br. 07-00-717/2025-02 datum: 14.11.2025.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi AA., protiv OŠ BB,, kao poslodavca zbog diskriminacije u oblasti rada. U pritužbi i dopuni pritužbe je navedeno da je bila zaposlena u ovoj školi od 1.10.2009. godine do 31.8.2025. godine, te da je za 16 godina neprekidnosg rada predavala matematiku od 5-8. razreda na mađarskom jeziku, kao i da 12 godina dobijala razred na srpskom jeziku za matematiku, ponekad fiziku, a više godina je predavala i informatiku u mađarskim odeljenjima. Dalje je navela da joj je 25.8.2025. godine na sednici Nastavničkog veća rečeno da će u ovoj školskoj godini biti nastavnica Tehnike i tehnologije, uz fiziku i hemiju u nekim odeljenjima (tog dana je direktorka rekla i da će predavati matematiku i informatiku u mađarskim odeljenjima), ali je nakon toga dobila rešenje o prestanku radnog odnosa 31.8.2025. godine. Istakla je da je bila predsednica sindikata koji je u školi osnovan 2024/25 godine, te da u školi 10 godina nije bilo sindikata, kao i da je kao predsednica štrajkačkog odbora, organizovala štrajk, tako da su časovi jedan period trajali 30 minita, kao vid podrške protestima. Takođe, navela je da je podržavala studente i organizovala doček i smeštaj za njih kada su pešačili do ili preko B., te da doček i smeštaj nisu bili u školi. Smatra da je zbog svojih političkih i sindikalnih aktivnosti neopravdano stavljena u nepovoljniji položaj u odnosu na sve druge nastavnike sa kojima je za razliku od nje zaključen ugovor i za novu školsku godinu. U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja OŠ BB navedeno je da je podnositeljka pritužbe zasnovala radni odnos na radnom mestu nastavnika matematike na određeno vreme, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najduže do 31.8.2025. godine, da je u OŠ BB radila počev od 1.10.2009. godine do 31.8.2025. godine, kao i da joj je prestao radni odnos na osnovu rešenja od 28.8.2025. godine, zbog isteka roka na koji je zasnovan. U izjašnjenju je dalje navedeno da je za školsku 2025/26 godinu, OŠ BB imala potrebu za nastavnikom matematike na mađarskom jeziku, da je na ovo radno mesto primljena zaposlena sa 7 godina staža u ovoj školi. Takođe, navedeno je da su svi zaposleni na određeno vreme kojima je radni odnos prestao 31.8.2025. godine, osim podnositeljke pritužbe, dobili nove ugovore na određeno vreme, počev od 1.9.2025. godine. Poverenik ukazuje da je nesporno da je u skladu sa odredbama 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu jedan od načina prestanka radnog odnosa, istekom roka na koji je ugovor zaključen. Međutim u konkretnom slučaju, Poverenik je imao u vidu da je školi bio potreban nastavnik matematike i za školsku 2025/26 godinu, kao i da je podnositeljka pritužbe 16 godina bila zaposlena u OŠ BB, kao nastavnica matematike, zatim da je prema njenim navodima 12 godina dobijala razred na srpskom jeziku za predmet matematika, nekada i fiziku (na mađarskom i srpskom), dok je više godina predavala i informatiku u mađarskim odeljenjima, kao i da je njenim angažovanjem na različitim projektima Škola dobila nacionalne i evropske oznake kvaliteta za projekte, kao i Evropsku nagradu za projekat. Nakon sprovedenog postupka, primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, može se zaključiti da OŠ BB jedino sa podnositeljkom pritužbe, posle 16 godina predavanja matematike nije zaključila novi ugovor o radu za školsku 2025/2026 godinu počev od 1.9.2025. godine do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najduže do 31.8.2026. godine. Činjenica je da je, i pored potrebe na tri radna mesta za nastavnika matematike (jedno u odeljenjima gde se nastava sprovodi na mađarskom i dva u odeljenjima gde se nastava sprovodi na srpskom) škola zaposlila nastavnike za koje je u izjašnjenju navela da „nisu stručni“, odnosno da nisu završili odgovarajuće studije. Kontradiktorni su navodi iz izjašnjenja da se direktorka rukovodila boljom organizacijom obrazovno-vaspitnog rada nastojeći da u školu primi na radno mesto nastavnike koji su završili studije za nastavnika te da je iz tog razloga primila drugu nastavnicu umesto podnositeljke pritužbe. Naime, činjenice ukazuju da je na radno mesto nastavnice matematike umesto podnositeljke pritužbe primljena nastavnica koja je devet godina kraće radila u školi, koja ne ispunjava uslove za nastavnika matematike jer nije završila odgovarajuće studije za ovu oblast, koja je završila biologiju i nikada nije predavala matematiku. Posebno ako se ima u vidu činjenica da je podnositeljka pritužbe tokom njenih 16 godina rada u ovoj školi kao nastavnica matematike, dobijala samo pohvale i priznanja, odnosno da je škola njenim angažovanjem na različitim projektima dobila nacionalne i evropske oznake kvaliteta za projekte, kao i Evropsku nagradu za jedan projekat, pri čemu iz navoda izjašnjenja ne proizlazi da je u toku svog rada sa učenicima protiv podnositeljke pritužbe pokrenut ijedan postupak ili da je podneta pritužba na njen rad od strane roditelja. Takođe, iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je kao nesporno da je podnositeljka pritužbe u školskoj 2024/2025 godini u školi organizovala sindikat i da je bila predsednica tog sindikata, pri čemu je bila i predsednica štrajkačkog odbora, te da je od februara u školi bio organizovan štrajk zbog čega je organizovana nastava na način da su časovi trajali jedan period 30 minuta. Zakon o zabrani diskriminacije u članu 25. izričito zabranjuje diskriminaciju zbog političkih ubeđenja lica, odnosno pripadnosti političkoj ili sindikalnoj organizaciji. Pored toga, Poverenik ukazuje i na član 78. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, član 14. Zakona o štrajku i Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika koji propisuju da zaposleni ne sme biti stavljen u nepovoljniji položaj zbog učestvovanja ili organizovanja štrajka u skladu sa zakonom. Takođe i Konvencija br. 111 o diskriminaciji u zapošljavanju i zanimanju (1958) propisuje ovakvu zabranu. Prema podacima Mreže univerzitetskih profesora kao i prema informacijama Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije NSPRS, više od 100 zaposlenih u školama ostalo je bez posla ili bez produžetka ugovora u ovoj školskoj godini zbog učešća i podrške protestima. Ovaj sindikat kontinuirano upozorava da se u školama sprovodi masovno neprodužavanje ugovora, naročito za nastavnike koji su bili aktivni u protestima. Po sprovedenom postupku, Poverenik je konstatovao da OŠ BB u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije nije pružila nijedan dokaze da se Škola rukovodila objektivnim i opravdanim razlozima, odnosno da razlozi zbog kojih je došlo do prestanka radnog odnosa podnositeljke pritužbe u ovoj školi nisu u vezi sa njenim učešćem u organizovanju štrajka u školi i davanju podrške protestima, odnosno u vezi sa njenim sindikalnim angažovanjem. Ceneći sve navedeno, Poverenik je dao mišljenje da je OŠ BB, povredila odredbe člana 16. a u vezi sa članom 25. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. OŠ BB je preporučeno da otkloni posledice diskriminatorskog postupanja i podnositeljku pritužbe vrati na radno mesto nastavnice kao i da joj uputi pisano izvinjenje u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, te da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom i dopunom pritužbe se obratila AA protiv OŠ BB, zbog diskrimiacije na osnovu članstva u političkim sindikalnim i drugim organizacijama.
1.2. U pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navedeno je:
– da je od 1.9.2009. godine radila u ovoj školi 16 godina kao nastavnik matematike, bez dana prekida, a poslednjih nekoliko godina je predavala i informatiku;
– da je svih 16 godina predavala matematiku od 5-8. razreda na mađarskom jeziku, a da je i 12 godina dobijala razred na srpskom jeziku za matematiku, ponekad fiziku (na mađarskom i/ili srpskom jeziku), kao i da je više godina predavala i informatiku u mađarskim odeljenjima;
– da nije prestala potreba za nastavnikom matematike, te da je nastavnica sa kojom je zaključen ugovor da umesto nje predaje matematiku zaposlena u školi već 7 godina, ali da je potrebno ukazati da ona nikada nije predavala matematiku (niti biologiju, za koju je stručna) nego fiziku, hemiju i/ili informatiku;
– da u školi radi još osam nestručnih lica (od kojih troje predaju matematiku), da je njima produžen ugovor o radu, ili su primljeni kao novi nastavnici od 1. septembra 2025. godine;
– da su kolege sa kojima je zaključen ugovor i za ovu školsku godinu članovi „najmasovnije” stranke. Neki od njih nisu ponosni na ovu činjenicu, bili su i na nekim protestima, ali nisu se slikali;
– da joj je 25.8.2025. godine na sednici Nastavničkog veća rečeno da će u ovoj školskoj godini biti nastavnica Tehnike i tehnologije, uz fiziku i hemiju u nekim odeljenjima (tog dana je direktorka rekla i da će predavati matematiku i informatiku u mađarskim odeljenjima), ali je nakon toga dobila rešenje o prestanku radnog odnosa 31.8.2025. godine.;
– da je bila predsednica štrajkačkog odbora, podržavala je studente i organizovala je doček i smeštaj za njih kada su pešačili do ili preko B., te da doček i smeštaj nisu bili u školi;
– da je odluka direktorke da se jedino njoj ne produži ugovor o radu izvršenje naredbe koja je stigla od VV, ali da za ove navode nema dokaze, jer su razgovoru prisustvovale samo direktorka i ona;
– da je prva sednica u vezi obustave nastave održana 24. januara 2025.godine i da je kao predsednica sindikata obavestila direktorku da će održati sastanak. Na tom sastanku su skoro jednoglasno glasali za obustavu nastave, a ona je prihvatila da bude predsednica štrajkačkog odbora;
– da je u školi osnovan sindikat 2024-25. školske godine, više od 10 godina nisu imali sindikalnu organizaciju u ovoj školi;
– da su od 3. februara 2025. godine časovi su bili skraćeni na 30 minuta. Broj zaposlenih u obustavi nije se smanjivalo do kraja februara;
– da nije htela da bude na suprotnoj strani u odnosu na direktorku, jer obustava nije bila izglasana protiv direktorke;
– da su nakon nekoliko nedelja počeli razna „ubeđivanja” da kolege odustanu od obustave. Početkom marta škola je dobila obaveštenje da časovi mogu da se drže od 30 minuta, ali da moraju ostati sa učenicima i onih dodatnih 15 minuta, jer deca ne smeju ostati bez nadzora, a zvoniće na 45 minuta, jer je tako naređeno direktorima iz S. okruga. Tada se već broj nastavnika u obustavi prepolovio, a krajem aprila su se svi vratili redovnoj nastavi;
