07-00-418/2020-02 datum: 12.4.2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA iz Vršca, podnela protiv Doma zdravlja u Vršcu – Služba medicine rada, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. Podnositeljka je u pritužbi, između ostalog, navela da joj je za potrebe upisa u srednju medicinsku školu, smer medicinska sestra – tehničar, bilo neophodno lekarsko uverenje. Dalje je navela, da ima dijabetes „mellitus tip 1“ i da joj je iz razloga koji su u vezi sa njenim zdravstvenim stanjem, izdato lekarsko uverenje u kome je konstatovano „da je spremna za upis u srednju školu, osim medicinske“. U izjašnjenju načelnice Doma zdravlja Vršac – Služba medicine rada, pored ostalog, navedeno je da obolele od šećerne bolesti „iz preventivnih razloga i u cilju očuvanja njihovog zdravlja“, ne bi trebalo školovati za radna mesta koja bi im ugrozila zdravstveno stanje. Takođe istaknuto je da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, propisalo uslove za upis u srednju školu, ali da se ti uslovi razlikuju od tumačenja Ministarstva zdravlja i „struke“ i da u konkretnom slučaju „nije mogla da dozvoli da se upisom u srednju medicinsku školu, zdravstveno stanje AA dovede u pitanje“, zbog čega je donela navedenu odluku. Nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza, utvrđeno je da su Odlukom o upisu učenika u srednju školu za školsku 2020/2021. godinu, uslovi za upis učenika u srednju školu propisani prema smerovima, a ne prema školi, kao i da u konkretnom slučaju dijagnoza dijabetes „mellitus tip1“ ne dovodi u pitanje ispunjenje propisanih zdravstvenih uslova za smer medinska sestra-tehničar, što potvrđuje i činjenica da je podnositeljka pritužbe upisala medicinsku školu i željeni smer. Dalje, na osnovu izvršenog uvida u deo stručne literature koji je kao dokaz dostavljen uz izjašnjenje, a u kojem se govori o profesionalnoj rehabilitaciji osoba obolelih od šećerne bolesti, utvrđeno je da nisu specificirane profesije na koje jeste, ili nije, poželjno usmeravati osobe koje imaju ovu bolest, već da su date uopštene smernice koje se mogu pripisati velikom broju zanimanja. Imajući u vidu da tokom postupka nisu dati jasni razlozi i ponuđeni dokazi iz kojih proizlazi da bi bilo opravdano da se isključi medicinska škola kao mogućnost za dalje obrazovanje AA, Poverenik je dao mišljenje da je u postupku izdavanja lekarskog uverenja, Služba medicine rada Doma zdravlja Vršac, povredila odredbe člana 19. stav 2, a u vezi sa članom 27. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbot toga je načelnici ove službe preporučeno da sa mišljenjem Poverenika upozna sve članove tima koji su angažovani u postupku za izdavanje lekarskih uverenja u toj zdravstvenoj ustanovi, da podnositeljki pritužbe uputi pisano izvinjenje zbog diskriminatornog postupanja prema njoj i da ubuduće u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši propise kojima se zabranjuje diskriminacija.   

1. TOK POSTUPKA

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA, protiv Doma zdravlja u Vršcu – Službe medicine rada, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja.
•     Podnositeljka je u pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navela:

–  da je nameravala da upiše srednju medicinsku školu u Vršcu, smer – medicinska sestra – tehničar i da je jedan od uslova za upis u ovu školu lekarsko uverenje;

–  da je u lekarskom uverenju, koje joj je izdao Dom zdravlja u Vršcu – Služba medicine rada,  30. jula 2020. godine, napisano da je spremna za upis u srednju školu „osim medicinske“, a da je razlog za ovakav „negativan izveštaj“ činjenica da ima dijabetes mellitus tip 1;

–  da smatra da je ovakav zaključak Doma zdravlja „nepravilan“, jer se uslovi za srednju školu propisuju prema smerovima, a ne prema školi, odnosno da zdravstveni uslovi nisu različiti za različite srednje škole, već za različite smerove;

–   da su na internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavljeni uslovi koji moraju biti ispunjeni za upis u srednju školu (u pogledu zdravstvenog stanja), ali da se iz lekarskog uverenja ne može zaključiti koji od tačno propisanih uslova podnositeljka pritužbe ne ispunjava;

