489-25 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu političkog ubeđenja u oblasti rada

05. Nov 2025.

br. 07-00-459/2025-02 datum: 5.11.2025.

                                            

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbi koje su AA i BB, podnele protiv JP „Pošta Srbije“ zbog diskriminacije na osnovu političkih ubeđenja i sindikalnog delovanja. Imajući u vidu da je reč o istoj pravnoj stvari, postupci po ovim pritužbama su spojeni. U pritužbama i dopunama pritužbi između ostalog, navedeno je da su podnositeljke zaposlene u maloj pošti u Kotežu (pošta br 11217 Bgd 157) u kojoj postoje sistematizovana tri radna mesta a da su rad obavljala samo njih dve. Dalje, navedeno je da su dana 5. marta 2025. godine učestvovale u protestu radnika JP „Pošta Srbije“ ispred Glavne pošte u Takovskoj ulici u Beogradu, gde je AA kao jedan od organizatora pročitala zahteve radnika upućene Nadzornom odboru. Ona je istakla da je članica sindikata „Solidarnost-Pošte Srbije“ i da nije postojala niti jednog momenta formalna obustava rada, već samo pozivanje na priključivanje studentima i njihovim zahtevima, praćeno javnim objavljivanjem izveštaja Državne revizorske institucije koji je tih dana objavljen i iz kojeg se saznaje da je poslodavac pretrpeo štetu u milionima evra zbog netransparentnog i nesavesnog poslovanja rukovodstva. Prema daljim navodima već 6. marta, u televizijskoj emisiji v.d. generalni direktor JP „Pošta Srbije“, javno je targetirao učesnike protesta i optužio ih za zloupotrebu dece koja su bila deca zaposlenih, rekavši da će se zbog toga obratiti Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Dalje navode da su 7. marta, nakon učešća u podršci studentskom pozivu na generalni štrajk, dobile više poziva iz kadrovske službe Radne jedinice Beograd Centar da postoje pritužbe da ne rade, iako su radile sa smanjenim kapacitetom, u skladu sa zakonom. Da su nakon sat vremena od početka smene odlučila da prekinu štrajk nakon usmene opomene i nastavile da rade u punom kapacitetu što se može proveriti uvidom u Post Tis sistem, ali da su ubrzo poslate koleginice koje su po nalogu, preuzele poštin objekat iako su one bile na svojim radnim mestima i obavljale svoje radne obaveze. Podnositeljke pritužbe dalje navode da su bez obzira što im je onemogućeno da obavljaju svoj posao ostale do kraja radnog vremena na poslu, a da su im plate za taj mesec umanjene za 7 sati pod oznakom „obustava rada“ iako za to nije bilo pravnog osnova. Podnositeljka pritužbe AA navodi da je 25. marta dobila usmenu ponudu za premeštaj u drugu radnu jedinicu, bez ikakvog obrazloženja, na niže radno mesto. Nakon toga 31. marta dobija pisanu ponudu i aneks ugovora za poštu u Ripnju, koja je udaljena dva sata vožnje gradskim prevozom od njenog mesta stanovanja u Kotežu, koji je odbila da potpiše uz pisano obrazloženje poslodavcu da je u pitanju odmazda zbog njenog javnog angažmana. Navodi da je ovim premeštajem poslodavac hteo da je stavi u nepovoljniji položaj u odnosu na kolege i uobičajeno postupanje kod raspoređivanja mesta rada zaposlenima. Istakla je da kada poslodavac upućuje zaposlene na rad u drugu poštu (privremeno), a naročito ako to čini za stalno, ponudom aneksa ugovora o radu vodi računa da zaposleni rade u delu grada u kojem i stanuju ili relativno blizu, a da samo kada posldavac želi da natera zaposlenog da dâ otkaz postupa kao u njenom slučaju. Ukazuje da joj je nakon toga usmenim putem odbijen zahtev za korišćenje starog godišnjeg odmora, iako je uobičajena praksa da se zaposlenom omogući korišćenje godišnjeg odmora, a da samo izuzetno poslodavac postupi drugačije, obično kada „kažnjava zaposlene“. Takođe podnositeljka pritužbe BB navela je da je 31. marta dobila rešenje da se privremeno premešta u drugu poštu udaljenu od njenog mesta stanovanja, da bi zatim 24. aprila 2025. godine dobila Aneks o trajnom premeštaju u istu poštu 11110, koji nije potpisala. Ukazala je da je navedenim aneksom samo izvršena rotacija, jer je koleginica iz te pošte došla na njeno mesto, a ona na njeno, čime se direktno osporavaju razlozi navedeni u aneksu, a to je premeštaj zbog potrebe posla bez odlaganja. Ukazuje da se na ponuđeni aneks pisanim putem izjasnila o razlozima odbijanja, a koji smatra vidom kazne i zastrašivanja, kao i diskrimiancije zbog slobode mišljenja i govora i učešća na protestima. U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja v.d. generalnog direktora JP „Pošta Srbije“ na navode iz pritužbi i priložene dokaze, navedeno je da je premeštaj podnositeljki pritužbi izvršen isključivo radi unapređenja organizacije procesa rada i bolje iskorišćenosti kadrovskog potencijala, odnosno efikasnijeg funkcionisanja i unapređenja postojećeg nivoa procesa rada Pošte, kako je i navedeno u obaveštenju o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora o radu. Dalje je navedeno da su premeštaji realizovani uzimajući u obzir njihovo dosadašnje radno iskustvo, visok stepen stručnosti i ostvarenu produktivnost u navedenim poštama, te uz ocenu da bi njihov premeštaj koji je izvršen na navedeni način „rotacijom“, doprineo poboljšanju ukupne produktivnosti pošta u koje su imenovane zaposlene premeštene. U izjašnjenju se navodi da je Zakonom o radu, članom 173, propisano da zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne  karte u javnom saobraćaju. Dalje je navedeno da se premeštaji zaposlenih, bilo privremeni sa rokom trajanja do 45 dana ili trajni, zaključivanjem aneksa ugovora o radu, a na gore navedeni način, realizuju svakodnevno na celokupnom području rada preduzeća, u značajnom broju, radi obezbeđivanja kontinuiteta, odnosno pružanja poštanskih usluga na teritoriji Republike Srbije, a što predstavlja obavezu Preduzeća, saglasno odredbama Zakona o poštanskim uslugama. Imajući u vidu navedene razloge za premeštaj podnositeljki pritužbe Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na odredbu člana 172. stav 1. Zakona o radu koja propisuje dužnost poslodavca da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje pored ostalog sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora. Razlozi dati u ponudi ne treba da predstavljaju uopštenu formulaciju bez obrazloženja konkretnih razloga, kao što je to učinjeno u ponudama za zaključenje aneksa ugovora o radu podnositeljkama pritužbi, s obzirom da je potpuna obaveštenost zaposlenog o svim činjenicama koje se tiču razloga za njegov premeštaj na drugo radno mesto, neophodna kao uslov već u pismenom obaveštenju za ponuđeni aneks ugovora o čemu je stav zauzela i sudska praksa. Poverenik dalje ukazuje da ponude aneksa ugovora o radu moraju da sadrže nekoliko elementata. Prvo da li su u pitanju isti ili istovrsni poslovi, ne samo prema opštem stepenu stručne spreme zaposlenog već u odnosu na konkretne poslove koje je zaposleni do tada obavljao prema svom ugovoru o radu pre aneksiranja. Navedeno u konkretnom slučaju nije ispunjeno, jer je AA premeštena sa mesta upravnice pošte na mesto tehničara za šalterske poslove II. Drugo konkretizacija potreba organizacije rada – da li se javio višak u radnoj jedinici iz koje se zaposleni premešta, a manjak u radnoj jedinici u koju se zaposleni premešta. Uvidom u priložene dokaze jasno proizilazi da je u slučaju podnositeljki pritužbi izvršena samo rotacija zaposlenih čime se osporavaju navedeni razlozi poslodavca. Naime, kako je i navedeno u izjašnjenju Pošte premeštaj BB u Poštu 11110 Beograd 15 je realizovan uz istovremeni premeštaj  zaposlene D. D. iz te pošte u Poštu 11110 Beograd 15 u kojoj je do tada radila podnositeljka pritužbe. Pored toga činjenica da je poslodavac AA, bez obrazloženja vratio na staro radno mesto, osporava razloge za premeštaj navedene u aneksima. Zatim poslodavac je u obavezi da utvrdi da li postoje zaposleni u drugim radnim jedinicama koji stanuju bliže radnoj jedinici u koju bi trebalo uputiti zaposlenog. Ako postoje, onda nije opravdano da se upućuje zaposleni iz dalje jedinice. Granica određena na 50 kilometara udaljenosti ne daje poslodavcu odrešene ruke da u tom radijusu zaposlene premešta bez ikakve organizacije, već predstavlja objektivnu granicu nakon koje se ne može vršiti premeštaj ni u slučajevima kada su ispunjeni svi prethodni uslovi. U svakom slučaju ona ne podrazumeva diskreciono ovlašćenje, već mogućnost. Povodom navedene okolnosti Pošta se nije izjašnjavala, samo se pozvala na odredbu  člana 173. Zakona o radu. Polazeći od odredbe člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik najpre konstatuje da iz dostavljenih dokaza proizlazi da su podnositeljke pritužbe dana 5. marta 2025. godine učestvovale u protestu radnika JP „Pošta Srbije“ ispred Glavne pošte u Takovskoj na kojima je AA pročitala zahteve radnika upućene Nadzornom odboru. Zatim je 6. marta 2025. godine v.d. generalnog direktora JP „Pošta Srbije“ u televizijskoj emisiji komentarisao protest radnika, a potom podneo i pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv AA kao organizatora javnog okupljanja na kojem je kako je u pritužbi navedeno došlo do ugrožavanja prava maloletnih lica. Zatim su dana 7. marta 2025. godine podnositeljke pritužbe podržale studentski poziv na Generalni štrajk, nakon čega su dobile ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu kojima je trebalo da dobiju novo veoma udaljeno mesto rada i premeštaj u drugu radnu jedinicu, a AA i na niže radno mesto, koje nisu potpisale, već su se povodom istih pisanim putem obratile poslodavcu. Nakon toga, podnositeljkama pritužbe je prestao radi odnos u Pošti i to BB dana 8. maja 2025. godine, po osnovu otkaza od strane poslodavca, a AA dan 4. maja 2025. godine, na sopstveni zahtev. Primenom odredaba člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, u postupku je konstatovano da JP „Pošta Srbije“ nije dokazala da razlozi zbog kojih je došlo do premeštaja podnositeljki pritužbe u drugu poštu nisu u vezi sa njihovim stvarnim ili pretpostavljenim ličnim svojstvom, odnosno da su postojali opravdani i objektivni razlozi za njihov premeštaj u drugu poštu. Stoga je Poverenik dao mišljenje da je JP „Pošta Srbije, povredila odredbe člana 6. a u vezi člana 25. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. JP „Pošta Srbije“, je preporučeno da otkloni posledice diskriminatornog postupanja i da uputi pisano izvinjenje podnositeljkama pritužbe, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbama su se obratile AA i BB iz Beograda, protiv Javnog preduzeća „Pošta Srbije Beograd. Imajući u vidu da su pritužbe podnete povodom istih događaja i protiv istog lica, postupci po ovim pritužbama su spojeni.
    • U pritužbi i dopuni pritužbe koju je podnela AA, između ostalog, navedeno je:

