168-24 Pritužba protiv dekana fakulteta zbog diskriminacije na osnovu pola • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

br. 07-00-131/2024-02 datum: 19.8. 2024.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe advokata …, u ime i uz saglasnost A. A. protiv dekana … fakulteta Univerziteta u … B. B, zbog diskriminacije na osnovu pola. U pritužbi je navedeno da je u odnosu na podnositeljku pritužbe dekan primenio različit standard postupanja u postupku izbora u zvanje koje nije primenio kod izbora tri muškarca u istoj situaciji, kao i u postupku davanja otkaza u odnosu na istu situaciju kada su u pitanju bili muškarci. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je A. A. u svojstvu vanredne profesorke … fakulteta Univerziteta u … učestvovala u postupku izbora u zvanje redovne profesorke. Dalje je navedeno da je dekan 12. aprila 2023. godine, nakon što je pokrenut postupak za izbor u zvanje redovne profesorke, obavio razgovor sa njom i u tom razgovoru joj je osporio koautorstvo na radu po pozivu (jedan od propisanih uslova za zvanje) iz razloga jer nije bila u prepisci sa autoritetom koji je uputio poziv, kao i da nije lično izlagala rad. Podnosilac pritužbe smatra da je jedini razlog za ovakvo postupanje lično svojstvo A. A. – pol, jer u istoj situaciji su bila tri profesora … fakulteta, koji su izabrani u zvanje redovnog profesora. Podnositeljka pritužbe smatra da je dekan svojim uticajem „prvog čoveka fakulteta“ sprečio nastavak postupka izbora podnositeljke pritužbe u zvanje redovne profesorke, i to tako što je protivno odluci katedre i matičnog instituta podnositeljke na dnevni red izbornog veća fakulteta stavio tačku „pokretanje procedure za izbor u vanrednog profesora“ odnosno za reizbor. Dalje je navedeno da je 6. decembra 2023. godine podnositeljka pritužbe otišla u pravnu službu fakulteta „da se raspita o načinu sporazumnog raskida radnog odnosa“, kao i da je sporazumni raskid radnog odnosa pripremljen u roku od dva sata i pozvana je da ga potpiše istog dana. U pritužbi je navedeno da je u pitanju različit tretman po osnovu pola jer kada muškarac daje otkaz ugovora o radu, dekan sa njim razgovara, a kada žena daje otkaz, „postupak otkaza sprovede ekspresno kako slučajno ne bi promenila mišljenje“. U izjašnjenju dekana B. B. je navedeno da je način i postupak sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u …, kao i minimalni uslovi za sticanje zvanja uređen Pravilnikom o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u …, Pravilnikom o minimalnim uslovima za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u … i dodatno Pravilnikom o uređenju dela postupka izbora u zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika i načinu i postupku izbora u zvanja i zasnivanja radnog odnosa saradnika … fakulteta Univerziteta u ... Dalje je naveo da po prijemu predloga za raspisivanje konkursa, kao dekan pregleda predloge, pre dostavljanja Izbornom veću fakulteta na odlučivanje i da je u slučaju podnositeljke pritužbe utvrdio da nije dostavljen dokaz o ispunjenosti dela obaveznog uslova, odnosno da materijal nije sadržao pozivno pismo na ime kandidatkinje, već na ime drugog nastavnika, da se u pozivnom pismu ne pominje više ni jedno ime, kao i da je proverom utvrđeno i da A.A. nije izlagala rad, zbog čega je predlog vraćen Katedri na ponovno razmatranje. Dalje je naveo da u skladu sa propisima, ne donosi on odluku o raspisivanju konkursa i imenovanju komisije, već Izborno veće fakulteta i da su ovlašćenja dekana u postupku izbora nastavnika u zvanje procesna. U izjašnjenju je naveo da ono što je suštinska razlika između dokaza pozivnog pisma koji je dostavila A.A. i tri nastavnika, to što se u pozivnom pismu koje je dostavila A.A, nigde ne navodi njeno ime, dok se u pozivnim pismima tri nastavnika nalaze njihova imena kao koautora i zato im je taj dokaz i priznat za izbor u više zvanje. U izjašnjenju je dekan dalje naveo da je A.A. 5. decembra 2023. godine podnela Zahtev za sporazumni prestanak radnog odnosa koji je potpisala i da su „nastavnici punoletne osobe svesne svojih postupaka“ i da ne postoji razlog da ih on kao dekan odgovara od pisanih zahteva koje podnose, zbog čega ne obavlja razgovore sa nastavnicima kada daju otkaz. S obzirom na nadležnosti Poverenika, kao i činjenice da je pritužba podneta protiv dekana, Poverenik nije analizirao da li je dokaz o radu po pozivu koji je podnositeljka pritužbe dostavila uz konkursnu dokumentaciju dovoljan za ispunjenje opštih uslova za izbor u zvanje redovne profesorke, već je analizirao da li je dekan protiv kog je podnela pritužbu izvršio akt diskriminacije na osnovu pola kao ličnog svojstva. U toku postupka, Poverenik je utvrdio da u skladu sa Pravilnikom o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u … odluku o raspisivanju konkursa i odluku o imenovanju komisije i njenog predsedavajućeg donosi izborno veće fakulteta (član 7). Komisija priprema referat o kandidatu i dostavlja ga izbornom veću (čl. 11-16) i izborno veće fakulteta odlučuje o predlogu kandidata. Dakle, iz navedenog je nesporno da odluku o raspisivanju konkursa i izboru kandidata donosi izborno veće fakulteta, a ne dekan. Dalje je utvrđeno da je na dnevnom redu 8. sednice Izbornog veća bila tačka o raspisivanju konkursa za izbor u zvanje vanrednog profesora i da su članovi veća većinom glasova odbili predlog A.A. da se izmeni dnevni red sednice da, umesto da tačka dnevnog reda bude raspisivanje konkursa za izbor nastavnika u zvanje vanrednog profesora, bude izbor nastavnika u zvanje redovnog profesora. Utvrđeno je i da su članovi Izbornog veća u daljoj diskusiji raspravljali o spornom uslovu, odnosno dokazivanju ispunjenosti uslova, da nisu zauzeli jedinstven stav šta se priznaje kao dokaz za ispunjenje uslova o radu po pozivu i većinom glasova su usvojili tačku dnevnog reda da se raspiše konkurs za izbor nastavnika u zvanje vanrednog profesora. Analizom zapisnika sa sednice Izbornog veća je utvrđeno da praksa priznavanja dokaza o ispunjenosti uslova nije ujednačena, te da se ne može utvrditi postojanje uzročno-posledične veze između pola kandidata i prakse fakulteta. Poverenik je dalje utvrdio da je na … fakultetu zaposleno više žena nego muškaraca, da je podjednak broj žena i muškaraca koji su redovni profesori na fakultetu. Poverenik je, sagledavajući ceo kontekst slučaja, cenio i činjenicu da je … fakultet pokrenuo inicijativu za raspisivanje konkursa za izbor u zvanje redovnog profesora nakon što je A.A. dostavila dokaz da je ispunila uslov za izbor u zvanje redovnog profesora, kao i činjenicu da je Nastavno-naučno veće fakulteta u martu 2024. godine donelo odluku kojom se precizira šta se priznaje kao dokaz o ispunjenju uslova – predavanje po pozivu. Povodom navoda pritužbe da je A.A. diskriminisana na osnovu pola u postupku sporazumnog raskida ugovora o radu, uvidom u priložene dokaze Poverenik je utvrdio da A.A. nije diskriminisana na osnovu pola ili nekog drugog ličnog svojstva s obzirom da je podnela molbu za sporazumni raskid ugovora i potpisala i obaveštenje o pravima nakon prestanka radnog odnosa i sporazum o raskidu ugovora o radu. Činjenica da dekan nije sa njom obavio razgovor pre potpisivanja sporazuma o raskidu ugovora, ne može se dovesti u uzročno-posledičnu vezu sa njenim polom, s obzirom da ovaj razgovor nije zakonska obaveza poslodavca, pri čemu je dekan osporio navode da je razgovore obavljao u istim situacijama kada su zahteve podnosili muškarci. Povodom navoda pritužbe da činjenica da Statut … fakulteta definiše dekana kao „prvog čoveka fakulteta“ predstavlja dokaz diskriminatornog stava dekana prema ženama, Poverenik ukazuje da je ista definicija sadržana u Statutu Univerziteta sa kojim Statut fakulteta mora biti u saglasnosti. Poverenik je dao mišljenje da je u postupku po pritužbi koju je podneo advokat …, u ime i uz saglasnost A.A., zbog diskriminacije na osnovu pola, dekan … fakulteta Univerziteta u … nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

TOK POSTUPKA
- Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio advokat … u ime i saglasnost A. A. iz …, protiv B. B., dekana … fakulteta Univerziteta u …, zbog diskriminacije na osnovu pola i, kako je navedeno, „funkcije (radnopravnog i ličnog statusa)“.
- U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je A. A. u svojstvu vanredne profesorke … fakulteta Univerziteta u … učestvovala u postupku izbora u zvanje redovne profesorke;

– da je jedan od unapred propisanih uslova za izbor u zvanje redovnog profesora i autorstvo u pogledu tzv. rada po pozivu i da u trenutku donošenja odluke o pokretanju postupka izbora nije postojalo ni jedno ograničenje u pogledu činjenice da se pod pojmom autorstva smatra i koautorstvo, kao što nigde nisu bili propisani dodatni uslovi u pogledu rada po pozivu (da autor izlaže rad, da bude u korespodenciji sa autoritetom koji je izvršio poziv i sl.);

– da je A. A. očekivala izbor u zvanje redovne profesorke (tzv. legitimno očekivanje), jer se pouzdala u činjenicu u pogledu tumačenja navedenog uslova a to je da su u mandatu istog dekana tri profesora izabrana u zvanje redovnog profesora na osnovu koautorskog rada po pozivu, koji nisu izlagali niti su bili korespodentni autori. Sva tri izabrana profesora su bila muškog pola.

– da je odredbama člana 28. Statuta … fakulteta Univerziteta u …, dekan definisan kao „prvi čovek fakulteta, njegov rukovodilac i organ poslovođenja“, što predstavlja isticanje nejednakosti zasnovane na polu. Ovakva formulacija nema osnov u Zakonu o visokom obrazovanju, niti u duhu republikanskog državnog uređenja i ukazuje na to da je po statusu dekan nadređen drugim licima zaposlenim ili angažovanim na fakultetu.

– da sam termin „prvi čovek“ ima negativnu konotaciju, da je nastao u vreme Avgusta Oktavijana (primus inter pares – prvi među jednakima) i označavao je imperatora sa neograničenom moći;

– da je podnositeljka pritužbe stanovišta da je termin „prvi čovek“ u kontekstu bilo koje funkcije „suprotan načelu jednakih prava i obaveza iz člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije, i da ovakva formulacija predstavlja negativnu diskriminaciju po osnovu zanimanja svih članova akademske zajednice na fakultetu u odnosu na dekana, a sve po osnovu stvarnog ličnog svojstva – funkcije organa poslovođenja“;

– da reč čovek u srpskom jeziku najčešće predstavlja muški pol, nasuprot koga stoji pojam „žena“, te da je reč „čovek“ u preko 75% slučajeva u upotrebi sinonim za reč muškarac, kao i da je sve napomenuto od značaja „zbog konteksta u kome je došlo do ponašanja koja se mogu kvalifikovati kao teški oblici diskriminacije, a u kojima je dekan … fakulteta demonstrirao kako u praksi izgleda ponašanje „prvog čoveka“ fakulteta“;

– da je ponašanje preduzeto prema podnositeljki pritužbe takve prirode da predstavlja vid i izazivanja i podsticanja diskriminacije po osnovu na prvom mestu zanimanja a zatim i pola u odnosu na podnositeljku pritužbe;

– da je 12. aprila 2023. godine, nakon što je pokrenut postupak za izbor u zvanje redovne profesorke za podnositeljku pritužbe, dekan obavio razgovor sa njom i u tom razgovoru joj je suštinski osporio koautorstvo na radu po pozivu, koji je bio jedan od uslova za izbor u zvanje redovne profesorke, kao i da je dekan ovo učinio „u svrhu omalovažavanja“ podnositeljke pritužbe;

– da su razlozi zbog kojih je dekan osporavao koautorstvo podnositeljki pritužbe činjenice da podnositeljka nije bila korespodent sa autoritetom koji je uputio poziv, kao i da nije lično izlagala taj rad, kao i da ovi poduslovi u tom trenutku nisu bili propisani bilo kakvim zakonskim ili podzakonskim aktom, niti su zahtevani od bilo kog drugog kandidata koji je bio u istoj situaciji kao podnositeljka;

– da podnositeljka smatra da je jedini razlog za ovakvo postupanje njeno lično svojstvo – pol, jer u istoj situaciji su bila čak tri profesora … fakulteta Univerziteta u …, sva tri muškog pola. Naime, tri profesora su bili koautori rada po pozivu, nijedan nije ispunjavao dodatne „izmišljene“ uslove, niti je dekan te uslove zahtevao od bilo kog od tih kandidata. Sva tri profesora su prošla proceduru izbora, dekan nije obavljao razgovore sa ovim kandidatima, nije dovodio u sumnju njihove stručne kvalitete i svi su izabrani u zvanje redovnog profesora, bez ispunjavanja dodatnih uslova;

– da je, suprotno od toga, sa podnositeljkom pritužbe obavljen razgovor na kojem je direktno okarakterisana kao neko ko je u pogledu ispunjenosti uslova za uži izbor, po rečima dekana „na ivici noža“, okarakterisana je kao falsifikatorka u više navrata pred trećim licima;

– podnositeljka pritužbe smatra da je „u kombinaciji sa opštim aktom fakulteta i ponašanjem dekana koje na određeni način jeste u skladu sa tim opštim aktom ali ne u skladu sa standardima Zakona o zabrani diskriminacije, na … fakultetu podsticana diskriminacija kao obrazac ponašanja“;

– da „sama činjenica da je na internet stranici … fakulteta objavljen Statut fakulteta predstavlja propagiranje diskriminacije putem javnih glasila, u kom smislu podnosilac neće detaljnije obrazlagati negativnost ove pojave.“

– da je podnositeljka pritužbe tražila od dekana da je uputi na propis ili drugi opšti akt koji propisuje uslove za izbor na način na koji ih je dekan, za razliku od istih situacija u kojima su se nalazili muškarci, tumačio na njen teret, dekan je svojim ponašanjem i korišćenjem autoriteta „prvog čoveka fakulteta“ „prisilio“ podnositeljku pritužbe da „ga u doslovnom smislu moli za pojašnjenje gde su propisani uslovi koji se od nje zahtevaju, ali nije dobila odgovor“;

– da je dekan vratio dokumentaciju na katedru bez obrazloženja, pri čemu je na obrascu podnositeljke (koji popunjavaju svi kandidati za sve izbore u zvanja), u delu u kojem su navedeni uslovi za izbor u zvanje redovnog profesora, dopisao napomenu „predlog za reizbor“ i stavio svoj potpis,

– da je dekan svojim uticajem „prvog čoveka fakulteta“ sprečio nastavak postupka izbora podnositeljke pritužbe u zvanje redovnog profesora, i to tako što je protivno odluci katedre i matičnog instituta podnositeljke (koji su inicirali postupak za izbor podnositeljke u zvanje redovne profesorke), na dnevni red izbornog veća fakulteta stavio tačku „pokretanje procedure za izbor u vanrednog profesora“ odnosno za reizbor, a sve kako bi formalno sprečio istek propisanih rokova za raspisivanje konkursa za izbor;

– da je podnositeljka bila prinuđena da se prijavi na tako raspisan konkurs za reizbor u zvanje vanredne profesorke, na kojem je i reizabrana, kao i da je nakon reizbora, podnositeljka ispunila i one uslove koje je pred nju stavio dekan, a potom je pokrenula inicijativu za raspisivanje novog konkursa za izbor u zvanje redovne profesorke. Kada je raspisan nov konkurs, i kada je već bilo izvesno da će i pored neravnopravnog položaja u odnosu na kandidate muškog pola biti izabrana u zvanje redovne profesorke (budući da je ispunila i dodatne uslove koje je pred nju stavio dekan, iako relevantnim aktima nisu bili propisani), podnositeljka je 6. decembra 2023. godine principijelno obavestila dekana sa daje otkaz ugovora o radu;

– da je 6. decembra 2023. godine podnositeljka pritužbe otišla u pravnu službu fakulteta „da se raspita o načinu sporazumnog raskida radnog odnosa“ i pitala pravnicu da li će dekan sa njom obaviti razgovor. Odgovoreno joj je da će biti „kako dekan odluči“;

– da je podnositeljki pritužbe bila poznata uobičajena procedura da je dekan, kada su muškarci obaveštavali fakultet o tome da nameravaju da daju otkaz ugovora o radu, ili da razmatraju otkaz kao opciju, obavljao razgovor sa kolegama, tražio od njih da razmisle o svojoj odluci i nudio im prelazne modalitete. Po tim prelaznim modalitetima, … je dobio godinu dana neplaćenog odsustva, a … je dobio godinu dana plaćenog odsustva.

– da je u slučaju podnositeljke pritužbe, sporazumni raskid radnog odnosa pripremljen u roku od dva sata od razgovora sa pravnicom i podnositeljka je pozvana da ga potpiše istog dana kada je i razgovor sa pravnicom obavljen;

– da podnositeljka pritužbe ukazuje na različit tretman po osnovu pola: kada muškarac daje otkaz ugovora o radu, dekan sa njim razgovara, traži prelazne modalitete da bi muškarac promenio mišljenje, a kada žena daje otkaz, „obezbeđuje se da se postupak otkaza sprovede ekspresno kako slučajno ne bi promenila mišljenje, pri čemu je dekan ne ispoštuje ni toliko da sazna eventualne razloge zbog kojih se otkaz daje“;

– da iz svega navedenog nesporno proizlazi da je u pitanju višestruka diskriminacija podnositeljke pritužbe, da je ista ponovljena i produžena, ali i da je dovela do naročito teških posledica kao što je otkaz ugovora o radu i gubitak akademskog zvanja za podnositeljku;

– da je poruka koju dekan upućuje da „žene ne treba da budu redovni profesori na fakultetu, još manje da sebe smatraju nekim ko će imati jednak tretman, poštovanje i uslove napredovanja kao i uslove otkaza kao što to imaju muškarci“;

– da „zbog tereta dokazivanja u postupcima diskriminacije ali i relativno jednostavnog utvrđivanja činjenica u ovom slučaju nema potrebe za dostavljanjem materijalnih dokaza. Štaviše, podnosilac je uveren da će dekan priznati da je imao različit tretman prema podnosiocu u odnosu na pripadnike muškog pola i da je sebe i u praksi i u pravu smatrao „prvim čovekom fakulteta“, koji polaže pravo na takvo postupanje. U slučaju da dekan ospori pravljenje razlike po osnovu ličnog svojstva, podnosilac će dostaviti dokaze kojima će pobiti verodostojnost eventualnih tvrdnji. Opreza radi, kao dokaz da je dekan „prvi čovek fakulteta“, te kako bi ispunio formalni uslov u smislu priloženih dokaza, podnosilac dostavlja link sa internet stranice … fakulteta na kojoj je objavljen Statut.“

U prilogu pritužbe dostavljeno je punomoćje A.A.
Analizom pritužbe i dostavljenih priloga, utvrđeno je da podnositeljka pritužbe nije učinila verovatnim postojanje uzročno-posledične veze između navedenog postupanja dekana fakulteta i nekog njenog ličnog svojstva. Zbog toga je, u skladu sa odredbama člana 35 Zakona o zabrani diskriminacije da se postupak pred Poverenikom pokreće podnošenjem pritužbe lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, uz podnošenje dokaza o pretrpljenom aktu diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti zatražio od podnosioca pritužbe da dopuni pritužbu tako što će: dostaviti dokaze za koje smatra da potkrepljuju navode pritužbe da je došlo do različitog postupanja prema podnositeljki pritužbe, kao i dokaze koji potkrepljuju navode da je različito postupanje prema podnositeljki pritužbe zasnovano na nekom njenom ličnom svojstvu (npr. izjave svedoka ili druge dokaze); dostaviti dokaze da je podnositeljka pritužbe učestvovala na konkursu za izbor u zvanje redovne profesorke; dokaze koji potkrepljuju navode da je podnositeljka ispunjavala propisane uslove za izbor u zvanje redovne profesorke u aprilu 2023. godine, kada je konkurisala za zvanje redovne profesorke, kao i dokaze da su samo podnositeljki pritužbe, a ne i drugim kandidatima traženi dodatni uslovi koji nisu u skladu sa propisima o izboru u zvanje redovnog profesora.
U dopuni pritužbe od 7. maja 2024. godine je, između ostalog navedeno:

– da dostavljaju dokaze da je podnositeljka pritužbe učestvovala na konkursu za izbor u zvanje redovne profesorke i dokaze da je koautorski rad bio priznat određenim profesorima muškog pola, u kom smislu dostavljaju izvode iz dokumentacije jer je kompletna dokumentacija previše obimna;

– da u pogledu zahteva da dostave dokaze na negativne činjenice (da drugim kandidatima nije nešto traženo), ukazuju da takve dokaze nije moguće pribaviti i da se negativne činjenice ne dokazuju;

– da ne poseduju dokaze da je pravljenje razlike zasnovano baš na ličnom svojstvu i da su takvi dokazi u slučajevima diskriminacije jako retkim da se iz tog razloga kod utvrđivanja diskriminacije, činjenje verovatnim da je diskriminacija izvršena uglavnom bazira na kontekstu postupanja, kao što je to ovde slučaj;

– da u predmetu Evropskog suda za ljudska prava, Vučković protiv Srbije, nije postojao niti jedan dokaz da je pravljenje razlike izvršeno na osnovu ličnog svojstva prebivališta, pa je i pored toga i sud i Poverenik, iz samog konteksta utvrdio da je to bio slučaj;

– da su stanovišta da je dekan dužan da argumentuje zašto je na podnositeljku primenio različit standard postupanja u postupku izbora u zvanje koje nije primenio kod izbora tri muškarca u istoj situaciji, te zašto je postupao drugačije u postupku davanja otkaza u odnosu na ponašanje kada su u pitanju muškarci i konačno, zašto se dekan smatra „prvim čovekom fakulteta“ i koje to značenje ima u srpskom jeziku, kao i da dostavi zbog čega ovo ne bi bila diskriminacija.

– da na fakultetu dekan nije šef drugim profesorima, da on nije taj koji ocenjuje rad profesora, da akademska zajednica nije ni privredno društvo niti državni organ i da je dekan, slično kao i predsednik suda samo organ poslovođenja uprave fakulteta koji ima nadležnost isključivo da se stara o zakonitosti izbora.

U prilogu dopune pritužbe dostavljena su sledeća dokumenta: 1) predlog odluke o izboru nastavnika u zvanje i na radno mesto vanredne profesorke broj … od 28. septembra 2023. godine za A. A.; 2) prve dve strane Izveštaja Komisije za pripremu referata za izbor jednog nastavnika u zvanje i na radno mesto redovni profesor za užu naučnu oblast Posebno voćarstvo za kandidata dr … sa kopijom pozivnog pisma za savetovanje „Savremena proizvodnja voća“; 3) prve dve strane Izveštaja Komisije za pripremu referata za izbor jednog nastavnika u zvanje i na radno mesto redovni profesor za užu naučnu oblast Zoohigijena i zdravstvena zaštita domaćih i gajenih životinja za kandidata dr … sa kopijama pozivnih pisama za simpozijume i sertifikatom o prezentaciji rada; 4) prve dve strane Izveštaja Komisije za pripremu referata za izbor jednog nastavnika u zvanje i na radno mesto redovni profesor za užu naučnu oblast Ishrana, fiziologija i anatomija domaćih i gajenih životinja za kandidata … iz 2020. godine sa pozivnim pismima i sertifikatima.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje dekana … fakulteta Univerziteta u …, B. B.
U izjašnjenju dekana B. B. od 19. juna 2024. godine, između ostalog, navedeno je:

– da je način i postupak sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u … uređen Pravilnikom o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u … („Glasnik Univerziteta u …“, br. 237/22, 240/22 i 242/22), kao i da su uslovi koje nastavnik mora da ispuni propisani Pravilnikom o minimalnim uslovima za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u … („Glasnik Univerziteta u …“, br. 192/16, 195/16, 199/17, 203/18 i 223/21). Oba navedena akta se neposredno primenjuju na postupak izbora nastavnika na svim fakultetima u sastavu Univerziteta u …;

– da je postupak izbora nastavnika dodatno uređen Pravilnikom o uređenju dela postupka izbora u zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika i načinu i postupku izbora u zvanja i zasnivanja radnog odnosa saradnika, koji je doneo … fakultet na osnovu ovlašćenja iz odgovarajućeg Pravilnika Univerziteta;

– da postupak izbora nastavnika u zvanja kada nastavniku ističe izborni period započinje tako što Stručna služba dostavlja informaciju odgovarajućem Veću katedre, sedam meseci pre isteka izbornog perioda. Kada primi informaciju šef katedre odmah obaveštava nastavnika kome ističe izborni period da je neophodno do podnese dokaze o ispunjenosti uslova za izbor (kopije radova u digitalnom obliku, potvrde o prihvaćenim radovima za objavljivanje koji nisu odštampani ili objavljeni u elektronskom izdanju časopisa, odluke, rešenja, potvrde itd.), a koji su propisani Pravilnikom o minimalnim uslovima za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u …. Ispunjenost uslova, šef katedre utvrđuje tako što lice koje se bira u zvanje nastavnika (kandidat), popunjava odgovarajući obrazac i uz isti dostavlja potrebne dokaze. Kad utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni odgovarajućim obrascem, šef Katedre isti potpisuje i na sledeću sednicu Veća katedre stavlja na dnevni red tačku pokretanja postupka za sticanje zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika;

– da Predlog za pokretanje postupka za sticanje zvanja i zasnivanje radnog odnosa nastavnika daje odgovarajuće Veće katedre;

– da Nastavno-naučno veće Instituta razmatra predlog i daje saglasnost na predlog Veća katedre. Predlog (sa predlogom Komisije za prijem referata o prijavljenim kandidatima) se sa odgovarajućim Obrascem potpisanim od strane šefa katedre dostavlja dekanu;

– da članom 6. Pravilnika o načinu i postupak sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u …, propisano je da dekan do prve naredne sednice Izbornog veća fakulteta upućuje predlog. Istim članom je propisani i zaštitni mehanizam, u slučaju da dekan ne uputi predlog, koji ima za cilj da spreči mogućnost da dekan svojom voljom zaustavi postupak izbora;

– da Izborno veće fakulteta donosi odluku o raspisivanju konkursa i odluku o imenovanju komisije i određuje njenog predsedavajućeg. Konkurs se raspisuje za jedno zvanje i objavljuje u sredstvima informisanja i na internet strani fakulteta. Komisija priprema referat prema strukturi utvrđenoj u sažetku referata i koji sadrži: sve uslove za izbor u zvanje propisane Zakonom, Statutom i Pravilnikom o minimalnim uslovima za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u …, koji moraju biti obrazloženi; biografske podatke kandidata, mišljenje o ispunjenosti uslova za izbor u zvanje svakog kandidata pojedinačno; predlog za izbor kandidata u određeno zvanje sa obrazloženjem i potpise članova komisije;

– da Izveštaj – referat Komisije, kao i sažetak referata razmatra i daje mišljenje odgovarajuće Veće Katedre i odgovarajuće nastavno-naučno veće Instituta, bez obzira na sadržinu tog mišljenja ili neizjašnjavanje, postupak izbora u zvanje i na radno mesto nastavnika se nastavlja, tako što prvo referat razmatra Komisija Izbornog veća fakulteta (pomoćno stručno telo Izbornog veća fakulteta) nakon toga referat se stavlja na uvid javnosti u trajanju od 15 dana, u kom periodu se mogu izjaviti primedbe koje se odnose na referat. U slučaju da postoje primedbe, Komisija daje odgovor na iste, a nakon toga se referat dostavlja na izjašnjavanje Izbornom veću fakulteta koje odlučuje o predlogu Komisije;

– da Izborno veće može doneti: 1) odluku kojom utvrđuje predlog za izbor kandidata koga je Komisija predložila, ako usvoji predlog Komisije; 2) odluku kojom ne utvrđuje predlog za izbor kandidata koga je Komisija predložila, ako ne usvoji predlog Komisije; 3) odluku kojom ne utvrđuje predlog za izbor kandidata, ako usvoji predlog Komisije da se ne predlaže ni jedan kandidat i 4) odluku o imenovanju nove Komisije, ako ne usvoji predlog Komisije da se ne predlaže ni jedan kandidat, pri čemu se pod novom Komisijom smatra Komisija u kojoj je promenjeno najmanje većina članova u odnosu na raniju Komisiju;

– da Izborno veće odlučuje većinom glasova od ukupnog broja nastavnika koji su u istom ili višem zvanju od zvanja u koje se nastavnik bira, pri čemu je potrebno prisustvo dve trećine članova Izbornog veća koji imaju pravo da glasaju;

– da postupak izbora nastavnika se nakon ovog dela nastavlja pred organima Univerziteta u …, koji vrši izbor nastavnika u odgovarajuće zvanje, a po prijemu Odluke o izboru u zvanje i na radno mesto nastavnika, dekan sa izabranim licem zaključuje ugovor o radu;

– da se iz svega navedenog zaključuje da su ovlašćenja dekana u postupku izbora nastavnika u zvanje, procesna i svode se na obezbeđenje da se postupak i radnje u postupku sprovedu u rokovima propisanim opštim aktima uz poštovanje uslova propisanih opštim aktima;

– da dekan ne može da ne raspiše konkurs za izbor u zvanje nastavnika (kada se na konkurs može javiti lice ko je se već nalazi u nastavničkom zvanju i u radnom odnosu na određeno vreme na fakultetu), ne utiče na sastav Komisije za pisanje referata, ne donosi predlog odluke o izboru nastavnika u zvanje niti odluku o izboru nastavnika u zvanje;

– da je odredba člana 28. Statuta … fakulteta, gde je dekan definisan kao prvi čovek fakulteta, u celosti preuzeta odredba člana 65. Statuta Univerziteta u …, koja glasi: „Dekan je prvi čovek fakulteta, njegov rukovodilac i organ poslovođenja.“ Članom 174. Statuta Univerziteta u … je propisano da statuti visokoškolskih jedinica u sastavu Univerziteta moraju biti usaglašeni sa Statutom Univerziteta, kao i da Univerzitet daje saglasnost na statute visokoškolskih jedinica;

– da dekan ima prava i obaveze propisane zakonom, Statutom Univerziteta i Statutom fakulteta. Nadležnosti dekana uređuju se Statutom fakulteta, u skladu sa zakonom, a za svoj rad dekan odgovara organu upravljanja – Savetu fakulteta. Dekan nema pravo glasa u Savetu fakulteta, ni u Nastavničko-naučnom veću fakulteta (najviši stručni organ fakulteta, koji predlaže donošenje odluka Savetu fakulteta o najvažnijim pitanjima iz nadležnosti organa upravljanja);

– da sve navedeno ukazuje da dekan nema autokratska ovlašćenja i da je smisao termina „prvi čovek“ da bi se istaklo da je dekan samo „prvi među jednakima“, dok su uzajamnost i partnerstvo svih pripadnika akademske zajednice osnovni princip po kojem deluje Univerzitet i Fakultet. Pored toga, funkciju dekana … fakulteta u prethodnom mandatu je vršila žena, a konkretan tekst Statuta fakulteta sa citiranom odredbom je kao dekan upravo potpisala žena, prof. dr …;

– da Predlog za raspisivanje konkursa za izbor u zvanje i na radno mesto jednog redovnog profesora za užu naučnu oblast Ishrana, fiziologija i anatomija domaćih i gajenih životinja, a na koji je mogla da se javi i A. A., vanredna profesorka, dat je na sednici Veća katedre za ishranu, fiziologiju i anatomiju domaćih i gajenih životinja 3. aprila 2023. godine;

– da na sednici Naučno-nastavničkog veća Instituta za zootehniku 4. aprila 2023. godine podržan je predlog Katedre i odluke su sa Obrascem za evidentiranje ostvarenih rezultata nastavnika sa prilozima/dokazima dostavljeni dekanu;

– da po prijemu predloga za raspisivanje konkursa, kao dekan pregleda predloge, pre dostavljanja Izbornom veću fakulteta na odlučivanje;

– da je u slučaju kandidatkinje A.A. utvrdio da nije dostavljen dokaz o ispunjenosti dela obaveznog uslova pod tačkom 1.5 – „Saopšteno pet radova na međunarodnim ili domaćim skupovima (kategorija M31-M34 i M61-M64) od kojih jedan mora da bude plenarno predavanje ili predavanje po pozivu na međunarodnom ili domaćem naučnom skupu od izbora u prethodno zvanje iz naučne oblasti za koju se bira“. Naime, dostavljeni materijal nije sadržao pozivno pismo na ime kandidatkinje, već na ime drugog nastavnika – … i u pozivnom pismu se ne pominje više ni jedno ime. Pozivno pismo je od 6. oktobra 2021. godine i dostavljeno je u prilogu izjašnjenja na navode pritužbe, kao i da je proverom utvrđeno i da A. A. nije izlagala rad, zbog čega je predlog vraćen Katedri na ponovno razmatranje;

– da je pozvao na sastanak A. A. i šeficu Katedre za ishranu, fiziologiju i anatomiju domaćih i gajenih životinja prof. dr … 21. aprila 2023. godine i da je tema bila tumačenje odredbe obaveznog uslova pod tačkom 1.5. Objasnio je koleginicama da se pozivno pismo koje je dostavljeno kao dokaz ne može priznati kao dokaz o ispunjenosti uslova za izbor u zvanje redovnog profesora, jer je pozivno pismo naslovljeno samo na prof. dr …, a ne na druge autore rada. Pozivno pismo za predavanje po pozivu se priznaje većem broju autora isključivo kada je pozivno pismo organizatora skupa naslovljeno na više autora;

– da povodom navoda podnositeljke pritužbe da su tri nastavnika: …, … i … izabrani u zvanje redovnog profesora, a bili su koautori rada po pozivu, a kako se tvrdi izabrani su isključivo zato što su muškog pola i u prilogu pritužbe je dostavila kopije pozivnih pisama za ova lica, dekan ukazuje da ono što je suštinska razlika između dokaza pozivnog pisma koji je dostavila A. A. i navedena tri nastavnika, je što se u pozivnom pismu koje je dostavila A. A., nigde ne navodi njeno ime, već samo ime prof. dr …, dok se u pozivnim pismima tri navedena nastavnika nalaze njihova imena kao koautora i zato im je taj dokaz i priznat za izbor u više zvanje. Ne radi se o diskriminaciji već o poštovanju i ispunjavanju propisanih kriterijuma;

– da se konkurs raspisuje samo za jedno zvanje i u slučaju da je raspisan konkurs za izbor u zvanje redovnog profesora i da se A. A. prijavila na konkurs sa dokumentacijom koja ne dokazuje ispunjenost obaveznog uslova, posledica bi bila da ne bi bila izabrana u zvanje redovne profesorke i da bi joj prestao Ugovor o radu na radnom mestu vanredne profesorke koji je zaključen na određeno vreme od pet godina. U takvoj situaciji se našao kolega nastavnik … koji nije izabran u zvanje redovnog profesora zbog neispunjavanja uslova odlukom Izbornog veća fakulteta 30. decembra 2023. godine;

– da povodom navoda iz pritužbe da je dekan prisilio koleginicu da moli tumačenje obaveznih uslova, da je sprečio raspisivanje konkursa za izbor u zvanje i na dnevni red Izbornog veća stavio tačku raspisivanje konkursa za izbor u zvanje vanrednog profesora, ukazuje da je koleginicu pozvao na sastanak sa šeficom Katedre i dao i potrebna obaveštenja i ukazao na posledice, kao i da je predlog za raspisivanje konkursa za izbor vanrednog profesora na koji je mogla da se javi i A. A. uputio Izbornom veću fakulteta zbog poštovanja odredbi člana 5 i 6 Pravilnika o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u …;

– da ne donosi dekan odluku o raspisivanju konkursa i imenovanju komisije, već Izborno veće fakulteta koje čini 188 nastavnika. Izborno veće fakulteta je na sednici od 25. maja 2023. godine donelo je Odluku o raspisivanju konkursa za izbor jednog nastavnika u zvanje i radno mesto vanredni profesor za užu naučnu oblast Ishrana, fiziologija i anatomija domaćih i gajenih životinja;

– da A. A. izabrana je u zvanje vanredne profesorke odlukom Veća naučnih oblasti biotehničkih nauka od 10. oktobra 2023. godine, a Ugovor o radu je od 12. oktobra 2023. godine;

– da povodom navoda pritužbe o eventualnoj diskriminaciji vezano za sporazumni raskid ugovora o radu, A. A. je 5. decembra 2023. godine podnela Zahtev za sporazumni prestanak radnog odnosa koji je potpisala i zavela u pisarnici Fakulteta broj 323/1. Služba za kadrovske, pravne i opšte poslove je prvo izradila dokument Obaveštenje o prestanku radnog odnosa koji sadrži informaciju za podnosioca zahteva za sporazumi prestanak radnog odnosa o pravima i rokovima za prijavljivanje nadležnoj Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Taj dokument je potpisala i A. A.. Nakon ovoga, dekan je potpisao tekst Sporazuma o prestanku radnog odnosa;

– da navodi pritužbe da je dekan obavljao razgovore kada su zahteve za sporazumni raskid radnog odnosa, otkaze, neplaćena odsustva, podnosile osobe muškog pola pre potpisivanja sporazuma ne odgovaraju istini. Razgovor je obavio samo jednom i to u situaciji kada je neplaćeno odsustvo zatražio zaposleni dr … koji je naveo da je razlog za odlazak sa fakulteta odlazak u manastir i želja da se zamonaši. U svim drugim slučajevima, kada su koleginice i kolege davale otkaz, podnosile zahtev za sporazumni prestanak radnog odnosa, dekan nije obavljao razgovor, jer nisu, kao ni A. A., u zahtevima navodili razloge. Smatra da su nastavnici punoletne osobe svesne svojih postupaka i da ne postoji razlog da ih on kao dekan odgovara od pisanih zahteva koje podnose. A. A. je u zahtevu navela da želi prestanak radnog odnosa sa danom 13. decembar 2023. godine, a Sporazum je potpisala 6. decembra 2024. godine. Po podnošenju zahteva za sporazumni prestanak radnog odnosa A. A. je bila upozorena na pravne posledice potpisivanja sporazum, koji nije imala obavezu da potpiše, a dobrovoljno ga je potpisala;

– da na Poljoprivrednom fakultetu je zaposleno 447 osoba, od toga 267 su žene, a 180 muškarci. Po strukturi u nastavnom osoblju je zaposleno ukupno 247 lica, od toga 125 su žene a 122 muškarci. U nenastavnom osoblju je zaposleno 200 lica, od kojih su 142 žene, a 58 muškarci;

– da je potpuno protivurečno svim iznetim tvrdnjama pritužbe o diskriminaciji činjenica da je, nakon što je A. A. ispunila obavezni uslov za izbor u zvanje redovne profesorke iz tačke 1.5, i o tome dostavila odgovarajući dokaz, pokrenuta inicijativa za raspisivanje konkursa za izbor jednog nastavnika u zvanje i na radno mesto redovni profesor za užu naučnu oblast Ishrana, fiziologija i anatomija domaćih i gajenih životinja, na koji je mogla da se javi A. A. Inicijativa je podneta 55 dana od dana kada je A. A. zaključila Ugovor o radu za radno mesto vanredna profesorka, a odmah po pokretanju inicijative podnela je zahtev za sporazumni prestanak radnog odnosa. Da postoji sistemska diskriminacija ne bi bio pokrenut postupak za izbor u zvanje redovnog profesora u tako kratkom roku;

– da nisu primenjeni različiti standardi postupanja kod tri profesora muškog pola, već je osnovni postulat ponašanja dekana bio zaštita zakonitosti rada fakulteta, u smislu da se moraju poštovati uslovi za izbor u više zvanje. Osobe na koje podnositeljka pritužbe ukazuje su ispunile ove uslove i dostavile dokaze o tome, za razliku od A. A.;

– da Nastavno-naučno veće fakulteta je na sednici održanoj 27. marta 2024. godine donelo odluku kojom se pooštravaju kriterijumi za izbor u zvanja nastavnika, a kojom se Predavanje po pozivu priznaje samo prvom autoru na radu kome je upućeno pozivno pismo, a koji je u obavezi da nakon održanog predavanja dostavi sertifikat o učešću na naučnom skupu, kao i publikovan apstrakt ili rad u celosti kao dokazni materijal;

– da je sa A. A. potpisan sporazum o prestanku radnog odnosa, a ne otkaza kako se to advokat navodi u pritužbi, i da dekan nije postupao drugačije u tom slučaju u odnosu na druge zaposlene u istoj situaciji.

U prilogu izjašnjenja dostavljena su sledeća dokumenta: 1) Pravilnik o minimalnim uslovima za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u … („Glasnik Univerziteta u …“, br. 192/16, 195/16, 199/17, 203/18 i 223/21); 2) Pravilnik o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u … („Glasnik Univerziteta u …“, br. 237/22, 240/22 i 242/22); 3) Pravilnik o uređenju dela postupka izbora u zvanje i zasnivanje radnog odnosa nastavnika i načinu i postupku izbora u zvanja i zasnivanja radnog odnosa saradnika … fakulteta Univerziteta u … broj 98/1 od 17. februara 2017. godine; 4) Statut Univerziteta u … („Glasnik Univerziteta u …“, br. 201/2018, 207/2019, 213/2020, 214/2020, 217/2020, 230/2021, 232/2022, 233/2022, 236/2022, 241/2022 i 243/2022); 5) Statut … fakulteta Univerziteta u … broj 34/1VS-1 od 31. maja 2018. godine; 6) kopija pozivnog pisma koje je dostavljeno uz prijavu A. A.; 7) Odluka Izbornog veća … fakulteta broj … od 30. januara 2021. godine kojom se ne predlaže dr … za izbor u zvanje i na radno mesto redovnog profesora; 8) Odluka Izbornog veća … fakulteta broj … od 27. januara 2022. godine kojom se odbija žalba dr …; 9) Odluka Izbornog veća … fakulteta broj … od 25. maja 2023. godine o imenovanju komisije; 10) Zapisnik sa VIII redovne sednice Izbornog veća fakulteta održane 25. maja 2023. godine; 11) Odluka o raspisivanju konkursa za izbor u zvanje i zasnivanje radnog odnosa … fakulteta broj … od 25. maja 2023. godine; 12) Predlog odluke o izboru nastavnika u zvanje i na radno mesto vanrednog profesora … fakulteta broj … od 28. septembra 2023. godine za A. A.; 13) Odluka Veće naučnih oblasti biotehničkih nauka Univerziteta u … 02-08 broj 61202-3583/2-23 kojom se bira A. A. u zvanje vanredne profesorke; 14) ugovor o radu sa A.A. broj … od 12. oktobra 2023. godine; 15) Molba A.A. za sporazumni raskid ugovora o radu od 5. decembra 2023. godine; 16) obaveštenje o pravima po prestanku radnog odnosa od 5. decembra 2023. godine; 17) Sporazum o prestanku radnog odnosa broj 02-323/3 od 5. decembra 2023. godine; 18) podaci o broju zaposlenih na Univerzitetu u … – … fakultet po polu; 19) Inicijativa za pokretanje postupka za izbor nastavnika u zvanje i na radno mesto redovnog profesora od 5. decembra 2023. godine i 20) odluka o dopuni Pravilnika o uređenju dela postupka izbora u zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika i načinu i postupku izbora u zvanja i zasnivanja radnog odnosa saradnika broj … od 27. marta 2024. godine.

ČINjENIČNO STANjE

Uvidom u Predlog Odluke o izboru nastavnika u zvanje i na radno mesto vanrednog profesora Izbornog veća … fakulteta Univerziteta u … broj … od 28. septembra 2023. godine, utvrđeno je da je predloženo da se A. A. bira u zvanje i na radno mesto vanredne profesorke za užu naučnu oblast: Ishrana, fiziologija i anatomija domaćih i gajenih životinja. U obrazloženju je navedeno da je na Desetoj redovnoj sednici Izbornog veća … fakulteta Univerziteta u …, održanoj 28. septembra 2023. godine, utvrđen predlog Odluke da se A. A. izabere u zvanje i na radno mesto vanredne profesorke za užu naučnu oblast: Ishrana, fiziologija i anatomija domaćih i gajenih životinja.
Uvidom u dostavljene prve dve strane Izveštaja komisije za pripremu referata za izbor jednog nastavnika u zvanje i na radno mesto redovnog profesora za užu naučnu oblast Posebno voćarstvo, utvrđeno je da je Komisija podnela izveštaj da se za ovo zvanje i radno mesto prijavio jedan kandidat, dr …, dotadašnji vanredni profesor i da je navela da je kandidat dostavio potpunu dokumentaciju u skladu sa uslovima konkursa. U prilogu je dostavljen poziv za savetovanje „Savremena proizvodnja voća“ 2. i 3. novembra 2017. godine koji je naslovljen sa „Poštovani, Programski odbor (…) Vas poziva da održite uvodno predavanje pod nazivom „Savremene tehnologije u čuvanju svežeg voća“ (autori: prof. dr Nenad Magazin, prof. dr Dejan Đurović)“.
Uvidom u dostavljene prve dve strane Izveštaja komisije za pripremu referata za izbor jednog nastavnika u zvanje i na radno mesto redovnog profesora za užu naučnu oblast Zoohigijena i zdravstvena zaštita domaćih i gajenih životinja, utvrđeno je da je Komisija podnela izveštaj da se za ovo zvanje i radno mesto prijavio jedan kandidat, dr …, dotadašnji vanredni profesor i da je navela da je kandidat dostavio potpunu dokumentaciju u skladu sa uslovima konkursa. U prilogu je dostavljeno i pozivno pismo na engleskom jeziku za simpozijum u Herceg Novom naslovljeno na … da održi uvodno predavanje pod naslovom koautorskog rada kojeg je … koautor, kao i pozivno pismo naslovljeno na prof. dr … za simpozijum u … a povodom rada na kojem je … koautor. U prilogu je dostavljen i sertifikat o prezentovanju.
Uvidom u dostavljene prve dve strane Izveštaja komisije za pripremu referata za izbor jednog nastavnika u zvanje i na radno mesto redovnog profesora za užu naučnu oblast Ishrana, fiziologija i anatomija domaćih i gajenih životinja po konkursu od 10. juna 2020. godine, utvrđeno je da je Komisija podnela izveštaj da se za ovo zvanje i radno mesto prijavio jedan kandidat, dr …, dotadašnji vanredni profesor i da je navela da je kandidat dostavio potpunu dokumentaciju u skladu sa uslovima konkursa. U prilogu su dostavljene kopije dva poziva na ime dr … i dva sertifikat o prezentovanju na tri imena, među kojima i ime ….
Uvidom u pozivno pismo za 13. međunarodni simpozijum „Modern Trends in Livestock Production“ u … od 6. do 8. oktobra 2021. godine, utvrđeno je da je pozivno pismo naslovljeno na prof. … sa pozivom da predstavi rad na kojem je A. A. jedna od koautorki.
Uvidom u Zapisnik sa VIII redovne sednice Izbornog veća fakulteta, održane 25. maja 2023. godine, utvrđeno je da je A. A. imala primedbu na dnevni red, tačnije na tačku 3/2 Dnevnog reda – raspisivanje konkursa za izbor u zvanje i na radno mesto vanredni profesor za užu naučnu oblast: Ishrana, fiziologija i anatomija domaćih i gajenih životinja, jer smatra da ima uslov da bude birana u zvanje i na radno mesto redovne profesorke. U zapisniku je navedeno da je A. A. istakla da ima uslove koji se traže Pravilnikom, a to su četiri rada sa SCI liste od momenta poslednjeg izbora, devet radova iz kategorije M30 i M60, dva udžbenika. Navela je da joj je osporen rad po pozivu, za koji tvrdi da pojedine kolege koje su takođe birani u zvanje redovni profesor nisu imali. Zamolila je članove Izbornog veća da predlože izmenu dnevnog reda odnosno tačke 3/2 za raspisivanje konkursa za izbor u zvanje i na radno mesto redovnog profesora, a ne vanrednog kako stoji u dnevnom redu. Dalje je navedeno u zapisniku da je dekan fakulteta B. B. obavestio članove Izbornog veća da A. A. nema uslove za izbor u zvanje redovne profesorke, da je izborni proces pokrenut i da nema nikakvog zakonskog osnova da ga zaustave, a kada koleginica stekne uslov za izbor u najviše zvanje pokrenuće se postupak za izbor u redovnu profesorku i ona će tada biti birana u najviše zvanje. Dalje je u zapisniku navedeno da je nakon obavljenog glasanja, za predloženi dnevni red glasalo 104 članova veća, protiv – 18 i uzdržanih je bilo 16.
Daljim uvidom u Zapisnik sa VIII redovne sednice Izbornog veća fakulteta, održane 25. maja 2023. godine, utvrđeno je da je tačka 3/2 Dnevnog reda – Odluka o raspisivanju konkursa za izbor nastavnika u zvanje i zasnivanje radnog odnosa, imenovanje komisije i određivanje predsedavajućeg Komisije za pripremu referata o prijavljenim kandidatima – 1 nastavnik za izbor u zvanje i na radno mesto vanrednog profesora za užu naučnu oblast: Ishrana, fiziologija i anatomija domaćih i gajenih životinja. U zapisniku je navedeno da je dekan prof. B. B. rekao: „Katedra (za ishranu, fiziologiju i anatomiju domaćih i gajenih životinja) je pokrenula postupak za izbor A. A. u zvanje i na radno mesto redovnog profesora za koji nema uslove. Profesori se biraju na osnovu njihovih rezultata, kako kandidat nije dostavio traženi dokaz materijal se vratio na katedru. Član 6. (Pravilnika o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanje radnog odnosa nastavnika Univerziteta u …) na koji se poziva kolega jasno kaže da izborno veće fakulteta može i treba da pokrene postupak u slučajevima kada se katedra i dekan ogluše o svoje dužnosti, što u ovom slučaju nije bilo. Kandidatkinja je prosledila vanrednim i redovnim profesorima materijal, ali nije prosledila odgovor koji je poslala predsednica biotehničkog veća i koja je odgovorila da kandidatkinja nema uslov za izbor i zvanje na radno mesto redovnog profesora.“ Dalje je navedeno da se A. A. obratila članovima Izbornog veća sa pitanjem zašto se njoj „traži pomenuti rad po pozivu, a nekoliko kolega je završilo svoje izbore, a imaju identičnu situaciju vezanu za rad kao što je i moja, prošli su naš fakultet, biotehničko veće i izabrani u zvanje redovni profesor.“ Navedeno je da je prof. dr …, redovni profesor rekao: „u Pravilniku nije decidno naglašeno da li se predavanje po pozivu priznaje samo prvom autoru ili više autora ili onom ko je izlagao. Na biotehničko veće stigao je dopis gde se tražilo da se taj član pravilnika razjasni, mišljenja su bila potpuno podeljena i ako ja lično mislim da treba da se prizna samo prvom autoru. Biotehničko veće je uputilo dopis pravnoj službi Rektorata da dostavi mišljenje, a u međuvremenu dok to mišljenje ne stigne radimo po starom, što znači, ako smo do sada imali slučajeve gde su kandidati birani a nisu bili prvi autori na predavanju po pozivu, ne treba ni sada da pravimo izuzetak.“ Dalje je navedeno da je dekan fakulteta prof. B. B. odgovorio da „svi podaci o kandidatima su na mreži fakulteta, pomenuti kandidati čiji se izbori spominju priložili su dokaz na koji se koleginica poziva i nije u pitanju prvi ni drugi autor, u pitanju je pozivno pismo na ime drugog lica, a ne na ime kandidatkinje A.A.“. Nakon obavljenog glasanja, usvojeno je: za – 108, protiv – 16, uzdržanih – 14, tačka 3. podtačka 3/2 – 1 nastavnik za izbor u zvanje i na radno mesto vanrednog profesora za užu naučnu oblast: Ishrana, fiziologija i anatomija domaćih i gajenih životinja.
Uvidom u Ugovor o radu broj … od 12. oktobra 2023. godine, utvrđeno je da je … fakultet kao poslodavac zasnovao radni odnos sa A. A. na određeno vreme od pet godina (od 10. oktobra 2023. godine do 10. oktobra 2028. godine), kao i da će zaposlena obavljati poslove vanredne profesorke.
Uvidom u Molbu A. A., zavedenu 5. decembra 2023. godine kod … fakulteta pod brojem …, utvrđeno je da je u molbi navedeno: „Poštovani, ovim putem molim Upravu … fakulteta Univerziteta u … da mi odobri sporazumni raskid ugovora o radu, počevši od 13. decembra 2023. godine.“
Uvidom u Sporazum o prestanku radnog odnosa broj … od 5. decembra 2023. godine, utvrđeno je da je u tački 2. navedeno da su se A. A. i … fakultet, kao poslodavac, sporazumeli da zaposlenoj prestane radni odnos kod poslodavca sa 13. decembrom 2023. godine. Sporazum su potpisali zaposlena A. A. i dekan prof. B. B.
Uvidom u dopis sekretara fakulteta od 17. juna 2024. godine, koji je priložen uz izjašnjenje, utvrđeno je da je navedeno da na je … fakultetu Univerziteta u … ukupan broj zaposlenih 447, od čega 180 muškaraca i 267 žena; ukupan broj nastavnog osoblja je 247 od čega 125 žena i 122 muškaraca, kao i da je ukupan broj nenastavnog osoblja 200 zaposlenih, od čega je 58 muškaraca, a 142 žene.
Uvidom na zvaničnu internet stranicu … fakultetu Univerziteta u … utvrđeno je da od 118 redovnih profesora 54 su žene, a 64 muškarci[2].

MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, priloge, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.[3]
Ustav Republike Srbije[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[5]
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[6], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
Za odlučivanje u ovom predmetu, od značaja je odredba člana 20. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisano da diskriminacije postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2 ovog člana zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.
Odredbama člana 4. stav 1 Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisano je da je diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života. U stavu 2 ovog člana je propisano da neposredna diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njihovog pola, polnih karakteristika, odnosno roda, u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.
Odredbama člana 4. Zakona o visokom obrazovanju propisani su principi visokog obrazovanja, među kojima je i princip poštovanje ljudskih prava i građanskih sloboda, uključujući zabranu svih vidova diskriminacije.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je razmotriti da li je B. B., dekan … fakulteta Univerziteta u …, diskriminisao A. A. u postupku izbora u zvanje i u postupku sporazumnog raskida ugovora o radu, na osnovu pola kao ličnog svojstva.
Među stranama je nesporno da je A. A. bila zaposlena na … fakultetu u zvanju i na radnom mestu vanredne profesorke za užu naučnu oblast: Ishrana, fiziologija i anatomija domaćih i gajenih životinja. Dalje je nesporno da je 3. aprila 2023. godine na sednici Veća katedre za ishranu, fiziologiju i anatomiju domaćih i gajenih životinja dat predlog za raspisivanje konkursa za izbor u zvanje i na radno mesto jednog redovnog profesora za užu naučnu oblast Ishrana, fiziologija i anatomija domaćih i gajenih životinja.
Takođe je nesporno da je dekan B. B., nakon uvida u predlog i priloženu dokumentaciju Katedre o kandidaturi A.A, predlog vratio Katedri na ponovno razmatranje sa naznakom da se radi o reizboru za zvanje vanrednog profesora. Prema navodima izjašnjenja, razlog zbog kog je predlog vraćen na ponovno razmatranje je ocena da A. A. nije dostavila dokaze koji potvrđuju ispunjenost dela obaveznog uslova pod tačkom 1.5 – „Saopšteno pet radova na međunarodnim ili domaćim skupovima (kategorija M31-M34 i M61-M64) od kojih jedan mora da bude plenarno predavanje ili predavanje po pozivu na međunarodnom ili domaćem naučnom skupu od izbora u prethodno zvanje iz naučne oblasti za koju se bira“. Po navodima izjašnjenja, A. A. nije dostavila poziv na svoje ime već na ime koautora rada, dok je po navodima pritužbe takav poziv priznavan kao dokaz kolegama muškarcima.
Način i postupak sticanja zvanja i zasnivanje radnog odnosa nastavnika uređen je Pravilnikom o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u …, dok su uslovi koje nastavnik mora da ispuni propisani Pravilnikom o minimalnim uslovima za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u …. Postupak izbora nastavnika dodatno je uređen Pravilnikom o uređenju dela postupka izbora u zvanje i zasnivanje radnog odnosa nastavnika i načinu i postupku izbora u zvanje i zasnivanje radnog odnosa saradnika … fakulteta Univerziteta u ….
U skladu sa navedenim aktima, postupak izbora nastavnika u zvanja kada nastavniku ističe izborni period započinje tako što Stručna služba dostavlja informaciju odgovarajućem Veću katedre, sedam meseci pre isteka izbornog perioda. Šef katedre o tome obaveštava nastavnika kome ističe izborni period da je neophodno do podnese dokaze o ispunjenosti uslova za izbor koji su propisani Pravilnikom o minimalnim uslovima za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u …. Šef katedre utvrđuje ispunjenost uslova tako što lice koje se bira u zvanje nastavnika popunjava odgovarajući obrazac i uz isti dostavlja potrebne dokaze. Kad utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni odgovarajućim obrascem, šef Katedre isti potpisuje i na sledeću sednicu Veća katedre stavlja na dnevni red tačku pokretanja postupka za sticanje zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika. Predlog za pokretanje postupka za sticanje zvanja i zasnivanje radnog odnosa nastavnika daje odgovarajuće Veće katedre, a Nastavno-naučno veće Instituta razmatra predlog i daje saglasnost na predlog Veća katedre. Predlog se, sa odgovarajućim obrascem koji je potpisao šef katedre, dostavlja dekanu. Dekan je dužan da do prve naredne sednice Izbornog veća fakulteta uputi predlog Izbornom veću fakulteta koje donosi odluku o raspisivanju konkursa i odluku o imenovanju komisije i određuje njenog predsedavajućeg. Konkurs se raspisuje za jedno zvanje i objavljuje u sredstvima informisanja i na internet strani fakulteta. Komisija priprema referat i sažetak referata o kandidatima, koje odgovarajuće Veće Katedre i odgovarajuće nastavno-naučno veće Instituta razmatraju i daju mišljenje. Referat se dostavlja na izjašnjavanje Izbornom veću fakulteta koje odlučuje o predlogu Komisije. Izborno veće odlučuje većinom glasova od ukupnog broja nastavnika koji su u istom ili višem zvanju u koje se nastavnik bira ukoliko je prisutno dve trećine članova Izbornog veća koji imaju pravo glasa. Postupak izbora nastavnika se potom nastavlja pred organima Univerziteta u … koji vrši izbor nastavnika u zvanje.
Prema navodima iz izjašnjenja, a što je nesporno među stranama, nakon što je zaključio da prijava A.A. ne sadrži pozivno pismo na njeno ime koje dokazuje ispunjenost jednog od uslova, dekan B. B. je o tome izvestio kandidatkinju i šeficu Katedre, a nakon razgovora, predlog za izbor u zvanje za redovne profesorke, vratio Katedri na ponovno razmatranje. Prema navodima iz izjašnjenja, dekan je ovo učinio jer se konkurs raspisuje za jedno zvanje i u slučaju da se kandidatkinja prijavi sa dokumentacijom koja ne dokazuje ispunjenost uslova, ne bi bila izabrana u zvanje redovne profesorke i ostala bi bez posla nakon isteka ugovora o radu na određeno. Po navodima pritužbe, dekan je vratio predlog na reizbor u zvanje vanrednog profesora. Po navodima izjašnjenja suštinska razlika između dokaza pozivnog pisma koji je dostavila A. A. i tri nastavnika koje je navela kao uporednike, je što se u pozivnom pismu koje je dostavila A. A., nigde ne navodi njeno ime, već samo ime prof. dr …, dok se u pozivnim pismima tri navedena nastavnika nalaze njihova imena kao koautora.
Poverenik je pre svega imao u vidu činjenicu da u skladu sa Pravilnikom o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u …, izborno veće fakulteta donosi odluku o raspisivanju konkursa i odluku o imenovanju komisije i određuje njenog predsedavajućeg (član 7); komisija priprema referat o kandidatu i dostavlja ga izbornom veću (čl. 11-16) i izborno veće fakulteta odlučuje o predlogu kandidata. Iz navedenog je nesporno da odluku o izboru kandidata donosi izborno veće fakulteta, a ne dekan.
S tim u vezi, Poverenik je posebno cenio navode iz Zapisnika sa osme redovne sednice Izbornog veća fakulteta održane 25. maja 2023. godine gde je tačka 3.2. dnevnog reda bilo donošenje odluke o raspisivanju konkursa za izbor jednog nastavnika u zvanje i na radno mesto vanrednog profesora za užu naučnu oblast Ishrana, fiziologija i anatomija domaćih i gajenih životinja, kao i imenovanje Komisije i određivanje predsedavajućeg Komisije za pripremu referata o prijavljenim kandidatima. Na sednici je, pre glasanja o usvajanju dnevnog reda, A. A. predložila da se dnevni red izmeni tako što će se tačka 3.2. za raspisivanje konkursa za izbor u zvanje na radno mesto vanredne profesorke izmeni tako da se raspiše konkurs za izbor u zvanje na radno mesto redovne profesorke. Nakon što je dekan izjavio da A. A. nema uslove za izbor u zvanje redovne profesorke, izborno veće je glasalo i usvojilo predloženi dnevni red, odnosno nije usvojilo predlog A. A. da se dnevni red promeni. Dalje se u toku tačke dnevnog reda 3.2. razvila diskusija povodom tumačenja odredbi pravilnika o dokazu o ispunjenosti uslova: Predavanje po pozivu. Izneti su stavovi da je pravilnik neprecizan, da je traženo tumačenje Rektorata ali da ono nije stiglo pre održavanja sednice. U zapisniku je navedeno da je dekan izjavio da kod dokaza koji je dostavila A. A. sporno što je pozivno pismo na ime drugog lica, a ne na njeno ime. Nakon diskusije Izborno veće fakulteta je većinom glasova usvojilo predloženu Odluku o raspisivanju konkursa za izbor nastavnika u zvanje i na radno mesto vanrednog profesora za užu naučnu oblast: Ishrana, fiziologija i anatomija domaćih i gajenih životinja.
Podnositeljka pritužbe je kao dokaz o različitom postupanju dekana prema njoj u odnosu na kolege muškarce dostavila izvode iz dokumentacija kandidata …, … i … Kako je u dopuni pritužbe navedeno, zbog obimnosti dokumentacije priložen je samo jedan njen deo, te se iz priložene dokumentacije ne može utvrditi da li su pored dostavljenih kopija poziva i sertifikata o prezentovanju, navedene kolege imale i druge dokaze o ispunjenosti uslova iz tačke 1.5. na osnovu kojih su izabrani za redovne profesore. Uz pritužbu i dopunu pritužbe nisu dostavljeni dokazi o konkursnoj dokumentaciji A. A., odnosno dokumenti kojima je dokazivala ispunjenost uslova o radu po pozivu. Sporno pozivno pismo za predavanje A. A. je dostavio dekan uz izjašnjenje. Dekan je u izjašnjenju naveo da je razlika između dokaza pozivnog pisma koji je dostavila A. A. i navedena tri nastavnika u tome što se „u pozivnom pismu koje je dostavila A. A., nigde ne navodi njeno ime, već samo ime prof. dr …, dok se u pozivnim pismima tri navedena nastavnika nalaze njihova imena kao koautora i zato im je taj dokaz i priznat za izbor u više zvanje.“ Uvidom u dostavljene pozive … i … (koji su priloženi uz dopunu pritužbe) i pozivno pismo koje je A. A. dostavila kao dokaz u konkursnoj dokumentaciji (priloženo uz izjašnjenje dekana), može se zaključiti da među njima nema suštinske razlike – sva pozivna pisma su naslovljena na ime jednog autora rada, ali ne na ime kandidata, ali se kandidati u pozivu spominju kao koautori rada. Pozivi koji se odnose na … nisu čitljivi, ali su uz pozive za … i … dostavljeni i sertifikati o prezentaciji rada.
Odluku o raspisivanju konkursa za izbor u zvanje i na radno mesto vanrednog profesora donelo je Izborno veće na sednici glasanjem većine članova veća. Iz priloženog zapisnika sa 8. sednice Izbornog veća je nesporno da članovi veća nisu imali jedinstven stav o tome šta se priznaje kao dokaz o ispunjenosti uslova, a može se zaključiti i da praksa po ovom pitanju nije ujednačena u odnosu na različite kandidate. Međutim, iz analize svih navoda pritužbe i izjašnjenja, kao i dostavljenih dokaza, ne može se utvrditi postojanje uzročno-posledične veze između pola kandidata i priznavanja dokaza o ispunjenosti uslova za zvanje. Nesporno je da je Izborno veće većinom glasova odlučilo da raspiše konkurs za radno mesto vanrednog profesora i time, na posredan način, odlučilo i da pozivno pismo koje je dostavila A. A. ne prizna kao dokaz o ispunjenju uslova iz tačke 1.5. Dakle, odluku je donelo Izborno veće, kao kolektivni organ sa ukupnim brojem od 108 glasova „za“, a ne dekan.
Poverenik je u postupku takođe utvrdio da je na … fakultetu zaposleno više žena nego muškaraca (180 muškaraca i 267 žena; 125 žena zaposlenih kao nastavno osoblje naspram 122 muškaraca), da je približan broj žena i muškaraca koji su redovni profesori na fakultetu (54 žena naspram 64 muškaraca). Poverenik je posebno cenio činjenicu da je … fakultet pokrenuo inicijativu za raspisivanje konkursa za izbor u zvanje redovnog profesora za užu naučnu oblast Ishrana, fiziologija i anatomija domaćih i gajenih životinja nakon što je A. A. dostavila dokaz da je ispunila uslov za izbor u zvanje redovne profesorke iz tačke 1.5, i to 55 dana nakon što je A. A. zaključila ugovor o radu za radno mesto vanredne profesorke. Nesporno je da ovaj postupak ne bi bio pokrenut da postoji diskriminatoran stav prema ženama u zvanju redovne profesorke, odnosno prema A. A. kao ženi.
Još jedna okolnost koja ukazuje da u konkretnom slučaju osnov drugačijeg postupanja nije pol A. A. već nepostojanje preciznih kriterijuma je i odluka Naučno-nastavnog veća fakulteta o potrebnim dokazima za ispunjenje uslova o predavanju po pozivu propisanim tačkom 1.5. Pravilnika o minimalnim uslovima za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u …. Odlukom o dopuni pravilnika o uređenju dela postupka izbora u zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika i načinu i postupku izbora u zvanje i zasnivanja radnog odnosa saradnika broj … od 27. marta 2024. godine propisani su stroži uslovi za izbor u zvanja nastavnika, među kojima je i Predavanje po pozivu (priznaje se samo prvom autoru na radu kome je upućeno pozivno pismo, a koji je u obavezi da nakon održanog predavanja dostavi sertifikat o učešću na naučnom skupu, kao i publikovani apstrakt ili rad u celosti kao dokazni materijal).
Povodom navoda pritužbe da činjenica da Statut … fakulteta definiše dekana kao „prvog čoveka fakulteta“ predstavlja dokaz diskriminatornog stava dekana prema ženama, Poverenik konstatuje da je u članu 65. Statuta Univerziteta u … propisano da je „dekan prvi čovek fakulteta“, njegov rukovodilac i organ poslovođenja. Ista odredba je sadržana i u članu 28. stav 1 Statuta … fakulteta Univerziteta u …. Takođe, članom 174. Statuta Univerziteta u … je propisano da statuti visokoškolskih ustanova u sastavu Univerziteta moraju biti usaglašeni sa Statutom Univerziteta.
Povodom navoda pritužbe da je A. A. diskriminisana na osnovu pola u postupku sporazumnog raskida ugovora o radu, uvidom u navode pritužbe i izjašnjenja, kao i priloge dostavljene uz izjašnjenje, Poverenik je utvrdio da A. A. nije diskriminisana na osnovu pola ili nekog drugog ličnog svojstva. Naime, u pritužbi je navedeno da je A. A. 6. decembra 2023. godine otišla u pravnu službu da se „raspita“ o načinu sporazumnog raskida ugovora o radu i da je istog dana sproveden „postupak otkaza“. U pritužbi je navedeno da je dekan u istoj situaciji sa kolegama muškarcima čija su imena navedena, obavljao razgovor i nudio im prelazne modele kako ne bi raskinuli ugovor o radu. Podnositeljka pritužbe smatra da je diskriminisana na osnovu pola jer dekan sa njom nije obavio razgovor, čak ni da bi saznao razloge zbog kojih želi prestanak radnog odnosa. Uvidom u priloge dostavljene uz izjašnjenje, utvrđeno je da je A. A. 5. decembra 2023. godine podnela molbu, zavedenu kod … fakulteta pod brojem 323/1, u kojoj je tražila da joj se odobri sporazumni raskid ugovora o radu, počevši od 13. decembra 2023. godine. Dalje je utvrđeno da joj je istog dana dostavljeno obaveštenje o posledicama u ostvarivanju prava u slučaju nezaposlenosti koje je A. A. potpisala. Poverenik nije ulazio u analizu da li je dekan sa A.A. i drugim zaposlenim na fakultetu u istoj situaciji obavlja razgovore, kao i da li je nekome nudio predloge da ostanu u radnom odnosu, s obzirom da dekan nema zakonsku obavezu da to učini. Pored toga dekan je opovrgnuo navode pritužbe da je obavio razgovore sa kolegama koji su podnosili zahteve za sporazumni raskid ugovora izuzev u slučaju kolege koji je odlučio da se zamonaši. Pritužbom nisu ponuđeni dokazi koji bi učinili verovatnim postojanje uzročno posledične veze između pola podnositeljke pritužbe i postupanja dekana u slučaju sporazumnog raskida ugovora. Iz konteksta konkretnog slučaja i utvrđenog činjeničnog stanja ne proističe da je postupanje dekana uzrokovano ličnim svojstvom podnositeljke pritužbe.
Sporazumni raskid ugovora je dvostrani pravni posao i mora da bude izraz jasne i slobodne volje lica koja ga potpisuju i koja moraju biti svesna značaja i posledica tog sporazuma. S obzirom da kod ovog sporazuma ne sme da bude mana volje (zablude, prinude, pretnje), inače bi takav sporazum bio rušljiv u skladu sa odredbama čl. 60-66 Zakona o obligacionim odnosima, ukoliko podnositeljka pritužbe smatra da postoje neka povreda prava povodom ovog pravnog posla, može zatražiti sudsku zaštitu.
S obzirom na sve navedeno, Poverenik je dao mišljenja da B. B., dekan … fakulteta Univerziteta u … nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, što ne znači da u postupku izbora nije bilo eventualno nekih drugih povreda prava koje nisu u nadležnosti ovog državnog organa.

MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi koju je podneo advokat …, u ime i uz saglasnost A. A., zbog diskriminacije na osnovu pola, utvrđeno je da dekan … fakulteta Univerziteta u … nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/2021

[2] https://agrif.bg.ac.rs/sr/fakultet/zaposleni uvid izvršen 26. jula 2024. godine

[3] član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[4] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06 i 115/21

[5] član 21. Ustava Republike Srbije

[6] član 2.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

168-24 Pritužba protiv dekana fakulteta zbog diskriminacije na osnovu pola