br. 07-00-25/2022-02 datum: 7.2.2022.

GINEKOLOŠKO AKUŠERSKA KLINIKA „NARODNI  FRONT“

Prof. dr Željko Miković, v.d. direktora

11000 BEOGRAD

Kraljice Natalije br. 62

Poštovani gospodine Mikoviću,

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se građanka zbog nehumanog tretiranja žena u porodilištima u Srbiji, opisujući događaj kojem je svedočila u bolnici „Narodni front“ prilikom pobačaja jedne trudnice. Naime, navodi da kada komisija smatra da je beba umrla ili da je iz nekih razloga potrebno prekinuti stariju trudnoću, trudnica dobija vaginaletu za porođaj. Pri tom, trudnica tada nije u porođajnoj sali, već je ostavljena na odeljenju visokorizične trudnoće, prepuštena sama sebi. Kada krenu kontrakcija, trudnica je, bez ikakvog medicinskog nadzora prepuštena da sama pobaci beživotno telo bebe u krevetu ili u toaletu, gde dobija lopatu na koju će se poroditi, a nekada čak ni to, nego direktno u wc šolju. Niko od lekara, niti medicinskih sestara ne prisustvuje, koliko god da trudnica traži pomoć, a često je medicinsko osoblje grdi i viče na nju. Zatim dobije uputstvo da sama umota beživotno telo i baci u kantu za đubre, ili sestre tek tada pruzmu, ukoliko je potrebno radi biopsije. Reviziju, nakon takvog nehumanog čina, žene podnose bez anestezije. Žena je u situaciji da gleda svoje mrtvo rođeno dete, od čega ne može godinama da se oporavi. U dopisu se navodi da je odnos prema pobačajima samo vrh ledenog brega, a da poštovanje prema trudnicama i porodiljama od ulaska u porodilište do izlaska iz njega nije zagarantovano, osim ukoliko nemate vezu ili novac da date mito.

Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije[1] propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere, ali i da preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

Članom 15. Ustav Republike Srbije^[2] država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. Članom 16. je propisano da porodica, majka u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Majci se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja (stav 2). Članom 68. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.

Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena CEDAW[3] kojom je propisano da države članice preduzimaju u svim oblastima, posebno političkoj, društvenoj, ekonomskoj i kulturnoj, sve prikladne mere, uključujući zakonodavne, da bi obezbedile potpun razvoj i napredak žena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i uživanje prava čoveka i osnovnih sloboda, ravnopravno s muškarcima (član 3.), kao i da preduzimaju sve odgovarajuće mere radi eliminisanja diskriminacije žena u drugim oblastima privrednog i društvenog života kako bi im se, na osnovu ravnopravnosti žena i muškaraca obezbedila jednaka prava, a posebno, između ostalog, jednaka prava da slobodno i odgovorno odlučuju o planiranju porodice, kao i da imaju pristup informacijama, obrazovanju i sredstvima koja će im omogućiti da se koriste ovim pravima (član 16.stav 1. tačka e)

Ratifikacijom Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima[4] Republika Srbija se obavezala da obezbedi jednako pravo muškarcima i ženama da uživaju sva ekonomska, socijalna i kulturna prava koja su nabrojana u ovom paktu (član 3.), dok posebna zaštita treba da bude pružena majci u toku razumnog vremenskog perioda pre i posle porođaja.

Članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti[5] u članu 11. propisuje da se društvena briga za zdravlje ostvaruje obezbeđivanjem zdravstvene zaštite grupacijama stanovništva koje su izložene povećanom riziku obolevanja, zdravstvene zaštite lica u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti i stanja od većeg javnozdravstvenog značaja, kao i zdravstvene zaštite socijalno ugroženog stanovništva, pod jednakim uslovima na teritoriji Republike Srbije. Društvenom brigom za zdravlje iz stava 1. ovog člana obuhvaćena su i lica u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja. Članom 20. ovog zakona propisano je da načelo poštovanja ljudskih prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti podrazumeva obezbeđivanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti u pružanju zdravstvene zaštite, pre svega prava na život, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i neprikosnovenost ljudskog dostojanstva, obezbeđivanje ravnopravnosti polova i rodne ravnopravnosti, uvažavanje moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja građanina, kao i zabranu kloniranja ljudskih bića. Stavom 3. ovog člana propisano je da trudnica, porodilja, dete do navršenih 18 godina života, samohrani roditelj sa decom do sedme godine života i stari imaju pravo na najviši mogući standard zdravlja i zdravstvene zaštite.

Zakon o pravima pacijenata[6] propisuje da u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije  (čl.6.stav 2). Pacijent ima pravo na blagovremenu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zdravstvenim stanjem i utvrđenim stručnim standardima.Pravo na kvalitet zdravstvene usluge podrazumeva odgovarajući nivo pružanja zdravstvenih usluga i humanog odnosa prema pacijentu. Odredbom člana 11. ovog zakona propsano je da pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje, koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru.

Zakonom o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja[7] uređuju se pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite za decu, trudnice i porodilje bez obzira na osnov po kome su zdravstveno osigurani, ako ova prava ne mogu da ostvare po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje.

Uredbom o nacionalnom programu zdravstene zaštite žena, dece i omladine[8] propisano je da je zdravlje žena tokom trudnoće, porođaja i materinstva, jedan od prioriteta sistema zdravstvene zaštite Republike Srbije. Briga o majci i detetu i mere u korist ovih populacionih grupacija ostvaruju se saradnjom sektora zdravlja, obrazovanja i socijalne zaštite. Tačkom 4.3. ove uredbe propisano je da je neophodno da zdravstvene službe budu orijentisane ka rodnim i kulturalnim razlikama stanovnika, a da zdravstveni radnici budu edukovani da pružaju zdravstvenu zaštitu ženama, deci, omladini i porodicama na način koji je uzrasno i rodno senzitivan, human i zasnovan na dokazima. Ljudska prava moraju biti zaštićena na svim nivoima u sistemu zdravstvene zaštite žena, dece i omladine. U svim ustanovama osnovani su etički odbori, a zdravstveni radnici treba da poštuju etički kodeks u lečenju i istraživanju.

Na osnovu navoda iz dopisa koji su upućeni ovom organu, dostupnih istraživanja u ovoj oblasti, kao i obaveštenja i informacija dobijenih putem medija,  u poslednje vreme uočava se sve veći broj žalbi i prigovora trudnica i porodilja na neadekvatan tretman tokom trudnoće i porođaja. Ove nalaze potvrđuju i rezultati istraživanja „Porođaj tokom pandemije[9]“ koji su alarmantni i pozivaju na hitnu reakciju. Naime, ovo je prva studija sprovedena u više zemalja koja istražuje percepciju žena o kvalitetu zdravstvene zaštite u vreme porođaja u zdravstvenim ustanovama širom evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije tokom pandemije KOVID-19, koristeći sveobuhvatan skup mera kvaliteta zasnovanih na standardima Svetske zdravstvene organizacije. Studija je prikupula podatke iz 12 zemalja evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije (među kojima je i Srbija) i istakla da su, čak i u zemljama s višim životnim standardom, tokom prve godine pandemije KOVID-19, mnogi aspekti kvaliteta nege porodilja bili ispod standarda, a posebno oni koji se odnose na brigu s poštiovanjem i dostupnost resursa. Rezultati ovog istraživanja ukazuju da  ženama u Srbiji prilikom porođaja nije bio dostupan odgovarajući smeštaj- čak 70,5 odsto njih požalilo se na neadekvatnu organizaciju soba za porođaje, a 72,4 odsto na neadekvatnu organizaciju bolničke sobe.Porodilje se žale i na nedostatak bar jednog funkcionalnog i lako dostupnog lavaboa za pranje ruku, sa sapunom i vodom u sobi ili blizu nje, dok je na neadekvatno očišćena, opremljena i pozicionirana kupatila ukazalo 48,7 odsto anketiranih žena. Dalje, od ispitanica koje su se požalile da nisu imale mogućnost izbora vezano za svoju negu i lečenje, 77,2% je u Srbiji, dok 62% porodilja nije moglo da ima pratnju po izboru na porođaju, od čega 99% u Srbiji, do 12,6% u Španiji. U segmentu pitanja o dostupnosti ljudskih i fizičkih resursa, u grupi onih koje su iskusile trudove, čak 45,3% žena nije informisano o mogućim alarmantnim kliničkim znacima za porodilje (npr.preobilno vaginalno krvarenje, teškoće pri mokrenju, teškoće pri disanju) od strane medicinskog osoblja, i to 75,1% u Srbiji, do 28,7% u Portugaliji. U zaključku ovog istraživanja se navodi „da je krajnje vreme da počnu u većoj meri da se primenjuju standardi nege porodilja i novorođenčadi, propisani od strane Svetske zdravstvene organizacije. To je sada i pitanje od nacionalnog interesa i mora biti deo budućih pronatalitetnih inicijativa za ovu i sve buduće Vlade“.

Statutotm Ginekološko akušerske klinike „Narodni front“ propisano je da je klinika zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijalnom novou, a za teritoriju grada Beograda i zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou, koja obuhvata pružanje najsloženijih oblika zdravstvene zaštite i specijalističko-konsultativne i bolničke zdravstvene delatnosti iz oblasti ginekološko akušerske zaštite žena svih patologija i uzrasta (član 13).

Nesporno je da je klinika „Narodni front“ jedna od vodećih ginekološko-akušerskih klinika u našoj zemlji, sa najvećim brojem porođaja tokom godine, kao i da je 2021. godine zabeležila i istorijski rekord-najviše rođenih beba otkad postoji.[10] Imajući u vidu značaj ove zdravstvene ustanove koja ima važnu ulogu i prepoznata je u našoj zemlju i u regionu, a u cilju  unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite i zdravlja trudnica i porodilja obraćamo Vam se kako biste sagledali stanje i preduzeli adekvatne mere. Koristeći svoje zakonsko ovlašćenje iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upućujemo Vam preporuku mera da, u okviru svojih ovlašćenja, preduzmete neophodne mere kako bi se obezbedilo da ženama prilikom pružanja zdravstvene usluge u ustanovi kojom rukovodite, tokom trudnoće i porođaja, bude obezbeđen najviši standard zdravstvene zaštite i human tretman u skladu propisima i utvrđenim stručnim standardima.

[1] „Službeni glasnik RS, br.22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06, član 21.

[3] „Službeni glasnik SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 11/81

[4] „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 7/71

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 25/19

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 45/13 i 25719- dr.zakon

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 104/13

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 28/09

[9] http://centarzamame.rs/blog/2022/01/17/rezultati-istrazivanja-porodjaj-tokom-pandemije/

[10] https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4650060/gak-narodni-front-najvise-beba.html

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Preporuka mera ginekološko akušerskoj klinici Narodni front