628-24 Postupak povodom diskriminacije po osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

br. 07-00-551/2024-02 datum: 23.4.2025.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA iz … (u daljem tekstu: podnositeljka pritužbe) podnela protiv BB, direktorke Škole VV u ... (u daljem tekstu: direktorka) zbog diskriminacije po osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama. U pritužbi i dopunama pritužbe između ostalog, navedeno je da podnositeljka pritužbe radi u školi kao nastavnica, da je direktorka ne uključuje u komisije za vanredne ispite u kojima bi nastavnici trebalo da se smenjuju; da ne priznaje uspeh učenika podnositeljke pritužbe prilikom dodeljivanja gradskih nagrada; da joj je neopravdano smanjila fond časova solfeđa pozivajući se na rešenje o četrdesetočasovnoj radnoj nedelji; da je kao predstavnica sindikata obavestila direktorku o odluci o obustavi nastave u maju 2024. godine i da je nakon toga bila pozvana u njenu kancelariju kojom prilikom je od strane direktorke bila „optužena za zloupotrebu kolega“, da ju je tokom razgovora „omalovažavala i vređala, kao i da je, pored nje, direktorka pozivala i druge članove sindikata pojedinačno ili u parovima skrećući im pažnju „da razmisle kome su ukazali poverenje“, „uz pominjanje listi koje se nalaze u policiji“ i na kojima su i njihova imena i uz upozorenje zbog poverenja koje su ukazali podnositeljki pritužbe izborom za koordinatorku sindikalne organizacije. U izjašnjenju i dopunama izjašnjenja, direktorka je između ostalog navela da prilikom biranja članova komisije za vanredne ispite nije moguće da tokom godine svi zaposleni budu određeni za članove komisije, da je podnositeljka pritužbe više puta u ranijem periodu bila član navedene komisije, da direktor škole i Pedagoški kolegijum vode računa o tome da svaki učenik i nastavnik bude nagrađen i pohvaljen od strane škole, da se na listi učenika i ekipa osnovnih i srednjih škola koji su osvojili jedno od prva tri mesta na republičkom i međunarodnom takmičenju jasno vidi da se kao mentor pojavljuje i podnositeljka pritužbe, da su u školi do nedavno postojale dve sindikalne organizacije, da odluka sindikata da njegovi članovi obustave rad nije doneta u skladu sa zakonom, da je na razgovor u njenu kancelariju nasumično pozvala neke od zaposlenih koji su članovi navedenog sindikata, kao i da su to uglavnom bili zaposleni koji su tog dana radili u školi, a sve radi dobijanja potrebnih informacija neophodnih za planiranje rada škole, kao i da nijedan od zaposlenih koji je član navedenog sindikata nije pretrpeo posledice prilikom ili nakon završenog razgovora sa direktorkom. S tim u vezi, Poverenik napominje da se ograničio na ispitivanje eventualne povrede antidiskriminacionih propisa kada je reč isključivo o AA, imajući u vidu da je pritužbu podnela u svoje ime, a ne u ime sindikata ili njegovih članova. Takođe, Poverenik nije analizirao eventualne povrede drugih propisa, uključujući zakonitost (najave) štrajka i dostavljanje ličnih podataka članova sindikata Školskoj upravi, jer navedeno nije u nadležnosti Poverenika. Nakon sprovedenog postupka, uvidom u dokaze konstatovano je da je podnositeljka pritužbe, počev od školske 2021/2022. godine, zaključno sa školskom 2024/2025. godinom u fondu časova imala časove solfeđa, i to u približnom obimu u tekućoj za prethodnu školsku godinu. Pored toga, Poverenik ukazuje da je relevantnim odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, direktor ustanove ovlašćen da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, te da u tom smislu nema dokaza da je direktorka, prilikom odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima podnositeljke pritužbe, a u vezi sa određivanjem fonda i strukture časova, svoje postupanje zasnivala na nekom ličnom svojstvu podnositeljke pritužbe. Takođe, što se tiče nagrađivanja učenika i đaka, u godišnjim izveštajima škole za školsku 2022/2023. i 2023/2024. godinu, navedeno je da su određene nagrade i priznanja dodeljivane, između ostalih, kako đacima podnositeljke pritužbe tako i podnositeljki pritužbe. Podnositeljka pritužbe je saopštila nadležnima u školi i svim zaposlenima tek početkom 2024. godine da je sindikalni predstavnik sindikata, te je samim tim očigledno da postupanje direktorke, u vezi sa određivanjem fonda časova, odlučivanjem o nagrađivanju đaka i nastavnog osoblja, kao i sa određivanjem članova komisije za vanredne ispite za školsku 2021/2022, 2022/2023. i 2023/2024. godinu ne može biti u uzročno – posledičnoj vezi sa članstvom u sindikalnoj organizaiciji ili sa činjenicom da je podnositeljka pritužbe predstavnica sindikata u školi. Sa druge strane, što se tiče navoda podnositeljke pritužbe da je kao predstavnica sindikata, bila pozivana u kancelariju kod direktorke, te da je direktorka vršila pritisak na nju i na ostale članove sindikata zbog prethodno najavljene, ali nesprovedene obustave rada od 16.5.2024. godine, Poverenik je nakon uzimanja izjava od predloženih svedoka konstatovao da je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim akt diskriminacije. Svih pet predloženih svedoka potvrdilo je navode iz pritužbe, odnosno, da ih je direktorka kao članove sindikata zvala u svoju kancelariju na razgovor, sedam dana nakon štrajka koji je trebalo da bude održan 16. maja 2024. godine. Svedoci su naveli da je direktorka između ostalog navodila „da su teška vremena“ i da treba da „paze kome daju poverenje“, te da su „zloupotrebljeni“ ili „iskorišćeni“ aludirajući na podnositeljku pritužbe. Na osnovu izjava svedoka, može se zaključiti da je direktorka o podnositeljki pritužbe govorila u negativnom kontekstu, narušavajući njen ugled i kredibilitet, stvarajući time neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za podnositeljku pritužbe na njenom radnom mestu, odnosno u školi, na osnovu čega je podnositeljka pritužbe stavljena u neopravdano nepovoljniji položaj, samo zbog činjenice što je ovlašćena predstavnica sindikata. Iz toga se može zaključiti da je direktorka svoje komentare isključivo bazirala na ličnom svojstvu podnositeljke pritužbe – članstvu u sindikalnoj organizaciji, te da ne bi na taj način govorila o njoj da nije predstavnica sindikata. Neophodno je i ukazati da se ovakvo postupanje direktorke odigralo sedam dana nakon datuma kada je trebala biti organizovana obustava rada u školi, koja nije ni održana, što dodatno potvrđuje da je opisano postupanje direktorke imalo za cilj da stvori neprijateljsko i ponižavajuće okruženje na radnom mestu za podnositeljku pritužbe, samo zbog činjenice da je ovlašćena predstavnica sindikata u školi. Poverenik posebno ukazuje da neprimeren uticaj direktorke u konkretnom slučaju predstavlja i činjenica da je svim svedocima, članovima sindikata bilo predočeno da su njihova imena, zajedno sa podacima podnositeljke pritužbe „prosleđena policiji“, odnosno Školskoj upravi, što takođe predstavlja neprimeren uticaj na svedoke i podnositeljku pritužbe u pogledu njihovog sindikalnog delovanja. Neophodno je ukazati i da direktorka u izjašnjenju i dopunama izjašnjenja nije dostavila ni jedan dokaz koji bi opovrgao navode podnositeljke pritužbe u navedenom delu. Nakon sprovedenog postupka, primenom odredba člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, povodom navoda iz pritužbe koji su se odnosili na postupanje direktorke prema podnositeljki pritužbe u vezi sa članstvom u sindikatu i njenim sindikalnim delovanjem nakon 16.5.2024. godine kada je bio najavljena obustava rada, Poverenik je doneo mišljenje da su povređene odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. BB je preporučeno da podnositeljki pritužbe uputi pisano izvinjenje što je svojim izjavama o njenom sindikalnom delovanju povredila njenu ličnost i dostojanstvo i stvorila neprijateljsko i ponižavajuće okruženje.