– da je jedna advokatica iz S. ponudila svoju pomoć da će doći u posetu svakom sindikatu, te da je više puta tražila dozvolu od direktorke da se sastanak održi u školi nakon časova, da bi sve kolege bile obaveštene o pravima i obavezama, ali da dozvolu nisu dobili, odnosno da je direktorka zabranila posetu advokatice jer „nismo reprezentativni sindikat“;
– da je sindikat organizovao sastanak na neutralnom mestu, o čemu su bile pozvane sve kolege;
– nakon ovog razgovora bio je hitno sazvan sastanak kolektiva gde su bili optuženi da pripremaju tužbu protiv škole i direktorke, te da će zbog tužbe račun škole biti blokiran i da niko neće dobiti platu;
– da spori navode diretorke škole iz izjašnjenja da je „škola izlazila u susret i dvala odsustvo u slučaju njenih političkih aktivnosti u okviru radnog vremena” i da je potrebno da škola dostavi dokaze za ove tvrdnje;
– da jeste tražila slobodan dan kada su studenti i građani šetali i tada je ona bila jedna od glavnih organizatora, ali oni su stigli negde oko 17 sati, a nastava u toj školi se izvodi samo u prepodnevnoj smeni;
– da je za ovih 16 godina bila na bolovanju možda 5 dana. Uvek je prihvatila zamene časova, kada su kolege bile odsutne iz raznih razloga, ne samo zdravstvenih. Često je imala dva odeljenja na času (odeljenja na mađarskom jeziku su mala), ali je uvek bila zamoljena da reši zamene, to je bilo opšteprihvaćeno. Od 2019.godine sigurno, ali možda i ranije je bila zadužena za pisanje projekata na konkursima. 2019. i 2025.godine škola je dobila Erasmus+ grantove, svake godine je pisala konkurse za pokrajinu, kao i za Mađarski nacionalni savet;
– da je bila jedina aktivna iz kolektiva na eTwining platformi, dobili su Nacionalne i Evropske oznake kvaliteta za projekte, 2023. godine projekat „A.” (protiv onlajn i oflajn nasilja) bio je proglašen najboljim u Srbiji, pa su dobili i Evropsku nagradu;
– da je svake godine organizovala i sprovela proslavu Dana Pi (14.mart), Code week aktivnosti. Zbog njene zainteresovanosti su učestvovali i dobili nagrade npr. na takmičenju „Znanjem za budućnost”. Tako smo dobili i dronove, Make Block robote;
– da sve ovo što navodi nije hvalisanje i ne želi da sebe predstavlja kao najbolju, kao i da je za sve ove aktivnosti tražila i dobila dozvolu od direktorice (i sadašnje i prethodne), a sve ostalo je izvodila sa učenicima;
– da nikada nije tražila i radila zbog neke materijalne koristi, jedino joj je bilo važno da motivišem svoje učenike kao i učenike kojima nije ni predavala. Oni su bili pokretači i izvođači uz poneku pomoć drugih (retkih) kolega, a sve aktivnosti je organizovala van nastave, u svoje slobodno vreme i iz slobodne volje;
– da su njena inače retka odsustva sa radnog mesta bila zbog nekih seminara u vezi navedenih projekata, usavršavanja i pronalaženja partnerskih škola ( kada škola nije snosila nikakve troškove u vezi ovih dešavanja, ali je imala koristi.
U prilogu pritužbe dostavljen je Ugovor o radu zaključen između podnositeljke pritužbe i direktorke OŠ BB, rešenje o prestanku radnog odnosa, uverenje PIO fonda o prijavi i odjavi sa osiguranja.
1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti i zatražio izjašnjenje od direktorke OŠ BB.
1.4. U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja direktorke OŠ BB između ostalog, navedeno je:
– da je podnositeljka pritužbe radila u ovoj školi u vremenskom periodu počev od 1.10.2009. godine do 31.8.2025. godine na radnom mestu nastavnik matematike na mađarskom jeziku;
– da je razlog prestanka radnog odnosa podnositeljke pritužbe u OŠ BB što je zasnovala radni odnos na radnom mestu nastavnika matematike na određeno radno vreme, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najduže do 31.8.2025. godine;
– da je ukupno osam zaposlenih dobilo nove ugovore o radu na određeno vreme, počev od 1.9.2025. godine do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najduže do 31.8.2026. godine, uz navođenje na kojim radnim mestima. Naveden je spisak od 8 radnih mesta na kojima su zaključeni ugovori na određeno radno vreme i to za nastavu na srpskom jeziku: jedno lice na radnom mestu nastavnik razredne nastave (stručan), drugo lice na radnom mestu nastavnik informatike (nije stručan pošto još nije završio master studije, završio je osnovne akademske studije informatike), jedno lice na radnom mestu nastavnik srpskog jezika i književnosti (završava studije za srpski jezik i književnost – nije stručan pošto još nije zavrilo master, ali je završilo osnovne akademske studije), jedno lice na radnom mestu nastavnik matematike (nije stručan), jedno lice na radnom mestu nastavnik matematike (nije stručan). Na mađarskom jeziku: jedno lice na radnom mestu nastavnik matematike, zaposlena ima sedmi stepen stručne spreme u petogodišnjem trajanju, položila je predmete iz pedagogije i psihologije, visoko obrazovanje završila u M., a gimnaziju u S. (nije stručna), jedno lice na radnom mestu nastavnik mađarskog jezika po struci master učitelj (nije stručan), jedno lice na radnom mestu nastavnik mađarskog jezika po struci je master učitelj (nije stručno), jedno lice na mestu nastavnik nemačkog jezika (nije stručno pošto još nije završilo master studije, već osnovne akademske studije nemačkog jezika i književnosti u M.
