br. 021-01-399/2025-02 datum: 7.4.2025.
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
mandatar za sastav Vlade, dr Đuro Macut
11000 BEOGRAD
Nemanjina br. 11
Poštovani gospodine Macut,
Polazeći od neophodnosti kontinuiranog unapređenja poštovanja ravnopravnosti i ljudskih prava, kao i prava na rodnu ravnopravnost, pred Vladom čiji ste mandatar nalaze se brojni izazovi na koje treba naći adekvatan odgovor.
U skladu sa međunarodnim i domaćim dokumentima uravnoteženo učešće muškaraca i žena u odlučivanju jedan je od prioriteta za sveukupan razvoj društva, obezbeđivanje pravednije raspodele uticaja, korišćenje kapaciteta i potencijala svih njegovih članova i obezbeđenje održivog razvoja. Tako, između ostalog, prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, svako ima pravo da učestvuje u vladi svoje zemlje, a bez aktivnog učešća žena i uključivanja ženske perspektive u sve nivoe odlučivanja ne mogu se postići ciljevi ravnopravnosti, razvoja i mira[1]. Obaveza da se ženama obezbedi ravnopravni pristup i puno učešće u strukturama moći i odlučivanja, regulisana je i Pekinškom deklaracijom i Platformom za akciju iz 1995. godine, u kojima se navodi da je osnaženje i unapređenje društvenog, ekonomskog i političkog statusa žena od osnovne važnosti za postizanje odgovorne i transparentne vlasti, te da nizak procenat žena u organima odlučivanja na različitim nivoima održava strukturalne barijere.
Podaci o ženama na izvršnim pozicijama i u nacionalnim parlamentima na dan 1. januar 2025, dati su u publikaciji Žene u politici: 2025[2], koju su izradile Interparlamentarna unija (IPU) i UN Women. Ovi podaci i dalje pokazuju veću zastupljenost muškaraca u donošenju odluka širom sveta, čime se usporava postizanje ravnopravnosti između žena i muškaraca u politici. Žene se nalaze na pozicijama šefova država i/ili vlada u samo 25 zemalja i čine 27,2 odsto poslanika. Na globalnom nivou, manje od jedne četvrtine ministara u kabinetu su žene (22,9 odsto). Mapa za 2025. godinu pokazuje da, dok žene vode značajne politike u oblastima ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i socijalne zaštite, muškarci dominiraju politikama kao što su spoljni poslovi, finansijski i fiskalni poslovi, unutrašnji poslovi i odbrana. Republika Srbija se nalazi na 32. mestu sa 37,5% zastupljenosti žena, odnosno devet žena na mestima ministarki u odnosu na postojećih 24 resora.
Sagledavajući stanje u oblasti zaštite ravnopravnosti Poverenik je u svom Redovnom godišnjem izveštaju o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2024. godinu dao niz opštih preporuka za unapređivanje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije. Jedna od ovih preporuka je i da je potrebno obezbediti uključivanje i podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u svim sferama društvenog života, posebno u donošenju odluka i obavljanju javnih funkcija na svim nivoima, kao i povećati učešće žena u sektoru bezbednosti, posebno na pozicijama odlučivanja u vojsci i policiji.[3] U izveštaju Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) od 28. februara 2024. godine, preporukom br. 14 ukazano je na potrebu da se uspostave dodatni mehanizmi i podsticaji kako bi se političke stranke motivisale da promovišu učešće žena u političkom životu, povećaju njihovu vidljivost tokom izbornih kampanja i unaprede njihovu ulogu u politici.[4]
Prema Akcionom planu za 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine,[5] jedna od mera koja treba da obezbedi ostvarivanje Posebnog cilja 2: Obezbeđene jednake mogućnosti za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava kao pretpostavka razvoja i bezbednog društva, jeste jačanje kapaciteta, unapređivanje institucionalnog i normativnog okvira rodne ravnopravnosti u političkom životu i obezbeđivanje ravnopravnog učešća žena i muškaraca, posebno ranjivih grupa u odlučivanju o javnim poslovima.
Obaveza zastupljenosti polova na izbornoj listi, (najmanje 40% pripadnika manje zastupljenog pola),[6] indikator je potrebe da se i pri imenovanju ministara vodi računa o ravnomernoj zastupljenosti polova.
Poveravanje većeg broja resora manje zastupljenom polu, pored strateškog opredeljenja Republike Srbije i postupanja po datim preporukama, pokazalo bi Vašu opredeljenost za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u oblasti političkog delovanja i javnih poslova.
Imajući u vidu sve navedeno, verujem da ćete kao mandatar buduće Vlade iskoristiti svoja ovlašćenja i mogućnosti prilikom formiranja Vlade u cilju postizanja rodne izbalansiranosti kako u pogledu sastava tako i u pogledu poverenih resora.
[1] Pekinška deklaracija i platforma za delovanje
[2] Women in politics: 2025, Inter-Parliamentary Union (IPU) and UN Women, 2025, dostupno na:
chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.unwomen.org/sites/default/files/2025-03/women-in-politics-2025-en.pdf
[3] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/
[4] Dostupno na: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.osce.org/files/f/documents/1/3/563505.pdf
[5] „Službeni glasnik RS”, br. 15/25
[6] Zakon o izboru narodnih poslanika („Službeni glasnik RS”, br. 14/22), član 73.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
294-25 Preporuka mera mandataru za sastav Vlade 2025 
