobila obaveštenje da je pokrenut prekršajni postupak protiv D. K.

1.2. Uz pritužbu su dostavljeni sledeći dokazi: obaveštenje Osnovnog javnog tužilaštva u Negotinu o odbacivanju krivične prijave S. V. od 9. decembra 2013. godine, obaveštenje MUP-a, PU u Boru od 21. juna 2013. godine o pokretanju prekršajnog postupka, izveštaj lekara specijaliste i prigovor S. V. zbog odbacivanja krivične prijave.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje D. K. iz B.

1.4. U izjašnjenju D. K, navedeno je:

– da je S. V, pred nadležnim državnim organima u Negotinu, pokrenula postupke protiv nje;
– da je Osnovno javno tužilaštvo u Negotinu našlo da u njenom ponašanju nisu ispunjena bitna obeležja krivičnog dela iz čl. 138. st. 1. KZ i čl. 137. st. 2. KZ.
– da S. V. širi neistine o njoj, kako bi je omalovažavala i prikazala u negativnom smislu;
– da reči koje je S. V. navela u pritužbi, nikada nije spomenula, niti uputila, da se S. V, koju inače ne poznaje, nije ni približila, jer je između njenog automobila i S. bilo najmanje pet metara;
– da je išla metar unazad kako bi se uključila u saobraćaj, kada je S. V. počela da vrišti, da je vređa, da joj preti da će je njen otac ubiti, da ona ne zna ko stoji iza nje;
– da je tada izašla iz kola, kako bi umirila S, rekavši joj: „Nema potrebe da se plašiš, ja sada idem napred, neću unazad, nemoj da me vređaš i nemoj da mi pretiš bez razloga.”
– da je nakon toga otišla i sve se završilo na tome, a da S. piše neistine o njoj i na društvenoj mreži Facebook, jer ima previše slobodnog vremena.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe, dokaza koji su dostavljeni, kao i navoda iz izjašnjenja, može se konstatovati da je 10. maja 2013. godine u Negotinu, na parkingu ispred pekare „N”, došlo do konflikta između S. V. i D. K.

2.2. Uvidom u dokaze dostavljene uz pritužbu, utvrđeno je da je konfliktna situacija između S. V. i D. K, rezultirala podnošenjem krivične prijave protiv D. K, ali je prijava odbačena, kao i da je Ministarstvo unutrašnjih poslova podnelo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv D. K.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije , odredbom člana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.5. Odredbom čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje, dok je čl. 26. st. 1. propisano da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu, javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja, može se konstatovati da su S. V. i D. K. imale konflikt 10. maja 2013. godine u Negotinu, na parkingu ispred pekare „N”. S obzirom na predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je ponašanje D. K. prema S. V. zasnovano na njenom ličnom svojstvu – invaliditetu.

3.7. U pritužbi je navedeno da je ovom događaju prisustvovala i J. P, zaposlena u pekari „N” u N. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti uputila J. P. zahtev da dostavi svoj iskaz o ovom događaju. J. P. je ovaj zahtev primila 12. juna 2014. godine, ali u ostavljenom roku nije dostavila svoj iskaz.

3.8. Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazala je da su navodi S. V. i D. K. međusobno protivrečni. Podnositeljka pritužbe tvrdi da joj je D. K. pretila i da je vređala zbog invaliditeta, upućujući joj uvrede: „invalidu, bogalju, dokusuriću te, nalupaću ti šamare…”, dok D. K. navodi da je S. V. njoj pretila, a da je ona pokušala da je umiri. S obzirom da do okončanja postupka J. P, svedokinja koja je prisustvovala događaju, nije dostavila iskaz, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se iz činjenica i dokaza koji su ponuđeni ne može utvrditi šta se tačno desilo na parkingu ispred pekare „N” u N, odnosno, šta je tom prilikom izgovoreno. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje, na osnovu raspoloživih dokaza, da nije dokazano da je D. K. izgovorila navedene reči, te da, samim tim, akt diskriminacije nije učinjen verovatnim.

3.9. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da se u konkretnom slučaju ne može utvrditi da je D. K. diskriminisala S. V, upućujući joj uvrede zbog njenog invaliditeta. S druge strane, ovo ne znači da u događaju koji je opisan nije došlo do eventualne povrede nekog drugog prava, koje nije u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi O. z. lj. p. iz N, koja je u ime S. V. podneta protiv D. K. iz B, nije utvrđeno da je D. K. izvršila akt diskriminacije na osnovu bilo kog ličnog svojstva S. V.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba O. z. lj. p. iz N. zbog diskriminacije na osnovu invalititeta u oblasti privatnih odnosa