TOK POSTUPKA
- Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA iz …. Pritužbu je podnela protiv BB, direktorke Škole VV (u daljem tekstu: direktorka), zbog, kako je navedeno, diskriminacije po osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i „diskriminacije na radu, nepravednog ponašanja“.
- U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da podnositeljka pritužbe radi u školi kao nastavnica, da direktorka podnositeljku pritužbe ne uključuje u komisije za vanredne ispite, u kojima bi nastavnici trebalo da se smenjuju, već da su u komisijama uglavnom nastavnici koji su njoj bliski;

– da direktorka ne priznaje uspeh učenika podnositeljke pritužbe i uskraćuje ih prilikom dodeljivanja gradskih nagrada, dok učenike svojih prijatelja nagrađuje, iako imaju znatno manje poena od učenika podnositeljke pritužbe;

– da je podnositeljka pritužbe više puta na sednicama Nastavničkog i Stručnog veća predlagala da nagradu „đaka meseca“ u skladu sa Pravilnikom o nagrađivanju učenika dobije jedna njena učenica, koja je osvojila najviše nagrada u prethodnoj školskoj godini, ali da su njeni predlozi uvek odbijani;

– da njeni učenici, koji su osvojili prve nagrade na Republičkom i međunarodnim takmičenjima nisu uzeti u obzir prilikom nagrađivanja kod gradonačelnika i nisu nagrađeni novčanim iznosom;

– da je podnositeljka pritužbe predstavnica sindikata, kao i da je u trenutku kada je obavestila direktorku o odluci o obustavi nastave u maju 2024. godine, bila pozvana u direktorkinu kancelariju, kao i da je tom prilikom od direktorke bila „optužena za zloupotrebu kolega“;

– da su, pored podnositeljke pritužbe, bili pozvani i drugi članovi sindikata pojedinačno ili u parovima i njima je tom prilikom „skrenuta pažnja da razmisle kome su ukazali poverenje“. Podnositeljka pritužbe smatra da navedeno predstavlja direktorkin neosnovan napad na njen rad u sindikatu;

– da kolege koje su bile pozvane na razgovor kod direktorke mogu posvedočiti o navdenom.

Uz pritužbu, dostavljeno je sledeće: 1) Lista učenika i ekipa osnovnih i srednjih škola koji su osvojili jedno od prva tri mesta na Republičkom i Međunarodnom takmičenju pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije za školsku 2023/2024. godinu; 2) Godišnji izveštaj o radu Škole za školsku 2023/2024. godinu i 3) Izvod iz rang liste takmičenja …
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je podnositeljki pritužbe uputio dopis br. 07-00-551/2024-02 od 30.9.2024. godine, kojim je od podnositeljke pritužbe zahtevao da pritužbu dopuni tako što će dostaviti dokaze kojima potkrepljuje navode iznete u pritužbi, tj. dokaze kojima čini verovatnim da je postupanje direktorke u uzročno – posledičnoj vezi sa njenim ličnim svojstvom navedenim u pritužbi, zatim, da precizira da li je direktorka članica istog ili nekog drugog sindikata, te da dostavi podatke o adresama svedoka koje je u pritužbi navela da mogu da potvrde njene navode iz pritužbe, a kako bi Poverenik mogao da uputi zahtev za davanje izjave na okolnosti navedene u pritužbi.
Podnositeljka pritužbe je blagovremeno dostavila dopunu, u kojoj je između ostalog navela:

da smatra da isključivanje iz komisija za vanredne ispite u kojima nije bila poslednjih osam rokova smatra neprimerenim i diskriminatornim, s obzirom na njene kvalifikacije i iskustvo, kao i ostvarene rezultate u prethodnom periodu;
da joj je direktorka bezrazložno oduzela fond časova solfeđa, odbijajući da da pismenu potvrdu za takvo postupanje, „pozivajući se na rešenje o četrdesetočasovnoj radnoj nedelji;
da su, pored sindikalne organizacije čiji je podnositeljka pritužbe predstavnik, u školi zastupljena još tri sindikata, da se nikada nije desilo da neki predstavnik sindikata bude pozvan na razgovor sa policijom, kao što je to bio slučaj sa podnositeljkom pritužbe, da je policajac tražio tada informacije u vezi sa najavljenom obustavom rada, kao i da je nakon toga usledilo pozivanje i drugih kolega od strane direktorke „uz pominjanje listi koje se nalaze u policiji“ i na kojima su i njihova imena, uz upozorenja zbog poverenja koje su ukazali podnositeljki pritužbe, izborom za koordinatorku sindikalne organizacije;
da je direktorka, pre nego što je izabrana na tu funkciju, bila višegodišnja predstavnica druge sindikalne organizacije, da negativne izjave koje direktorka širi o podnositeljki pritužbe kao predstavnici druge sindikalne organizacije stvaraju nepovoljnu atmosferu i podrivaju njen autoritet kao koordinatorke, kao i da se do sada nikada nije desilo da neki direktor opstruiše predstavnike sindikata u svom delovanju;
da je direktorka odbila da dostavi određene kopije zapisnika sa sednica, koje je podnositeljka pritužbe nameravala da koristi kao dokaz u postupku, iako podnositeljka pritužbe smatra da se radi o informacijama od javnog značaja.

Uz dopunu pritužbe, dostavljeni su podaci o predloženim svedocima. Od priloga, između ostalog, dostavljeno je: 1) Kopija Rešenja o odbijanju zahteva za pristup informacijama od javnog značaja od 7.10.2024. godine; 2) Kopija odgovora na zahtev od 7.10.2024. godine i 3) fotografije elektronske prepiske.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od direktorke. Takođe, Poverenik je uputio zahteve za davanje izjave licima koja su predložena kao svedoci u postupku
U izjašnjenju direktorke, između ostalog, navedeno je:

– da se vanredni ispiti organizuju u tri ispitna roka, kao i da prilikom biranja članova komisije nije moguće da tokom godine svi zaposleni budu određeni za članove komisije imajući u vidu da broj zaposlenih sa istim stepenom i zvanjem iznosi 28;

– da je podnositeljka pritužbe više puta u ranijem periodu bila član navedene komisije, što je i sama potvrdila;

– da direktor škole kao rukovodilac, uz Tim za podršku učenicima i Pedagoški kolegijum, vodi računa o tome da svaki učenik i nastavnik bude nagrađen i pohvaljen od strane škole;

– da se na listi učenika i ekipa osnovnih i srednjih škola koji su osvojili jedno od prva tri mesta na republičkom i međunarodnom takmičenju pod pokroviteljstvom Ministartva prosvete za školsku 2023/24. godinu utvrđena od strane Komisije za dodelu nagrada učenicima osnovnih i srednjih škola na teritoriji Grada … na sednici održanoj dana 24.6.2024. godine, koja je spomenuta u pritužbi, jasno vidi da se kao mentor pojavljuje i podnositeljka pritužbe;

– da je Škola VV u junu 2024. godine po prvi put organizovala zajednički koncert najuspešnijih učenika i da su tom prilikom dodeljene pohvalnice i knjige za postignute rezultate u školskoj 2022/23. godini i da je svaki učenik koji je postigao rezultat bez obzira na rang tj. nivo takmičenja bio nagrađen;

– da je podeljeno ukupno 100 pohvalnica i knjiga, kao i da su se među pohvaljenim i nagrađenim učenicima nalazili i učenici podnositeljke pritužbe;

– da su u školi do nedavno postojale dve sindikalne organizacije – Sindikat … koji je pridruženi član Sindikata … i Unija …, koji svoje aktivnosti nesmetano obavljaju, a čiji rad je regulisan zakonima i podzakonskim aktima;

– da je skoro uključen i treći sindikat … koji je oktobra meseca 2024. godine podneo zahtev br. … od … godine radi utvrđivanja reprezentativnosti, a po čijem zahtevu je škola donela Rešenje br. … od … godine kojim je utvrđena reprezentativnost u skladu sa odredbama Zakona o radu;

– da je navedenom sindikatu odobreno od škole kao poslodavca održavanje promotivne skupštine dana … godine i da direktorka smatra da je uloga sindikata neophodna i značajna za ostvarivanje prava radnika;

– da je odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja utvrđeno da nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku, svake školske godine, direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i podele časova za izvođenje obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti, u skladu sa planom i programom nastave i učenja, kao i da strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje utvrđuje ustanova godišnjim planom rada;

– da iz ovih odredaba zakona proizlazi da se „ne može nešto podrazumevati ako zakonom i podzakonskim aktom nije na taj način uređeno, niti se može uspostaviti određena praksa prilikom izrade godišnjeg plana rada i podele časova za izvođenje obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti“;

– da se nastavni časovi ne mogu oduzeti, kako je to navedeno od podnositeljke pritužbe, niti se mogu prisvojiti, već se svake godine vrši njihova raspodela radi boljeg funkcionisanja škole i unapređenja kvaliteta rada i nastave, te da nikakvih namera druge vrste od strane direktora ili uprave škole nije bilo.