– da je u cilju bolje organizacije obrazovno vaspitnog rada nastojala da se u školu prime na radno mesto nastavnika kandidati koji su završili studije za nastavnika te da je iz tog razloga primila drugu nastavnicu umesto podnositeljke pritužbe;
– da će i ubuduće nastojati da što više kompetentnih nastavnika radi na poslovima nastavnika za deficitarne kadrove, bez obzira što nisu stručni za tu oblast (matematika, fizika i dr);
– da je za školsku 2025/26 godinu OŠ BB imala potrebu za nastavnikom matematike na mađarskom jeziku. Na radno mesto nastavnik matematike na mađarskom jeziku je primljena zaposlena – nastavnik biologije/master koja ima 7 godina staža kao nastavnik u ovoj školi i stručna je za nastavnika biologije, ali nije stručna za nastavnika matematike, isto kao i podnositeljka priužbe. U odnosu na podnositeljku pritužbe ona ima sedmi stepne stručne spreme u petogodišnjem trajanju, položila je predmete iz pedagogije i psihologije, srednje i visoko obrazovanje je stekla na mađarskom jeziku.
– da su zaposleni na određeno vreme kojima je radni odnos prestao 31.8.2025. godine dobili nove ugovore na određeno vreme, počev od 1.9.2025. godine, osim podnositeljke pritužbe;
– da na sednici Nastavničkog veća 25.8.2025. godine, niko nije obavešten o nastavku ili prekidu radnog odnosa u školi;
– da je pročitala predlog podele predmeta za predstojeću školsku godinu, koji nije konačan zbog preuzimanja radnika i nestručnog kadra;
– da povodom navoda pritužbe da su dva nastavnika matematike dobili nove ugovore o radu na određeno vreme do 31.8.2026. godine, ističe da se radi o nastavnicima koji predaju matematiku na srpskom jeziku. Zbog povećanog broja odeljenja na srpskom jeziku, u radni odnos je primljen nastavnik tehnike i tehnologije;
– da je saradnja sa podnositeljkom pritužbe kao predsednicom sindikata i štrajkačkog odbora u školi bila dobra, kao i da su joj uvek izlazili u susret i davali odsustvo u slučaju njenih političkih aktivnosti koje se dešavaju u okviru radnog vremena;
– da je kao direktorku škole koja planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti ustanove nisu zanimale njene aktivnosti van škole, zbog čega nije bilo diskriminacije na osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama.
– da u OŠ BB nije bilo obustave nastave tokom prethodne školske godine, već su zaposleni bili u zakonskom štrajku od 30 minuta. Od zaposlenih nastavnika dva nastavnika nisu bila u zakonskom štrajku, jedan koji radi na neodređeno i jedan nastavnik koji radi na određeno vreme.
U prilogu je dostavljen Zapisnik sa sednice Nastavničkog veća.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1 Uvidom u rešenje Del.broj: 01.., utvrđeno je da je zaposlenoj AA na radnom mestu nastavnik matematike u OŠ BB, prestao radni odnos 31.8.2025. godine. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je odredbom člana 175. tačka 1. Zakona o radu propisano da radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan. Zaposlena AA, Ugovorom o radu je zasnovala radni odnos na određeno vreme, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najduže do 31.8.2025. godine. Zbog isteka roka na koji je zasnovan radni odnos, stekli su se uslovi iz člana 175. tačka 1. Zakona o radu da joj prestane radni odnos, pa je direktorka odlučila kao u izreci rešenja.
2.2. Uvidom u ugovora o radu Del. broj 01-… utvrđeno je da je navedenim ugovorom zaposlena AA zasnovala radni odnos sa poslodavcem OŠ BB na radnom mestu nastavnik predmetne nastave. Članom 4. ovog ugovora propisano je da zaposlena zasniva radni odnos na određeno vreme, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najduže do 31.8.2025. godine. Članom 7. ovog ugovora propisano je da se radni odnos zasniva sa punim radnim vremenom na poslovima: nastavnika matematike sa 10% od punog radnog vremena (12% od punog radnog vremena će imati preko pune norme časova) na srpskom jeziku i nastavnik matematike sa 90% od punog radnog vremena, na mađarskom jeziku.
2.3. Uvidom u potvrdu o prijavi, promeni i odjavi na obavezno socijalno osiguranje utvrđeno je da je podnositeljki pritužbe, dana 31.8.2025. godine prestalo osiguranje-istekom roka na koji je radni odno zasnovan.
2.4. U zapisniku sa sednice Nastavničkog veća održane 25.8.2025. godine, navedeno je: „Derektorica je pročitala predlog podele predmeta za predstojeću školsku godinu koja nije konačna zbog preuzimanja radnika i nestručnog kadra“.
2.5. Na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe, AA bila zaposlena od 1.9.2009. godine do 31.8.2025. godine na radnom mestu nastavnice matematike. Takođe, utvrđeno je da je jedino podnositeljka pritužbe prestao radni odnos u ovoj školi i da jedino sa njom OŠ BBk nije zaključila ugovor o radu na određeno vreme počev od 1.9.2025. godine. Utvrđeno je da je počev od 1.9.2025. godine OŠ BB zaključila nove ugovore o radu na određeno vreme sa osam zaposlenih, koji su u ovoj školi prethodno takođe bili zaposleni na određeno vreme.
2.6. Na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe bila predsednica sindikata i štrajkačkog odbora u OŠ BB tokom prethodne školske godine, kada se nastava realizovala u trajanju od 30 minuta. Takođe, podnositeljka pritužbe je u ovoj školi organizovala zakonski štrajk nastave koji je podrazumevao trajanje nastave od 30 minuta, kao oblik izražavanja podrške studentskim protestima.
3. RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[1] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
3.3. Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. stav 3. propisuje da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u članu 11. propisuje da svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja s drugima, uključujući pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih interesa. stavom 2. ovog člana propisano je da za vršenje ovih prava neće se postavljati nikakva ograničenja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih. Članom 14. ove konvencije zabranjena je diskriminacija, odnosno, propisano je da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
3.5 Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[3], kojim je u članu 2. diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 16. ovog zakona propisano je da je zabranjena diskriminacijau oblastu rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, dok zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, kao i lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Zakonom o zabrani diskriminacije u članu 25. stav 1. ovog zakona zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji.
3.6. Zakon o radu, u članu 16. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, članstvo u političkim organizacijama i sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.
3.7. Odredbom člana 155. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da radni odnos na određeno vreme u ustanovi zasniva se na osnovu konkursa, sprovedenog na način propisan za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Izuzetno, ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana; 2) do izbora kandidata – kada se na konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine; 3) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine; 4) radi izvođenja verske nastave. Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme (satv 9).
3.8. Članom 78. stav 1. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju[4], propisano je da zaposleni u školi ostvaruju pravo na štrajk u skladu sa Zakonom, ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje štrajk. Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku dužni su da štrajk organizuju i vode na način kojim se ne ugrožava bezbednost zaposlenih i učenika, imovine i omogućava nastavak rada po okončanju štrajka. Odredbama člana 79. ovog zakona, između ostalog, propisano je da nastavnici, odnosno stručni saradnici u školi ostvaruju pravo na štrajk, pod uslovom da obezbede minimum procesa rada škole, u ostvarivanju prava građana od opšteg interesa u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, da minimum procesa rada za nastavnika jeste izvođenje nastave u trajanju od 30 minuta po času u okviru dnevnog rasporeda i obavljanje ispita, a za stručnog saradnika i nastavnika u produženom boravku 20 časova rada nedeljno.
3.9. Odredbama člana 14. Zakona o štrajku[5], propisano je da organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može za posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog, da zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu, a prava iz socijalnog osiguranja – u skladu s propisima o socijalnom osiguranju, kao i da organizatori štrajka, odnosno učesnici u štrajku koji nije organizovan u skladu sa ovim zakonom neće uživati zaštitu utvrđenu u st. 1. i 2. ovog člana.
3.10. Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika[6] u članu 48. propisuje da zbog učestvovanja u štrajku, organizovanom u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, zaposleni ne mogu biti stavljeni u nepovoljan položaj.
Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.11. Imajući u vidu navode iz pritužbi, u konkretnom slučaju potrebno je analizirati da li je OŠ BB, kao poslodavac stavila podnositeljku pritužbe u neopravdano nepovoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene, na osnovu njenog ličnog svojstva članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama.
3.12. Za razmatranje ovog predmeta važna je primena pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije prema kojem ako podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi lice protiv kog je pritužba podneta, odnosno u konkretnom slučaju Škola. Istim članom je propisano i da svaka strana može koristiti podatke matičnih evidencija i administrativnih registara radi dokazivanja činjenica u pogledu kojih snosi teret dokazivanja.
3.13. Poverenik najpre konstatuje da iz pritužbe i izjašnjenja proizlazi da je podnositeljka pritužbe bila zaposlena na određeno vreme u OŠ BB 16 godina, počev od 1.10.2009. godine do 31.8.2025. godine; da je svih 16 godina predavala matematiku od 5-8. razreda na mađarskom jeziku, a da je i prema navodima iz pritužbe koji nisu osporeni u izjašnjenju, 12 godina dobijala i razred na srpskom jeziku za matematiku, ponekad fiziku (na mađarskom i/ili srpskom jeziku), kao i da je više godina predavala i informatiku u mađarskim odeljenjima. Dalje se uvidom u pritužbu i izjašnjenje može konstatovati da nije prestala potreba za nastavnikom matematike i to kako u u odeljima gde se nastava sprovodi na mađarskom, tako i u odeljenjima gde se nastava održava na srpskom jeziku. Na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja nesporno je da jedino sa podnositeljkom pritužbe od svih nastavnika koji su bili zaposleni na određeno vreme nije zaključen novi ugovor do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti o izboru kandidata po konkursu najduže do 31.8.2026. godine. Takođe je nesporno da je podnositeljka pritužbe tokom prethodne školske godine 2024/25, bila predsednica sindikata koji je organizovan u školi, školske 2024/2025. godine. Podnositeljka pritužbe je navela da pre navedenog u školi više od 10 godina nije postojala sindikalna organizacija, te da je kao predsednica sindikata i štrajkačkog odbora nakon odluke da se stupi u obustavu nastave, otišla kod direktorke Škole sa kojom je protumačila Zakon o štrajku. Pojasnila je da je imajući u vidu odredbe ovog zakona, sindikat sačekao da protekne zakonski rok, zbog čega je tek od februara započelo skraćivanje nastave na 30 minuta u skladu sa zakonom, a kao vid podrške studentskim protestima. Takođe, nesporno je i da je podnositeljka pritužbe organizovala doček i smeštaj za studente kada su pešačili, van škole kao vid podrške protestima, te da su direktorki škole bile poznate ove aktivnosti i politička uverenja podnositeljke pritužbe. Prema navodima podnositeljke pritužbe, slobodan dan je zahtevala kada su studenti i građani šetali, kada je zajedno sa njima šetala od S. do B. U postupku je utvrđeno i da je neposredno pre početka nove školske godine, na sednici Nastavničkog veća koja je održana 25.8.2025. godine, direktorka pročitala predlog podele predmeta za predstojeću školsku godinu, koji nije bio konačan, kao i da je na ovoj sednici podnositeljka pritužbe obaveštena da će predavati matematiku i informatiku. Međutim, neposredno pred početak školske godine, jedino je podositeljki pritužbe prestao radni odnos u BB, istekom roka na koji je zasnovan.
