2. 07-00-264/2018-02 datum: 2.7.2018.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto povodom pritužbe U.g. F. podnete protiv Zorana Đorđevića, ministra za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, zbog ministrovog govora na konfereniciji „Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije“. U pritužbi je navedeno da je ministar Zoran Đorđević na konferenciji „Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije“, izgovorio sledeće: „Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake lјubavi, nešto hladno, iz glave, a ne nešto preosećajno iz duše… Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek sirota. Pametnih se boje... Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni bolјem i milijem“, te su navele da smatraju da je ministar na ovaj način prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, uvredio sve žene i pokazao zabrinjavajući i neprihvatlјiv nivo stereotipa i predrasuda u vezi sa ženama. U izjašnjenju Zorana Đorđevića, ministra za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, navedeno je da je zbog svoje izjave na konferenciji „Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije“ uputio iskreno izvinjenje svim građankama Srbije, koje je nenamerno povredio citiranjem teksta Jovana Dučića, a koji je Dučić napisao još početkom XIX veka, te da još jednom želi da istakne da to nisu njegove vrednosti, niti vrednosti Vlade Republike Srbije, već da se zalaže za osnaživanje položaja žena i njihovu punu ravnopravnost, jer je rodna ravnopravnost klјučni preduslov za napredak i razvoj demokratskog društva, u kojem se neće tolerisati ni jedan oblik diskriminacije žena. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u kom je razmatrao navode iz pritužbe i izjašnjenja, sadržaj govora ministra Zorana Đorđevića, kao i poruke koje je ministar Đorđević poslao. Prilikom analize govora, Poverenik je uzeo u obzir važnost slobode izražavanja, sa jedne strane, ali i zabranu javnog zagovaranja, podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova, propisanu Zakonom o zabrani diskriminacije, sa druge strane. Poverenik je dao mišlјenje da je ministar Zoran Đorđević prekršio odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Imajući u vidu da je ministar Zoran Đorđević već uputio izvinjenje svim građankama Srbije koje je povredio pročitavši tekst Jovana Dučića, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti mu je preporučio da ubuduće ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo žena i podržavaju rodni stereotipi.

1. TOK POSTUPKA
   • U.g. podnelo je pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv Zorana Đorđevića, ministra za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, povodom ministrovog govora na konfereniciji „Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije“. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je na konferenciji „Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije“, ministar Zoran Đorđević izgovorio sledeće: „Žena ne zna da poštuje nego da voli, poštovanje za njih znači odsustvo svake lјubavi, nešto hladno, iz glave, a ne nešto preosećajno iz duše… Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek sirota. Pametnih se boje.. Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni bolјem i milijem“;
• da je ovom izjavom, ministar Zoran Đorđević prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, te da je uvredio sve žene i pokazao zabrinjavajući i neprihvatlјiv nivo stereotipa i predrasuda u vezi sa ženama;
• da činjenica da je citirao Dučića ne može da ga oslobodi od odgovornosti zbog učinjenog akta diskriminacije.
  • Uz pritužbu su dostavlјeni linkovi ka tekstovima različitih medija koji su preneli izjavu ministra Zorana Đorđevića.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje Zorana Đorđevića, ministra za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja.
  • Ministar Zoran Đorđević je u izjašnjenju, između ostalog, naveo:
• da je zbog svoje izjave na konferenciji „Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije“ uputio iskreno izvinjenje svim građankama Srbije, koje je nenamerno povredio citiranjem teksta Jovana Dučića, a koji je Dučić napisao još početkom XIX veka;
• da još jednom želi da istakne da to nisu njegove vrednosti, niti vrednosti Vlade Republike Srbije, te da se zalaže za osnaživanje položaja žena i njihovu punu ravnopravnost, jer je rodna ravnopravnost klјučni preduslov za napredak i razvoj demokratskog društva, u kojem se neće tolerisati ni jedan oblik diskriminacije žena.
  • U prilogu izjašnjenja, ministar Zoran Đorđević dostavio je izvinjenje koje je objavlјeno na zvaničnoj internet stranici Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja.

2. ČINјENIČNO STANјE

2.1. Uvidom u linkove koji su navedeni u pritužbi, utvrđeno je da je Zoran Đorđević,  ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, na konferenciji „Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije“, održanoj 8. marta 2018. godine, izgovorio sledeće: „Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake lјubavi, nešto hladno, iz glave, a ne nešto preosećajno iz duše… Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek sirota. Pametnih se boje... Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni bolјem i milijem“.