– da radi u maloj pošti u Kotežu (pošta br 11217 Bgd 157) u kojoj postoje sistematizovana tri radna mesta i da su u tom momentu rad obavljala dve zaposlene ona i koleginica BB;

–  da je dana 5. marta 2024. godine organizovala i učestvovala u protestu radnika JP „Pošte Srbije“ ispred Glavne pošte u Takovskoj ulici u Beogradu, gde je pročitala zahteve radnika upućene nadzornom odboru, iznela podatke koji su sadržani u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI) i predočila i približila taj izveštaj svojim kolegama, ukazavši na propuste koji dovode poslodavca u loš ekonomski položaj usled čega zaposleni u pošti imaju niže plate u odnosu na druga javna preduzeća;

 

–  da je protest bio medijski ispraćen i imao za cilj ukazivanje na probleme;

 

– da je već 6. marta, u televizijskoj emisiji, v.d. generalnog direktora JP Pošta Srbije, javno imenovao, iznevši neistine o protestu i zatražio pisanu reakciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti zbog prisustva dece zaposlenih uključujući i njenu;

 

– da je 7. marta, nakon učešća u podršci studentskom pozivu na generalni štrajk, dobila više poziva iz kadrovske službe Radne jedinice Beograd  Centar i da je obaveštena da postoje pritužbe da ne rade, iako su radile sa smanjenim kapacitetom, u skladu sa zakonom;

 

– da su nakon sat vremena od početka smene, ona i koleginica odlučile da prekinu štrajk nakon usmene opomene i da su nastavile da rade u punom kapacitetu što se vidi uvidom u Post Tis sistem;

 

– da su ubrzo poslate koleginice koje su po nalogu, preuzele poštin objekat iako su ona i koleginica bile na svojim radnim mestima i obavljale svoje radne obaveze;

 

– da su bez obzira što im je onemogućeno da obavljaju svoj posao ostale do kraja radnog vremena na poslu, a da su im plate za taj mesec umanjene za 7 sati pod oznakom „obustava rada“ iako za to nije bilo pravnog osnova;

 

–  da je 25. marta 2025. godine dobila usmenu ponudu za premeštaj u drugu radnu jedinicu, bez ikakvog obrazloženja, na niže radno mesto, nakon čega, zbog pogoršanja zdravlja završava na internom prijemu u bolnici;

 

  • da 31. marta 2025. godine dobija pisanu ponudu i aneks ugovora, za poštu u Ripnju, koja je udaljena oko dva sata vožnje gradskim prevozom od mesta njenog stanovanja u Kotežu, koji je odbila da potpiše uz pismeno obrazloženje da smatra da je u pitanju odmazda zbog javnog angažmana;

 

– da pošta u kojoj radi ne bi mogla da funkcionište bez zaposlenih, te je poslodavac ponudio dvoje kolega da  rade u pošti u Kotežu, a koleginica kojoj je ponuđeno njeno mesto (bez odgovarajućeg iskustva) stanuje u Borči blizu Koteža, te su radili dok je ona bila na bolovanju usled stresa koje joj je prouzrokovalo ovo kažnjavanje;

 

  • da po povratku sa bolovanja nije odmah dobila informaciju o radnom mestu, već je morala da čeka da se donese odluka i da je obaveste, i da su joj bez ikakvog objašnjenja rekli da se vraća na staro radno mesto;

 

  • da joj je nakon toga iste nedelje uskraćeno pravo na korišćenje starog godišnjeg odmora, te je nakon toga podnela zahtev za raskid radnog odnosa;

 

– da je odbijanje zahteva za korišćenje godišnjeg odmora izvršeno usmenim putem, tako što joj je rečeno da nema ko da je menja, a da je uobičajena praksa da se zaposlenima omogući korišćenje godišnjeg odmora, a da samo izuzetno poslodavac postupa drugačije, obično kada „kažnjava“ zaposlene;

 

– da kod poslodavca radi od 2013. godine i da joj do sada nikada nije uskraćeno korišćenje godišnjeg odmora, naročito kada je u pitanju korišćenje starog godišnjeg odmora;

 

– da je praksa kažnjavanja neposlušnih zaposlenih slanjem da rade u udaljene pošte  u zakonskim limitima od 50km od mesta stanovanja već poznat model postupanja poslodavca;

 

– da osim što nije želela da putuje do posla dva sata u jednom smeru nije želela da potpiše aneks i iz razloga jer je poslodavac zanemario njeno zdravstveno stanje, te da pretpostavlja da je aneks povučen iz zdravstvenih razloga, a nakon što je podsetila poslodavca na uslove njenog zaposlenja;

 

– da je ovim premeštajem poslodavc hteo da je stavi u nepovoljniji položaj u odnosu na kolege i uobičajenog postupanja kod raspoređivanja mesta rada zaposlenima;

 

– da poslodavac može privremeno da uputi zaposlenog fizički i u drugu poštu, običnim upućivanjem kad se stvori potreba za tim na određeno vreme kada se zaposleni posle isteka tog vremena vraća na poslove na mesto rada iz svog ugovora;

 

– da poslodavac kada upućuje zaposlene na rad u drugu poštu (privremeno) a naročito ako to čini za stalno, ponudom aneksa ugovora o radu vodi računa da zaposleni rade u delu grada u kojem i stanuju ili relativno blizu;

 

– da samo kada poslodovac želi da natera zaposlenog da dâ otkaz postupa kao u njenom slučaju;

 

– da ponuda za aneks nije bila stvarna i opravdana, jer nije imala apsolutno nikakve veze sa stvarnim potrebama poslodavca već je jedina svrha tog aneksa bilo njeno kažnjavanje za sindikalno delovanje i javno iznošenje mišljenja;

 

– da je članica sindikata „Solidarnost-Pošte Srbije“ i da nije postojala niti jednog momenta formalna obustava rada, već samo pozivanje na priključivanje studentima i njihovim zahtevima, praćeno javnim objavljivanjem korupcije koju je DRI opisala u svom izveštaju koji je tih dana objavljen i iz kojeg se saznaje da je poslodavac pretrpeo štetu u milionima evra zbog netransparentnog i nesavesnog poslovanja rukovodstva;

 

– da je njena slobodna odluka bila da dâ otkaz jer nije želela da nastavi radni odnos kod poslodavca koji ne poštuje prava zaposlenih i na nagoveštaj sindikalnog delovanja trpi odmazdu i nejednako ostvarivanje prava iz radnog odnosa;

 

– da je njeno delovanje bilo javno samo u odnosu na kolege i FB profila, a ne i u odnosu na opštu javnost, nije gostovala na televiziji ili slično osim protesta koji se prenosio;

 

– da je njeno ubeđenje da zaposleni mora da ima pravo na slobodu izražavanja, informisanja i sindikalnog delovanja i da su joj sva ova prava ugrožena pokušajem odmazde od strane poslodavca zbog čega je donela odluku da da otkaz.

 

Uz pritužbu i dopunu pritužbe  AA u vidu priloga dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Zahtevi poštanskih radnika od 5. marta 2025. godine; 2) Snimak iz emisije od 6. marta 2025. godine; 3) Rešenje od 7. marta 2025. godine; 4) Obaveštenje o ponudi i Aneks ugovora o radu; 5) Lekarski izveštaj; 6) Platna lista za mart 2025. godine; 7) Zahtev za korišćenje godišnjeg odmora; 8) Molba za raskid radnog odnosa; 9) Rešenje o prestanku radnog odnosa i 10) Dopis direktoru funkcije upravljanja kadrovima od 7. aprila 2025. godine.

 

  • U pritužbi i dopuni pritužbe koju je dostavila BB, između ostalog, navedeno je:

 

  • da je dana 5. marta 2025. godine učestvovala na protestu radnika JP „Pošte Srbije“ ispred Glavne pošte u Takovskoj ulici u Beogradu, gde su predstavljeni zahtevi radnika upućeni Nadzornom odboru, a koji se odnose na korupciju u preduzeću;

 

  • da je marta, u televizijskoj emisiji v.d. generalnog direktora JP Pošta Srbije, javno targetirao učesnike protesta i optužio ih za zloupotrebu dece koja su prisustvovala protestu a koja su bila deca zaposlenih, rekavši da će se zbog toga obratiti Povereniku za zaštitu ravnopravnosti;

 

  • da su se ona i upravnica pošte pridružile javnom pozivu studenata na generalni štrajk i radile umenjenim kapacitetom, nepunih sat vremena;

 

  • da su nakon poziva iz radne jedinice i upozorenja prekinule štrajk i nastavile sa radom;

 

  • da su posle par sati došle koleginice i preuzele rad nad poštom iako su ona i koleginica bile na svojim radnim mestima i obavljale posao;

 

  • da su im plate za taj mesec umanjene za 7 sati pod oznakom „obustava rada“ iako za to nije bilo pravnog osnova;

 

  • da  nakon toga 31. marta 2025. godine dobija rešenje da se privremeno premešta u drugu poštu udaljenu od njenog mesta stanovanja i da se na radno mesto javi 1. aprila 2025. godine, što je i učinila;

 

– da zbog narušenog zdravstvenog stanja, posle par dana odlazi na bolovanje i dobija uput za psihijatra, zbog pretrpljenog stresa;

 

  • da 24. aprila 2025. godine dobija Aneks o trajnom premeštaju u istu poštu 11110, koji nije potpisala, a da joj je isti aneks uručen i 12. maja 2025. godine na kućnu adresu;

 

  • da je ovim aneksom samo izvršena rotacija, jer je koleginica iz te pošte došla na njeno mesto, a ona na njeno, čime se direktno osporavaju razlozi navedeni u aneksu, a to je premeštaj zbog potrebe  posla bez odlaganja;

 

  • da se oba puta pismeno izjasnila o razlozima zbog kojih odbija da potpiše Aneks, a koji smatra vidom kazne i zastrašivanja, kao i diskriminacije zbog slobode mišljenja i govora i učešća na protestima;

 

Uz pritužbu i dopunu pritužbe BB u vidu priloga dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Rešenje o privremenom premešaju od 31. marta 2023. godine; 2)Obaveštenje o ponudi za zaključenje Aneksa ugovora o radu; 3) Lekarski izveštaji od 23. aprila  i 21. maja 2025. godine; 4) Pismeni odgovori na ponudu Aneksa od 28. aprila i 19. maja 2025. godine, 5) Platna lista za mesec mart 2025. godine i 6) Rešenje o otkazu Ugovora o radu broj 2025-72279 od 26. juna 2025. godine.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti i zatražio izjašnjenje od JP „Pošta Srbije“ u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[1].

 

  • U izjašnjenju vršioca dužnosti direktora JP „POŠTA SRBIJE“ povodom podnetih pritužbi između ostalog, navedeno je:

 

– da je premeštaj podnositeljki pritužbi izvršen isključivo radi unapređenja organizacije procesa rada i bolje iskorišćenosti kadrovskog potencijala, odnosno efikasnijeg, funkcionisanja i unapređenja postojećeg nivoa procesa rada Pošte, kako je i navedeno u obaveštenju o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora o radu;

 

– da je premeštaj realizovan uz istovremeni premeštaj zaposlene V.V. iz Pošte 11102 Beograd 3 u Poštu 11217 Beograd 157 u kojoj je do premeštaja radila zaposlena AA;

 

– da je premeštaj realizovan uz istovremeni premeštaj zaposlene D. D. iz Pošte 11110 Beograd 15 u Poštu 11217 Beograd 157 u kojoj je do premeštaja radila zaposlena BB;

 

– da su premeštaji realizovani uzimajući u obzir njihovo dosadašnje radno iskustvo, visok stepen stručnosti i ostvarenu produktivnost u navedenim poštama, te uz ocenu da bi njihov premeštaj koji je izvršen na navedeni način „rotacijom“, doprineo poboljšanju ukupne produktivnosti pošta u koje su imenovane zaposlene premeštene;

 

– da je broj izvršilaca u poštama preduzeća, ograničen utvrđen kadrovskim kapacitetima, i da je premeštaj podnositeljki pritužbi mogao da bude realizovan  isključivo uz istovremeni premeštaj drugog izvršioca, pri čemu su uzete, radno pravne karakteteristike imenovanih zaposlenih;

 

– da BB, prilikom premeštaja nije promenjena vrsta posla, odnosno da je imenovana promenila samo mesto rada, bez promene vrste posla koji je do tada obavljala, a to su poslovi tehničara za šalterske poslove;

 

– da je Zakonom o radu, članom 173. propisano da zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne  karte u javnom saobraćaju;

 

– da se premeštaji zaposlenih, bilo privremeni sa rokom trajanja do 45 dana ili trajni, zaključivanjem aneksa ugovora o radu, a na gore navedeni način, realizuju svakodnevno na celokupnom području rada preduzeća, u značajnom broju, radi obezbeđivanja kontinuiteta, odnosno pružanja poštanskih usluga na teritoriji Republike Srbije, a što predstavlja obavezu preduzeća, saglasno odredbama Zakona o poštanskim uslugama;

 

– da je podnositeljkama pritužbe prestao radni odnos u preduzeću i to BB dana 8. maja 2025. godine, po osnovu otkaza od strane poslodavca, a AA dana 4. maja 2025. godine, po osnovu jednostrane volje zaposlene, te da nisu više zaposlene u JP „Pošta Srbije“, Beograd;

 

– da je pitanje zabrane diskriminacije, u preduzeću regulisano Kodeksom poslovne etike Preduzeća, prema kojem preduzeće razvija radnu sredinu pridržavajući se principa jednakih uslova prilikom angažovanja, razvoja i promocije kadrova, bez diskriminacije po bilo kom osnovu;

 

– da iz svega navedenog, jasno i  nedvosmisleno proizilazi  da prema zaposlenima nije izvršen ni jedan akt neposredne ili posredne diskriminacije predviđen Zakonom o zabrani diskriminacije, a posebno nije izvršen ni jedan akt diskriminaije iz člana 16. Zakona, odnosno zaposlenoj premeštajem nije uskraćena mogućnost uživanja bilo kojeg prava iz oblasti rada utvrđenog ovim zakonom, te da su u celosti bez osnova navodi podnositeljki pritužbi, koji se odnose na diskriminaciju koju je preduzeće navodno izvršilo prema imenovanima.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

2.1 Uvidom u dopis koji  je naslovljen „Zahtevi radnika“, a  upućen Nadzornom odboru JP „Pošta Srbije“ utvrđeno je da se isti upućuje u skladu sa zaključkom sa skupa koji je održan 5. marta 2025. godine ispred sedišta preduzeća u Takovskoj 2, Beograd. Navedeni dopis sadrži Zahteve neformalne grupe zaposlenih koji se zasnivaju na Izveštaju Državne revizorske institucije u kojem se kako je navedeno „DRI uočio više nepravilnosti i nezakonitosti kojima je direktno oštećeno preduzeće, pogodovano određenim ponuđačima, preduzimane nabavke za već pribavljene usluge, a što je zabranjeno zakonom i predstavlja korupciju“.

2.2. Uvidom u snimak televizijske emisije: gost v.d. generalni direktor izjavio….“ i ona Brankica danas sam joj poslao i njoj pismo Brankica za ravnoravnost …i jedna moja izašla preključe njih 12 ovo ostalo bila deca i studenti ispred Pošte njih 12 izašlo ja gledam kroz prozor da siđem ja… ona drži govor i onda vodi decu iz osnovne škole, možda nije iz osnovne možda iz vrtića pet, šest godina i slika i pušta na fejsbuk. To je krivično delo. To ne sme niko da uradi pa ni ona. Reko sam pošaljite Brankici da vidim da li će preduzeti krivične mere protiv te gospođe koja vodi decu iz osnovne škole ili iz vrtića oni kao tu na protestu…“ [2]

2.3. Uvidom u Rešenje broj 30988 od 7. marta 2025. godine utvrđeno je da se V.V. zaposlena u Radnoj jedinici „Beograd centar“ na poslovima Viši kontrolor u Pošti 11102 Beograd 3, počevši od 7. marta 2025. godine, a najduže 45 radnih dana u periodu od 12 meseci, privremeno premeštana poslove Upravnika pošte 5. reda u Pošti 11217 Beograd 157, zbog potrebe  izvršenja određenog posla bez odlaganja.

2.4. Uvidom u Obaveštenje o ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu utvrđeno je da se AA, zaposlena u Radnoj jedinici „Beograd centar“, pošta 11217 Beograd 157, na poslovima upravnika pošte V reda, obaveštava o ponudi za zaključenje Aneksa ugovora o radu, radi premeštaja na drugi odgovarajući posao – tehničar za šalterske poslove II (šifra: 07-0200) u radnoj jedinici „Beogradski venac“, pošta III  reda 11232 Ripanj 1 zbog potreba procesa i organizacije rada.

2.5. Uvidom u Aneks ugovora o radu  broj 2017-105156/10 od 21. marta 2025. godine utvrđeno je da  se navedenim aneksom menja Ugovor  o radu br. 2017-105156/1 od 30. juna 2017. godine, na način da se AA „..zbog potrebe procesa i organizacije rada, obavlja sa punim radnim vremenom poslove tehničara za šalterske poslove II  (šifra: 07-0200) u radnoj jedinici „Beogradski venac“, pošta III  reda 11232 Ripanj 1… da se osnovna zarada zaposlenog utvrđujena osnovu vrdnosti radnog časa u dinarima, koeficijenta nivoa posla 2,674 koji zaposleni obavlja u okviru grupe poslova i prosečnog mesečnog fonda od 174 radana časa, što iznosi…“

2.6.  Uvidom u platnu listu od 7. aprila 2025. godine, utvrđeno je da ima stavka „132 obustava rada …7 sati“

2.7. Uvidom u dopis od 7. aprila 2025. godine, koji je naslovljen „Neprihvatljivost uslova ponuđenih u Aneksu ugovora o radu“, a koji je AA uputila JP „Pošta Srbije, utvrđeno je da im se imenovana obratila povodom Aneksa br. 9 Ugovora o radu br. 2017-105156/1. U dopisu se između ostalog navodi „…obraćam se povodom obaveštenja koje mi je uručeno 31. marta, a koje se odnosi  na moj premeštaj u drugu radnu jedinicu, udaljenu dva sata putovanja od mog mesta stanovanja ….smatram da je ovaj premeštaj posledica odmazde prema meni zbog mog učešća u borbi za radnička prava. Naime, bila sam učesnik i organizator protesta održanog 5. marta ispred Glavne pošte, na kojem sam lično govorila i upitila zahteve Nadzornom odboru. Smatram da je ovaj premeštaj vid sankcije i kazne zbog mog angažovanja u zastupanju prava zaposlenih i borbi protiv korupcije u JP „Pošta Srbije“, a ne kako je navedeno u obaveštenju, zbog mog doprinosa, znanja i rada.. Pored toga, poslovodstvo poseduje službenu belešku sa mišljenjem medicine rada, koja ukazuje na potrebu upućivanja mene na Nacionalnu službu za zapoljavanje radi procene stepena invaliditeta. To se nikada nije desilo, niti sam ja insistirala na tome, jer mi je odgovaralo da radim u maloj pošti, gde mogu normalno da funkcionišem zbog odsustva buke, jer koristim slušni aparat…kao majka dece uzrasta 1. i 3. razreda osnovne škole, smatram da bi ovaj premeštaj imao izuzetno negativan uticaj na moj porodični život. Živim u naselju u kojem se nalazi pošta u kojoj trenutno radim, što mi omogućava da uskladim poslovne i porodične obaveze…Na osnovu svega navedenog smatram da se  radi o vidu diskriminacije i pritiska na mene zbog mog sindikalnog angažovanja, kao i ignorisanja medicinskih preporuka koje su poznate poslodavcu…“

2.8. Uvidom u izveštaj lekara KBC Zvezdara od 25. marta 2025. godine utvrđeno je da je konstatovano da se pacijentkinja AA javila na hitan internistički prijem nakon stresne situacije na poslu da se žali na bol u želucu, mučninu, povraćanje, bol i stezanje u grudima, te da je dobila terapiju i dalje upute za specijalističke preglede kod gastroenterologa, interniste i psihijatra.

2.9. Uvidom u Zahtev za korišćenje godišnjeg odmora broj 29/157 od 25. aprila 2025. godine utvrđeno je da se AA obratila sa zahtevom za korišćenje četvrtog dela godišnjeg odmora za 2024. godinu, u trajanju od 7 radnih dana, počevši od 5. maja 2025. godine.

2.10. Uvidom u Molbu za raskid radnog odnosa od 5. maja 2025. godine, utvrđeno je da se AA zatražila prekid radnog odnosa zaključno sa 4. majem 2025. godine.

2.11. Uvidom u rešenje o prestanku radnog odnosa i otkaz ugovora o radu, broj: 2025-59277/2 od 6. maja 2025. godine, utvrđeno je da zaposlenoj AA na poslovima Upravnik pošte V reda, u radnoj jedinici „Beogradski centar“, prestaje radni odnos na neodređeno vreme zbog otkaza Ugovora o radu  broj 2017-105156/1 od 30. juna 2025. godine, sa svim pripadajućim aneksima na njen zahtev dana 4. maja 2025. godine.

2.12. Uvidom u Rešenje, broj: 2025-42058/1 od 31. marta 2025. godine utvrđeno je da se BB, zaposlena u Radnoj jedinici „Beograd centar“ na poslovima Tehničara za šalterske poslove 1 u Pošti 11217 Beograd 157 počev od 1. aprila 2025. godine, a najduže 45 radnih dana u periodu od 12 meseci, privremeno premešta na poslove Tehničara za šalterske poslove 1 u pošti 11110 Beograd 15, zbog potrebe izvršenja određenog posla bez odlaganja.

2.13. Uvidom u Obaveštenje o ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu utvrđeno je da se BB, zaposlena u Radnoj jedinici „Beograd centar“ na poslovima tehničar za šalterske poslove 1 u Pošti 11217 Beograd 157, obaveštava o ponudi za zaključenje Aneksa ugovora o radu, radi premeštaja na drugi odgovarajući posao – tehničar za šalterske poslove 1 u Pošti 11110 Beograd 15, zbog potreba procesa i organizacije rada koje se sastoje u boljem i racionalnijem korišćenju kadrovskog kapaciteta zaposlenih.

2.14. Uvidom u lekarske izveštaje Klinike za psihijatriju od  23. aprila i 21. maja 2025. godine utvrđeno je da je konstatovano da se pacijentkinja BB javlja na pregled u ustanovu navodeći da je dobila premeštaj na poslu pre nekoliko meseci, da smatra da je to posledica mobinga i da je od tada aksiozna, zabrinuta za ishod na poslu, da loše spava i jede, da je plačljiva, napeta i zabrinuta u vezi egzistencije.

2.15. Uvidom u pisani odgovor BB od 28. aprila 2025. godine, na ponudu Aneksa ugovora o radu utvrđeno je da se imenovana obratila povodom ponude Aneksa br. 5 Ugovora o radu br. 2022-135480/1 od 15. avgusta 2022. godine, koji joj je uručen 24. aprila 2025. godine i u kojem je obaveštavaju da je premeštena u Poštu 11110 Beograd 15. U dopisu pored ostalog navodi…“ razlozi koji se navode za to su da bi moje dosadašnje radno iskustvo i postignuti rezultati doprineli poboljšanju kvaliteta rada u navedenoj pošti i radi popune kapaciteta. Moram priznati da su mi ti razlozi krajnje zbunjujući i nelogični s obzirom na razvoj događaja i na činjenicu da su na moje radno mesto doveli koleginicu upravo iz te pošte, dakle samo izvršili rotaciju. Takođe pre nepunih mesec dana, ja sam prvo dobila rešenje, dana 31. marta 2025. godine da se privremeno premeštam u gore navedenu poštu, zbog potrebe izvršenja određenog posla bez odlaganja, počev od 1. aprila 2025. godine. Pa postavljam pitanje, ako je postojala neka hitna potreba, zašto je i tada ista koleginica premeštena na moje mesto, iz navodno istih razloga? Da napomenem da sam to rešenje dobila na kraju radnog dana, da sam morala odmah da se izjasnim i već sutradan se pojavim na novom radnom mestu i da je pritom koleginica iz radne jedinice kada je putem telefona saopštila upravnici o  istom premeštaju rekla da mi naglase da je to samo privremno i da mi savetuju da potpišem, što sam i učinila naravno pod stresom i u velikom šoku. Ukoliko je taj premeštaj bio privremen, zašto sada dobijam aneks, umesto da budem vraćena u svoju matičnu poštu? Dakle razlozi za premeštaj su neistiniti i lako osporivi. Jedini zaključak je da je ovo vid kazne, odmazde i diskriminacije, zbog moje slobode mišljenja i govora i učešća na protestu 5. marta… nakon tog protesta usledilo je javno targetiranje učesnika na jednoj televiziji i spominjanje dece, zbog čega sam počela da brinem za sopstvenu i bezbednost moje dece… premeštaj u drugu poštu, koja je udaljenja od mesta mog stanovanja i ima C smene, bi umnogome narušila kvalitet mog života, odrazilo se na moju porodicu i onemogućio da uskladim poslovne i porodične obaveze, kao što su uzimanje dece iz vrtića, a naročito bi se situacija pogoršala od septembra kada mi sin kreće u prvi razred. Smatram da je ovakav vid kazne prema ženi koja savesno obavlja svoj posao i majci dva maloletna deteta krajnje nehuman“.

2.16.   Uvidom u pisani odgovor BB od 19. maja 2025. godine utvrđeno je da se imenovana obratila povodom ponude Aneksa br. 5 Ugovora o radu br. 2022-135480/1 od 15. avgusta 2022. godine, koji joj je po drugi put uručen 12. maja 2025. godine. U dopisu pored ostalog navodi da je na aneks odgovorila putem dopisa koji je lično odnela u RJ Beograd 28. aprila 2025. godine, koji je zaveden pod delovodnim brojem 55161/1 i da je tu obrazložila zašto nema nameru da potpiše ponuđeni aneks i detaljnije objasnila razvoj događaja i zamolila da se dopis ne ignoriše nego razmotri. Takođe je ukazala …“ja ostajem pri stavu da ne želim da potpišem ponuđeni aneks, koji smatram vidom kazne i diskrimiancije, a razloge navedene u njemu smatram neistinitim i nerelevantnim…uprkos neprijatnosti koju sam doživela i koja se odrazila na moje zdravlje, ja i dalje računam na Vašu posvećenost poštovanju zakona i ljudskih prava i dalje verujem da su osnovne ljudske vrednosti imperativ za Vas i da se u Pošti ceni rad, posvećenost i trud. Još jednom Vas molim da razmotrite sve ovde navedeno i da me vratite u moju matičnu poštu.“

2.17. Uvidom u platnu listu od 7. aprila 2025. godine, utvrđeno je da je navedena stavka „132 obustava rada …7 sati“.

2.18. Uvidom u rešenje broj 2025-30959/1 od 7. marta 2025. godine, utvrđeno je da se G. U zaposlena u Radnoj jedinici „Beograd centar“ na poslovima Upravnika pošte 1 reda u Pošti 11210 Beograd 26, se počev od 7. marta 2025. godine, a najduže 45 radnih dana u periodu od 12 meseci, privremeno premeštana na poslove Tehničara šalterske poslove 2 u Pošti 11217 Beograd 157, zbog potrebe izvršenja određenog posla bez odlaganja.

  1. RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1.      Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbi, dokaze koji su dostavljeni, navode iz izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.

3.3. Ustav Republike Srbije[4]  u članu 21. stav 3. propisuje da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda[5],  u članu 11. propisuje da svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja s drugima, uključujući pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih interesa. stavom 2. ovog člana propisano je da za vršenje ovih prava neće se postavljati nikakva ograničenja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih. Ovim se članom ne sprečava zakonito ograničavanje vršenja ovih prava pripadnicima oružanih snaga, policije ili državne uprave. Članom 14. ove konvencije zabranjena je diskriminacija, odnosno, propisano je da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.5 Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[6], kojim je u članu 2. diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Zakonom o zabrani diskriminacije u članu 25. stav 1. ovog zakona zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji.

3.6. Zakon o radu, u članu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, članstvo u političkim organizacijama i sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

Analiza navoda iz pritužbe i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7.  Imajući u vidu navode iz pritužbi, u konkretnom slučaju potrebno je analizirati da li je JP „Pošta Srbije“ stavila podnositeljke pritužbi u neopravdano nepovoljniji položaj premeštajem u drugu poštu na osnovu njihovog ličnog svojstva političkog ubeđenja i sindikalnog delovanja.

3.8. Poverenik najpre konstatuje da su u postupku razmatrani navodi iz pritužbi samo sa aspekta povrede prava iz Zakona o zabrani diskriminacije, dok eventualno druge povrede koje se tiču radnog prava ili drugih zakona nisu razmatrane imajući u vidu da spadaju u nadležnost drugih državnih organa.

3.9. Poverenik dalje ukazuje da je prilikom donošenja mišljenja u ovom predmetu, važno imati u vidu odredbu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije o prebacivanju tereta dokazivanja, kojima je propisano da ukoliko podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi lice protiv kojeg je pritužba podneta. U skladu sa stavom 4. ovog člana, pravila o prebacivanju tereta dokazivanja se primenjuju u postupku pred Poverenikom.

3.10. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja Poverenik konstatuje da su obe podnositeljke pritužbe bile zaposlene na neodređeno vreme u JP „Pošta Srbije“ Radnoj jedinici „Beograd centar“ pošti 11217 Beograd 157 i to: AA na poslovima Upravnik pošte 5. reda i BB na poslovima Tehničara za šalterske poslove 1. Dalje nesporno je da su podnositeljke pritužbe dana 5. marta 2025. godine učestvovale u  protestu radnika JP „Pošta Srbije“ ispred Glavne pošte u Takovskoj na kojima je AA pročitala zahteve radnika upućene Nadzornom odboru. Zatim je 6. marta 2025. godine v.d. generalnog direktora JP „Pošta Srbije“ Zoran Anđelković u televizijskoj emisiji komentarisao protest radnika, a potom podneo i pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv AA kao organizatora javnog okupljanja na kojem je kako je u pritužbi navedeno došlo do ugrožavanja prava maloletnih lica. Dana 7. marta 2025. godine podnositeljke pritužbe su podržale studentski poziv na Generalni štrajk, ali su nakon sat vremena od početka smene odlučile da prekinu štrajk i nastavile da rade u punom kapacitetu. Međutim, bez obzira na to poslate su koleginice koje su po nalogu preuzele poštin objekat, a podnositeljke pritužbe su ostale do kraja radnog vremena na poslu iako im je onemogućen rad, nako čega im je plata umanjena za 7 sati pod naznakon „obustava rada“. Dalje nesporno je da su nakon toga podnositeljke pritužbi dobile ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu kojima je trebalo da budu premeštene na novo, udaljeno mesto rada i premeštaj u drugu radnu jedinicu, a AA i na niže radno mesto. Dalje je utvrđeno da ove anekse nisu potpisale, već su se povodom istih pisanim putem obratile poslodavcu. Po povratku sa bolovanja 24. aprila 2025. godine AA je bez obrazloženja rečeno da se vrati na staro radno mesto, a zatim joj je odbijen zahtev za korišćenje starog godišnjeg odmora. Nakon toga, podnositeljkama pritužbe je prestao radi odnos u Preduzeću i to BB dana 8. maja 2025. godine, po osnovu otkaza od strane poslodavca, a AA dan 4. maja 2025. godine, na sopstveni zahtev. Podnositeljke pritužbi su o navedenom dostavile dokaze. Uz pritužbu AA dostavljeni su: 1) Zahtevi poštanskih radnika od 5. marta 2025. godine; 2) Snimak iz emisije od 6. marta 2025. godine; 3) Rešenje od 7. marta 2025. godine; 4) Obaveštenje o ponudi i Aneks ugovora o radu; 5) Lekarski izveštaj; 6) Platna lista za mart 2025. godine; 7) Zahtev za korišćenje godišnjeg odmora; 8) Molba za raskid radnog odnosa; 9) Rešenje o prestanku radnog odnosa i 10) Dopis direktoru funkcije upravljanja kadrovima od 7. aprila 2025. godine. Uz pritužbu BB dostavljeno je: 1) Rešenje o privremenom premešaju od 31. marta 2023. godine; 2) Obaveštenje o ponudi za zaključenje Aneksa ugovora o radu; 3) Lekarski izveštaji od 23. aprila  i 21. maja 2025. godine; 4) Pisani odgovori na ponudu Aneksa od 28. aprila i 19. maja 2025. godine, 5) Platna lista za mesec mart 2025. godine i 6) Rešenje o otkazu Ugovora o radu broj 2025-72279 od 26. juna 2025. godine. Imajući u vidu navedeno, Poverenik je konstatovao da su podnositeljke pritužbi učinile verovatnim akt diskriminacije, zbog čega je teret dokazivanja prebačen na JP „Poštu Srbije“, kao lice protiv koga su podnete pritužbe.

3.11. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, Poverenik je analizirao da li činjenice i dokazi koje je JP „Pošta Srbije“ u konkretnom slučaju ponudila, pružaju dovoljno osnova za zaključak da ponuda za premeštaj u drugu poštu podnositeljki pritužbe nije u vezi sa njihovim ličnim svojstvima. Analizom navoda iz izjašnjenja, kao i uvidom u Obaveštenje o ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu može se konstatovati da poslodavac kao razloge za premeštaj podnositeljki pritužbi navodi „…bolja organizacija procesa i bolja iskorišćenost kadrovskog potencijala, a u cilju efikasnijeg funkcionisanja procesa rada… očekuje se da će se putem raspoređivanja…….postići optimalna iskorišćenost postojećih kadrovskih kapaciteta, kao i unapređenje rada pošte, a što će imati za rezultat poboljšanje radne efikasnosti, ekonomičnosti, boljeg i racionalnijeg poslovanja…“

Dalje, u svom izjašnjenju JP „Pošta Srbije“ se poziva na odredbe člana 173. Zakona o radu  kojima je propisano da zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada „ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 kilometara i ako je organizovan redovan prevoz…“. Poverenik ukazuje da je nesporno da u skladu sa odredbama 171. stav 1. Zakona o radu Poslodavac može da ponudi zaposlenom izmenu ugovorenih uslova rada  (aneks ugovora o radu). Međutim, u skladu sa odredbom člana 172. stav 1. dužan je i da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje pored ostalog sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora. U skladu sa zakonom, a što je potvrdila i sudska praksa razlozi dati u ponudi ne treba da predstavljju uopštenu formulaciju bez obrazloženja konkretnih razloga,  kao što je to učinjeno u ponudama za zaključenje aneksa ugovora o radu podnositeljkama pritužbi, s obzirom da je potpuna obaveštenost zaposlenog o svim činjenicama koje se tiču razloga za njegov premeštaj na drugo radno mesto, neophodna kao uslov već u pismenom obaveštenju za ponuđeni aneks ugovora. Pored toga, a imajući u vidu da su aneksi ugovora usledili odmah nakon učešća na protestu radnika pošte i davanja podrške studentima, navedeno postupanje se može dovesti u uzročno-posledičnu vezu sa stvarnim ili pretpostavljenim ličnim svojstvima podnositeljki pritužbe – političko ubeđenje, odnosno sindikalno delovanje.

3.12. Poverenik dalje konstatuje da je i sudska praksa zauzela stav u ovom pogledu da obrazloženje rešenja o premeštaju (ili ponude aneksa ugovora o radu) mora da sadrži nekoliko elementata. Prvo da li su u pitanju isti ili istovrsni poslovi, ne samo prema opštem stepenu stručne spreme zaposlenog već u odnosu na konkretne poslove koje je zaposleni do tada obavljao prema svom ugovoru o radu pre aneksiranja. Navedeno u konkretnom slučaju nije ispunjeno, jer je AA premeštena sa mesta upravnice pošte na mesto tehničara za šalterske poslove II.[7]

Drugo konkretizacija potreba organizacije rada – da li se javio višak u radnoj jedinici iz koje se zaposleni premešta, a manjak u radnoj jedinici u koju se zaposleni premešta. Uvidom u priložene dokaze jasno proizilazi da je u slučaju podnositeljki pritužbi izvršena samo rotacija zaposlenih čime se osporavaju navedeni razlozi poslodavca. Naime, kako je i navedeno u izjašnjenju Pošte premeštaj BB u Poštu 11110 Beograd 15 je realizovan uz istovremeni premeštaj zaposlene D. D. iz te pošte u Poštu 11110 Beograd 15 u kojoj je do tada radila podnositeljka pritužbe. Pored toga činjenica da je poslodavac AA, bez obrazloženja vratio na staro radno mesto, osporava razloge za premeštaj navedene u aneksima.

Zatim da li postoje zaposleni u drugim radnim jedinicama koje su bliže radnoj jedinici u koju bi trebalo uputiti zaposlenog. Ako postoje, onda nije opravdano da se upućuje zaposleni iz dalje jedinice. Granica određena na 50 kilometara udaljenosti ne daje poslodavcu odrešene ruke da u tom radijusu zaposlene premešta bez ikakve organizacije, već predstavlja objektivnu granicu nakon koje se ne može vršiti premeštaj ni u slučajevima kada su ispunjeni svi prethodni uslovi. U svakom slučaju ona ne podrazumeva diskreciono ovlašćenje, već mogućnost. Povodom navedene okolnosti Pošta se nije izjašnjavala, samo se pozvala na odredbu  člana 173. Zakona o radu.

Tako se u presudi  Vrhovnog suda Rev2 1337/2022 od 21. septembra 2023. godine, navodi: „….U konkretnom slučaju, ponuda za izmenu odgovarajućih uslova rada zaključenjem aneksa ugovora o radu koju je tuženi dostavio tužilji ne sadrži konkretizovane i jasno izložene razloge koji su uslovili premeštaj tužilje na drugo radno mesto. Ti razlozi moraju biti konkretizovani navođenjem činjenica iz kojih proizilazi potreba procesa i organizacije rada, pri čemu je nužno navesti konkretne činjenice koje opravdavaju premeštanje. Ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu radi premeštaja na drugo radno mesto „zbog potrebe procesa i organizacije rada, uvođenja nove organizacije rada u cilju boljeg korišćenja radnih kapaciteta i radnih sposobnosti zaposlenog“, predstavlja uopštenu formulaciju, pošto ne sadrži obrazloženje razloga koji su u konkretnom slučaju uslovili ponudu tuženog za raspoređivanje tužilje na drugo radno mesto. Izostanak konkretizacije razloga za premeštaj tužilje na drugi posao zbog potrebe procesa i organizacije rada čini osporeno rešenje nezakonitim. … Potpuna obaveštenost zaposlenog o svim činjenicama koje se tiču njegovih prava i obaveza u radnom odnosu kod poslodavca, neophodna je kao uslov da zaposleni ima mogućnost da prilagodi svoje ponašanje kako bi izbegao nastupanje štete. Revident u reviziji ukazuje da je tužilji ponuđen premeštaj na druge odgovarajuće poslove iz razloga što je kod poslodavca uvedena nova organizacija rada zbog potrebe procesa i organizacije rada, pa je u skladu sa spornim aneksom tužilja raspoređena na drugo odgovarajuće mesto. To međutim ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke, jer je tuženi bio dužan da u ponudi tužilji za izmenu ugovorenih uslova rada zaključenjem aneksa ugovora o radu, navede konkretne i obrazložene razloge za njen premeštaj na drugo radno mesto, navođenjem činjenica iz kojih proizilazi potreba procesa i organizacije rada, što ovde nije slučaj, zbog čega je pobijano rešenje o ugovoru nezakonito.

3.13. Pored navedenog Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je imao u vidu i činjenicu da je JP „Pošta Srbije“ podnela pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti predmet broj 07-00-236/2025-02 iz 2025. godine, protiv AA, kao organizatora javnog okupljanja na kojem je kako je u pritužbi navedeno došlo do ugrožavanja prava maloletnih lica. U pritužbije ukazano da se na sadržaju spornog video snimka nalaze maloletna lica, koja su predhodno organizovana u cilju ubacivanja „zahteva“ radnika Pošte Srbije, u poštansko sanduče, ispred sedišta Javnog preduzeća „Pošta Srbije“, Beograd u Beogradu, u Takovskoj ulici dana 5. marta 2025. godine.  Povodom navedene pritužbe Poverenik je uputio zahtev za dopunu pritužbe, ali kako pritužba nije dopunjena donet je zaključak o obustavi postupka.

3.14. Ceneći sve napred navedeno, nakon sprovedenog postupka, primenom pravila o  prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, može se konstatovati da JP „Pošta Srbije“ nije dokazala da razlozi zbog kojih je došlo do premeštaja podnositeljki pritužbi u drugu poštu nisu u vezi sa njihovim ličnim svojstvima navedenim u pritužbama, odnosno da su postojali opravdani i objektivni razlozi za njihov premeštaj u drugu poštu.  Zbog toga, Poverenik je dao mišljenje da je JP „Pošta Srbije“ povredila odredbe člana 6, a u vezi sa članom 25. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. MIŠLjENjE

 

U postupku po pritužbama koje su podnele AA i BB protiv JP „Pošta Srbije“, utvrđeno je da je JP „Pošta Srbije“, povredila odredbe člana 6, a u vezi sa članom 25. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje  JP „Pošta Srbije“, da:

  • Uputi pisano izvinjenje podnositeljkama pritužbe, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
  • Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da JP „Pošta Srbije“ obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko JP „Pošta Srbije“ ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[2] https://www.youtube.com/watch?v=ebIV3oo_DVU

[3] Zakon o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[4] Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21)

[5] „Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05 i 7/05 i „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[6] Zakon o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[7] Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5997/10 od 19.11.2010. godine; Presuda Vrhovnog suda Rev2 1337/2022 od 21. septembra 2023. godine; Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2587/2021 od 25. novembra 2022. godine; Presuda Vrhovnog suda Rev2 302/10 od 22. septembra 2010. godine;

 

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon489-25 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu političkog ubeđenja u oblasti rada Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top