3.14. Imajući u vidu navode iz pritužbe i dostavljene dokaze uz pritužbu, posebno činjenicu da jedino sa podnositeljkom pritužbe nakon 16 godina predavanja matematike u OŠ BB nije zaključen novi ugovor, kao i da je ona jedina u školi bila predsednica sindikata i predsednica štrajkačkog odbora koji je organizovao štrajk u cilju podrške protestima, Poverenik konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim.
3.15. Imajući u vidu navedeno, teret dokazivanja da do tog akta nije došlo je prebačen na Školu koja treba da dostavi dokaze da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, odnosno da dokaže da nije diskriminisala podnositeljku pritužbe i stavila je u neopravdano nepovoljniji položaj u odnosu da druge zaposlene koji su takođe kao i ona bili zaposleni na određeno vreme, a sa kojima je Škola zaključila ugovore za novu 2025/2026 godinu.
3.16. S tim u vezi, Poverenik je analizirao da li činjenice i dokazi koje je OŠ BB u konkretnom slučaju ponudila, pružaju dovoljno osnova za zaključak da je prestanak radnog odnosa podnositeljke pritužbe i nezaključivanje novog ugovora za novu školsku 2025/2026 godinu, kao i svih prethodnih 16 godina, zasnovan na objektivnim razlozima i da nije u vezi sa njenim sindikalnim i političkim delovanjem.
3.17. Na osnovu navoda iz izjašnjenja i rešenja o prestanku radnog odnosa podnositeljke pritužbe može se konstatovati da poslodavac OŠ BB kao razloge za prestanak radnog odnosa navodi istek roka na koji je ugovor zaključen, prema članu 175. stav. 1. tačka 1. Zakona o radu. Škola je dalje navela da je u cilju bolje organizacije obrazovno-vaspitnog rada nastojala da se u školu prime na radno mesto nastavnika kandidati koji su završili studije za nastavnika te da je iz tog razloga primila drugu nastavnicu umesto podnositeljke pritužbe, kao i da će i ubuduće nastojati da što više kompetentnih nastavnika radi na poslovima nastavnika za deficitarne kadrove, bez obzira što nisu stručni za tu oblast (matematika, fizika i dr).
3.18. Poverenik konstatuje da su navodi iz izjašnjenja kontradiktorni imajući u vidu da ni nastavnica koja je zaključila ugovor na određeno vreme umesto podnositeljke pritužbe nije stručna za tu oblast, kao i da iako je radila u školi 7 godina nikada nije predavala matematiku, za razliku od podnositeljke pritužbe koja je svih 16 godina rada u školi predavala matematiku od 5-8. razreda, i to kako u odeljenjima koja prate nastavu na mađarskom, tako i povremeno u odeljenjima koja prate nastavu na srpskom.
3.19. Uvidom u izjašnjenje može se konstatovati da je u novoj školskoj 2025/2026. godini postojala potreba za nastavnicom matematike i to potreba za jednim nastavnikom u odeljenjima koja prate nastavu na mađarskom i dva nastavnika u odeljenjima koja prate nastav na srpskom jeziku. Poverenik ukazuje da je direktorka Škole u izjašnjenju navela da je ukupno osam zaposlenih dobilo nove ugovore o radu na određeno vreme, počev od 1.9.2025. godine do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najduže do 31.8.2026. godine, uz navođenje inicijala nastavnika sa kojima je zaključen ugovor i na kom radnom mestu. Naveden je spisak od 8 radnih mesta na kojima su zaključeni ugovori na određeno radno vreme i to za nastavu na srpskom jeziku: jedno lice na radnom mestu nastavnik razredne nastave (stručan), drugo lice na radnom mestu nastavnik informatike (nije stručan pošto još nije završio master studije, završio je osnovne akademske studije informatike), jedno lice na radnom mestu nastavnik srpskog jezika i književnosti (završava studije za srpski jezik i književnost – nije stručan pošto još nije završilo master, ali je završilo osnovne akademske studije), dva lica na radnom mestu nastavnik matematike (za oba lica je u izjašnjenju navedeno: nije stručan). Za nastavu na mađarskom jeziku: jedno lice na radnom mestu nastavnik matematike, zaposlena ima sedmi stepen stručne spreme u petogodišnjem trajanju, položila je predmete iz pedagogije i psihologije, visoko obrazovanje završila u M., a gimnaziju u S. (nije stručna), jedno lice na radnom mestu nastavnik mađarskog jezika po struci master učitelj (nije stručan), jedno lice na radnom mestu nastavnik mađarskog jezika po struci je master učitelj (nije stručno), jedno lice na mestu nastavnik nemačkog jezika (nije stručno pošto još nije završilo master studije, već osnovne akademske studije nemačkog jezika i književnosti u M).
3.20. Dakle, na osnovu navoda iz izjašnjenja može se zaključiti da većina nastavnika (7) nije stručna za radna mesta koja obavljaju (troje na radnom mestu nastavnika matematike, nastavnik informatike na srpskom jeziku, nastavnik srpskog jezika i književnosti, nastavnik mađarskog jezika i nastavnik nemačkog jezika), kao i da se za neke od njih ne može zaključiti da li su završili studije za nastavnika, što je sve u suprotnosti sa izraženom namerom bolje organizacije obrazovno-vaspitnog rada u školi.
3.21. Iz pritužbe proizlazi da je angažovanjem podnositeljke pritužbe na različitim projektima Škola dobila nacionalne i evropske oznake kvaliteta za projekte, kao i Evropsku nagradu za projekat . Povodom kompetencija, stručnosti, nagrada i aktivnosti podnositeljke pritužbe, a na kraju i prestanku radnog odnosa u školi BB izveštavali su i mediji, pa je tako na portalu: suboticke.rs objavljen tekst pod naslovom: „Nastavnica iz B. dobila otkaz uprkos nagradama i projektima“ zatim portalu: stopbrutalnosti.com- tekst pod nazivom: Represija u prosveti, maglocistac.rs tekst pod naslovom: U B. T. održana dva skupa- jedan protiv blokada, drugi protiv represije režima“
3.22. Poverenik dalje konstatuje da uz izjašnjenje nije dostavljen nijedan dokaz da je odluka da se sa podnositeljkom pritužbe ne zaključi ugovor i za 2025/2026 godinu bio objektivan i na zakonu zasnovan, te da nije posledica činjenice što je jedino podnositeljka pritužbe bila predsednica sindikata i štrajkačkog odbora koji je organizovao štrajk u školi kao podršku studentskim protestima koji su počeli krajem 2024. godine nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je život izgubilo 16 osoba i jedna osoba teško povređena.
3.23. Poverenik ukazuje na odredbe Zakona o zabrani diskriminacije koji u članu 25. posebno zabranjuje diskriminaciju zbog političkih ubeđenja lica, odnosno pripadnosti političkoj ili sindikalnoj organizaciji. Pored toga, Poverenik ukazuje i član 78. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, član 14. Zakona o štrajku i Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika propisuju da zaposleni ne sme biti stavljen u nepovoljniji položaj zbog učestvovanja ili organizovanja štrajka u skladu sa zakonom. Takođe i Konvencija br. 111 o diskriminaciji u zapošljavanju i zanimanju (1958), koju smo ratifikovali zabranjuje diskriminaciju prema članu 1(1)(a) Konvencije br. 111 na osnovu političkog mišljenja, članstva u sindikatu ili političkog uverenja u zapošljavanju i zanimanju. MOR-ova praksa potvrđuje to da političko mišljenje i članstvo u sindikatu ne mogu biti osnova za raspoređivanje na niže radno mesto ili otpuštanje, osim u slučajevima kada je to opravdano inherentnim zahtevima posla ili potrebama državne bezbednosti. MOR preporučuje da države članice obezbede efektivnu zaštitu zaposlenih od diskriminacije na osnovu političkog mišljenja ili sindikalnog delovanja. Jedan od takvih mehanizama je i postupak za zaštitu od diskriminacije pred Poverenikom.
3.24. Da prestanak radnog odnosa podnositeljke pritužbe predstavlja praksu i zapravo vid kažnjavanja zaposlenih, počev od nove školske godine 1.9.2025. godine, pokazuju objavljeni podaci o otpuštanju zaposlenih nastavnika koji se dovode u vezu sa činjenicom da su bili u štrajku i da su podržali studentske proteste. Prema podacima Mreže univerzitetskih profesora zabeleženo je 28 slučajeva u kojima 33 nastavnika širom Srbije nije dobilo produžetak ugovora o radu. Oni smatraju da postoji obrazac prema kom direktori nisu produžili ugovore nastavnicima koji su učestvovali u protestima, dok su onima koji nisu protestovali ugovori produženi, što predstavlja tešku diskriminaciju. Prema informacijama Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije NSPRS, više od 100 zaposlenih u školama ostalo je bez posla ili bez produžetka ugovora u ovoj školskoj godini zbog odmazde vezane za učešće i podršku protestima. Ovaj sindikat kontinuirano upozorava da se u školama sprovodi masovno neprodužavanje ugovora, naročito za nastavnike koji su bili aktivni u protestima. Prema rečima ministra prosvete, 75 direktora škola širom Srbije podnelo je ostavke, a 25 direktora je razrešeno dužnosti u proteklom periodu zbog dešavanja vezanih za proteste. Ovaj podatak ilustruje da je preko 100 škola ostalo bez dosadašnjih rukovodilaca, što dobrovoljno, što prisilno, usled atmosfere pritiska. Mnogi direktori su, prema dostupnim svedočenjima, trpeli pritisak odozgo da kažnjavaju nastavnike, te su neki dali ostavke kako ne bi učestvovali u nečasnim radnjama, dok su drugi smenjeni kao opomena drugima[7].