– da smatra da „njena zdravstvena tegoba ne dovodi u pitanje upis u srednju medicinsku školu, odnosno smer medicinska sestra – tehničar“, s obzirom da dijabetes mellitus tip 1, ni po propisanim zdravstvenim uslovima, nije razlog da joj se ne izda odgovarajuće uverenje, niti je navedena zdravstvena tegoba „ograničava da na bilo koji način funkcioniše kao i ostali građani“;

– da su i za druge škole, koje prema izveštaju lekara može da upiše, propisani neki od uslova koji se traže za medicinsku sestru – tehničara, pa je „nejasno“ kako može upisati smer u drugoj školi za koji se traže isti uslovi, kao i za onaj koji želi da upiše.

Uz pritužbu je u vidu priloga dostavljeno lekarsko uverenje koje je Martini Borbelj iz Vršca izdao Dom zdravlja u Vršcu – Služba medicine rada.

1.3.   U dopuni pritužbe, podnositeljka je obavestila Poverenika da je lekarsko uverenje za školovanje dobila „na drugom mestu“ i da je sa uspehom upisala srednju medicinsku školu, smer medicinska sestra – tehničar. Takođe, istakla je da ne želi da odustane od pritužbe, jer „ne bi želela da neka mlada osoba koja ima isti problem kao i ona“, dođe u „sličnu situaciju“ zbog koje bi odustala od školovanja.

1.4.    Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka od Dom zdravlja Vršac – Službe medicine rada, zatraženo da se izjasni na navode iz pritužbe.

1.5.   U izjašnjenju načelnice Službe medicine rada – Dom zdravlja Vršac, između ostalog, navedeno je:

–   da se u Dom zdravlja Vršac – Služba medicine rada, 30. jula 2020. godine, na pregled javila AA, radi izdavanja lekarskog uverenja za upis u srednju medicinsku školu, za zanimanje medicinska sestra – tehničar;

–  da se postupak za izdavanje lekarskog uverenja u toj zdravstvenoj ustanovi sprovodi timski, u saradnji sa psihologom, školskim lekarom, oftalmologom, neuropsihijatrom i „drugim konsultantima“;

–   da obolele od šećerne bolesti „iz preventivnih razloga i u cilju očuvanja njihovog zdravlja“, ne bi trebalo školovati za radna mesta koja bi im ugrozila zdravstveno stanje;

–   da radno mesto medicinske sestre – tehničara, podrazumeva rad po stresom, kao što je produženo radno vreme od 12 sati, rad u pratnji bolesnika u sanitetskom vozilu, „tako da je potrebno dobro zdravstveno stanje za rad na tim poslovima“;

–   da je u konkretnom slučaju utvrđeno da je podnositeljka pritužbe obolela od šećerne bolesti „DM tipa 1“ od svojih 20 meseci života, da je na insulinskoj terapiji i da se radi o „ozbiljno oboleloj osobi koju ne treba forsirati“, a sve u cilju očuvanja njenog zdravlja;

–   da se obolelima od ove vrste bolesti preporučuje umerena fizička i psihička aktivnost, bez stresa, a da je AA prilikom razgovora ukazano na njeno zdravstveno stanje, kao i na to „da joj se iz medicinskih razloga ne izdaje uverenje o sposobnosti za upis u srednju medicinsku školu, za zanimanje medicinske sestre“;

–   da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja propisalo uslove za upis u srednju školu, ali da se ti uslovi razlikuju od tumačenja Ministarstva zdravlja i „struke“ i da kao lekarka, specijalizantkinja medicine rada, „nije mogla da dozvoli da se upisom srednju medicinsku školu, zdravstveno stanje Martine Borbelj dovede u pitanje“, zbog čega je donela navedenu odluku.

U prilogu izjašnjenja dostavljen je deo iz stručne literature „Ocenjivanje radne sposobnosti“.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u lekarsko uverenje, utvrđeno je da je ono izdato AA iz Vršca 30. jula 2020. godine, od Dom zdravlja Vršac – Služba medicine rada. Daljim uvidom, utvrđeno je da je u uverenju konstatovano da se izdaje radi upisa u srednju školu, da je u rubrici „ranija oboljenja“ konstatovano da podnositeljka pritužbe boluje od „dijabetes mellitus tip1“ i da je na insulinskoj terapiji. Takođe, utvrđeno je da je u rubrici „zaključak i mišljenje“, u lekarskom uverenju koje je overeno pečatom dr med. BB, konstatovano: „Spremna za upis u srednju školu, osim medicinske“.

2.2. Uvidom u Odluku o upisu učenika u srednju školu za školsku 2020/2021. godinu koju je donelo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, utvrđeno je da su propisani opšti i posebni uslovi za upis. Uvidom u posebne uslove utvrđeno je da su oni propisani za upis u određene obrazovne profile i predviđaju : a) zdravstvene uslove koji proističu iz zahteva rada koji su navedeni u odeljku 8. tog konkursa i b) posebne sposobnosti za upis u škole i odeljenja namenjena učenicima sa posebnim sposobnostima i umetničke škole, odnosno obrazovne profile u oblasti umetnosti. Uvidom u posebne zdravstvene uslove za upis učenika u prvi razred srednje škole koji su propisani u odeljku 8. utvrđeno je da su iskazani u slovnim oznakama, i to za medicinsku sestru – tehničara: a1-a2-a4-b-d1-d2-d3-e-i-m, odnosno a1 – normalan vid na blizinu; a2 – normalan vid na daljinu; a4 – normalan kolorni vid (raspoznavanje osnovnih boja); b – normalan sluh; d1 – normalna funkcija gornjih ekstremiteta; d2 – normalna funkcija donjih ekstremiteta; d3 – normalna funkcija kičmenog stuba; e – normalna funkcija kardiovaskularnog sistema; i – normalna funkcija jetre; m – odsustvo alergijskih manifestacija.

2.3.  Uvidom u deo iz stručne literature „Ocenjivanje radne sposobnosti“, utvrđeno je da su urednici publikacije – Milan Ž. Pavlović i Aleksandar Vidaković. U delu o šećernoj bolesti konstatovano da radna sposobnost bolesnika zavisi od tipa šećerne bolesti, težine bolesti, postojanja komplikacija, karakteristika radnog mesta i životnog doba obolele osobe. Dalje, konstatovano je da pri profesionalnoj orijentaciji obolelih od ove bolesti, obolele ne treba usmeravati na zanimanja gde postoje fizička opterećenja srednjeteškog i teškog stepena, rad na visini, nad vodom, na mestima gde je povećan rizik od povreda na radu, u ekstremnim klimatskim uslovima i na radnim mestima gde bi bili izloženi profesionalnim štetnostima koje deluju toksično na endokrini pankreas. Daljim uvidom utvrđeno je da su navodi da se pogoršanja najčešće javljaju pri infekcijama, povredama, egzacerbacijama hroničnih komplikacija na drugim organima, neregulisanom stanju (hiperglikemija i hipoglikemija) i pri pojavi ketoacidoze. Trajna radna sposobnost limitirana je za sva fizička opterećenja težeg i srednjeg stepena (preko 4 MET-a), za poslove koji se odlikuju postojanjem kraćih perioda (pikova) pojačanog fizičkog rada, za rad u nepovoljnim klimatskim i mikroklimatskim uslovima, posebno u toplim pogonima, za poslove koji se obavljaju sa produženim radnim vremenom u turnusima od 12 do 24 sata, za poslove koji izazivaju stres i zahtevaju veliku odgovornost, noćni rad i za one gde postoji ekspozicija povišenim koncentracijama organskih rastvarača.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[1] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.2.  Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[3], koja u članu 28. propisuje da dete ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da podstiče razvoj različitih oblika srednjeg obrazovanja, uključujući opšte i stručno obrazovanje, koje bi bilo na raspolaganju i dostupno svakom detetu, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Odredbama člana 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja, pa je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu/njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.

Ove odredbe su pojašnjene Opštim komentarom br. 1. iz 2001. godine, u kojem je navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo/njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava. Komitet za prava deteta naveo je da diskriminacija, po bilo kom osnovu, bilo da je otvorena ili skrivena, vređa ljudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili čak uništi sposobnost deteta da ima koristi od mogućnosti koje mu pruža obrazovanje.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[4], koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama člana 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima. Dalje, članom 22. ovog zakona, između ostalog, propisano je da svako dete, odnosno maloletnik, ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi bez obzira na njegova lična svojstva, kao i da je zabranjeno diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema zdravstvenom stanju i da je zabranjeno pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju deteta, odnosno maloletnika. Članom 27. stav 1. propisano je da je zabranjena diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje.