2.2. Uvidom u dopis pod nazivom „Izvinjenje svim građankama Srbije“, koji je dostavlјen u prilogu izjašnjenja, utvrđeno je da je u ovom dopisu, u čijem potpisu je ime ministra Zorana Đorđevića, navedeno: „Ovim putem želim da se izvinim svim građankama Srbije, koje sam danas nenamerno uvredio pročitavši pesmu Jovana Dučića. Neoprezno citirana pesma je uvredila žene, što ni jednog trenutka nije bila moja namera. Želim da se izvinim svim ženama koje je moj gest povredio. To nisu ni moje, a ni vrednosti Vlade Srbije. Ostajem duboko posvećen svemu što Vlada Srbije i predsednica Vlade čine na emancipaciji žena, osnaživanju njihovog položaja u društvu i postizanju pune ravnopravnosti, što jeste jedna od osnovnih vrednosti našeg društva“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavlјeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[2].
• Ustav Republike Srbije[3] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustav jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[4] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih[5].
• Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[6], u članu zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
• Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena^[7] obavezane su države potpisnice da preduzmu odgovarajuće mere na promeni kulturnih obrazaca rodnih nejednakosti, odnosno otklanjanju predrasuda i praksi zasnovanih na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena[8].

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[9], koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbom  člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.Takođe, članom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je […] izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

3.6. Odredbama člana 4. Zakona o ravnopravnosti polova^[10] propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilј ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje lјudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti, a odredbom člana 10. stav 1. tačka 6. propisano je da uznemiravanje predstavlјa svaki neželјeni verbalni, neverbalni ili fizički akt, učinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijatelјskog, ponižavajućeg, degradirajućeg ili uvredlјivog okruženja, zasnovan na polu.

Analiza izjave ministra Zorana Đorđevića sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno ispitati da li je Zoran Đorđevića, ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, svojim govorom na konferenciji „Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije“, održanoj 8. marta 2018. godine, prekršio imperativne propise kojima je diskriminacija zabranjena, imajući u vidu da je odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se određeno ponašanje/izjava može kvalifikovati kao uznemiravanje i ponižavajuće postupanje kada predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva.

3.8. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, pre započinjanja analize govora ministra Zorana Đorđevića sa aspekta antidiskriminacionih propisa, ukazuje na nekoliko činjenica koje se tiču slobode izražavanja. Naime, Ustav Republike Srbije u članu 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki; da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito na osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustav Republike Srbije, članom 46, jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[11], koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbom  člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje. Odredbom člana 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je […] izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

• Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uklјučuje slobodu posedovanja sopstvenog mišlјenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlјa ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za lјudska prava posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva analizu izjava, kao i prostorni i vremenski kontekst u kome su one date, kao i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilјu^[12].

Takođe, Apelacioni sud u Beogradu je u svojoj presudi zauzeo stav da je sloboda mišlјenja i izražavanja jedna od najvećih vrednosti savkog civilizovanog društva i da predstavlјa i slobodu govora, a da granice te slobode najviše zavise od specifičnih okolnosti u svakom pojedinom slučaju. Sloboda informacija ne podrazumeva samo one „informacije“ koje su opšte prihvaćene i koje se smatraju bezopasnim ili beznačajnim, već i one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju lјude, jer su to zahtevi pluralizma i tolerancije. Nadalјe, sud u obrazloženju ove presude navodi i da tuženi, kao ugledna politička ličnost, ima pravo na sopstveno mišlјenje, ali ima i obavezu da u svojim javnim nastupima ne propagira diskriminaciju. Sud zaklјučuje i da pružanje zaštite tužiocu, ne predstavlјa cenzuru, niti predstavlјa ograničenje slobode govora tuženog, niti prava na njegovo mišlјenje i iznošenje negativnih komentara, već predstavlјa zabranu govora kojim se pronose ideje kojima se podstiče diskriminacija, a koje mogu imati štetne posledice na demokratske procese u društvu i razvoj društva u celini^[13].

• Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u svakom konkretnom slučaju potrebno podrobno analizirati poruke koje su date određenom izjavom, a naročito uzimajući u obzir prostorni i vremenski kontekst u kom su date, kako bi se utvrdilo da li određene izjave predstavlјaju odraz slobode mišlјenja i iznošenja stavova, ili se njima, pak, vređaju i ponižavaju određene osobe na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva. Drugim rečima, izvesno je da svaki pojedinac ima pravo da iznosi svoje stavove, što predstavlјa osnov svakog slobodnog demokratskog društva. Međutim, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavlјivanja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju.
• Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti detalјno je analizirao sadržaj govora ministra Zorana Đorđevića, posebno ceneći da li se porukama koje je poslao stvara ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za žene.

Naime, govoreći na konferenciji povodom Međunarodnog dana žena, ministar Zoran Đorđević je izgovorio sledeće: „Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake lјubavi, nešto hladno, iz glave, a ne nešto preosećajno iz duše… Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek sirota. Pametnih se boje... Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni bolјem i milijem“. Analizirajući poruke koje su poslate ovim govorom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su u pitanju citati Jovana Dučića, za koje se može uočiti da su međusobno kontradiktorni. Naime, u prvom citatu navedeno je da je ženi dominatna vrednost lјubav, dok se u drugom citatu šalјe potpuno drugačija poruka o „ženskim vrednosnim sistemima“. Naime, citatom: „Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek sirota. Pametnih se boje... Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni bolјem i milijem“, poslata je poruka da sve žene ulaze u emotivne veze proračunato, tako što umesto emocija biraju bogatstvo, odnosno, muškarce koji mogu da im obezbede lagodan život i koji neće shvatiti njihovu proračunatost. Ovakvi stavovi omalovažavaju i vređaju dostojanstvo svih žena, te umesto da se suzbijaju, na ovaj način se podržavaju rodne predrasude u vezi sa ženama.

S tim u vezi, Poverenik posebno ukazuje na Opštu preporuku br. 3 CEDAW komiteta, koji je istakao da svi izveštaji država članica o sprovođenju Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, u većoj ili manjoj meri, pokazuju da i dalјe postoje stereotipne predstave o ženama koje, zahvalјujući socio-kulturnim faktorima, uporno podstiču diskriminaciju zasnovanu na razlici između polova. Stoga, Komitet je pozvao sve države ugovornice da usvoje delotvorne programe obrazovanja i informisanja javnosti koji će pomoći da se iskorene predrasude i sadašnja ustalјena praksa koja sprečava potpuno delovanje principa društvene ravnopravnosti žena. Poverenik ističe da je ovo naročito važno imajući u vidu da u Srbiji, i pored zabrane postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova, kao i pored jednakosti pred zakonom muškaraca i žena, i dalјe postoje određeni običaji i društveni obrasci ponašanja koji su nepovolјni za žene. Naime, široko rasprostranjeni rodni stereotipi utiču na kreiranje muških i ženskih rodnih uloga, čime se proizvodi društvena svest i stvara svojvrsni alibi za praksu neravnopravnosti muškaraca i žena.

• Kada je reč o navodima iz izjašnjenja ministra Zorana Đorđevića da nije imao nameru da svojim govorom povredi žene, potrebno je ukazati da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, da za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše. To znači da prilikom ispitivanja da li je određen akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna, što proizlazi i iz odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, ne samo kada je cilј takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica.

• Zatim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navod iz izjašnjenja da je ministar Đorđević citirao tekst Jovana Dučića, koji je napisan još početkom XIX Međutim, Poverenik konstatuje da je tekst Jovana Dučića citiran u kontekstu poruke koja se upućuje građankama na Međunarodni dan žena, koji se obeležava kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Naime, svest o položaju žene u društvu se značajno promenila tokom prethodnih decenija, te su tako ratifikovani međunarodni dokumenti i usvojeni domaći propisi koji propisuju rodnu ravnopravnost. Stoga, poruka koja je poslata citiranjem teksta Jovana Dučića, na dan koji je posvećen borbi žena za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, predstavlјa povredu dostojanstva žena.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imao je u vidu činjenicu da je ministar Zoran Đorđević uputio javno izvinjenje građankama Srbije koje je uvredio pročitavši pesmu Jovana Dučića, međutim, Poverenik konstatuje da činjenica da je Zoran Đorđević jedan od najviših državnih funkcionera, povlači sa sobom i njegovu veću odgovornost za javno izgovorenu reč, odnosno, za stavove i mišlјenja koji su dostupni široj javnosti. Zbog toga je još naglašenija njegova obaveza da svojim aktima ne podržava i podstiče stereotipe i predrasude prema ženama.

4. MIŠLjENјE

Govorom Zorana Đorđevića, ministra za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, na konferenciji „Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije“ održanoj 8. marta 2018. godine, došlo je do povrede odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Zoranu Đorđeviću, ministru za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja da ubuduće ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo žena i podržavaju rodni stereotipi.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 98/06)

[4] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 1.

[5] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 2.

[6] „Službeni  list SCG- Međunarodni ugovori”, broj 9/03

[7] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena („Službeni list SFRJ“, broj 11/81)

[8] Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, član 5.

[9] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09)

[10] „Službeni glasnik RS”, broj 104/09

[11] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09)

[12] Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999.godine

[13] Presuda Apelacionog suda u Beogradu,  Gž. br. 2426/14 od 11. juna 2014. godine

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje po pritužbi TM U.g. F protiv ministra Zorana Đođevića zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti javne sfere