Uz izjašnjenje dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Pravilnik o ispitima u Školi VV; 2) Pravilnik o vanrednim učenicima; 3) Zapisnik sa sastanka pedagoškog kolegijuma održanog … br. ..; 4) Zapisnik sa sastanka pedagoškog kolegijuma br. …od … godine; 5) Zapisnik sa sastanka pedagoškog kolegijuma od … godine; 6) Pravilnik o pohvaljivanju i nagrađivanju učenika, nastavnika i ostalih zaposlnenih Škole VV br. … od …; 7) Pravilnik koji reguliše kriterijume kojima se predlažu učenici i nastavnici za nagrade koje dodeljuje gradonačelnik Grada … i za druge slične prilike; 8) Službeni glasnik Grada … br. … od … godine; 9) Izvod iz liste učenika; 10) Godišnji izveštaj o radu Škole VV za školsku 2022/23. godinu; 11) Godišnji izveštaj o radu Škole VV za školsku 2023/24. godinu; 12) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikatu podnet Školi VV br. … od … godine; 12) Rešenje Škole VV o utvrđivanju reprezentativnosti sindikatu br. … od … godine; 13) Elektronski dopis AA upućen direktorki od … godine; 14) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nasatvnika u stručnim i umetničkim školama u području rada Kultura, umetnost i javno informisanje i 15) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika u … školi.

Imajući u vidu navode iznete u izjašnjenju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je direktorki uputio dopis br. 07-00-551/2024-02 od 25.11.2024. godine, kojim je od direktorke zatraženo da svoje izjašnjenje dopuni, tako što će obrazložiti iz kog razloga su članovi sindikata, među kojima je bila i podnositeljka pritužbe, bili pozvani u njenu kancelariju nakon što joj je dostavljen spisak članova sindikata koji su podržali štrajk koji je bio najavljen u maju 2024. godine, imajući u vidu da je u pritužbi navedeno da je podnositeljka pritužbe u trenutku kada je direktorku obavestila o odluci o obustavi nastave u maju mesecu 2024. godine, bila pozvana u njenu kancelariju i da je tom prilikom bila „optužena za zloupotrebu kolega“. Takođe, od direktorke je zatraženo da dostavi zapisnike sa nastavničkih veća i sednica na koje se podnositeljka u pritužbi poziva.

Direktorka je dostavila dopunu izjašnjenja u kojem je između ostalog navedeno:

da odluka sindikata da njegovi članovi obustave rad nije doneta u skladu sa zakonom iz razloga što nije blagovremeno dostavljena poslodavcu, odnosno da je odluka dostavljena samo jedan dan pre najavljene obustave rada;
da je na razgovor u njenu kancelariju nasumično pozvala neke od zaposlenih koji su članovi navedenog sindikata, kao i da su to uglavnom bili zaposleni koji su tog dana radili u školi, a sve radi dobijanja potrebnih informacija neophodnih za planiranje rada škole;
da nijedan od zaposlenih koji je član navedenog sindikata nije pretrpeo posledice prilikom ili nakon završenog razgovora sa direktorkom;
da u konkretnom slučaju ne postoji akt diskriminacije prema podnositeljki pritužbe iz razloga što bi njeno postupanje kao direktorke ostalo nepromenjeno bez obzira koji je sindikat ili članovi sindikata u pitanju.

U prilogu je dostavljeno sledeće: 1) Odluka sindikata od … godine; 2) Spisak članova sindikata Škole VV; 3) Zapisnik sa sednice nastavnog veća br. … održane 26.12.2023. godine; 4) Zapisnik sa sednice nastavnog veća br. … održanog 9.4.2024. godine i 5) zapisnik sa sastanka pedagoškog kolegijuma br. … od 12.6.2024 godine.

Poverenik je, radi dodatnog razjašnjenja činjeničnog stanja u konkretnom slučaju, dopisom od 25.12.2024. godine zahtevao od direktorke da svoje izjašnjenje dopuni, tako što će obrazožiti: 1) Da li su zaposleni koji su bili pozvani u njenu kancelariju bili isključivo članovi sindikata; 2) Da li su na razgovor u njenu kancelariju dana 23.5.2024. godine bili pozvani i zaposleni koji su pripadnici nekog drugog sindikata, imajući u vidu da je direktorka u izjašnjenju br. … od 8.11.2024. godine navela da su u školi do nedavno postojale dve sindikalne organizacije; 3) Na koji način, odnosno, na osnovu kojih kriterijuma je vršila izbor zaposlenih koji su bili pozvani na razgovor u njenu kancelariju, imajući u vidu da je direktorka navela da je nasumično pozvala neke od zaposlenih; 4) Da dostavi dokaze ko je sve od zaposlenih navedenog dana bio u školi i 5) Da li su zaposleni koji su tog dana bili u školi članovi nekog od tri sindikata za koje je navedeno da u školi postoje.

U novoj dopuni izjašnjenja, direkorka je između ostalog navela:

da sa kolegama nezavisno od toga kom sindikatu pripadaju svakodnevno ostvaruje kontakt i obavlja na desetine razgovora koji su vezani za rad škole, zbog čega ne može da kaže da je dana 23.5.2024. godine razgovarala isključivo sa svim ili pojedinim članovima sindikata;

da je navedeni datum bio pre više od pola godine i da ne može sa sigurnošću da tvrdi da je 23.5.2024 godine razgovarala sa članovima bilo kog sindikata, s obzirom na to da u okviru škole osim evidencije dolaska na posao ne postoji praksa vođenja evidencije ko ulazi u upravu, odnosno u kancelariju direktora i obavlja određenu vrstu formalnog ili neformalnog razgovora;

da smatra da bi ovakva vrsta evidencije stvorila pritisak i zadršku kod kolega da se obrate odgovornom licu za bilo kakve nedoumice;

da svakodnevno u njenu kancelariju poziva kolege na razgovor, zavisno od toga šta predstavlja problematiku tog dana, sa ciljem da se pronađe zajedničko rešenje, da se u njenoj kancelariji na nedeljnom nivou održavaju i sastanci razrednih starešina, ali i sastanci koje kolege zatraže samoinicijativno, kao i da ne postoji kriterijum na osnovu koga kolege dolaze na razgovor kod direktorke;

da je u školi zaposleno preko sto ljudi i da su više od 70% zaposlenih članovi sindikata, da sindikat u maju 2024. godine nije bio registrovan kod poslodavca, kao i da je reprezentativnost ovog sindikata utvrđena Rešenjem br. … od 30.10.2024. godine, nakon podnetog zahteva br. … od 15.10.2024. godine;

da je direktorka, iako navedni sindikat nije bio registrovan u Školi, omogućila da se svakodnevno održe sastanci predstavnika sindikata u sali Škole, uprkos činjenici što sinidikat nije bio registrovan, kako bi podržala svoje kolege i podstakla pozitivnu atmosferu i slobodu izbora, kao i da osim činjenice što sindikat nije bio reprezentativan, nije imao ni predstavnika u Školi, zbog čega škola nije bila obaveštena o njihovom postojanju, niti o članovima do dana 14.5.2024. godine, kada su dostavili odluku o obustavi rada;

da je pravo svakog zaposlenog da bude član bilo kog sindikata, a da se direktorka u takve odluke ne meša, te da da ni jedan zaposleni nije imao posledice bilo kakve vrste na osnovu članstva u sindikatu.

Poverenik je, u novom dopisu upućenom direktorki, ukazao na navode podnositeljke pritužbe da su 23.5.2024. godine u kancelariju direktorke bili pozvani i drugi članovi sindikata pojedinačno ili u parovima, kao i da je direktorka, nakon obavljenog razgovora, a povodom najave obustave od 16.5.2024. godine, sastavila spisak članova sindikata i dostavila ga Školskoj upravi, nakon čega je Školska uprava „po službenoj dužnosti, taj spisak prosledila Policijskoj upravi …“. Zbog navedenog, od direktorke je zatraženo da dostavi dopis kojim se obratila Školskoj upravi povodom najvljene obustave, kao i da navede iz kog razloga je ovaj dopis uputila Školskoj upravi. Pored toga, upućen je dopis rukovodiocu Školske uprave u … sa zahtevom da, radi pravilnog i potpuog utvrđivanja činjeničnog stanja u postupku, dostavi dopis obraćanja direktorke Školskoj upravi, ukoliko se direktorka prethodno obraćala ovoj instituciji. Podnositeljka pritužbe je dopisom Poverenika od 31.1.2025. godine, obaveštena o navodima iz izjašnjenja i dopuna izjašnjenja direktorke, te je pozvana da pritužbu dopuni tako što će se izjasniti da li je zbog svog članstva u sindikatu trpela određene posledice od rukovodilaca u školi, kao i da li su sindikalnoj organizaciji čiji je predstavnik date prostorije i da li su obezbeđeni zakonski uslovi za rad.