3.5. Zakon o zdravstvenoj zaštiti^[5] u članu 21. propisuje načelo pravičnosti zdravstvene zaštite, koje, između ostalog, podrazumeva zabranu diskriminacije u pružanju zdravstvene zaštite po osnovu vrste bolesti.

3.6. Odredbama člana 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[6] propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle, jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije.

Analiza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7.  Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je prilikom izdavanja lekarskog uverenja za potrebe upisa u srednju školu, Služba medicine rada Dom zdravlja Vršac diskriminisala AA na osnovu njenog ličnog svojstva – zdravstveno stanje.

3.8. Među stranama u postupku nije sporno da AA boluje od dijabetesa „mellitus tip 1“, kao i da joj je za potrebe upisa u srednju medicinsku školu, smer medicinska sestra – tehničar, bilo neophodno lekarsko uverenje. Takođe, nesporno je da je na osnovu lekarskog izveštaja Službe medicine rada Dom zdravlja Vršac, podnositeljki pritužbe onemogućeno da upiše medicinsku školu, kao i da su razlozi za ovakvu odluku u vezi sa njenim zdravstvenim stanjem. Stoga, zadatak Poverenika u konkretnom slučaju bio je da analizira da li su postojali opravdani razlozi za odluku Službe medicine rada, Dom zdravlja Vršac, na osnovu koje je podnositeljka pritužbe „spremna za upis u srednju školu, osim medicinske škole“.

3.9.  Poverenik je najpre analizirao navode iz izjašnjenja načelnice Službe medicine rada Dom zdravlja Vršac, BB, da se obolelima od dijabetesa „mellitus tip1“ preporučuje umerena fizička i psihička aktivnost, bez stresa, da je u konkretnom slučaju reč o „ozbiljno oboleloj osobi“ koja je na insulinskoj terapiji i da je podnositeljki pritužbe ukazano da joj se „iz medicinskih razloga ne izdaje uverenje o sposobnosti za upis u srednju medicinsku školu, za zanimanje medicinske sestre“.

Imajući u vidu navedeno, Poverenik najpre konstatuje da su u skladu sa Odlukom o upisu učenika u srednju školu za školsku 2020/2021. godinu, uslovi za upis učenika u srednju školu propisani prema smerovima, a ne prema školi. Dalje, uvidom u navedenu odluku utvrđeno je da su posebni zdravstveni uslovi za medicinsku sestru – tehničara: a1-a2-a4-b-d1-d2-d3-e-i-m, odnosno a1 – normalan vid na blizinu; a2 – normalan vid na daljinu; a4 – normalan kolorni vid (raspoznavanje osnovnih boja); b – normalan sluh; d1 – normalna funkcija gornjih ekstremiteta; d2 – normalna funkcija donjih ekstremiteta; d3 – normalna funkcija kičmenog stuba; e – normalna funkcija kardiovaskularnog sistema; i – normalna funkcija jetre; m – odsustvo alergijskih manifestacija. S obzirom da u lekarskom uverenju, kao ni u izjašnjenju, nije navedeno da li i koji od napred propisanih zdravstvenih uslova podnositeljka pritužbe ne ispunjava, uvidom u navedenu Odluku može se konstatovati da dijagnoza dijabetes „mellitus tip1“, sama po sebi, ne znači da kandidat ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za smer medinska sestra-tehničar, što potvrđuje i činjenica da je Martina Borbelj upisala željeni smer. Uostalom, čak i da nije ispunila zdravstvene kriterijume propisane Odlukom za jedan obrazovni smer/profil, to ne znači automatski da neispunjavanje uslova za upis na neki drugi smer u istoj školi, odnosno da, kako to proizlazi iz sadržine izjašnjenja, „nije sposobna“ da upiše medicinsku školu. Imajući u vidu da se i za smerove u drugim školama, traže neki od zdravstvenih uslova koji su propisani i za smer medicinska sestra-tehničar, može se konstatovati da Služba medicine rada, Dom zdravlja Vršac, nije ponudila dokaze iz kojih je moguće zaključiti da je postojalo objektivno i razumno opravdanje za zaključak da je podnositeljka pritužbe „sposobna“ da upiše svaku srednju školu, „osim medicinske“.