3.25. Takođe, zbog prekida radnog odnosa, odnosno neangažovanja nastavnika na početku nove školske godine, 1.9.2025. godine, Poverenik je primio više pritužbi protiv škola, zbog diskriminacije na osnovu političkog ubeđenja i članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama. Političko ubeđenje lica ili grupe lica odnosno pripadnost ili nepripadnost političkoj ili sindikalnoj organizaciji, predstavlja poseban slučaj diskriminacije prema Zakonu o zabrani diskriminacije. Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i različita istraživanja pokazuju da je ovaj oblik diskriminacije učestao i to posebno u oblasti rada i zapošljavanja, gde dobija svoj najvidljiviji oblik tako što je lice otpušteno ili raspoređeno na niže i neodgovarajuće radno mesto, nije mu data mogućnost da napreduje, obučava se i slično. Nekad ovakvo stanje traje godinama i bitno se odražava na život pojedinca, koji je diskriminisan i neopravdano isključen ili mu je ograničeno ostvarivanje prava koje je omogućeno zaposlenima koji imaju određeno političko ubeđenje ili sindikalnu pripadnost u sindikatu bliskom poslodavcu. U ovoj oblasti uočeno je da neretko podnosioci pritužbi ili svedoci ističu da nisu članovi stranke koja nije vladajuća, te da zbog svog različitog stava bivaju čak i otpušteni. Oni navode da nemaju poverenja u institucije, osećaju strah od posledica prijavljivanja, da zakon nije isti za sve jer su pojedinci „zaštićeni“. Dalje navode da osećaju strah od posledica prijavljivanja, zbog čega ne podnose pritužbe ili odustaju od daljeg vođenja postupka jer se postupak ne može voditi po anonimnim prijavama.[8] Navedeno potvrđuju i rezultati istraživanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“[9] prema kojem učesnici istraživanja u prva tri osnova po kojima je diskriminacija najprisutnija navode političko opredeljenje (55%). U poslednjem Godišnjem izveštaju o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti koji je Poverenik predao Narodnoj skupštini 15. marta 2025. godine ukazano je na poseban problem kada se radi o diskriminaciji na osnovu političkih ubeđenja, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, a to je da s obzirom da je u pitanju obezbeđivanje egzistencije, građani neretko kada prijavljuju diskriminaciju podnose anonimne pritužbe ili žele da ostanu anonimni, da ne potpišu pritužbu, ili od pritužbe odustaju, zbog straha od posledica prijavljivanja, jer očekuju da ne mogu da budu zaštićeni i da će prijava diskriminacije izazvati negativne reakcije poslodavca i samo još dodatno dalje pogoršati njihov položaj. Takođe, i svedoci diskriminacije zbog straha od viktimizacije uopšte ne žele da svedoče, ili u svedočenju iznose ublažene verzije događaja ili odustaju od svedočenja u toku postupka, što otežava dokazivanje diskriminatornog postupanja i otežava zaštitu od diskriminacije.
3.26. Ceneći sve napred navedeno, nakon sprovedenog postupka, primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik konstatuje da OŠ BB jedino sa podnositeljkom pritužbe, posle 16 godina predavanja matematike (kako u odeljenjima gde se nastava vodila na mađarskom, tako i u odeljenjima gde se nastava vodila na srpskom jeziku) nije zaključila novi ugovor o radu za školsku 2025/2026 godinu počev od 1.9.2025. godine do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najduže do 31.8.2026. godine. Činjenica je da je, i pored potrebe na tri radna mesta za nastavnika matematike (jedno u odeljenjima gde se nastava održava na mađarskom i dva u odeljenjima gde se nastava održava na srpskom jeziku) škola zaposlila nastavnike za koje je u izjašnjenju navela da „nisu stručni“, odnosno da nisu završili odgovarajuće studije za predmet koji predaju. Kontradiktorni su navodi iz izjašnjenja da se direktorka rukovodila boljom organizacijom obrazovno-vaspitnog rada u školi nastojeći da u školu primi na radno mesto nastavnike koji su završili studije za nastavnika te da je iz tog razloga primila drugu nastavnicu umesto podnositeljke pritužbe. Naime, činjenice ukazuju da je na radno mesto nastavnice matematike umesto podnositeljke pritužbe primljena nastavnica koja je devet godina kraće radila u školi, koja nikada nije predavala matematiku u ovoj školi i koja ne ispunjava uslove za nastavnika matematike jer nije završila odgovarajuće studije za ovu oblast. Posebno ako se ima u vidu činjenica da je podnositeljka pritužbe tokom njenih 16 godina rada u ovoj školi kao nastavnica matematike, dobijala samo pohvale i priznanja, odnosno da je škola njenim angažovanjem na različitim projektima dobila nacionalne i evropske oznake kvaliteta za projekte, kao i Evropsku nagradu za jedan projekat, pri čemu iz navoda izjašnjenja ne proizlazi da je u toku svog rada sa učenicima protiv podnositeljke pritužbe pokrenut ijedan postupak ili da je podneta pritužba na njen rad od strane roditelja. Na kraju, Poverenik konstatuje da OŠ BB u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije nije pružila nijedan dokaze da se Škola rukovodila objektivnim i opravdanim razlozima, odnosno da razlozi zbog kojih je došlo do prestanka radnog odnosa podnositeljke pritužbe u ovoj školi nisu u vezi sa njenim učešćem u organizovanju štrajka u školi i davanju podrške protestima, odnosno u vezi sa njenim sindikalnim angažovanjem.
4. MIŠLjENjE
U postupku po pritužbi AA protiv OŠ BB, utvrđeno je da je OŠ BB povredila odredbe člana 16. a u vezi sa članom 25. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.
5. PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje OŠ BB da:
5.1. Otkloni posledice diskriminatorskog postupanja i podnositeljku pritužbe vrati na radno mesto nastavnice.
5.2. Uputi pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
5.3. Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da OŠ BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko OŠ BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] Zakon o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS“ br. 22/09 i 52/21
[2] Ustav Republike Srbije „Sl. glasnik RS“ br. 98/06 i 115/21
[3] Zakon o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS“ br. 22/09 i 52/21
[4] „Sl. glasnik RS“, br. 55/13, 101/17, 10/19, 27/18 – dr. zakon, 129/21, 92/23 i 19/25
[5] „Sl. list SRJ“, br. 29/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 101/05 – dr. zakon i 103/12 – odluka US
[6] „Sl.glasnik RS, broj 21/15, 92/20, 123/22 i 13/25
[7] Dostupno na: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2025/09/Pritisak-na-prosvetne-radnike_ce-1.pdf
[8] Redovan godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2024. godinu. Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/
[9] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji/
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
1040-25 Mišljenje zbog diskriminacije u oblasti rada 