Rukovodilac Školske uprave… dostavio je Povereniku odgovor od 6.2.2025. godine, u kojem je između ostalog, navedeno da Školska uprava nije uputila Školi VV, niti bilo kojoj drugoj obrazovno – vaspitnoj ustanovi, zahtev za dostavljanje podataka o ličnosti, odnosno spiskove članova sindikata koji su obustavili nastavu i nikada lične podatke i spiskove nije dostavljala Policijskoj upravi …, imajući u vidu činjenicu da nijednim zakonom i podzakonskim aktom nije propisana obaveza Školske uprave za davanje navedenih podataka. Dalje, navedeno je da je Školska uprava …, na zahtev Ministarstva prosvete, uputila elektronskim putem dopis svim školama sa teritorije iz svoje nadležnosti za unos zbirnih podataka o obustavi rada u školama za 16.5.2024. godine, sa tabelom koja ne sadrži podatke o ličnosti, da je na osnovu prikupljenih podataka dostavila Ministarstvu prosvete objedinjenu tabelu sa zbirnim brojem škola u kojima je obustavljena nastava, kao i da je direktorka samoinicijativno dostavila Školskoj upravi na mejl dopis i odluku sindikata o obustavi rada, sa spiskom članova, kao da Školska uprava ovaj dopis sa spiskom članova nije dostavljala ni jednoj instituciji, uključujući Policijsku upravu u … . U prilogu dopisa, dostavljen je dopis Školske uprave od 16.5.2024. godine, koji je upućen elektronskim putem svim školama sa teritorije svoje nadležnosti, dopis Školske uprave Ministarstvu prosvete od 16.5.2024. godine, kao i dopis direktorke koji je elektronskim putem upućen Školskoj upravi, sa odlukom o obustavi rada sindikata i spiskom članova navedenog sindikata u školi.

Podnositeljka pritužbe je, u svojoj dopuni od 20.2.2025. godine, navela da su nastavnici, počev od februara 2024. godine, počeli da se učlanjuju u sindikalnu organizaciju čiji je ona predstavnik, da je najveći broj članova učlanjen baš u februaru 2024. godine, da je 16.5.2024. godine, kada je bila najavljenja obustava nastave, pomoćnica direktorke pozvala podnositeljku pritužbe u direktorkinu kancelariju u 8 časova i 15 minuta na razgovor, da je u direktorkinoj kancelariji već bio policijski službenik, što ukazuje da je direktorka već bila upoznata sa činjenicom da je podnositeljka pritužbe predstavnica sindikata, kao i da je tokom razgovora „omalovažavala i vređala“. Dalje, podnositeljka pritužbe je navela da je direktorka 16.9.2024. godine zabranila korišćenje službenog mejla u svrhu sindikalnog organizovanja, nazivajući to zloupotrebom službene imejl adrese, pri čemu ističe da je takav vid sindikalne komunikacije prethodno bio dozvoljen, naročito kada su druge sindikalne organizacije u pitanju. Takođe, podnositeljka pritužbe je navela da direktorka nije htela da se pridruži jedinom organizovanom sastanku članova sindikata 26.9.2024. godine, „ali da je za vreme trajanja sastanka bila u svojoj kancelariji, a u 21 čas je došla da opomene da je radno vreme tetkica do 21 čas“. Na kraju, podnositeljka pritužbe je dodala da je na sastanku Školskog odbora, na kojem je prisustvovala kao predstavnica reprezentativnog sindikata (od 15.10.2024. godine), postavila pitanje oko utroška određenih finansijskih sredstava, a da je direktorka „grubo opomenula“ da je podnositeljka pritužbe samo predstavnik sindikata i da nema pravo da iznosi mišljenje i da diskutuje. Pored toga, podnositeljka pritužbe je navela da je dobila obaveštenje Prosvetne inspekcije o vanrednom inspekcijskom nadzoru od 31.1.2025. godine, pri čemu se ne može zaključiti povodom čega je sprovođen ovaj nadzor niti kakva je odluka doneta povodom toga.

U poslednjoj dopuni izjašnjenja direktorke od 20.2.2025. godine, između ostalog, navedeno je da direktorka „nije sačinila nikakav spisak zaposlenih već da je predmetni spisak samog sindikata dostavljen školi zajedno sa predmetnom odlukom o obustavi rada“, da je takav dokument prosleđen Školskoj upravi, ali da nije sačinjen od direktorke, da direktorka smatra da je u skladu sa relevantnim odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja odgovorna za zakonitost rada i uspešno obavljanje delatnosti ustanove, kao i da za svoj rad odgovara ministru i organu upravljanja. Posebno je istaknuto da su školske uprave organizacione jedinice Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i da imaju zadatak da pružaju operativnu i stručnu podršku školama, da vrše stručno – pedagoški nadzor u ustanovama, spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada ustanova i sl, te da se zbog navedenog, školska uprava obaveštava o svim atipičnim situacijama koje se dešavaju u ustanovi – školi, a koje utiču na ostvarivanje razvoja obrazovanja i vaspitanja. Takođe, direktorka je istakla i da smatra da se najava obustave rada i samim tim gubitak redovne nastave u školi svakako može podvesti pod radnjom koja utiče na ostvarivanje razvoja obrazovanja i vaspitanja, kvalitet obrazovanja i sl, te da je zbog toga prosledila odluku sindikata o obustavi rada Školskoj upravi u …. U prilogu je dostavljena kopija mejla kojim je Školska uprava … obaveštena o najavljenoj obustavi rada.

ČINjENIČNO STANjE

Uvidom u kopiju Potvrde Škole br. … izdate na zahtev podnositeljke pritužbe od 30.10.2024. godine, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe u školskoj 2021/2022. godini predavala nastavni predmet Solfeđo, u drugom razredu osnovne muzičke škole (tri grupe), u četvrtom razredu osnovne muzičke škole (dve grupe), u drugom razredu srednje muzičke škole (vokalno – instrumentalni odsek), u četvrtom razredu srednje muzičke škole (teoretski odsek i odsek za muzički produkciju i snimanje zvuka), kao i da je imala razredno starešinstvo u četvrtom razredu srednje muzičke škole. Dalje, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe u školskoj 2022/2023. godini predavala nastavni predmet solfeđo, u prvom razredu osnovne muzičke škole (dve grupe), u trećem razredu osnovne muzičke škole (tri grupe), u petom razredu osnovne muzičke škole (dve grupe), u trećem razredu srednje muzičke škole (vokalno – instrumentalni odsek), da je predavala i nastavni predmet Klavir u prvom razredu osnovne muzičke škole (jedan učenik), kao i da je predavala nastavni predmet Uporedni klavir, u prvom razredu srednje muzičke škole (tri učenika), i u trećem razredu srednje muzičke škole (jedan učenik). Utvrđeno je i da je podnositeljka pritužbe u 2023/2024. godini predavala nastavni predmet Solfeđo, u drugom razredu osnovne muzičke škole (dve grupe), u četvrtom razredu osnovne muzičke škole (tri grupe), u šestom razredu osnovne muzičke škole (dve grupe), u četvrtom razredu srednje muzičke škole (vokalno – instrumentalni odsek), da je predavala Teoriju muzike u šestom razredu osnovne muzičke škole (dve grupe), da je predavala nastavni predmet Klavir u drugom razredu osnovne muzičke škole (jedan učenik), i nastavni predmet Uporedni klavir, u drugom i četvrtom razredu srednje muzičke škole (po jedan učenik). Na kraju, utvrđeno je da podnositeljka pritužbe u školskoj 2024/2025. godini predaje nastavni predmet Solfeđo u prvom, trećem i petom razredu osnovne muzičke škole (ukupno osam grupa), da predaje nastavni predmet klavir u trećem razredu osnovne muzičke škole (jedan učenik), kao i da predaje Uporedni klavir u prvom i trećem razredu srednje muzičke škole (ukupno četiri učenika).
Uvidom u kopiju Zapisnika sa sednice stručnog veća od 21.2.2024. godine, utvrđeno je da je, podnositeljka pritužbe, između ostalog, na sastanku pitala da li ostaje odluka da se na veću predloži učenik meseca kao što je na sednici Nastavničkog veća rečeno, i pitala je kada će deca koja su osvojila nagrade iz solfeđa biti nagrađena, na šta je „rečeno da ćemo se dogovoriti sa Upravom škole“.
Uvidom u izjavu svedokinje GG, utvrđeno je da je svedokinja izjavila da je 23.5.2024. godine koleginica došla u njenu kancelariju i rekla da, s obzirom na to da su obe članice sindikata, zajedno treba da „odu do direktorke škole“, a u vezi sa štrajkom koji je održan 16.5.2024. godine. Svedokinja je navela da su članovi ovog sindikata podržali štrajk, ali da niko nije odsustvovao sa posla, već su se izjasnili da daju podršku zahtevima sindikata. Dalje, navedeno je da je direktorka na sastanku potvrdila da zna da svedokinja i ostali članovi sindikata nisu napuštali svoja radna mesta i da obrazovno – vaspitni proces ni u jednom trenutku nije prekinut, „ali je skrenula pažnju svedokinji i koleginici da povedu računa ko ih predstavlja i kome ukazuju poverenje, što je nekoliko puta naglasila“, misleći na podnositeljku pritužbe, koja je izabrana za predstavnika ovog sindikata u školi. Svedokinja je navela i da je direktorka obrazložila da je podnositeljka pritužbe njoj dostavila spisak članova sindikata u školi, koji je direktorka priključila dopisu koji se odnosi na štrajk, i poslala ga Školskoj upravi …, a koji je dalje prosleđen policiji, naglašavajući da su svedokinja i ostali članovi sindikata, zloupotrebljeni od strane podnositeljke pritužbe.
Uvidom u izjavu svedokinje DD utvrđeno je da je svedokinja izjavila da je bila jedna od osoba koje su pozvane u kancelariju kod direktorke, kada joj je direktorka skrenula pažnju u vezi njenog pristupanja sindikatu, da je negodovala što je svedokinja ukazala poverenje podnositeljki pritužbe, kao i da je navela da je svedokinja zloupotrebljena od podnositeljke pritužbe, napominjući da se svedokinjino ime nalazi na spisku koje je predat policiji, zajedno sa imenima drugih članova sindikata. Svedokinja je izjavila i da svi navedeni događaji i okolnosti koje je podnositeljka pritužbe opisala u pritužbi odgovaraju dešavanjima i da potvrđuje tačnost svih njenih navoda, da je bila neposredni svedok na sednicama Nastavničkog veća i na stručnim većima, što se može proveriti uvidom u zapisnike, te da je upoznata i sa neopravdanim odlukama direktorke o oduzimanju časova solfeđa u srednjoj školi za podnositeljku pritužbe, kao „i sa diskriminacionim ponašanjem direktorke prema podnositeljki pritužbe i prema nekolicini drugih kolega“.

