- 07-00-688/2015-02 datum: 28.3.2016.
<p style=”text-align: center;”><span style=”font-size: 14pt;”><strong>MIŠLjENjE</strong></span></p>
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe Obrazovno kulturne zajednice R.R, protiv T.V, autorke emisije „Ž.P.”, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. U pritužbi je navedeno da je autorka i voditeljka T.V, tokom emisije „Ž.P.”, u epizodi „A.P.”, navodeći „nacionalnost maloletnog lica klasifikujući ga pritom kao malog nasilnika jer je bio u grupi dece koja su pokazala nasilno ponašanje, čija se nacionalnost ne navodi” „dozvolila generalizaciju kojom se romskoj zajednici pripisuje divljačko ponašanje, svojstveno njima”. U izjašnjenju P. televizije navedeno je da jedini kontekst u kome se u okviru emisije spominje pridev „romsko” nije nacionalna pripadnost već opisivanje određenog događaja koji se desio u romskom naselju, gde je navedeno isključivo sa aspekta opisivanja činjenica i hronologije događaja. U toku postupka utvrđeno je da nije direktno navedena nacionalna pripadnost izvršilaca nasilja nad maloletnim detetom, već da se nacionalna pripadnost jednog od maloletnika može naslutiti kada su pomenuti njegova majka, baba i rođaci koji žive u naselju „C.Z.” u N. i da T.V. svojim pitanjima, komentarima i izjavama ističe svoj negativan stav o nasilničkom ponašanju uopšte, te da nacionalna pripadnost učesnika u nasilju nije relevantna. Na osnovu analize pritužbe i izjašnjenja i uvidom u epizodu „A.P.” utvrđeno je da T.V, autorka i voditeljka emisije nije izvršila akt diskriminacije, odnosno, svojim komentarima i izjavama nije pripisala „divljačko ponašanje” pripadnicima romske nacionalnosti i time izazvala povredu dostojanstva na osnovu njihovog ličnog svojstva. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da T.V. svojim izjavama i komentarima u epizodi „A.P.” nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
<strong>1. TOK POSTUPKA</strong>
1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu Obrazovno kulturne zajednice R.R, protiv T.V, autorke emisije „Ž.P.”, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.
1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
– da je T.V, u emisiji „Ž.P.”, u epizodi „A.P.”, koja je emitovana u dva dela, 28. oktobra i 4. novembra 2015. godine, navela pripadnost romskoj nacionalnoj manjini jednog maloletnog dečaka, klasifikujući ga kao malog nasilnika jer je bio u grupi dece koja su pokazala nasilničko ponašanje, a čija se nacionalnost ne navodi;
– da je ovim komentarom autorka i voditeljka emisije T.V. izvršila generalizaciju kojom se romskoj zajednici pripisuje „divljačko ponašanje, svojstveno njima”;
– da je senzacionalističkim navođenjem nacionalne pripadnosti deteta voditeljka izvršila akt diskrminacije i podstakla na netoleranciju prema čitavoj romskoj zajednici u Srbiji;
– da je na taj način prouzrokovala osudu javnog mnjenja u odnosu na čitavu romsku zajednicu u Srbiji, što dokazuju komentari na prilog „A.P.” na kanalu YouTube.
1.3. U prilogu pritužbe dostavljena je sledeća dokumentacija: 1) dopis Obrazovno kulturne zajednice R.R. upućen P. televiziji i T.V. i 2) fotografija komentara na kanalu Youtube ispod emisije „A.P.”.
1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje M.G, direktorke P. televizije d.o.o. Beograd (u daljem tekstu: P. TV) i T.V, autorke emisije.
1.5. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:
– da je „Ž.P.” emisija koja govori o ljudima, njihovim životima, sudbinama i do sada se bavila nizom raznovrsnih tema,
– da se u otvorenom razgovoru autorka i voditeljka emisije dotiče tema koje interesuju javnost, posebno jer o njima govore akteri i svedoci, ljudi koji uglavnom nisu poznati široj javnosti, iako su javnosti poznati događaji u kojima su oni direktno učestvovali,
– da su konkretne epizode emisije na koje se odnosi pritužba emitovane 27. i 28. oktobra 2015. godine, pod nazivom „A.P.”, u ukupnom trajanju od 1 čas i 40 minuta,
– da je tema navedenih epizoda vršnjačko nasilje, nasilje u školama, predstavljeno kroz prizmu slučaja konstantnog vršnjačkog nasilja koje se dešavalo tokom 2010. i 2011. godine u N, u Osnovnoj školi „S. M. M.”, nad tada četrnaestogodišnjim dečakom, koji je u maju 2011. godine izvršio samoubistvo, nakon višemesečne psihičke i fizičke torture koju je doživljavao;
– da su gosti i sagovornici T.V. bili roditelji preminulog dečaka, koji su u dve emisije hronološki pričali o svemu što im se događalo, o nasilju nad njihovim sinom;
– da je sve potkrepljeno i navodima iz zvanične sudske dokumentacije, iz postupaka koji su ranije pokrenuti pred nadležnim organima i niškim sudovima protiv trojice maloletnika zbog povreda nanetih vršnjaku, kao i protiv škole i direktorke, te da je u tom smislu citiran niz izvoda i izjava iz navedenih dokumenata koji su predstavljali dokaze u sudskom postupku;
– da su roditelji kroz obe emisije govorili i opisivali sve činjenice koje su se u vezi sa temom događale u periodu od osam meseci i da su navedeni događaji imali veliki broj učesnika, kako bi bili predstavljeni svi aspekti navedene priče;
– da imena izvršilaca nasilja nisu navođena, s obzirom da su u momentu izvršenja bili maloletni, kao ni njihove nacionalne pripadnosti, ni romska niti bilo koja druga;
– da jedini kontekst u kome se u okviru emisije spominje pridev „romsko” nije nacionalna pripadnost već opisivanje određenog događaja koji se desio u romskom naselju, gde je navedeno isključivo sa aspekta opisivanja činjenica i hronologije događaja;
– da je otac, kao sagovornik u emisiji, u cilju opisivanja šta se događalo u određenim slučajevima, naveo da je zajedno sa sinom „otišao u romsko naselje kako bi potražio staratelje jednog od dečaka koji je vršio nasilje, te da ga je tamo napala grupa ljudi, za koje pritom ne navodi da su romske nacionalnosti, i da „on ne pravi nikakva odvajanja po tom pitanju, da su svi ljudi isti.”
– da je u emisiji isključivo navedena činjenica da se nešto dogodilo u romskom naselju u N. i da je u daljem toku emisije navedeno da se neki od događaja desio „kod vazdušne banje”, pa je apsolutno neosnovano tvrditi da je namera bila da se nasilničko ponašanje poveže sa nacionalnom pripadnošću, jer su svi dečaci koji su vršili nasilje, okarakterisani kao nasilnici;
– da se u emisiji citira i izjava tadašnje razredne starešine, koja glasi: „Ja sam pozvala dežurne u PU Niš i prijavila događaj da su me vređale žene romske nacionalnosti. Ja bih sigurno prijavila događaj tako što bih otišla do PU Niš ali kada sam se stišala, nakon uzbuđenja i uznemirenja shvatila sam da bi sva deca iz C.Z. (romsko naselje), prestala da idu u školu”, te da je taj citat pročitan u kontekstu objašnjenja činjeničnog stanja;
– da podnosilac pritužbe potkrepljuje tvrdnje da je emisija pozvala na netolerantnost prema određenoj zajednici a na osnovu pojedinačnog slučaja, na osnovu nekoliko negativnih komentara na račun romske zajednice, koje je pronašao na sajtu YouTube, postavljenih ispod emisije, ne uzimajući u obzir da su ovi komentari upravo pojedinačni slučajevi netolerancije pojedinih pripadnika društvene zajednice prema drugima, te da izdvojeni komentari nisu niti mogu biti dokaz da je emisija uticala na gledaoce na ovaj način;
– da se iz emisije u celini, niti iz bilo kojeg njenog pojedinačnog dela nije mogao steći utisak da je namera autorke bila da se divljačko ponašanje veže za pripadnike romske nacionalne manjine i da tako nešto nije ni rečeno niti prikazano;
– da je cilj emisije bio razvijanje društvene svesti o vršnjačkom nasilju, psihičkih i fizičkih posledica, koje se zanemaruju, a koje prate žrtve takvog nasilja, poziv da se o navedenom društvenom problemu govori javno, kao i da se razviju i pooštre mehanizmi za zaštitu;
– da je pokazatelj kako je ova emisija zaista uticala na gledaoce pojava inicijative za usvajanje „Aleksinog zakona”, koji bi u zakonske okvire smestio borbu protiv vršnjačkog nasilja;
– da stav P. TV nikada nije bio niti će biti podsticanje govora mržnje i drugih negativnih vrednosti, niti je do toga došlo u konkretnom slučaju i da je P. TV od osnivanja do danas radila isključivo na afirmaciji pozitivnih vrednosti, što će činiti i u budućnosti.
<strong>2. ČINjENIČNO STANjE</strong>
2.1. U toku postupka izvršen je uvid u emisiju „Ž.P.”, epizodu „A.P.” emitovanu na P. TV. T.V, autorka i voditeljka emisije, vodila je razgovor sa roditeljima A.J. koji je izvršio samoubistvo usled vršnjačkog nasilja koje je trpeo u Osnovoj školi „S. M. M.” u N. Uvidom u emisiju zaključeno je da su trojica dečaka maltretirali dečaka u toku 2010. i 2011. godine, da voditeljka i roditelji maloletnog dečaka u toku emisije nisu direktno pomenuli nacionalnu pripadnost nijednog od trojice maloletnika, ali je pomenuto da su majka, baba i rođaci jednog od maloletnih nasilnika Romi koji žive u naselju „C.Z.” u N.
2.2. U vezi sa događajem koji se desio u naselju „C.Z.” u N, voditeljka T.V. konstatovala je činjenice koje su se desile i postavljala je pitanja u vezi sa tim događajem na sledeći način: „A. izleće iz kola i tu praktično se dešava pokušaj linča Vas i Vašeg sina. Kako je to izgledalo?”. „Koliko je njih iz romskog naselja bilo?. Naoružani noževima, motkama, sekirama?”. Roditelji A.J, odnosno njegov otac je nastavio priču o tom događaju na osnovu njenih pitanja, pri čemu je detaljno opisao šta se desilo u naselju „C.Z.” u N.
2.3. U toku emisije sagovornici su razgovarali, između ostalog i o događaju „kod vazdušne banje”, kada je maloletni N.T. pretukao A. J, usled čega je dečak zadobio potres mozga, kao i o događaju u školskom dvorištu, kada mu je treći nasilnik, maloletni V.O. pretio da će ga pretući, što je bio poslednji nasilnički napad na njega pre nego što je izvršio samoubistvo. U vezi sa oba događaja, voditeljka je postavljala pitanja i komentarisala i na taj način podsticala sagovornike da detaljno pričaju o tučama i napadima na njihovog sina, što je doprinelo formiranju jasne slike o celokupnoj situaciji i temi emisije „A.P.”.
<strong>3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA</strong>
3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirala je navode iz pritužbe, navode iz izjašnjenja, kao i izjave autorke i voditeljke T.V. u emisiji „Ž.P.”, epizodi „A.P.”.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine , u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih. Takođe, čl. 76. Ustava RS pripadnicima nacionalnih manjina garantovana je ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je članom 81. propisano da Republika Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji.
3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.
3.6. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.
3.7. Odredbom čl. 75. Zakona o javnom informisanju i medijima , propisano je da se idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.
Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.8. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je T.V, autorka i voditeljka emisije „Ž.P.”, u epizodi „A.P.”, svojim izjavama o Romima povredila dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine.
3.9. Na osnovu navoda iz izjašnjenja i uvida u epizodu „A.P.” može se konstantovati da nije direktno pomenuta nacionalna pripadnost trojice dečaka koji su učestvovali u nasilju nad maloletnim detetom. Naime, razgovor između roditelja dečaka koji je pretrpeo nasilje i voditeljke T.V. tekao je hronološkim redom, od kada je dečaka prvi put pretukao maloletni A.M. U toku razgovora u kom roditelji i voditeljka razgovaraju o incidentu koji se desio u naselju „C.Z.”, voditeljka je pomenula da je u pitanju romsko naselje i dala je reč ocu maloletnog dečaka da gledaocima ispriča šta se u tom naselju desilo, što je on detaljno opisao. O nacionalnosti jednog od dečaka se može naslutiti tek kada je otac prilikom opisa događaja rekao da su njegovi majka, baba i ostala rodbina Romi.
3.10. S obzirom na navode iz pritužbe da je voditeljka divljačko ponašanje, odnosno pokušaj linča maloletnog dečaka i njegovog oca od stanovnika naselja „C.Z.”, generalizovala i prikazala kao svojstveno romskoj zajednici, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je izjave voditeljke u toku epizode „A.P.”. Analiza je pokazala da je T.V, s obzirom da je sa detaljima teme razgovora bila upoznata i pre snimanja emisije, svojim izjavama i upitnim rečenicama navodila oca da priča o tom događaju, kao jednom od najvećih uzročnika zdravstvenih problema njegovog sina, koji će kasnije dovesti do ozbiljnijih posledica. Cilj izjava kao što su: „A. izleće iz kola i tu praktično se dešava pokušaj linča Vas i Vašeg sina. Kako je to izgledalo?”. „Koliko je njih iz romskog naselja bilo?. Naoružani noževima, motkama, sekirama?”, bio je da opišu ozbiljnost situacije u kojoj su se našli A. i njegov otac.
U vezi sa prikazivanjem zvaničnog sudskog dokumenta u emisiji koji sadrži izjavu razredne starešine dečaka: „Ja sam pozvala dežurne u PU Niš i prijavila događaj da su mene vređale žene romske nacionalnosti. Ja bih sigurno prijavila događaj tako što bih otišla do PU Niš ali kada sam se stišala, nakon uzbuđenja i uznemirenja shvatila sam da bi sva deca iz C.Z, romskog naselja, prestala da idu u školu, jer pripadnici romske nacionalnosti tako reaguju”, treba ukazati da je cilj prikazivanja ove izjave bilo objašnjenje zašto razredna starešina slučaj nije prijavila policiji, što je bitna činjenica u opisivanju celokupne situacije, odnosno, objašnjenju da je škola prikrivala nasilje koje je dečak trpeo u toku dužeg vremenskog perioda. Takođe, prikazivanjem/čitanjem ove izjave voditeljka emisije nije istakla, niti pripisala „divljačko ponašanje” romskoj zajednici, već je navodila činjenice koje su bitne u razumevanju razvoja događaja.
3.11. U daljem toku emisije sagovornici su razgovarali o incidentu koji se desio „kod vazdušne banje”, gde je maloletni N.T. pretukao dečaka, koji je tada zadobio potres mozga. U emisiji su prikazana sudska dokumenta – izjava razredne starešine, izveštaj o vaspitnom radu sa N.T, A. izjava o toj tuči i izveštaj lekara. Sagovornici su razgovarali i o detaljima poslednjeg događaja koji se desio u školskom dvorištu, kada je treći učesnik vršnjačkog nasilja, maloletni V.O. pretio A. J. Prikazana je izjava nastavnika fizičkog vaspitanja koju je dao sudu, u kojoj je detaljno opisano ponašanje V.O. prema A. Nacionalna pripadnost N.T. i V.O. nije pomenuta. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je komentare, odnosno, izjave T.V. o maloletnim N.T. i V.O. i zaključila da se njen stav o događaju „kod vazdušne banje” i kasnije u školskom dvorištu u suštini ne razlikuje od stava o događaju u naselju „C.Z.” u kojem je učestvovao maloletni A.M, odnosno da T.V. svojim pitanjima, komentarima i izjavama ističe svoj negativan stav o nasilničkom ponašanju uopšte, te da nacionalna pripadnost učesnika u nasilju nije relevantna.
3.12. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da u konkretnom slučaju T.V. nije diskriminatorno postupala, s obzirom da je na osnovu analize navoda iz pritužbe i izjašnjenja i uvidom u epizodu „A.P.” utvrđeno da svojim komentarima i izjavama voditeljka nije pripisala „divljačko ponašanje” pripadnicima romske nacionalnosti i time povredila njihovog dostojanstvo na osnovu njihovog ličnog svojstva – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.
3.13. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da uprkos naporima različitih državnih institucija i organizacija civilnog društva koje preduzimaju mere usmerene ka poboljšanju položaja Roma, ova nacionalna manjina i dalje jedna od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, kao i da mere koje se preduzimaju još uvek nisu dovele do osetnijeg unapređenja uslova života i njihovog položaja u društvu. Imajući sve ovo u vidu, svi društveni akteri imaju obavezu da posvete posebnu pažnju sprečavanju diskriminacije romske nacionalne manjine.
<strong>4. MIŠLjENjE</strong>
T.V, autorka i voditeljka emisije „Ž.P.”, svojim izjavama i komentarima u epizodi „A.P.”, nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
<p style=”text-align: right;”><strong>POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI</strong></p>
<p style=”text-align: right;”><strong>Brankica Janković</strong></p>
Pritužba organizacije RR protiv P.TV zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti informisanja 