3.10. Dalje, predmet ocene u konkretnom slučaju bili su i navodi iz izjašnjenja iz kojih proizlazi da se uslovi za upis u srednju školu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja razlikuje od tumačenja Ministarstva zdravlja i „struke“. Naime, na osnovu izvršenog uvida u deo literature koji je dostavljen uz izjašnjenje, nije moguće utvrditi da su ovi navodi osnovani, s obzirom da u delu u kojem se govori o profesionalnoj rehabilitaciji osoba obolelih od šećerne bolesti, nisu specificirane profesije na koje jeste, ili nije, poželjno usmeravati obolele, već su date uopštene smernice koje se mogu pripisati velikom broju zanimanja. Takođe, nejasno šta se podrazumeva pod „dobrim zdravstvenim stanjem“ koje je, kako se to i izjašnjenju navodi, potrebno za radno mesto medicinske sestre tehničara, i na osnovu kojih kriterijuma i propisa se ono procenjuje. S druge strane, ovi navodi mogu biti problematični sa aspekta antidiskriminacionih propisa, jer ostavljaju prostora za zaključak da radni odnos na mesto medicinske sestre – tehničara mogu da zasnuju samo lica koja nemaju zdravstvene poteškoće, odnosno da ukoliko dođe do bilo kakvog oboljenja u toku trajanja radnog odnosa, ta lica više ne bi mogla da obavljaju svoje zanimanje.

3.11. Takođe, Poverenik je imao u vidu da je u izjašnjenju načelnice Službe medicine rada – Dom zdravlja Vršac navedeno da „nije mogla da dozvoli da se upisom u srednju medicinsku školu, zdravstveno stanje AA dovede u pitanje“. S tim u vezi, važno je najpre istaći da je u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjeno otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, kao i da je zabranjeno diskriminisati dete, odnosno maloletnika, kao i druga lica ili grupe lica na osnovu njihovog zdravstvenog stanja. Pored toga, odredbama člana 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle, jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije. Takođe, Kodeksom medicinske etike Lekarske komore Srbije[7] propisano je načelo savesnosti koje je definisano kao dužnost lekara da svoju profesionalnu aktivnost obavlja savesno, po pravilima medicinske struke i sa potrebnom pažnjom, u skladu sa načelima medicinske etike i načelom jednakosti u skladu sa kojim je lekar dužan da lekarsku pomoć pruža svima jednako, bez obzira na vrstu bolesti. Imajući u vidu da tokom postupka nisu dati jasni razlozi i ponuđeni dokazi iz kojih proizlazi da bi se upis u medicinsku školu negativno odrazio na zdravstveno stanje podnositeljke pritužbe, za razliku od upisa u neku drugu srednju školu, Poverenik je stava da je u postupku izdavanja lekarskog uverenja, Dom zdravlja Vršac – Služba medicine rada, neopravdano nepovoljnije postupala prema podnositeljki pritužbe na osnovu njenog zdravstvenog stanja kao ličnog svojstva.

4. MIŠLjENjE

Izdavanjem lekarskog uverenja u kojem je konstatovano da je AA spremna za upis u srednju školu, osim medicinske, Služba medicine rada Doma zdravlja Vršac povredila je odredbe člana 19. stav 2, a u vezi sa članom 27. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

5.PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje načelnici Službe medicine rada  Doma zdravlja Vršac,BB:

• Da sa mišljenjem Poverenika za zaštitu ravnopravnosti upozna sve članove tima koji su angažovani u postupku za izdavanje lekarskih uverenja u toj zdravstvenoj ustanovi;
• Da podnositeljki pritužbe uputi pisano izvinjenje zbog diskriminatornog postupanja prema njoj;
• Da ubuduće u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši propise kojima se zabranjuje diskriminacija.

Potrebno je da načelnica Službe medicine rada Doma zdravlja Vršac, BB, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i dostavi dokaz o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko načelnica Službe medicine rada – Dom zdravlja Vršac, BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[4] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09)

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 25/2019

[6] „Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 –dr.zakon i 10/19

[7] „Službeni glasnik RS“, broj104/16

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

974-20 Pritužba protiv Doma zdravlja zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja