Pritužba G.D.S. protiv dnevnog lista D. zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba u oblasti javnog informisanja

16. Aug 2017.

  1. 07-00-00150/2017-02 datum: 10.7.2017.

 

 

 

 

MIŠLjENјE

 

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe G.D.S. je povodom teksta pod nazivom „Stari birači“, objavlјenog 2. aprila 2017. godine u dnevnom listu „D.“. Podnosilac pritužbe smatra da je ovaj tekst „ekstremno ejdžistički“, jer se traži ukidanje prava glasa starijima od 65 godina, za koje se navodi da su „jadni, bedni i nezadovolјni“, te da uvek glasaju za „despotski orijentisane kandidate“. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je da je redakcija ovog dnevnog lista procenila da je autor teksta, mladi filozof I.Ž, dovolјno kredibilna osoba da bi se njegov lični stav mogao objaviti u listu, te da tekstovi ovakve vrste otvaraju neka delikatna pitanja o kojima je sasvim moguće imati različita mišlјenja i vrednosna opredelјenja. Analiza teksta „Stari birači“ pokazala je da tekst počinje uvodom, obeleženim crvenim slovima, u kojem je istaknuto: „Imajući na umu da je starosna granica od koje osobe stiču pravo glasa (18 godina) sasvim proizvolјno odabrana, drugačiji način za rešavanje problema upliva starih na politiku jeste snižavanje te granice na, recimo, 16 godina, čime bi se udeo mladih u biračkom telu povećao“. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, stoga, na početku konstatuje da se već iz uvoda ovog teksta može zaklјučiti autorov stav, koji je u nastavku teksta razrađen – da učešće starijih građana u političkom životu predstavlјa problem koji se mora rešavati, kako bi se smanjio njihov uticaj na donošenje političkih odluka. U toku postupka utvrđeno je da je ovim tekstom izražen stav  da starije osobe, s obzirom da „žive lošije nego ranije“, po pravilu biraju „despotski orijentisane kandidate“, a da su „takvi izbori iracionalni“ i utiču na formiranje javne politike, pa da bi se to sprečilo trebalo bi „ograničiti pravo glasa za stare“. Ovakvim svojim navodima autor je stvorio ponižavajuće okruženje za starije osobe, konstatujući da bi im zbog njihovog socio-ekonomskog statusa trebalo ograničiti pravo glasa, razmatrajući načine na koje bi se to moglo učiniti. Na ovaj način, autor teksta je uznemirio starije osobe. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je u međunarodnim i domaćim pravnim propisima postavlјen opšti standard koji promoviše opštost i jednakost izbora, kao i zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu u pogledu ostarivanja ovog prava. Tako, onemogućavanje bilo kom delu stanovništva da ostvari pravo glasa bi bilo u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima socijalne solidarnosti i pravde. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da poentiranjem, datim na kraju teksta, da „mada sva navedena rešenja problema uticaja starih na kreiranje javnih politika dodatno komplikuju izborni proces, zahtevi pravde se ne smeju žrtvovati zarad jednostavnosti izbora“, autor teksta je uznemirio i ponizio starije građane i vrlo tendeciozno poslao poruku čitaocima da odluke starijih lјudi predstavlјaju toliko veliki problem, da ograničenje njihovog prava glasa, odnosno uskraćivanje njihovog prava da učestvuju u političkim procesima, predstavlјa pravično rešenje, u interesu celokupnog društva. Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišlјenje da su tekstom „Stari birači“, koji je objavlјen dnevnom listu „D.“, izraženi stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo starijih osoba, odnosno da su ovim tekstom prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Glavnom i odgovornom uredniku dnevnog lista „D.“ preporučeno je da objavi izvinjenje starijim osobama u dnevnom listu „D.” u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišlјenja sa preporukom, kao i da ubuduće ne objavlјuje priloge kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica starije generacije, te da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovlјavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju starijih osoba.

 

 

  1. TOK POSTUPKA

 

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo „G.D.S.“, protiv dnevnog lista „D.“, a povodom teksta „Stari birači“, objavlјenog u ovom listu 2. aprila 2017. godine.

 

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

 

  • da je tekst „Stari birači“ delo nepoznatog autora, istraživača Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu;
  • da je ovaj tekst „ekstremno ejdžistički“, jer se traži ukidanje prava glasa starijima od 65 godina, za koje se navodi da su „jadni, bedni i nezadovolјni“, te da uvek glasaju za „despotski orijentisane kandidate“;
  • da ovakakv stav, izražen u tekstu „Stari birači“, nema nikakve veze sa dostignutim civilizacijskim dometom u demokratskom razvoju, te da ne može jedna grupa (elita) da vrši izbor za sve društvene grupe, i to po svojoj meri.

