br. 07-00-331/2026-02 datum: 21.7.2026. godine

OSNOVNA ŠKOLA „DRAGOMIR MARKOVIĆ“

Marija Marjanović, direktorka

37000 KRUŠEVAC

Ćirila i Metodija 3

Predmet: Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti

Poštovana gospođo Marjanović,

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti obustavio je postupak po pritužbi Dijane Vujičić protiv Vas kao direktorke Osnovne škole „Dragomir Marković“ u Kruševcu zbog diskriminacije mal. Anastasije Živković na osnovu nacionalne pripadnosti, zbog odustanka podnositeljke pritužbe. Pritužba se odnosila na tretman učenika i učenica romske nacionalnosti prilikom obeležavanja Dana Roma, 8. aprila 2026. godine, koji je kod određenih učenika izazvao uznemirenje ili osećaj stigmatizacije, kako je navedeno u pritužbi.

U izjašnjenju, između ostalog, naveli ste da je aktivnost povodom obeležavanja Dana Roma, sprovedena dobrovoljno i da ju je sprovodila školska policajka, a Policijska uprava ovakve aktivnosti sprovodi i u drugim školama u okviru saradnje škole sa lokalnim zajednicama. Navedeno je da je aktivnost sprovedena planom Policijske uprave i da se sprovodi godinama unazad. Ukazali ste da je aktivnost sprovedena u najboljoj nameri u vidu interaktivnog predavanja školskog policajca sa učenicima romske nacionalnosti o njihovim pravima i bezbednosti. Promovisana je inkluzija, prava Roma i saradnja sa lokalnom zajednicom.

Praksa Poverenika pokazuje da se najveći broj pritužbi po osnovu nacionalne pripadnosti odnosi se na diskriminaciju Roma. Prema rezultatima istraživanja „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji“[1] čak 75% ispitanika smatra da romska deca idu ili u pretežno ili u isključivo etnički homogene škole, bez puno mogućnosti da se sreću sa decom iz drugih etničkih grupa. To nam govori o značajnoj percepciji, ali i praksi etničke segregacije kojoj su izložena romska deca. Zatim, 25% ispitanika smatra da učitelji diskriminišu romsku decu tako što ih smeštaju u poslednje redove u učionici, a 28% smatra da ih isključuju iz školskih priredbi i takmičenja. Gotovo dve trećine ispitanika (64%) smatra da su romska deca često maltretirana zbog svog etničkog porekla, dodatnih 15% da se to ponekada dešava, a tek svaki peti ispitanik (21%) smatra da se to ne dešava.

Većina ispitanika (85%) slaže se da je obrazovanje Roma najvažnije za ravnopravan položaj u društvu, dok 11% nije sigurno, a svega 4% se ne slaže sa ovom tvrdnjom. Gotovo polovina ispitanika (45%) smatra da Romi ne koriste mogućnosti obrazovanja koje im stoje na raspolaganju, čak polovina je neodlučna (48%), dok 7% ne smatra da Romi ne koriste dostupne mogućnosti. Čak 89% se slaže da Romi treba da imaju posebne olakšice u procesu obrazovanja, prilikom upisa u srednje škole i na fakultete. Dodatno, 77% smatra da je dosadašnja podrška romskoj deci u procesu obrazovanja adekvatna, a svaki deseti ispitanik (9%) smatra da nije adekvatna i korisna.

S tim u vezi Poverenik nalazi da je podizanje svesti i unapređenje položaja romske dece u obrazovnom sistemu od presudnog značaja za proces dalje inkluzije Roma i Romkinja, smanjenje socijalne distance i omogućavanje boljeg položaja na tržištu rada, a samim tim i bolje ekonomske situacije.

Prikom sprovođenja aktivnosti treba imati u vidu da Ustav Republike Srbije[2], odredbom člana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[3], koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, novoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[4] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama. Zakon, takođe, detaljno reguliše zaštitu nacionalnih manjina od svih oblika diskriminacije u njihovom ostvarivanju prava i sloboda. Ovim zakonom se osigurava pravna osnova za zaštitu i promociju jednakosti nacionalnih manjina u Republici Srbiji, te pruža okvir za borbu protiv diskriminacije i unapređenje njihovog društvenog položaja.

Imajući u vidu da zbog povlačenja pritužbe nije bilo moguće dalje voditi postupak i odlučivati o navodima iz pritužbe, kao i uzimajući u obzir Vaše navode da je aktivnost povodom obeležavanja Dana Roma, sprovodila školska policajka, odnosno Policijska uprava, Poverenik, u cilju preventivnog delovanja i unapređenja ravnopravnosti, školi preporučuje da, prilikom organizovanja obeležavanja Međunarodnog dana Roma i drugih sličnih događaja, njihovu pripremu i realizaciju treba sprovoditi u konsultaciji sa pripadnicima romske zajednice, kako bi se izbegle situacije u kojima bi se bilo koje dete moglo osetiti isključenim, stigmatizovanim ili na drugi način dovedenim u drugačiji položaj zbog pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

Verujemo da će sprovođenje ove preporuke potvrditi Vašu privrženost načelu jednakosti i izgradnji društva u kome svi imaju jednake šanse.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

[1] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/percepromzajodiskr/

[2] „Službeni glasnik RS“, br.98/06, 115/21

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 22/29 i 52/21

[4] „Službeni list SRJ”, broj 11/02, „Službnei list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS”, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13-odluka US, i 47/18.

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević

339-26 Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti Osnovnoj školi „Dragomir Marković“ u Kruševcu