417-26 Preporuka mera Stomatološkom fakultetu • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

br. 07-00-406/2026-02 datum: 14.7.2026.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu:

da, u okviru svojih nadležnosti, nastavi sa preduzimanjem mera i aktivnosti u cilju obezbeđivanja adekvatne, kontinuirane i blagovremene dostupnosti stomatoloških usluga u opštoj anesteziji osobama sa invaliditetom kojima je kojima je stomatološko lečenje u opštoj anesteziji neophodno, unapređenja uslova za pružanje ovih usluga i smanjenja vremena čekanja, pri tome vodeći računa da ne dođe do smanjenja postojećeg obima pružanja ovih usluga, odnosno do ukidanja postojećih termina za njihovo pružanje.

Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije, kao krovna organizacija koja okuplja 51 lokalnu organizaciju, a koja zastupa interese više od 5.000 osoba sa cerebralnom i dečijom paralizom i njihovih zakonskih zastupnika širom Republike Srbije. Pritužba je podneta u ime svih osoba sa invaliditetom kojima je potrebno pružanje stomatoloških usluga u opštoj anesteziji, protiv Centra za stomatološko zbrinjavanje lica ometenih u psihofizičkom razvoju – Klinike za bolesti zuba.

U pritužbi je navedeno da se Savez duži niz godina, kao odgovoran partner državnim institucijama u kreiranju i doslednoj primeni zakona i propisa, zalaže za unapređenje položaja osoba sa cerebralnom i dečijom paralizom, kao i da se u poslednje vreme suočava sa velikim brojem pritužbi i molbi za pomoć u ostvarivanju prava na neophodnu i pravovremenu zdravstvenu zaštitu dece i odraslih sa invaliditetom. Ukazano je da problem predstavljaju predugačke liste čekanja u okviru Centra za stomatološko zbrinjavanje lica ometenih u psihofizičkom razvoju za intervencije koje se vrše pod potpunom anestezijom. Dalje je navedeno da je najavljeno ukidanje jednog od postojeća dva termina nedeljno za pružanje ovih usluga, što bi, prema navodima iz pritužbe, imalo za posledicu dodatno produženje lista čekanja. Savez smatra da se na ovaj način osobe sa invaliditetom dovode u neravnopravan položaj u pogledu ostvarivanja prava na neophodnu i pravovremenu zdravstvenu zaštitu, zbog čega je zatražio hitno uređivanje i rešavanje ovog problema.

U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, Poverenik je zatražio izjašnjenje Klinike za bolesti zuba – Centra za stomatološko zbrinjavanje lica ometenih u psihofizičkom razvoju.

U izjašnjenju Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu br. 1123/4 od 16. juna 2026. godine navedeno je da je Stomatološki fakultet visokoškolska ustanova koja obavlja prosvetnu i naučnu delatnost, a da, u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ima pravo da obavlja i zdravstvenu delatnost. Istaknuto je da je Fakultet jedinstveno pravno lice u okviru kojeg su, prema stomatološkim specijalnostima, ustanovljene organizacione jedinice koje nemaju pravnu samostalnost, kao i da Fakultet nije zdravstvena ustanova u planu mreže, već zdravstvene usluge pruža prema planu i ugovoru zaključenim sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje.

Dalje je navedeno da na Stomatološkom fakultetu ne postoji „Centar za stomatološko zbrinjavanje lica ometenih u psihofizičkom razvoju“, kako je navedeno u pritužbi. Prema navodima iz izjašnjenja, pacijentima „ometenim u psihofizičkom razvoju“ stomatološke usluge pružaju nastavnici i saradnici na klinikama, odnosno u prostorijama koje su posebno opremljene za stomatološko zbrinjavanje u stanju opšte sedacije, ukoliko stanje pacijenta to zahteva. Navedeno je da se te prostorije nazivaju Služba za rad sa licima ometenim u razvoju, u kojoj se stomatološki zbrinjavaju pacijenti svih uzrasta, od dečijeg do odraslog doba. U izjašnjenju je navedeno i da u okviru ove službe radne zadatke obavljaju nastavnici i saradnici zaposleni u drugim organizacionim jedinicama Fakulteta, prema rasporedu zakazanih pacijenata. Posebno je istaknuto da su, za obavljanje ovih zadataka, angažovana samo tri lekara – anesteziologa, koji su primarno radno angažovani na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju.

Fakultet je dalje ukazao da je državna institucija koja posluje u skladu sa važećim propisima o zapošljavanju u javnom sektoru, što podrazumeva ograničen broj odobrenih radnih mesta i zabranu zapošljavanja, te da zbog toga postoje problemi kadrovskog deficita. Posebno je naglašeno da ne postoji dovoljan broj angažovanih anesteziologa, što, prema navodima Fakulteta, dovodi do problema u organizaciji rada i može uticati na kvalitet pružanja usluga. U izjašnjenju je dalje navedeno da, uprkos navedenim kadrovskim i prostornim ograničenjima, lekari Klinike za bolesti zuba u junu 2026. godine zbrinjavaju 18 odraslih pacijenata, a u julu 10 pacijenata. Navedeno je da, usled nedostatka prostornih i kadrovskih kapaciteta, odnosno činjenice da su zaposlena samo tri anesteziologa, postoji lista čekanja za mesec septembar za 15 pacijenata, kao i da prosečno vreme čekanja iznosi dva meseca.

Na kraju izjašnjenja navedeno je da Fakultet smatra neprimerenim da se u zvaničnom aktu jednom profesoru obraća sa „Poštovana gospođo“, budući da, prema stavu Fakulteta, takav način obraćanja ne odgovara akademskom statusu i predstavlja povredu osnovnih pravila službene komunikacije. Fakultet je istakao da je, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, kao i načelima profesionalne etike i akademskog dostojanstva, svako odstupanje od ovih standarda potencijalno podobno da bude shvaćeno kao povreda načela ravnopravnosti i profesionalnog integriteta. Polazeći od načela tačnosti, profesionalnog uvažavanja i poštovanja akademskog dostojanstva, Fakultet je ocenio da je u budućoj komunikaciji potrebno koristiti ispravne i primerene oblike obraćanja, kao i navoditi činjenice zasnovane na proverljivim informacijama, radi sprečavanja daljeg širenja netačnih navoda i pogrešnog predstavljanja stanja u ovoj ustanovi.

Nakon predstavljanja navoda iz pritužbe i izjašnjenja Poverenik ukazuje na međunarodne i domaće standarde vezane za pružanje zdravstvenih usluga osobama sa invaliditetom.

Odredbom člana 21. Ustava Republike Srbije^[2] zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 68. stav 1. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.

Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom^[3], koju je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine, u članu 25. propisuje da države strane ugovornice priznaju osobama sa invaliditetom pravo na ostvarivanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda bez diskriminacije zasnovane na invaliditetu, kao i da će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi im obezbedile pristup zdravstvenim uslugama, uključujući i zdravstvene usluge koje su konkretno potrebne zbog njihovog invaliditeta. Konvencijom je, takođe, propisano da su države dužne da osobama sa invaliditetom obezbede isti izbor, kvalitet i standard besplatne ili pristupačne zdravstvene zaštite kao i drugim licima, kao i da spreče svako diskriminatorsko uskraćivanje zdravstvene zaštite ili zdravstvenih usluga na osnovu invaliditeta. Takođe, odredbama člana 9. Konvencije propisano je da će, u cilju omogućavanja samostalnog života i punog i ravnopravnog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države strane ugovornice preduzeti odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom obezbedile pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje su otvorene, odnosno stoje na raspolaganju javnosti. U tom cilju, države su dužne da preduzmu odgovarajuće mere radi identifikovanja i uklanjanja prepreka i barijera za pristup, kao i da utvrđuju, promovišu i prate primenu minimalnih standarda i smernica za pristupačnost objekata i usluga koje su dostupne javnosti.

Komitet za prava osoba sa invaliditetom je u Opštem komentaru br. 2 o pristupačnosti^[4] naglasio da pristupačnost predstavlja preduslov za samostalan život i puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima života, kao i za ostvarivanje svih ljudskih prava garantovanih Konvencijom. Komitet je posebno ukazao da se obaveza obezbeđivanja pristupačnosti odnosi i na usluge koje su namenjene javnosti, uključujući zdravstvene usluge, te da države imaju obavezu da blagovremeno identifikuju i otklanjaju prepreke koje osobama sa invaliditetom onemogućavaju ili otežavaju ravnopravan pristup tim uslugama.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[5], kojim je propisano da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, odredbom člana 26. stav 1. ovog zakona određeno je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom^[6] propisano je da je diskriminacija u pogledu dostupnosti usluga posebno zabranjena. Odredbama člana 13. ovog zakona propisano je da diskriminacija u pogledu dostupnosti usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odbije da pruži uslugu osobi sa invaliditetom, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih korisnika usluga, odnosno ako osobi sa invaliditetom pruži uslugu pod drugačijim i nepovoljnijim uslovima od onih pod kojima se usluga pruža drugim korisnicima, osim ako su drugačiji uslovi opravdani objektivnim razlozima.

Zakonom o pravima pacijenata^[7] propisano je da pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite. U postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može biti uzrok diskriminacije.

Ceneći navode iz pritužbe, izjašnjenje Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i relevantne domaće i međunarodne propise, Poverenik najpre konstatuje da nije sporno da se na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu pružaju stomatološke usluge u opštoj anesteziji osobama sa invaliditetom kojima je ovakav vid zdravstvene zaštite neophodan. Takođe, nije sporno ni da, usled prostornih i kadrovskih ograničenja, postoje liste čekanja za pružanje ovih usluga, kao i da, prema navodima iz izjašnjenja, prosečno vreme čekanja iznosi oko dva meseca.

Poverenik je imao u vidu navode Stomatološkog fakulteta da su uzroci postojećeg stanja pre svega organizacione i kadrovske prirode, odnosno da su za pružanje stomatoloških usluga u opštoj anesteziji angažovana tri lekara – anesteziologa, koji su istovremeno radno angažovani i na drugim poslovima, kao i da Fakultet posluje u uslovima ograničenog broja odobrenih radnih mesta i propisa koji uređuju zapošljavanje u javnom sektoru. Poverenik ne zanemaruje da navedene kadrovske i organizacione okolnosti značajno utiču i otežavaju organizaciju rada i pružanje stomatoloških usluga u opštoj anesteziji. Međutim, značaj tih ograničenja ne može se ceniti izolovano od prirode zdravstvenih potreba lica kojima su ove usluge namenjene. Naime, za značajan broj osoba sa invaliditetom stomatološke intervencije u opštoj anesteziji predstavljaju jedini način ostvarivanja prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu. Zbog toga se dostupnost ovih usluga ne može posmatrati isključivo kao organizaciono pitanje, već i kao pitanje ravnopravnog ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu. Obezbeđivanje ravnopravnog pristupa ne podrazumeva samo formalno jednako postupanje, već i preduzimanje mera koje odgovaraju specifičnim potrebama osoba sa invaliditetom kako bi one zdravstvenu zaštitu mogle stvarno da koriste pod jednakim uslovima. Takav pristup proizlazi iz Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, koja obavezuje države da osobama sa invaliditetom obezbede pristup zdravstvenim uslugama bez diskriminacije, Zakona o pravima pacijenata, kojim je garantovano pravo na dostupnu zdravstvenu zaštitu i jednak pristup zdravstvenoj službi, kao i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, koji posebno zabranjuje diskriminaciju u pogledu dostupnosti usluga.

Imajući u vidu navedene standarde, Poverenik je cenio da li okolnosti konkretnog slučaja ukazuju na rizik od daljeg smanjenja dostupnosti ovih usluga za osobe sa invaliditetom. U tom smislu, od posebnog značaja je činjenica da se Stomatološki fakultet, iako je detaljno izložio organizacione i kadrovske okolnosti u kojima pruža navedene usluge, nije izjasnio o konkretnom navodu iz pritužbe da je najavljeno ukidanje jednog od postojeća dva nedeljna termina, niti je naveo da će postojeći obim pružanja usluga biti očuvan. Imajući u vidu da je već nesporno utvrđeno postojanje lista čekanja, kao i da bi eventualno smanjenje broja termina moglo neposredno uticati na dalje smanjenje dostupnosti ove zdravstvene usluge, Poverenik smatra da je potrebno preventivno ukazati na značaj očuvanja postojećeg obima njenog pružanja.

Istovremeno, Poverenik smatra da postojeće okolnosti ukazuju na potrebu da Stomatološki fakultet, u okviru svojih nadležnosti, nastavi sa preduzimanjem mera i aktivnosti usmerenih na obezbeđivanje adekvatne, kontinuirane i blagovremene dostupnosti stomatoloških usluga u opštoj anesteziji osobama sa invaliditetom kojima je ovakav vid zdravstvene zaštite neophodan, kao i na unapređenje uslova za njihovo pružanje i smanjenje vremena čekanja. Pri tome, pravo na zdravstvenu zaštitu ne podrazumeva samo formalno postojanje zdravstvene usluge, već i njenu stvarnu i efektivnu dostupnost licima kojima je ona neophodna, pod uslovima koji obezbeđuju ravnopravno uživanje prava garantovanih Ustavom Republike Srbije, Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom i antidiskriminacionim propisima Republike Srbije. Takvo razumevanje prava na zdravstvenu zaštitu podrazumeva i doslednu primenu pristupa zasnovanog na poštovanju dostojanstva osoba sa invaliditetom u svim aspektima postupanja.

S tim u vezi, Poverenik dodatno ukazuje da terminologija upotrebljena u izjašnjenju, uključujući upotrebu izraza „lica ometena u razvoju“, kao i naziv prostorije „Služba za rad sa licima ometenim u razvoju“, nije usklađena sa terminologijom Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i savremenim pristupom invaliditetu zasnovanim na ljudskim pravima. U službenoj komunikaciji potrebno je koristiti termin „osobe sa invaliditetom“, budući da upotreba odgovarajuće terminologije predstavlja važan element poštovanja dostojanstva i unapređenja ravnopravnosti osoba sa invaliditetom. Ovo je od posebnog značaja imajući u vidu da je i sam Fakultet u izjašnjenju ukazao na značaj tačne i primerene terminologije u službenoj komunikaciji.

Imajući u vidu sve navedeno, a naročito značaj obezbeđivanja adekvatne, kontinuirane i blagovremene dostupnosti stomatološke zdravstvene zaštite osobama sa invaliditetom kojima je ovakav vid lečenja neophodan, kao i uvažavajući kadrovska i organizaciona ograničenja na koja je Stomatološki fakultet ukazao u svom izjašnjenju, Poverenik je, polazeći od nadležnosti propisane članom 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, uputio preporuku da, u okviru svojih nadležnosti, nastavi sa preduzimanjem mera i aktivnosti usmerenih na unapređenje dostupnosti stomatoloških usluga u opštoj anesteziji, poboljšanje uslova za njihovo pružanje i smanjenje vremena čekanja, pri tome vodeći računa da ne dođe do smanjenja postojećeg obima pružanja ovih usluga, odnosno do ukidanja postojećih termina za njihovo pružanje.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tač. 9.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[3] „Službeni list SFRJ”, br. 7/71

[4] Dostupno na: https://docs.un.org/en/crpd/c/gc/2

[5]„Sllužbeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[6]„Sllužbeni glasnik RS“, br. 33/2006 i 13/2016

[7]„Sllužbeni glasnik RS“, br. 45/2013 i 25/2019 – dr. zakon

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević

417-26 Preporuka mera Stomatološkom fakultetu