 

1.3. Uz pritužbu je dostavlјen tekst „Stari birači“, objavlјen 2. aprila 2017. godine,  u elektronskom izdanju  dnevnog lista „D.“, kao i komentari na objavlјeni tekst.

 

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje dnevnog lista  „D.“.

 

1.5. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:

 

  • da tekst „Stari birači“, koji je objavlјen u rubrici Forum, predstavlјa lični i autorski stav I.Ž, istraživača za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pa je netačna formulacija iz pritužbe da je reč o nepoznatom autoru;

 

  • da autor nije novinar dnevnog lista „D.“, kao i da njegovi stavovi ne moraju značiti i stavove redakcije ovog dnevnog lista;

 

  • da je list „D.“ otvoren prema različitim stavovima povodom društvenih pojava, kao i da podstiče otvaranje dijaloga i sučelјavanje suprotstavlјenih strana, što često ima za posledicu da oni koji se ne slažu sa iznetim stavovima ili smatraju da ih oni vređaju, svu lјutnju usmeravaju na list „D.“;

 

  • da je redakcija dnevnog lista „D.“ procenila da je mladi filozof I.Ž. dovolјno kredibilna osoba da bi se njegov lični stav mogao objaviti u listu, te da se tekstovi ovakve vrste ne mogu vrednovati striktnim ocenama „istinito-lažno, tačno-pogrešno, korektno-nekorektno itd“, jer oni otvaraju neka delikatna pitanja o kojima je sasvim moguće imati različita mišlјenja i vrednosna opredelјenja;

 

  • da je pojednostavlјena pritužba G. D. S. da autor traži da se ukine pravo glasa starijim licima. Naime, tačno je da autor navodi da takvih razmišlјanja ima u društvenoj teoriji i publicistici, ali ako se tekst pročita korektno i nepristrasno, može se videti da autor i sam kaže da su od tih radikalnih predloga „neki prihvatlјiviji nego drugi“. Takođe, u zaklјučnoj rečenici, autor kaže da bi prihvatanje nekih od tih predloga „dodatno komplikovalo izborni proces“;

 

  • da se autor teksta prvenstveno zalaže za snižavanje starosne granice za sticanje aktivnog biračkog prava na 16 godina, čime bi se povećao uticaj mlađih generacija u ukupnom biračkom telu;

 

  • da je razumlјivo da ovi stavovi ne moraju svima biti bliski i prihvatlјivi, ali je preterano tvrditi da autor „traži da se ukine pravo glasa starijima od 65 godina“, jer takvog eksplicitnog stava u tekstu nema, već ima zamerki starijim generacijima da većinski glasaju za nedemokratske opcije, te se predlaže niz mera kako da uticaj mladih u izbornom procesu bude veći;

 

  • da je list „D.“ otvorio prostor za jedno ovakvo provokativno razmišlјanje jednog pripadnika mlade inteligencije, čime nikako nije hteo da diskriminiše stara lica ili bilo koju društvenu grupu, već se otvorio za javni dijalog, što smatra svojom medijskom ulogom.

 

 

  1. ČINјENIČNO STANјE

 

  • U toku postupka utvrđeno je da je 2. aprila 2017. godine, u elektronskom izdanju dnevnog lista „D.“, objavlјen tekst pod nazivom „Stari birači“. Uvidom u ovaj tekst i navode iz izjašnjenja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da je autor teksta I.Ž, istraživač Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

 

  • U tekstu je iznet stav da stari u Srbiji žive gore nego ranije, loše se hrane, narušenog su zdravlјa, nedovolјno su informisani, njihove glasačke preferencije su „poprilično iracionalne“, s obzirom na njihov socijalno ekonomski status, te da se po pravilu opredelјuju za političke opcije koje karakteriše despotski način upravlјanja. U nastavku teksta navedeno je da se čini neopravdanim da političke i vrednosne preferencije onih koji su na izmaku životnog veka profilišu javnu politiku, te da bi se zadovolјilo načelo međugeneracijske pravde, trebalo bi ograničiti pravo glasa za stare. Takođe je navedeno da belgijski filozof Filip van Parijs predlaže da se to može učiniti na više načina, od kojih su neki prihvatlјiviji nego drugi, a najjednostavniji među njima je da se starijima od 65 godina ukine pravo glasa. Ovo stanovište se obrazlaže time da pravo glasa pripada korupusu subjektivnih prava, pa kako „osoba određene starosne dobi može da izgubi pravo da upravlјa motornim vozilom, analogno tome može da izgubi i pravo da odlučuje o budućnosti političke zajednice – budućnosti u kojoj neće ni da učestvuje“.