Uvidom u izjavu svedokinje ĐĐ, utvrđeno je da je svedokinja izjavila da je 23.5.2024. godine bila pozvana od direktorke na razgovor u njenu kancelariju, bez prisustva drugih osoba, a povodom štrajka od 16.5.2024. godine, da je direktorka tom prilikom rekla da je spisak članova sindikata poslala Školskoj upravi i da su oni taj spisak prosledili policiji. U izjavi je navedeno i da je direktorka u razgovoru napomenula „da su sada teška vremena i da njoj lično ne bi bilo svejedno da joj se ime nađe na nekom spisku u policiji i da misli da smo mi svi koji smo na tom spisku iskorišćeni od strane podnositeljke pritužbe kao predstavnice sindikata“, i da je tom prilikom izjavila: „ja znam ko je tvoja sestra, ali vodi računa kome si dala glas“, aludirajući na srodstvo svedokinje sa podnositeljkom pritužbe. Za ostale navode iz pritužbe, svedokinja je izjavila da su tačni i da za iste postoje dokazi u vidu zapisnika sa sednica nastavničkog veća, pedagoškog kolegijuma, stručnog veća i dr.

Uvidom u izjavu svedokinje EE, utvrđeno je da je svedokinja izjavila da je 23.5.2024. godine, u toku radnog vremena, pozvana od direktorke na razgovor, da se razgovor odvijao u direktorkinoj kancelariji, bez prisustva drugih lica, kao i da je tema razgovora bila jednočasovni protest članova sindikata, koji je održan 16.5.2024. godine. Dalje, svedokinja je navela da je direktorka u razgovoru obavestila da je spisak članova sindikata dobila od podnositeljke pritužbe kao izabranog predstavnika ovog sindikata, da ga je poslala Školskoj upravi, a da je Školska uprava taj spisak prosledila policiji. Svedokinja je navela i da je direktorka rekla da su članovi sindikata „iskorišćeni, da su sad naša imena zavedena u policiji i da to u današnje vreme nije dobro“, kao i da „razmisle kome su ukazali poverenje, jer to nije reprezentativni sindikat“.

Uvidom u izjavu svedoka ŽŽ, utvrđeno je da je svedok izjavio da je 23.5.2024. godine telefonski pozvan na razgovor kod direktorke, da je taj poziv očekivao jer je od kolega čuo da direktorka „poziva na razgovor članove sindikata“, povodom štrajka od 16.5.2024. godine, kao i da ga je direktorka obavestila i pokazala mu da je podnositeljka pritužbe, kao predstavnica ovog sindikata, dostavila spisak članova sindikata koji podržavaju štrajk, a koji je organizovan povodom eskalacije nasilja u školama. Dalje, svedok je naveo da mu je direktorka objasnila da je navedeni spisak, po zakonu, morala da prosledi Školskoj upravi, a da je Školska uprava, po službenoj dužnosti taj spisak prosledila Policijskoj upravi u …. Na kraju, svedok je naveo i da mu je direktorka rekla da su „zloupotrebljeni, da bi morao da razmisli kome je ukazao poverenje, da se sada njegovo ime bespotrebno provlači po Policijskoj upravi“, kao i da je razgovor sa direktorkom obavljen bez prisustva svedoka.

Uvidom u kopije Zapisnika sa sastanka Pedagoškog kolegijuma od 13.6.2022. 9.6.2023. godine, 6.2024. utvrđeno je da je jedna od tačka dnevnog reda, tačka predloga učenika za nagrađivanje kod gradonačelnika, pri čemu se nisu mogli utvrditi podaci o učenicima i nastavnicima koji su predloženi za nagrađivanje, jer su ti podaci osenčeni crnom bojom.

Uvidom u Godišnji izveštaj o radu škole za školsku 2022/2023. godinu, utvrđeno je da se u odeljku – nagrade zaposlenih, navodi da je 6.7.2023. godine izvršena dodela nagrada učenicima generacije u osnovnom i srednjem obrazovanju i osvajačima jedna od prva tri mesta na republičkim i međunarodnim takmičenjima, kao i njihovim nastavnicima mentorima, gde se kao jedna od nagrađenih zaposlenih navodi i podnositeljka pritužbe.

Uvidom u Godišnji izveštaj o radu škole za školsku 2023/2024. godinu, utvrđeno je da se u odeljku – nagrade zaposlenih, navodi da je 4.7.2024. godine izvršena dodela nagrada učenicima generacije u osnovnom i srednjem obrazovanju i osvajačima jedna od prva tri mesta na republičkim i međunarodnim takmičenjima, kao i njihovim nastavnicima mentorima, gde se kao jedna od nagrađenih zaposlenih navodi i podnositeljka pritužbe.

Uvidom u kopiju Zapisnika sa sednice Nastavničkog veća koja je održana 26.12.2023. godine, između ostalog utvrđeno je da se na ovoj sednici raspravljalo o dodeli nagrada pojedinim učenicima, odnosno direktorka se obratila nagrađenim učenicima, da bi nakon toga podnositeljka pritužbe postavila pitanje „zašto je niža škola odvojena od srednje škole“, uz konstataciju da se „diskriminiše niža škola“ u pogledu nagrada, na šta je direktorka odgovorila da je odluka o nagradama donesena ma sastanku odeljenskih starešina, da podnositeljka pritužbe donese spisak nagrađenih učenika i da će se o nagrađivanju odlučivati na sledećoj sednici Nastavničkog veća, kada se budu sakupili spiskovi svih učenika koji su nagrađeni.

Uvidom u kopiju Zapisnika sa sednice nastavničkog veća koja je održana 9.4.2024. godine, između ostalog, utvrđeno je da je na ovom sastanku raspravljano o uspehu učenika pojedinih odeljenja prvog razreda osnovne i srednje muzičke škole, o prijemnom ispitu za osnovnu muzičku školu, o aktitvnostima u aprilu tekuće godine, kao i da je podnositeljka pritužbe zatražila dopunu dnevnog reda sa tačkom – upoznavanje sa novim sindikatom. Dalje, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe, u diskusiji, nakon informisanja prisutnih o formiranju novog sindikata, predložila jednu učenicu za nagradu meseca, na šta je direktorka odgovorila da se prvo mora prvo napraviti plan po kojim kriterijumima će se nagrađivati učenici osnovne muzičke škole, da taj pravilnik treba „ubaciti“ u razvojni plan škole koji je u izradi, kao i da će se početkom juna meseca svi nagrađeni učenici biti navedeni i pročitani „na koncertu“.

Uvidom u kopiju Zapisnika sa sastanka Pedagoškog kolegijuma koji je održan 12.6.2024. godine, utvrđeno je, između ostalog, da je na sastanku jedna od dve tačke dnevnog reda bila tačka – Predlozi učenika za nagrađivanje kod gradonačelnika …, kao i da je u okviru navedene tačke predloženo pet učenika podnositeljke pritužbe. Na kraju, utvrđeno je da je jedan od učenika podnositeljke pritužbe, koji je prethodno predložen za dodelu nagrade kod gradonačelnika, predložen i za nagradu „Kornelije Stanković“.

Uvidom u kopiju dopisa od 15.10.2024. godine, utvrđeno je da se podnositeljka pritužbe, kao predstavnica sindikata obratila zahtevom direktorki za utvrđivanje reprezentativnosti ove sindikalne organizacije.

Uvidom u kopiju Rešenja br. … od 30.10.2024. godine, utvrđeno je da je direktorka donela Rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikalnoj organizaciji čiji je podnositeljka pritužbe predstavnik.

Uvidom u kopiju imejl prepiske između podnositeljke pritužbe i direktorke od 12.9.2024. godine, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe pitala direktorku da li je škola u mogućnosti da obezbedi salu u navedenom terminu radi organizacije sastanka sindikata , na šta je direktorka odgovorila potvrdno.

Uvidom u kopiju Odluke sindikata, utvrđeno je da je ovaj sindikat 13.5.2024. godine doneo odluku o obustavi rada za 16.5.2024. godine. Utvrđeno je i da je škola zaprimila ovu odluku 14.5.2024. godine, pod delovodnim brojem 773. Takođe, uz odluku kao prilog dostavljen je spisak članova ovog sindikata;

Uvidom u kopiju Evidencije dolaska i odlaska sa posla zaposlenih u školi za dan 23.5.2024. godine, utvrđeno je da je toga dana na poslu bilo prisutno trinaest zaposlenih koji su članovi sindikata, te da je pored njih bilo prisutno 49 zaposlenih koji nisu članovi ovog sindikata.

Uvidom u kopiju elektronskog dopisa od 16.5.2024. godine, utvrđeno je da je Školska uprava … uputila svim školama sa teritorije … okruga dopis, sa zahtevom da se popuni tabela, u vidu broja nastavnika koji su u obustavi rada zbog štrajka, bez unošenja ličnih podataka o nastavnicima u štrajku. Takođe, Školska uprava …, dostavila je i kopiju elektronskog dopisa direktorke koji je zaprimljen dan ranije, a čijim u uvidom je utvrđeno da je direktorka prosledila odluku sindikata o obustavi rada za 16.5.2024. godine, sa spiskom članova sindikata, na imejl adresu Školske uprave … uz pojašnjenje da je predmetna odluka dan ranije predata školi, te da direktorka moli za obaveštenje o daljem postupanju.

MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, navode iz izjašnjenja i dopune izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom.[1] Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Članom 55. stav 1. Ustava jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja.
Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda[3], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Članom 11. Konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja s drugima, uključujući pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih interesa (stav 1). Za vršenje ovih prava neće se postavljati nikakva ograničenja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih. Ovim se članom ne sprečava zakonito ograničavanje vršenja ovih prava pripadnicima oružanih snaga, policije ili državne uprave (stav 2).
Zakonom o zabrani diskriminacije, u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje se da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva i da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Pored toga, odredbama člana 12. ovog zakona definisano je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje, kao jedan od oblika diskriminacije, na način da je zabranjeno uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbom člana 25. propisana je zabrana diskriminacije zbog političke ili sindikalne pripadnosti, na način da je zabranjena diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci, odnosno sindikalnoj organizaciji. Takođe, odredbom člana 16. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti, dok je stavom 2. istog člana propisano da zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Odredbama člana 45. stav 2. ovog zakona propisano je posebno pravilo o teretu dokazivanja. Naime, prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je lice protiv koga podnosi pritužbu izvršilo akt diskriminacije zbog nekog njegovog ličnog svojstva, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je pritužba podneta. Stavom 4. ovog člana propisano je, između ostalog, da se ova odredba shodno primenjuje i na postupak pred Poverenikom.
Odredbama člana Zakona o radu[4] propisano je da zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada, kao i da zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih, zbog navedenih aktivnosti ne može biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu uslova rada, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Odredbama člana 18. Zakona o radu propisano je da je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, dok je odredbama člana 206. propisano da se zaposlenima jamči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar. Članom 210. stav 1. ovog zakona propisano je da je poslodavac dužan da sindikatu koji okuplja zaposlene kod poslodavca obezbedi tehničko-prostorne uslove u skladu sa prostornim i finansijskim mogućnostima, kao i da mu omogući pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti.
Odredbama člana Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[5] propisano je da se za obavljanje stručno-pedagoškog nadzora, spoljašnjeg vrednovanja rada ustanova, davanje podrške razvojnom planiranju i unapređivanju kvaliteta rada ustanova i obavljanje drugih poslova utvrđenih zakonom, u Ministarstvu obrazuju organizacione jedinice za obavljanje tih poslova van sedišta Ministarstva – školske uprave, u skladu sa zakonom, kao i da Ministarstvo u okviru školske uprave: 1) planira i sprovodi stručno-pedagoški nadzor u ustanovama; 2) planira i sprovodi spoljašnje vrednovanje rada ustanova; 3) prati stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika, direktora i sekretara ustanove i daje predloge za stručno usavršavanje, a radi unapređivanja ličnog i profesionalnog razvoja zaposlenih i ukupnog rada ustanove; 4) daje podršku razvojnom planiranju, razvoju predškolskog, školskog i vaspitnog programa i unapređivanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao podrška samovrednovanju i sprovođenju spoljašnjeg vrednovanja; 5) učestvuje u pripremama plana razvoja obrazovanja i vaspitanja za područje za koje je obrazovana školska uprava i prati njegovo ostvarivanje; 6) obezbeđuje sve uslove da ustanove nesmetano unose, popunjavaju, ažuriraju i održavaju bazu podataka o obrazovanju i vaspitanju u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete; 7) sarađuje sa svim nadležnim organima, službama i organizacijama na teritoriji za područje za koje je školska uprava obrazovana; 8) učestvuje u planiranju mreže ustanova; 9) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Odredbama člana 126. ovog zakona propisano je da je direktor odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove, da za svoj rad odgovara ministru i organu upravljanja, kao i da, osim poslova utvrđenih zakonom i statutom ustanove, direktor, između ostalog, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima učenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i drugim zakonom i donosi opšti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova, u skladu sa zakonom.
Članom 78. stav 1. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju[6], propisano je da zaposleni u školi ostvaruju pravo na štrajk u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obarzovanja i vaspitanja, ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje štrajk. Odredbama člana 79. ovog zakona, između ostalog, propisano je da nastavnici, odnosno stručni saradnici u školi ostvaruju pravo na štrajk, pod uslovom da obezbede minimum procesa rada škole, u ostvarivanju prava građana od opšteg interesa u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, da minimum procesa rada za nastavnika jeste izvođenje nastave u trajanju od 30 minuta po času u okviru dnevnog rasporeda i obavljanje ispita, a za stručnog saradnika i nastavnika u produženom boravku 20 časova rada nedeljno, kao i da ako nastavnici, odnosno stručni saradnici škole učestvuju u štrajku ne obezbeđujući minimum procesa rada iz stava 2. ovog člana, direktor škole pokreće disciplinski postupak.
Odredbama člana 91. i 92. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju[7], između ostalog propisano je da zaposleni u školi ostvaruju pravo na štrajk u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje štrajk, da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ostvaruju pravo na štrajk pod uslovom da obezbede minimum procesa rada škole, u ostvarivanju prava građana od opšteg interesa u srednjem obrazovanju i vaspitanju, da minimum procesa rada za nastavnika jeste izvođenje nastave u trajanju od 30, odnosno 40 minuta po času u okviru dnevnog rasporeda i obavljanje ispita, a za stručnog saradnika, odnosno vaspitača – 20 časova rada nedeljno, te da ako nastavnik, vaspitač i stručni saradnik učestvuju u štrajku ne obezbeđujući minimum procesa rada iz stava 2. ovog člana, direktor škole pokreće disciplinski postupak.
Odredbama člana 5. Zakona o štrajku[8], propisano je da je štrajkački odbor dužan da štrajk najavi dostavljanjem poslodavcu odluke o stupanju u štrajk, najdocnije pet dana pre dana određenog za početak štrajka, odnosno dvadeset četiri časa pre početka štrajka upozorenja, ako ovim zakonom nije utvrđen drugi rok, da se odluka o stupanju u štrajk zaposlenih u grani ili delatnosti ili u generalni štrajk dostavlja nadležnom organu odgovarajućeg udruženja poslodavaca, osnivaču i nadležnom državnom organu, kao i da, ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih, mesto okupljanja učesnika u štrajku ne može biti van poslovnih – radnih prostorija, odnosno van kruga poslovnog prostora zaposlenih koji stupaju u štrajk. Odredbama člana 9. ovog zakona, između ostalog, propisano je da se u delatnosti od javnog interesa ili u delatnosti čiji bi prekid rada zbog prirode posla mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera, pravo na štrajk zaposlenih može ostvariti ako se ispune i posebni uslovi utvrđeni ovim zakonom, kao i da delatnost od javnog interesa, u smislu ovog zakona, jeste delatnost koju obavlja poslodavac u oblasti: elektroprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, informisanja (radio i televizija), PTT usluga, komunalnih delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne zaštite. Članom 10. stav 1. ovog zakona propisano je da zaposleni koji obavljaju delatnosti iz člana 9. ovog zakona mogu početi štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada koji obezbeđuje sigurnost ljudi i imovine ili je nezamenljiv uslov života i rada građana ili rada drugog preduzeća, odnosno pravnog ili fizičkog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu. Odredbama člana 14. ovog zakona, propisano je da organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može za posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog, da zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu, a prava iz socijalnog osiguranja – u skladu s propisima o socijalnom osiguranju, kao i da organizatori štrajka, odnosno učesnici u štrajku koji nije organizovan u skladu sa ovim zakonom neće uživati zaštitu utvrđenu u st. 1. i 2. ovog člana.
Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava[9], u članu 2. propisuje da radnici i poslodavci, bez ikakvih izuzetaka, imaju pravo bez prethodnog odobrenja, da obrazuju organizacije po svom izboru, kao i da pristupaju ovim organizacijama, pod isključivim uslovom da se pridržavaju statuta ovih poslednjih. U članu 11. kojim se uređuje zaštita sindikalnih prava, propisano je da se svaki član Međunarodne organizacije rada za koga je ova konvencija na snazi obavezuje da preduzme sve potrebne i pogodne mere da bi trudbenicima i radnicima obezbedio slobodno vršenje sindikalnih prava.
Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada broj 98[10] o primeni principa organizovanja i kolektivnog pregovaranja propisano je da radnici treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela diskriminacije u materiji zaposlenja koja bi mogla da bude štetna po sindikalne slobode. Dalje je propisano da se takva zaštita može naročito primeniti ukoliko se radi o delima koja bi imala za cilj da se zaposlenje radnika podredi uslovu da se on ne učlanjuje u sindikat ili da prestane da pripada sindikatu, da se otpusti radnik ili da mu se svim ostalim sredstvima nanese šteta zbog toga što je član sindikata ili što učestvuje u sindikalnim delatnostima izvan radnih časova ili sa pristankom poslodavca za vreme radnih časova. Takođe, propisano je da organizacije radnika i poslodavaca treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela uplitanja jednih na račun drugih, bilo direktno, bilo preko svojih agenata ili agenata ili članova, u njihovo formiranje, funkcionisanje i administraciju. U smislu ove odredbe u dela mešanja spadaju mere koje idu za tim da izazovu stvaranje organizacije radnika kojima gospodare poslodavac ili organizacije poslodavaca ili izdržavanje organizacija radnika finansijskim ili drugim sredstvima, sa namerom da se ove organizacije stave pod kontrolu poslodavaca ili organizacije poslodavaca.
Odredbama Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 135[11] o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću propisano je da predstavnici radnika u preduzeću uživaju efikasnu zaštitu od svakog postupka koji je štetan po njih, uključujući i otpuštanje, zbog njihovog statusa ili aktivnosti kao predstavnika radnika ili članstva sindikata ili učešća u sindikalnim aktivnostima, ako postupaju u skladu sa važećim zakonima ili kolektivnim sporazumima ili drugim zajednički dogovorenim aranžmanima.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja, dopune izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

Uzimajući u obzir navode iz pritužbe i dopuna pritužbi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se podnositeljka pritužbe pritužuje na postupanje direktorke škole, u vezi sa navodom da je direktorka „ne uključuje u komisije za vanredne ispite“, da odbija da uvrsti đake podnositeljke pritužbe za dodelu određenih nagrada i priznanja, da joj je „bezrazložno oduzela fond časova solfeđa“, kao i da je kao predstavnica sindikata, pored ostalih članova ovog sindikata, više puta bila pozivana u kancelariju direktorke kako bi na nju bio vršen pritisak zbog sindikalnog delovanja. Podnositeljka pritužbe smatra da sve navedeno predstavlja direktorkin neosnovan napad na njen rad u sindikatu, te da je ovakvo postupanje direktorke u uzročno – posledičnoj vezi sa njenim članstvom u sindikalnoj organizaciji, odnosno, sa činjenicom da je ovlašćena predstavnica sindikata u Školi.
Uzimajući u obzir dokaze koje su strane dostavile u postupku, Poverenik, najpre, konstatuje da je podnositeljka pritužbe članica i predstavnica sindikata, koji od septembra 2024. godine ima status reprezentativnosti u Školi. Zatim, utvrđeno je da je Školi 13. maja 2024. godine dostavljen dopis o najavi štrajka članova sindikata za 16. maj 2024. godine, zajedno sa spiskom članova sindikata, kao i da je direktorka ovaj dopis sa spiskom prosledila Školskoj upravi …
Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti bio je da ispita da li je direktorka Škole stavila pritužilju u neopravdano nepovoljan položaj zbog članstva u sindikalnoj organizaciji, u odnosu na druge kolege koji nisu članovi ovog ili drugih sindikata. S tim u vezi, Poverenik napominje da se ograničio na ispitivanje eventualne povrede antidiskriminacionih propisa kada je reč isključivo o podnositeljki pritužbe, imajući u vidu da je pritužbu podnela u svoje ime, a ne u ime sindikata ili njegovih članova. Takođe, Poverenik nije analizirao eventualne povrede drugih propisa, uključujući zakonitost (najave) štrajka i dostavljanje ličnih podataka članova sindikata Školskoj upravi, jer navedeno nije u nadležnosti Poverenika.
Poverenik je najpre ispitao navode podnositeljke pritužbe da je direktorka „ne uključuje u komisije za vanredne ispite“, da odbija da uvrsti đake podnositeljke pritužbe za dodelu određenih nagrada i priznanja, da joj je „bezrazložno oduzela fond časova solfeđa“, te da je takvo postupanje u uzročno – posledičnoj vezi sa članstvom podnositeljke pritužbe u sindikalnoj organizaciji. S tim u vezi, Poverenik je izvršio uvid u dokaze koje su strane dostavile u toku postupka, i tom prilikom je konstatovano da je podnositeljka pritužbe, počev od školske 2021/2022. godine, zaključno sa školskom 2024/2025. godinom u fondu časova imala časove solfeđa, i to u približnom obimu u tekućoj za prethodnu školsku godinu. Pored toga, Poverenik ukazuje da je relevantnim odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, direktor ustanove ovlašćen da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, te da u tom smislu nema dokaza da je direktorka, prilikom odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima podnositeljke pritužbe, a u vezi sa određivanjem fonda i strukture časova, svoje postupanje zasnivala na nekom ličnom svojstvu podnositeljke pritužbe. Takođe, što se tiče nagrađivanja učenika i đaka, u godišnjim izveštajima škole za školsku 2022/2023. i 2023/2024. godinu, navedeno je da su određene nagrade i priznanja dodeljivane, između ostalih, kako đacima podnositeljke pritužbe tako i podnositeljki pritužbe, iz čega se može zaključiti da ni po ovom navodu nije utvrđeno neopravdano nejednako postupanje prema podnositeljki pritužbe ni po kojem njenom ličnom svojstvu.
Takođe, neophodno je ukazati i da je Poverenik, uzimajući u obzir navode strana u postupku, kao i dokaze koji su dostavljeni, konstatovao da je direktorki bilo poznato, odnosno da je podnositeljka pritužbe saopštila nadležnima u školi i svim zaposlenima tek početkom 2024. godine da je sindikalni predstavnik sindikata, te je samim tim očigledno da postupanje direktorke, u vezi sa određivanjem fonda časova, odlučivanjem o nagrađivanju đaka i nastavnog osoblja, kao i sa određivanjem članova komisije za vanredne ispite za školsku 2021/2022, 2022/2023. i 2023/2024. godinu ne može biti u uzročno – posledičnoj vezi sa članstvom u sindikalnoj organizaiciji ili sa činjenicom da je podnositeljka pritužbe predstavnik sindikata u školi. Podnositeljka pritužbe je, u tom smislu, i navela da se direktorka škole upoznala sa sindikalnim delovanjem u februaru 2024. godine, kada se najveći broj zaposlenih i učlanio u sindikat čiji je podnositeljka pritužbe predstavnica.
Sa druge strane, podnositeljka pritužbe je istakla i da je kao predstavnica sindikata, pored ostalih članova sindikata, bila pozivana u kancelariju kod direktorke, te da je direktorka vršila pritisak na nju i na ostale članove sindikata zbog prethodno najavljene, ali nesprovedene obustave rada od 16. maja 2024. godine. Što se tiče ovih navoda, a imajući u vidu da je reč o izjavama i komentarima direktorke, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ih je razmatrao sa aspekta odredaba člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Odredbama ovog člana definisano je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, kao jedan od oblika diskriminacije, na način da je zabranjeno uznemiravanje, ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.
Da bi se odgovorilo na pitanje da li su gore navedene izjave direktorke bile diskriminatorne, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je direktorka škole diskriminisala podnositeljku pritužbe, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na direktorki škole. S tim u vezi, prema podacima iz pritužbe nesporno je da je podnositeljka pritužbe predstavnica sindikalne organizacije, te da je direktorki najavila štrajk koji je trebalo da bude održan 16. maja 2024. godine, kao i da je tom prilikom direktorki dala spisak članova sindikata, koji su zaposleni u Školi. podnositeljka pritužbe je, zatim, u pritužbi navela da je nakon što je obavestila direktorku o odluci o obustavi nastave u maju 2024. godine, bila pozvana u direktorkinu kancelariju, kao i da je tom prilikom od direktorke bila „optužena za zloupotrebu kolega“, te da su, pored nje, u direktorkinu kancelariju pozvani i drugi članovi sindikata pojedinačno ili u parovima i da im je, tom prilikom, „skrenuta pažnja da razmisle kome su ukazali poverenje“ i da su zloupotrebljeni.
Prilikom razmatranja da li je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim akt diskriminacije, Poverenik je uzeo u obzir dokaze, odnosno, izjave svedoka koje su pribavljene u toku postupka. S tim u vezi, svih pet svedoka potvrdilo je navode iz pritužbe, odnosno, da ih je direktorka kao članove sindikata zvala u svoju kancelariju na razgovor, sedam dana nakon obustave koja je trebalo da bude održana 16. maja 2024. godine. Svedoci su naveli da je direktorka napominjala „da su teška vremena“ i da treba da „paze kome daju poverenje“, te da su „zloupotrebljeni“ ili „iskorišćeni“ aludirajući na podnositeljku pritužbe, odnosno da su „svi koji su na spisku iskorišćeni od strane sindikata, tj. podnositeljke pritužbe kao predstavnice sindikata“.
Saglasno svemu navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi direktorka Škole. S tim u vezi, u svim izjašnjenjima direktorka je navela da nije nezakonito postupila, te da nije jasno o kakvom postupanju sa elementima diskriminacije je zapravo reč. Međutim, ni u jednom od izjašnjenja nisu osporeni konkretni navodi pritužbe da je direktorka Škole pozvala podnositeljku pritužbe u svoju kancelariju, kojom prilikom ju je „optužila za zloupotrebu kolega“, te da su, pored pritužilje, u direktorkinu kancelariju bili pozvani i drugi članovi sindikata pojedinačno ili u parovima i da im je, tom prilikom, „skrenuta pažnja da razmisle kome su ukazali poverenje“, kao i da su zloupotrebljeni, aludirajući pri tome na podnositeljku pritužbe, imajući u vidu da je upravo ona predstavnica sindikata čiji su članovi.
Na osnovu navoda svedoka, može se konstatovati da je direktorka Škole o podnositeljki pritužbe govorila u negativnom kontekstu, narušavajući njen ugled i kredibilitet, stvarajući time neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za podnositeljku pritužbe na njenom radnom mestu, odnosno u školi, na osnovu čega je podnositeljka pritužbe stavljena u neopravdano nepovoljniji položaj, samo zbog činjenice što je ovlašćena predstavnica sindikata, odnosno da je svoje komentare isključivo bazirala na ličnom svojstvu podnositeljke pritužbe – članstvu u sindikalnoj organizaciji, te da ne bi na taj način govorila o njoj da nije predstavnica sindikata.
Neophodno je i ukazati da se ovakvo postupanje direktorke odigralo sedam dana nakon datuma kada je trebala biti organizovana obustava rada u školi, što dodatno potvrđuje da je opisano postupanje direktorke imalo za cilj da stvori neprijateljsko i ponižavajuće okruženje na radnom mestu za podnositeljku pritužbe, samo zbog činjenice da je ovlašćena predstavnica sindikata u školi. Svih pet predloženih svedoka su potvrdili navode iz pritužbe, odnosno da ih je direktorka kao članove sindikata neposredno nakon 16.5.2024. godine, zvala u svoju kancelariju na razgovor povodom najavljene obustave rada koja se, prema navodima svedoka nije odigrala 16.5.2024. godine, kao i da radni proces u školi nije bio ni jednog trenutka prekinut. Poverenik posebno ukazuje da neprimeren uticaj direktorke u konkretnom slučaju predstavlja i činjenica da je svim svedocima, članovima sindikata bilo predočeno da su njihova imena, zajedno sa podacima podnositeljke pritužbe „prosleđena policiji“, odnosno Školskoj upravi, a koja je spisak prosledila policiji, što takođe predstavlja neprimeren uticaj na svedoke i podnositeljku pritužbe u pogledu njihovog sindikalnog delovanja.
Pored toga neophodno je ukazati da je rukovodilac Školske uprave … dostavio Povereniku dopis od 6.2.2025. godine, u kojem je između ostalog, navedeno da Školska uprava … nije uputila Školi VV, niti bilo kojoj drugoj obrazovno – vaspitnoj ustanovi, zahtev za dostavljanje podataka o ličnosti, odnosno spiskove članova sindikata koji su obustavili nastavu i nikada lične podatke i spiskove nije dostavljala Policijskoj upravi …, imajući u vidu činjenicu da nijednim zakonom i podzakonskim aktom nije propisana obaveza Školske uprave za davanje navedenih podataka. Dalje, navedeno je, između ostalog, da je direktorka samoinicijativno dostavila Školskoj upravi na mejl dopis i odluku sindikata o obustavi rada, sa spiskom članova, kao da Školska uprava ovaj dopis sa spiskom članova nije dostavljala ni jednoj instituciji, uključujući Policijsku upravu u …
Na kraju, Poverenik ukazuje da se nije upuštao u ocenu pravilnosti organizovanja najavljene obustave rada od strane sindikata u školi u … za 16.5.2024. godine, sa aspekta odredaba Zakona o štrajku, budući da to ne spada u njegovu nadležnost, već se samo bavio utvrđivanjem činjeničnog stanja, u vezi sa time da li je direktorka prema podnositeljki pritužbe neopravdano lošije postupala povodom navedenog događaja, zbog činjenice da je članica i predstavnica navedenog sindikata. Međutim, neophodno je ukazati da, čak i da najava ili potencijalno održavanje obustave rada nije bila u skladu sa Zakonom o štrajku, to svakako ne predstavlja razlog da se licima koja su najavila štrajk ili u njemu uzela učešće „preti“ policijom, iz razloga što potencijalno nezakonito organizovanje štrajka ne predstavlja krivično delo, već povredu radne obaveze zaposlenog. Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je direktorka Škole, svojim izjavama o podnsiteljki pritužbe koje su vezane za njeno sindikalno delovanje, uznemirila i ponizila podnositeljku pritužbe, te povredila njeno dostojanstvo, na osnovu ličnog svojstva podnositeljke pritužbe – članstva u sindikalnoj organizaciji.

MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi koju je podnela AA iz …, protiv BB, direktorke Škole VV u … povodom navoda iz pritužbe koji su se odnosili na postupanje direktorke prema podnositeljki pritužbe u vezi sa članstvom u sindikatu i njenim sindikalnim delovanjem nakon 16.5.2024. godine kada je bio najavljena obustava rada, Poverenik je mišljenja da je došlo do povrede člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti direktorki škole preporučuje:

5.1. Da uputi pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe što je svojim izjavama o njenom sindikalnom delovanju povredila njenu ličnost i dostojanstvo i stvorila neprijateljsko i ponižavajuće okruženje.

Da u roku od 30 dana od dana prijema ovog Mišljenja sa preporukom obavesti Poverenika o preduzetim radnjama po datoj preporuci.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21)

[3] „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05, 7/05 – ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[4] „Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

[5] „Sl. glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon, 6/20, 129/21, 92/23 i 19/25

[6] „Sl. glasnik RS“, br. 55/13, 101/17, 10/19, 27/18 – dr. zakon, 129/21, 92/23 i 19/25

[7] „Sl. glasnik RS“, br. 55/13, 101/17, 27/18 – dr. zakon, 6/20, 52/21, 129/21, 129/21 – dr. zakon, 92/23 i 19/25

[8] „Sl. list SRJ“, br. 29/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 101/05 – dr. zakon i 103/12 – odluka US

[9] „Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumiˮ, broj 8/58

[10] „Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumiˮ, broj 11/58

[11] Zakon o ratifikaciji Konvencije MOR br. 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću („Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori”, br. 14/82), član 1.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

628-24 Postupak povodom diskriminacije po osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji