„Govor mržnje podriva same temelje demokratije i narušava sve civilizacijske norme. Njegova štetnost je mnogo veća nego što možemo da zamislimo i ne smemo zaboraviti koliko je kratak put od govora mržnje, agresivne komunikacije i otvorenih pretnji do fizičkog nasilja“, rekla je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na konferenciji održanoj povodom Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje. Organizovanje konferencije su podržali Evropska unija i Savet Evrope.

„Govor mržnje, uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i drugi oblici nedozvoljenog ponašanja, kao i agresivnost u komunikaciji predstavljaju svojevrsnu pretnju i osporavanje prava drugima na otvoren ili prikriven način, a neretko podstiču i nasilje. Opasnost leži u njegovoj sposobnosti da degradira i dehumanizuje pojedince i grupe, kao i da stvara ambijent isključivosti, straha i podela. Govor mržnje je zabranjen zakonom i njegovo suzbijanje je pravi put ka ozdravljenju društva“, istakla je poverenica.

„Kako bismo se efikasno suprotstavili govoru mržnje, onlajn i oflajn, Savet Evrope je razvio sveobuhvatan set standarda i vrednih resursa, uključujući najnoviju Preporuku Komiteta ministara o borbi protiv govora mržnje usvojenu 2022. godine. Preporuka služi kao merilo da države članice Saveta Evrope garantuju i čuvaju ljudska prava i dostojanstvo svakoga“, rekao je Janoš Babić, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.

„Govor mržnje nije isto što i sloboda govora“, rekao je ambasador Emanuele Žiofre, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i naglasio da je stoga neophodno imati jake i odlučne institucije da javno osude svaki oblik diskriminacije i izražavanja mržnje, pre nego što se duboko ukorene u društvu.

„EU preduzima snažne mere protiv toga, a Evropska komisija je pokrenula inicijativu da se govor mržnje uvrsti na listu „zločina EU“ navedenih u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije. Ovo bi trebalo da unapredi pravni okvir EU sa ciljem boljeg adresiranja govora mržnje i zločina iz mržnje. Prethodno je uspostavljen i Kodeks ponašanja sa vodećim globalnim onlajn platformama za reagovanje i obustavljanje bilo kakvog oblika mržnje i diskriminatornog govora. Srbija je takođe preduzela neke korake u okviru svog zakonodavnog okvira, a EU pomno prati sprovođenje mera i nastaviće da podržava vrednosti koje doprinose društvenoj koheziji i poštovanju“, rekao je ambasador Žiofre.

Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni  dijalog istakao je da je sloboda govora univerzalno ljudsko pravo, ali ta sloboda nije apsolutna.

„Poštovanje ovog ljudskog prava pretpostavlja određena ograničenja i obaveze pojedinca, udruženja i državnih institucija na uvažavanje prava i interesa drugih. Govor mržnje podstiče predrasude, širi neprijateljstvo i diskriminaciju, često poziva na nasilje i šalje poruke netrpeljivosti i netolerancije. Vlada Republike Srbije pokazuje čvrstu opredeljenost da svojim politikama i mehanizmima utiče da se u svim sektorima ojača borba protiv govora mržnje, obezbedi primena zakona i poveća nivo odgovornosti za svaki vid nasilja i zloupotreba“, istakao je ministar Žigmanov.

Rezultate analize na temu (zlo)upotrebe osetljivih termina u medijima predstavila je Anja Anđušić iz Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan, dok je o savremenim izazovima antifašizma govorio Milivoj Bešlin, istoričar Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Beogradskog univerziteta. Iskusni novinari i novinarke Silvija Slamnig, Nevena Madžarević, Milivoje Mihajlović, Veljko Miladinović i Đorđe Vlajić bili su deo panel diskusije „Da li mediji `vole` govor mržnje?“, koja se nadovezala na prezentovane rezultate istraživanja.

Izrada istraživanja i organizacija konferencije podržani su kroz projekat „Borba protiv diskriminacije i promocija različitosti u Srbiji“ koji je deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope Horizontal facility za Zapadni Balkan i Tursku.