 

  • Nadalјe se u tekstu navodi i da je starosna granica za sticanje prava glasa proizvolјno utvrđena na 18 godina, a drugi način za rešavanje problema „upliva starih na politiku“, jeste snižavanje te granice na 16 godina, čime bi se udeo mladih u biračkom telu povećao. Istaknuto je da je jedan od načina za ograničavanje upliva starijih lica u javnu politiku da se u različitim izbornim ciklusima određenim grupama stanovništva da pravo glasa, a da se drugim grupama to pravo uskrati, kao i da glasanje za mlade bude obavezno, dok takva obaveza ne bi postojala za stare.

 

  • Autor se u tekstu, zatim, poziva i na teoriju ograničenja prava glasa karakterističnu za klasični liberalizam, koju je predložio Džon Stjuart Mil, prema kojoj pravo glasa nije opšte i jednako, nego se glas pojednih društvenih grupa vrednuje više nego glasovi koji dolaze iz drugih društvenih grupa. U konkretnom slučaju, starijima bi glas bio vrednovan manje, a mlađima više. U zaklјučku teksta se navodi da iako sva navedena „rešenja problema uticaja starih na kreiranje javnih politika dodatno komplikuju izborni proces, zahtevi pravde se ne smeju žrtvovati zarad jednostavnosti izbora“.

 

  • Uvidom u komentare na objavlјeni tekst, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da je tekst izazvao burne reakcije među čitaocima, pa je, između ostalog, navedeno da je ovaj tekst klasičan primer „starizma“, odnosno diskriminacije zbog starosnog doba, te da demokratija obezbeđuje pravo glasa svima, pa tako i starijim licima. U nekim od komentara navedeno je i da objavlјeni tekst „vrvi od stereotipa, jednoumlјa i bahatosti“, kao i da se pravo glasa izjednačava sa pravom na upravlјanje vozilom, da problem ne treba tražiti u 19% biračkog tela, koji čine stariji građani, nego da treba analizirati većinski deo biračkog tela i njihove političke preferencije.

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i tekst objavlјen 2. aprila 2017. godine, u dnevnom listu „D.“, pod nazivom „Stari birači“.

 

Pravni okvir

 

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[2].

 

3.3. Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[3], u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, čl. 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uklјučuje slobodu posedovanja sopstvenog mišlјenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj član ne sprečava države da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeća. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlјa ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

 

  • Ustav Republike Srbije[4] u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[5] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih[6]. Pored toga, Ustav Republike Srbije, u delu koji se odnosi na lјudska i manjinska prava, propisuje u čl. 52. da svaki punoletan, poslovno sposoban državlјanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, da je izborno pravo opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično i da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom. Za okolnosti ovog slučaja relevantne su i odredbe čl. 18, kojim je propisano da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju lјudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, te da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava, dok je članom 20. stav 2. Ustava Republike Srbije propisano da se dostignuti nivo lјudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

 

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.

 

3.6. Odredbom čl. 75. Zakona o javnom informisanju i medijima[7], propisana je zabrana objavlјivanja ideja, informacija i mišlјenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilјe protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu, zbog njihove seksualne opredelјenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavlјivanjem učinjeno krivično delo. Takođe, čl. 48. st. 3. ovog zakona propisano je da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadržaj koji uređuje.

 

3.7. Odredbom čl. 51. Zakona o elektronskim medijima[8] propisano je da se regulator stara da programski sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilјe zbog rase, boje kože, predaka, državlјanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosne dobi, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavlјenih ličnih svojstava.

 

 

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

3.8.   Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li tekst pod nazivom „Stari birači“, objavlјen 2. aprila 2017. godine, u dnevnom listu „D.“, predstavlјa uznemiravanje i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, odnosno da li se njime stvara neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.

 

  • Analiza teksta „Stari birači“ pokazala je da tekst počinje uvodom, odnosno sažetkom teksta, obeleženim crvenim slovima, u kojem je istaknuto: „Imajući na umu da je starosna granica od koje osobe stiču pravo glasa (18 godina) sasvim proizvolјno odabrana, drugačiji način za rešavanje problema upliva starih na politiku jeste snižavanje te granice na, recimo, 16 godina, čime bi se udeo mladih u biračkom telu povećao“. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, stoga, na početku konstatuje da se već iz uvoda ovog teksta može zaklјučiti autorov stav, koji je u nastavku teksta razrađen, a to je – da učešće starijih građana u političkom životu predstavlјa problem koji se mora rešavati, kako bi se smanjio njihov uticaj na donošenje političkih odluka.

 

  • Naime, ovaj tekst se bavi uticajem starijih osoba na formiranje javne politike, imajući u vidu da je da je, kako je navedeno, populacija starih u stalnom porastu, te da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku udeo lica starijih od 65 godina u društvu 19%. Istaknuto je da starije osobe žive lošije nego ranije, da se uglavnom informišu čitajući „Informer“ i „Večernje novosti“, da ne koriste internet, kao i da većina ne odlazi u bioskop ili pozorište. S obzirom da starije osobe, kako autor teksta navodi, čine veliki deo biračkog tela, te da su njihove političke preferencije „prilično iracionalne“, jer prema autorom stavu, stariji po pravilu biraju kandidate koje karakteriše despotski način upravlјanja, autor iskazuje stav da „uprkos tome što je jedno od osnovnih načela demokratije da se glas svakog pojedinca računa kao jedan, i ne više nego kao jedan, da bi se zadovolјilo načelo međugeneracijske pravde trebalo bi ograničiti pravo glasa za stare“. Razmatrajući načine za ograničavanje prava glasa starijim građanima, autor teksta se poziva na različite društvene teorije koje idu u prilog tezi da starijim osobama treba ograničiti pravo glasa, ističući da „pravo glasa pripada korpusu subjektivnih prava, pa ako osoba nakon određene starosne dobi može da izgubi pravo da upravlјa motornim vozilom, analogno tome može da izgubi i pravo da odlučuje o budućnosti političke zajednice – budućnosti u kojoj neće ni da učestvuje“.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je ovim tekstom izražen stav da starije osobe, s obzirom na svoj socijalno ekonomski status, jer „žive lošiji nego ranije“, po pravilu biraju „despotski orijentisane kandidate“, a da su „takvi izbori iracionalni“ i utiču na formiranje javne politike, pa da bi se to sprečilo, a u cilјu zadovolјenja međugeneracijske pravde, trebalo bi „ograničiti pravo glasa za stare“. U nastavku teksta, autor, između ostalog, navodi teorije koje su usmerene na ostvarivanje ovog cilјa, tako što pojašnjava predlog belgijskog filozofa Filipa van Parijsa da se starijima od 65 godina ukine pravo glasa. Takođe je navedeno i da se isti cilј može postići  i na taj način što bi se snizila granica za sticanje aktivnog bračkog prava na 16 godina, čime bi se povećao broj mladih u  biračkom telu. Autor teksta se poziva i na teoriju Džona Stjuarta Mila, prema kojim se glasovi različitih društvenih grupa različitio vrednuju, pa bi se u konkretnom slučaju glas mlađih generacija vrednovao više od glasa starijih.

 

  • Imajući u vidu prethodno navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je ovaj tekst usmeren na stvaranje osećaja kod čitalaca da bi bilo opravdano i u interesu celog društva, naročito mlađe populacije, da se starijima od 65 godina na neki način ograniči ili potpuno ukine pravo glasa, kako bi se smanjio njihov uticaj na formiranje javnih politika. Takođe, čitaocima se, dodatno, šalјe i poruka da su starije osobe, po pravilu, lošijeg socio-ekonomskog statusa od mlađih lјudi, narušenog zdravlјa, lošije ishrane, nedekavtno informisani, pa sledstveno tome od devedestih godina prošlog veka biraju despotski orijentisane kandidate, te zbog toga imaju „iracionalne“ političke preferencije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da dovođenje u vezu reči „iracionalno“ sa političkim odlukama pripadnika starije generacije, može da stvori nerazumevanje između starijih lјudi i mlađe generacije, kojoj se upućuje poruka da stariji građani negativno utiču na kreiranje javnih politika i na rezultate izbora, te da je zbog toga potrebno da im se ograniči pravo glasa. Takođe, autorovim stavovima da stariji građani „mahom ne čitaju novine“, da ne koriste internet, većinom ne idu u bisokop ili pozorište, stvara se negativna slika i prikaz ove grupe lica kao neinformisanih ili delimično informisanih osoba koje „poslovično glasaju za političke opcije koje karakteriše despotski način upravlјanja“. Iako autor na početku teksta navodi da su informacije vezane za način života starijih osoba rezultat „jednog od poslednjih istraživanja“, nije naveo o kojem je istraživanju reč, međutim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da čak i da su ovi navodi tačni, nedopustivo je da socio-ekonomski status jedne osobe predstavlјa razlog zbog koga bi se predlagalo da se toj osobi ograniči ili ukine jedno od najznačajnijih stečenih prava – pravo glasa. Naime, ovakvim svojim navodima autor je stvorio ponižavajuće okruženje za starije osobe, konstatujući da bi im zbog njihovog socio-ekonomskog statusa trebalo ograničiti pravo glasa, razmatrajući načine na koje bi se to moglo učiniti. Na ovaj način, autor teksta je nesumnjivo uznemirio starije osobe, o čemu svedoče i komentari čitalaca koji su na portalu dnevnog lista „D.“ komentarisali ovaj tekst. Naime, u komentarima čitalaca ovaj tekst je okarakterisan kao „klasični primer starizma“, koji je izrazito nepravedan prema starijim licima, jer predlaže neki oblik ograničenja prava glasa ovoj društvenoj grupi, da je „pun stereotipa, jednoumlјa i bahatosti“, te da je ovakav tekst „sramota“.

 

  • Dalјe, Poverenik a zaštitu ravnopravnosti posebno je cenio navod autora teksta, u kojem je istaknuto: „Mada se može činiti da se ovde suočavamo s problemom diskriminacije po starosnoj osnovi, takvo tumačenje nije u potpunosti opravdano. Naime, pravo glasa pripada korpusu subjektivnih prava, pa ako osoba određene starosne dobi može da izgubi pravo da upravlјa motornim vozilom, analogno tome može da izgubi i pravo da odlučuje o budućnosti političke zajednice – budućnosti u kojoj neće ni da učestvuje“. Poverenik za zaštitu ranopravnosti konstatuje da iz navedenog proizlazi da je autor teksta svestan da su njegovi navodi potencijalno diskriminatorni i da mogu uznemiriti javnost, međutim, on odlazi i korak dalјe upoređujući pravo glasa sa pravom upravlјanja motornim vozilom, pravdajući svoj stav time da stariji lјudi svakako neće biti prisutni u budućnosti, te stoga mogu i da izgube pravo da o toj budućnosti odlučuju. Poverenik smatra da su ovakvi navodi u savremenom demokratskom društvu nedopustivi, da predstavlјaju zadiranje u fundamentalno pravo svakog čoveka da bira i da bude biran, a i u suprotnosti su sa demokratskim vrednostima i principima socijalne solidarnosti i pravde. Takođe, navedeni stavovi su izrazito uznemiravajući i ponižavajući za pripadnike starije generacije, jer se njima šalјe poruka da su stariji građani nepotrebni u društvu, te se kreira nerazumevanje između mlađe populacije i starijih lјudi, izazivajući kod mlađih osoba otpor prema mišlјenju i izborima starijih, a kod starijih osoba osećaj poniženja i bezvrednosti u društvu.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je važno ukazati i na značaj biračkog prava u demokratskom društvu, koje je opšte i jedanako. Naime, istorijski gledano, ovo pravo je prolazilo kroz različite faze, te je prvobitno predstavlјalo privilegiju za određene slojeve društva, pri čemu su čitave grupe lica onemogućene da učestvuju u kreiranju javne politike i izražavanje sopstvenog mišlјenja, poput žena, osoba nižeg socijalnog statusa ili osoba koje nisu prošle kroz formalno obrazovanje. Ovi različiti kriterijumi kojima se ograničavalo pravo glasa vremenom su prevaziđeni, a D. u 21. veku, pravo glasa više ne predstavlјa privilegiju. Naime, kroz političke izbore građani izržavaju svoju volјu i biraju svoje predstavnike, što je osnov svakog demokratskog društva, te na ovaj način građani, kao celina, daju legitimitet izabranoj vlasti. Stoga, da bi vlast bila istinski legitimna, odnosno da bi izbori bili demokratski, biračko pravo treba da bude opšte (pravo glasa imaju svi građani) i jednako (jedan birač ima samo jedan glas), na njima se, bez ograničenja, a često i uz pomoć raznih korektivnih mehanizama, mora obezbediti učešće različitih segmenata društva, a sam sistem sprovođenja izbora i utvrđivanja njihovih rezultata treba da bude pravičan, bez ograničenja i nedemokratskih primesa[9]. Ovi principi su sadržani i u Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima[10], koji u članu 25. propisuje da svaki građanin ima pravo i mogućnost, bez ikakve diskriminacije i bez neosnovanih ograničenja, da učestvuje u upravlјanju javnim poslovima, bilo neposredno, bilo preko slobodno izabranih predstavnika, da bira i da bude biran na povremenim istinskim, opštim, jednakim i tajnim izborima, koji obezbeđuju slobodno izražavanje volјe birača i da bude primlјen, pod opštim i jednakim uslovima, u javne službe svoje zemlјe. Takođe, Ustav Republike Srbije, u delu koji se odnosi na lјudska i manjinska prava, propisuje u članu 52. da svaki punoletan, poslovno sposoban državlјanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, da je  izborno pravo opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično i da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom, dok je članom 18. propisano da se  Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju lјudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, te da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.

 

Poverenik, stoga, konstatuje da je u našem pravnom sistemu pravo glasa opšte i jednako za sve pod odgovarajućim legitimnim uslovima kao i da se lјudska prava koja su garantovana Ustavom i međunarodnim pravilima neposredno primenjuju, a da se zakonima može utvrditi samo način za ostavrivanje pojedinog prava, pri čemu se ne sme dirati u njegovu suštinu.

 

  • Takođe, Smernicama Venecijanske komisije[11] propisani su principi evropskog izbornog nasleđa koji podrazumevaju da su izbori opšti, jednaki, slobodni, tajni i direktni. Opšte pravo glasa podrazumeva da sva živa bića imaju pravo da biraju i da budu izabrani, ali zakon može propisati pod kojim uslovima pojedinac stiče to pravo. Oni se pre svega odnose na postavlјanje minimalnog starosnog uslova za sticanje kako aktivnog tako i pasivnog biračkog prava, pripadnost pojedinca određenom državlјanstvu (mada treba smatrati opravdanim i da se stranicima obezbedi pravo glasa na lokalnim izborima, ukoliko imaju stalno mesto boravka određeni vremenski period), kao i prebivalište. Ograničenja moraju biti propisana zakonom, moraju biti porporcionalana i zasnovana na poslovnoj nesposobnosti lica ili osuđivanosti za teška krivična dela. Jednako pravo glasa odnosi se na zahtev da svako lice ima jedan glas, a ukoliko izborni sistem dozvolјava da lice ima više od jednog glasa, taj broj mora biti jednak za sve.

 

  • I Evropski sud za lјudska prava, u svojim presudama, cenio je da li je došlo do povrede prava na izbore propisanog članom 3. Prvog Protokola uz Konvenciju o zaštiti lјudskih prava i osnovnih sloboda[12]. Naime, ovim članom propisano je pravo na slobodne izbore tako što se strane ugovornice obavezuju da u primerenim vremenskim razmacima održavaju slobodne izbore, sa tajnim glasanjem, pod uslovima koji obezbeđuju slobodno izražavanje mišlјenja naroda pri izboru zakonodavnih tela. Imajući to u vidu, Evropski sud za lјudska prava razvio je princip prema kome se pravo na izbore smatra subjektivnim pravom pojedinca, koje uklјučuje kako pravo da bira (aktivno biračko pravo), tako i pravo da bude biran (pasivno biračko pravo). Sud je u više navrata naglasio u svojim presudama značaj ovog prava koje predstavlјa neophodnost za formiranje i očuvanje osnova demokratije koje se zasniva na načelu vladavine prava[13]. Takođe, Evropski sud za lјudska prava naveo je da ovo pravo nije apsolutno i da se državama ugovornicama ostavlјa prostor da svojim zakonima postave određena ograničenja i uslove. Međutim, kao i uvek kada se zakonima propisuju ograničenja nekog od garantovanih prava, sud utvrđuje opravdanost takvih ograničenja, s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja, i to naročito stepen demokratskog razvoja društva i istoriju političkog sistema. Tako, sud ispituje dve oklonosti: 1) da li ograničenje propisano zakonom ne ograničava suštinu samog prava i 2) da li su ograničenja postavlјena da bi se njima ostvario opravdani cilј[14]. Naime, u 21. veku, pretpostavka demokratskog društva je da ono mora da favorizuje uklјučivanje svih društvenih grupa, a bilo koje odstupanje od jednakog i opšteg prava glasa predstavlјa rizik za demokratiju i legitimitet izabrane vlasti[15], s obzirom na to da takav izbor ne predstavlјa izraz volјe naroda, nego samo dela populacije. Prema tome, uslovi koje strana ugovornica treba da omogući kako bi bila izražena volјa naroda podrazumeva princip jednakosti svih građana i građanki prilikom ostvarivanja prava da biraju i da budu izabrani.

 

  • Pored utvrđivanja povrede prava na izbore, Evropski sud za lјudska prava razvio je i standarde koje primenjuje u slučajevima kada podnosioci predstavke tvrde da je povređeno pravo propisano članom 10. Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda (sloboda izražavanja), a na osnovu kojih procenjuje da li je ograničenje ovog prava bilo opravdano i neophodno u demokratskom društvu. Zapravo, Evropski sud za lјudska prava u svojim presudama, koje se odnose na eventualnu povredu čl. 10. konvencije, na prvom mestu konstatuje da je pravo na izražavanje jedno od osnovnih prava koje konstituiše osnove demokratskog društva i jedno od uslova za njegov napredak i napredak pojedinca u njemu, te da se zaštita prava odnosi na sve informacije ili ideje, čak i u slučajevima kada su one uvredlјive, šokiraju ili uznemiruju javnost. Međutim, Evropski sud za lјudska prava dalјe navodi da ovako široko postavlјena zaštita ima i određena ograničenja, koja moraju biti neophodna, pri čemu se pre svega misli na postojanje „hitne društvene potrebe“[16]. Tako, kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz čl. 10 konvencije, Evropski sud za lјudska prava posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva sveobuhvatnu analizu izjava, kao i prostorni i vremenski kontekst u kome su one date[17]. Klјučna činjenica koju sud mora da utvrdi je da li je ograničenje bilo proporcionalno cilјu koji se njime želi postići, kao i da li su razlozi za takvo ograničenje slobode izražavanja dovolјni i relevantni. U presudi Leroa protiv Francuske, Evropski sud za lјudska prava je konstatovao da stvaralac, čije delo spada u političko ili aktivističko izražavanje, nije zaštićen od svih mogućnosti ograničavanja u smislu člana 10. Konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda, te je istakao da ko god se poziva na slobodu izražavanja preuzima, prema odredbama konvencije, i dužnosti i odgovornosti. Sud je, takođe, ukazao da se ne sme izgubiti iz vida ni učinak poruke koju stvaralac ili novinar šalјe, kao ni reakcije koju je određeni tekst/delo izazvalo u javnosti[18].

 

  • Shodno svemu navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je u međunarodnim i domaćim pravnim propisima postavlјen opšti standard koji promoviše opštost i jednakost izbora, kao i zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu u pogledu ostarivanja ovog prava. Tako, onemogućavanje bilo kom delu stanovništva da ostvari pravo glasa bi bilo u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima socijalne solidarnosti i pravde. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da poentiranjem, datim na kraju teksta, da „mada sva navedena rešenja problema uticaja starih na kreiranje javnih politika dodatno komplikuju izborni proces, zahtevi pravde se ne smeju žrtvovati zarad jednostavnosti izbora“, autor teksta je uznemirio i ponizio starije građane i vrlo tendeciozno poslao poruku čitaocima da odluke starijih lјudi predstavlјaju toliko veliki problem, da ograničenje njihovog prava glasa, odnosno uskraćivanje njihovog prava da učestvuju u političkim procesima, predstavlјa pravično rešenje, u interesu celokupnog društva. Ovakav stav je zabrinjavajuć, naročito ako se ima u vidu položaj starijih građana u društvu, te njihovu izloženost diskriminaciji i nasilјu. Naime, istraživanje[19] koje je sproveo Crveni krst Srbije u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, pokazalo je da je zlostavlјanju starijih osoba često prethodila diskriminacija do koje dovode predrasude, stereotipi i ideja o neproduktivnosti starijih, kao i da su oni pasivni primaoci pomoći i teret za društvo. Takođe, starije osobe spadaju među najčešće diskriminisane grupe u Srbiji, a neki od uzroka za to jesu i negativna slika, stereotipi i predrasude o ovoj grupi. Duboko su ukorenjeni stereotipi o neproduktivnosti starijih, stavovi da su oni isklјučivo primaoci pomoći i da uglavnom predstavlјaju teret za okolinu[20]. Stoga, imajući u vidu moć medija da oblikuje svest javnosti u jednom društvu, stvaranje slike o starijim građanima kao osobama koje po pravilu donose iracionalne odluke, zbog čega njihov „upliv na politiku“ predstavlјa problem koji treba rešiti tako što će im se ograničiti biračko pravo, podstiče se dalјa marginalizacija ove društvene grupe.

 

  • Zatim, iako to nije predmet ove pritužbe, Poverenik je analizom teksta „Stari birači“ utvrdio da ovaj tekst sadrži i stavove koji ponižavaju i vređaju građane i na osnovu porodičnog statusa. Naime, u tekstu je navedeno da je „empirijska činjenica da osobe koje imaju decu više vode računa o budućnosti nego one bez dece“, te ide korak dalјe tvrdeći da bi monogamne porodice trebalo da imaju „dodatni broj glasova u zavisnosti od broja dece“. Na ovaj način, pored starijih građana, autor teksta uznemirio je i ponizio osobe koje nemaju decu, ukazujući da je utvrđeno i dokazano da oni manje vode računa o budućnosti nego osobe koje imaju decu, kao i da njihovi glasovi treba da se manje vrednuju na političkim izborima, samo zato što nisu roditelјi. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je pozivanje na navodne empirijske činjenice u ovom smislu nedopustivo, te da je impliciranje da su osobe koje nemaju decu manje vredne i da manje doprinose društvu u suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima u odnosu na porodični status građana, kao i temelјnim vrednostima demokratskog društva.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je nesporno važno da svako ima pravo da iznosi svoje stavove i mišlјenja o određenim društvenim pojavama, međutim, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavlјivanja ideja i stavova, nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva. Drugim rečima, sloboda govora ne sme da se koristi kao izgovor za vređanje i ponižavanje drugih lјudi i stvaranje okruženja u kojem će se oni osećati bezvredno, poniženo i etiketirano.

 

  • Poverenik je cenio navod iz izjašnjenja da objavlјeni tekst u rubrici Forum predstavlјa lični autorski stav I.Ž, koji nije novinar lista „D.“ i da njegovi stavovi ne moraju značiti i stavove redakcije lista „D.“. Međutim, Zakonom o javnom informisanju i medijima propisano je da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadržaj koji uređuje. To faktički znači da je za kompletan sadržaj dnevnog lista „D.”, kao i za sve natpise objavlјene u ovom listu, uklјučujući i autorski stav istraživača I.Ž, isklјučivo odgovoran glavni urednik, pri čemu naročito mora da obrati pažnju na one u kojima se promoviše diskriminatorsko postupanje. Naime, sloboda izražavanja mišlјenja nikada ne sme da se upotreblјava kao izgovor za diskriminaciju, te Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je zakon postavio okvir i definisao granicu između javnog objavlјivanja ideja, informacija i mišlјenja sa jedne strane i uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja sa druge strane.

 

  • Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da je dnevni list „D.” obavlјivanjem teksta I.Ž. „Stari birači”, izvršio akt diskriminacije na osnovu starosnog doba.

 

  • Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da je dnevni list „D.“ do sada bio veoma posvećen promovisanju tolerancije, te da u tom smislu može služiti za primer mnogim medijima u Srbiji. Uveren da je objavlјivanje spornog teksta slučajni propust, Poverenik očekuje da će dnevni list „D.“ i ubuduće, kroz priloge koje objavlјuje, nastaviti da razvija svest o jednakosti i ravnopravnosti, te da će uticati na izmenu obrazaca, običaja i prakse koji uslovalјavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju, dajući time doprinos razvoju demokratskog društva.

 

 

  1. MIŠLjENјE

 

U tekstu „Stari birači“, koji je objavlјen 2. aprila 2017. godine na internet stranici dnevnog lista „D.“, izražene su ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo starijih osoba, čime je stvoreno ponižavajuće i uvredlјivo okruženje. Objavlјivanjem ovog teksta dnevni list „D.“ prekršio je odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje glavnom i odgovornom uredniku dnevnog lista „D.” da:

 

5.1. Objavi izvinjenje starijim osobama u dnevnom listu „D.” u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišlјenja sa preporukom.

 

5.2. Ubuduće ne objavlјuje priloge kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica starije generacije, te da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovlјavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju starijih osoba.

 

Potrebno je da glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „D.” obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „D.” ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[5] Član 46. stav 1. Ustava Republike Srbije

[6] Član 46. stav 2. Ustava Republike Srbije

[7] „Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje

[8] „Službeni glasnik RS”, br. 83/14 i 6/16 – dr. zakon

[9] „Izbori u domaćem i stranom pravu“, priredili doc. Oliver Nikolić, doc. .Vladimir Đurić, Institut  za uporedno pravo, Beograd, 2012. godine

[10] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJ”, broj 7/71)

[11] http://www.venice.coe.int/WebForms/documents/?pdf=CDL-AD(2002)023-e

[12] „Službeni list SCG” – Međunarodni ugovori, br. 9/03, 5/05, 7/05, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 12/10 i 10/15

[13] Hirst v. The United Kingdom, 74025/01, 2005.

[14] Mathieu-Mohin and Clerfayt v. Belgium, 9267/81, 1987.

[15] Shindler v.The United Kingdom, predstavka br. 19840/09, presuda od 7. maja 2013. godine

[16] eng.„pressing social need

[17] Surek v. Turkey, predstavka br. 26682/95, presuda od 8. jula 1999. godine

[18] Leroy v. France, predstavka br. 36109/03, presuda od 2. oktobra 2008. godine

[19] „Dobro čuvana porodična tajna: Zlostavlјanje starijih osoba“ Brankica Janković, Nataša Todorović, Milutin Vračević, Beograd, Crveni krst Srbije, 2015

[20] Redovni godišnji izveštaj  Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2016.godinu, Beograd, 2017. godine, dostupno na http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2017/06/Redovan-godisnji-izvestaj.pdf

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon Pritužba G.D.S. protiv dnevnog lista D. zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba u oblasti javnog informisanjaDownload

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top