br. 07-00-602/2025-02 datum: 5.11.2025.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto povodom pritužbe A.A. iz B, u ime svoje maloletne ćerke B.B, protiv OŠ „VV“ V, zbog diskriminacije prilikom upisa u školu. U pritužbi je navedeno da im je prilikom upisa deteta u prvi razred saopšteno da dete ne ispunjava uslove za pohađanje celodnevne nastave jer otac nije zaposlen smislu Zakona o radu, odnosno, jer je otac nosilac poljoprivrednog gazdinstva. Dalje je navedeno da su roditelji radno angažovani i da činjenica da je otac poljoprivrednik (nosilac poljoprivrednog gazdinstva) ne znači da ne radi, kao i da smatraju da je njihovo dete diskriminisano jer mu nije omogućeno pohađanje celodnevne nastave. U izjašnjenju direktorke škole je navedeno da su uslovi za upis deteta u odeljenje sa celodnevnom nastavom propisani u Školskom programu i da je radni odnos oba roditelja i drugih članova porodice koji žive sa njima prvi uslov, a da ukoliko bude prekobrojne dece čiji roditelji ispunjavaju ovaj uslov, da će se tada gledati teritorijalna pripadnost. Dalje je navedeno da savremen način života – zaposlenost oba roditelja, radno vreme od 8-16 časova, građenje karijere roditelja u samostalnom biznisu, promena satnice radnog vremena na poslu, rad u smenama, život u zajednici bez baka i deka, sagorevanje roditelja na poslu, zahteva da i škola da svoj doprinos i podršku roditeljima u zbrinjavanju deteta pored obrazovanja i vaspitanja, kao i da se usklađivanjem radnog vremena roditelja i boravka dece bar u prva dva razreda osnovne škole rešava veliki problem. Navedeno je da škola ni u kom slučaju nije onemogućavala, zabranila ili otežala upis u prvi razred bilo kom detetu, već u konkretnom slučaju, nedostaje potvrda o zaposlenju oca deteta koje je upisano u prvi razred. U toku postupka je utvrđeno da je učenica B.B. upisana u 1. razred OŠ „VV“ u V, kao i da nije raspoređena u odeljenje sa celodnevnom nastavom. Dalje je utvrđeno da je OŠ „VV“ V u Školskom programu odredila da je prvi uslov za upis deteta/učenika u oblik obrazovno vaspitnog rada – celodnevna nastava – radni odnos oba roditelja, zatim će se u obzir uzimati mesto prebivališta deteta/učenika i roditelja, kao i život u zajednici sa drugim članovima uže porodice. Takođe, utvrđeno je i da je škola dopisom podnositeljima pritužbe ukazala da je uslov „da svaki roditelj koji je u radnom odnosu koji se definiše Zakonom o radu, omogući da njegovo dete provede u školi više vremena od predviđenog“. U izjašnjenju škole i Školskom programu je navedeno da je cilj formiranja odeljenja sa celodnevnom nastavom podrška roditeljima u zbrinjavanju dece, odnosno čuvanje dece (učenika) dok su roditelji na poslu, usled potrebe da se uskladi satnica radnog vremena roditelja na poslu i boravak dece u školi, odnosno usklađivanje privatnih i poslovnih potreba roditelja. Ograničavanje radnog angažovanja roditelja samo na radni odnos u skladu sa Zakonom o radu isključuje veliki broj zaposlenih i radno angažovanih roditelja, kao što su zanatlije i samostalni preduzetnici, zaposleni angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ugovoru o delu i dr. U toku postupka je utvrđeno da je objektivno opravdano da škola odredi uslove koje je potrebno ispuniti da bi dete bilo raspoređeno u odeljenje sa celodnevnom nastavom u slučajevima kada je interesovanje roditelja veće od kapaciteta škole. Međutim, određivanje uslova da će u odeljenje sa celodnevnom nastavom biti raspoređeno dete čiji su roditelji u radnom odnosu u skladu sa Zakonom o radu neopravdano isključuje veliki broj radno angažovanih roditelja, zbog čega ovaj uslov ne doprinosi ostvarivanju željenog cilja koji je legitiman. Poverenik ukazuje da je odredbama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju  poljoprivredno gazdinstvo definisano kao proizvodna jedinica na kojoj se obavlja poljoprivredna proizvodnja, prerada poljoprivrednih proizvoda, odnosno, obavljaju druge nepoljoprivredne aktivnosti (stari zanati, ruralni turizam i sl.), kao i da je komercijalno poljoprivredno gazdinstvo ono gazdinstvo koje je tržišno usmereno. S tim u vezi, s obzirom na prirodu i obim poslova koje se obavljaju u poljoprivrednom gazdinstvu, usmerenost ka tržištu, kao i da ga zakon prepoznaje kao proizvodnu jedinicu, rad na poslovima poljoprivrednog gazdinstva nisu fakultativni poslovi iako ne podrazumevaju, kako se u izjašnjenju navodi, „striktno radno vreme“, ali svakako podrazumevaju rad koji pretpostavlja odsutnost od kuće. Škola mora imati u vidu i strukturu stanovništva na svojoj teritoriji, odnosno, prostornom području s kojeg se učenici upisuju u školu na osnovu prebivališta, odnosno boravišta. Ukoliko je škola locirana na području grada gde pretežno ili značajno žive stanovnici koji se bave poljoprivredom, potrebno je imati u vidu i ovu kategoriju radnog angažovanja roditelja i omogućiti da im škola pruža podršku na isti način kao i drugim roditeljima, odnosno ne isključivati ih propisivanjem kriterijuma koji se odnose isključivo na roditelje koji su u radnom odnosu. Poverenik je doneo mišljenje da je OŠ „VV“ V primenom pravila da je uslov za raspoređivanje deteta u odeljenje sa celodnevnom nastavom da su roditelji deteta u radnom odnosu samo u skladu sa Zakonom o radu, stavila u nepovoljniji položaj učenicu B. B, čime je povredila odredbe člana 22. stav 2 Zakona o zabrani diskriminacije. Školi je data preporuka da preduzme mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti u cilju izmene uslova da se pod radnim angažovanjem roditelja uzima u obzir samo radni odnos u skladu sa Zakonom o radu (radni odnos na određeno i neodređeno vreme) dok se drugi oblici radnog angažovanja koji takođe podrazumevaju potrebu usklađivanja rada i roditeljstva ne uvažavaju, kao i da  u dogovoru sa roditeljima učenice B. B. i stručnom službom škole, a u najboljem interesu učenice, sagleda mogućnost pohađanja celodnevne nastave učenice od sledeće školske godine ili ranije ukoliko je to moguće.

1. TOK POSTUPKA

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratili su se pritužbom A.A. iz V, u ime svoje maloletne ćerke B.B, protiv OŠ „VV“ V, zbog diskriminacije prilikom upisa u školu.
• U pritužbi i dopuni pritužbe je, između ostalog, navedeno:

• da maloletna BB u septembru 2025. godine polazi u prvi razred i da porodica živi preko puta OŠ „VV“ u V koju pohađa i starija sestra;
• da su roditelji svakodnevno radno angažovani, majka je u radnom odnosu, a otac je nosilac poljoprivrednog gazdinstva;
• da OŠ „VV“ nema produženi boravak već je organizovana celodnevna nastava u pojedinim odeljenjima, kao i da potrebe celodnevne nastave prevazilaze kapacitete škole;
• da je prilikom upisa učenice u školu, direktorka tražila dokaze o zaposlenju roditelja, a potom je 30. juna 2025. godine telefonskim putem obavestila baku učenice BB, da dete ne može da pohađa celodnevnu nastavu zbog toga što otac kao „nosilac poljoprivrednog gazdinstva nije zaposlen“;
• da su tražili obrazloženu odluku, ali su umesto toga dobili dopis u kome se navodi da odluka o tome ko će pohađati celodnevnu nastavu nije doneta, iako su od drugih roditelja saznali da su obavešteni telefonskim putem da su im deca primljena u odeljenje sa celodnevnom nastavom, a nekima je rečeno da su primljena iako nisu sa teritorije škole;
• u odgovoru od 21. jula 2025. godine saopšteno im je da dete ne ispunjava uslove za pohađanje celodnevne nastave jer otac nije zaposlen u smislu Zakona o radu i citirane su odredbe školskog programa;
• da je devojčica BB. zabrinuta i tužna i ne razume zašto će morati da pohađa drugu školu koja organizuje produženi boravak, pogotovo jer starija sestra i drugarica pohađaju školu koja je preko puta kuće. To joj sve izaziva veliku patnju i osećaj izopštenosti čije posledice mogu biti teške i dugoročne;
• da su roditelji radno angažovani i da činjenica da je otac poljoprivrednik ne znači da ne radi;
• da su u odeljenje sa celodnevnom nastavom primljena dece sa teritorije drugih škola kako bi se povećala popularnost škole;
• da smatraju da je njihovo dete diskriminisano jer mu nije omogućeno pohađanje celodnevne nastave zbog profesije i društvenog položaja roditelja.
  • Uz pritužbu su dostavljeni: 1) Zahtev za dostavljanje informacija od 2. jula 2025. godine; 2) odgovor škole na Zahtev za dostavljanje informacija broj III-34-1/25 od 7. jula 2025. godine; 3) Urgencija na zahtev od 2. jula 2025. godine; 4) Odgovor na Urgenciju na zahtev za dostavljanje informacija broj III-34-2/25 od 21. jula 2025. godine; 5) ugovor o radu; 6) potvrda o statusu u Registru poljoprivrednih gazdinstava 7) izvodi iz Matične knjige rođenih i fotokopije ličnih karti.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje OŠ „VV“ V.
  • U izjašnjenju direktorke OŠ „VV“ V je, između ostalog, navedeno:
• da je škola postupala u skladu sa svim pozitivno-pravnim propisima, kao i u skladu sa najboljim interesom obrazovanja i vaspitanja sve dece u ustanovi;
• akt u kojem su propisani uslovi/kriterijumi za upis deteta u odeljenje sa celodnevnom nastavom je Školski program OŠ „VV“ V koji se donosi sa rokom važenja od četiri godine, te je pretrpeo izmene i dopune pred svaku školsku godinu i jednu vanrednu dopunu. U delu koji se odnosi na produženi boravak su izmenom i dopunom iz 2023. godine naveli da će se sve odredbe primenjivati i na obrazovno-vaspitni oblik celodnevnu nastavu. Takođe, postoje navodi i u Elaboratu o celodnevnoj nastavi čiji deo, izvod, dostavljaju u prilogu izjašnjenja;
• da je u navedenom aktu kao uslov naveden „radni odnos“;
• broj roditelja koji je prilikom testiranja predškolaca za upis u prvi razred izrazio želju da dete pohađa poseban obrazovno-vaspitni oblik, celodnevnu nastavu je 37, dok je najracionalnije da to odeljenje ima 25 učenika;
• da osnovne škole nemaju teritoriju kao striktne granice sa kojih određeno dete može, sme ili mora da se upiše. Samom izjavom roditelja upućenom direktoru škole dete stiče pravo da pohađa školu bez obzira na to gde je prebivalište deteta i sedište škole;
• da savremen način života današnje porodice – zaposlenost oba roditelja, radno vreme od 8-16 časova, građenje karijere roditelja u samostalnom biznisu, promena satnice radnog vremena na poslu, rad u smenama, život u zajednici bez baka i deka, sagorevanje roditelja na poslu, prosto zahteva da i škola da svoj doprinos i podršku roditeljima u zbrinjavanju deteta pored obrazovanja i vaspitanja;
• da prva otežavajuća okolnost jeste usklađenost satnica radnog vremena roditelja i boravka dece u školi i da kada dete krene u školu roditelji nemaju kome da ostave decu na čuvanje dok se ne vrate s posla. Usklađivanjem radnog vremena roditelja i boravka dece bar u prva dva razreda osnovne škole rešava se veliki problem;
• OŠ „VV“ V je prva i jedina škola sa celodnevnom nastavom u V i smatraju da formiranje jednog odeljenja prvog razreda sa ovim oblikom rada može pomoći još boljem uvidu o potrebi i prednostima celodnevne nastave;
• da Savet roditelja podnosi inicijativu Nastavničkom veću, koje uz saglasnost, dostavlja inicijativu Školskom odboru. Školski odbor nakon razmatranja inicijative, donosi odluku i uz elaborat i drugu dokumentaciju je dostavlja nadležnoj Školskoj upravi, a ona po daljoj proceduru Ministarstvu prosvete. Saglasnost ministarstva, prema dosadašnjem iskustvu, najčešće dolazi pred kraj avgusta, odnosno pred sam početak nove školski godine. Paralelno sa navedenom administrativnom procedurom teče i pedagoška, koja podrazumeva testiranje predškolske dece i mala anketa o želji i potrebi deteta za produženim boravkom ili celodnevnom nastavom kao dopunskim oblicima obrazovno vaspitnog rada;
• u skladu sa Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i grupa i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2025/2026. godinu, Ministarstvo prosvete do 5. avgusta prikuplja zahteve škola za otvaranje odeljenja celodnevne nastave, a tek nakon razmatranja može dati saglasnost;
• da nije doneta nikakva odluka u vezi sa celodnevnom nastavom niti rasporedom budućih prvaka u odeljenja. U telefonskom razgovoru je „samo dat usmeni predlog komisije koja je razmatrala potencijalni upis prvaka u školsku 2025/2026. godinu“;
• potrebe za celodnevnom nastavom prelaze kapacitete škole, prvenstveno prostorne koje je vrlo teško menjati. Pri rasporedu učenika u prvi razred prema odeljenjima se mora voditi računa i o njihovom obrazovanju, vaspitanju i celokupnom razvoju do 8. razreda, ali i o konsekvencama po školu, kadrovskim i prostornim. Tu leži razlog odluke da bez obzira na 37 prijavljene dece za oblik obrazovno vaspitnog rada – celodnevna nastava, odeljenje u školi bude do 25 učenika;
• svim roditeljima je predočeno da je radni odnos oba roditelja i drugih članova porodice koji žive sa njima prvi uslov, a da ukoliko bude prekobrojne dece čiji roditelji ispunjavaju ovaj uslov, da će se tada gledati teritorijalna pripadnost itd;
• da je po Stručnom uputstvu dovoljan broj za formiranje odeljenja celodnevne nastave 23 učenika i da se osim prostornog uslova mora voditi računa i o broju učenika u ostala dva odeljenja prvog razreda. Ukupno je upisano 67 prvaka, od toga dva deteta idu u istureno odeljenje, i potrebno je rasporediti podjednak broj učenika u sva tri odeljenja, te je škola odlučila da u odeljenju po celodnevnoj nastavi bude 25 učenika, a u ostala dva po 20 učenika. Takođe, veoma je važno, između ostalog i zbog organizovanja nastave u drugom ciklusu obrazovanja, da odeljenje nema manji broj učenika od 20;
• kriterijumi su postavljeni u vezi sa produženim boravkom juna 2022. godine za školsku 2022/2023. godinu u opštem aktu škole i tada je bilo potrebno načiniti razliku između „nasušne potrebe roditelja koji su u radnom odnosu i imaju striktno radno vreme i onih kojima je produženi boravak dece u školi jedna vrsta olakšavajuće okolnosti“;
• „U prilog tome ide i činjenica da radni odnos podrazumeva striktno radno vreme koje najčešće traje osam ili 12 sati kontinuiranog rada. Svaki drugi oblik obavljanja neke delatnosti, npr. nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva jeste fizičko lice – poljoprivrednik i preduzetnik koji obavlja poljoprivrednu proizvodnju, odnosno obavlja preradu poljoprivrednih proizvoda, odnosno obavlja druge nepoljoprivredne aktivnosti (ruralni turizam, stari zanati, i sl.) i koji je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava ne podrazumeva striktno određeno vreme u kom će taj roditelj biti onemogućen da provode vreme sa detetom/učenikom. Bar tako ne predviđaju propisi i regulative.“;
• da škola ni u kom slučaju nije onemogućavala, zabranila ili otežala upis u prvi razred bilo kom detetu, već u konkretnom slučaju, nedostaje potvrde o zaposlenju oca deteta koje je upisano u prvi razred.
  • U prilogu izjašnjenja dostavljeni su sledeći dokumenti 1) Odluka Školskog odbora broj I-193-6/22 od 30. juna 2022. godine; 2) izvod iz Školskog programa za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja OŠ „VV“ V za period od školske 2022/2023. godine do školske 2025/2026. godine broj I-198/22 od 30. juna 2022. godine; 3) izvod iz Elaborata celodnevne nastave u prvom razredu u OŠ „VV“ u V za školsku 2025/2026. godinu broj I-147-1/25 od 11. jula 2025. godine;
  • Dopisom od 2. septembra 2025. godine podnositelji pritužbe dostavili su elektronski dopis u kojem navode da njihova ćerka, BB, prilikom prijema đaka prvaka u školu, nije primljena u odeljenje celodnevne nastave za koje je prijavljena, kao i da do 1. septembra 2025. godine nisu dobili od škole nikakvu odluku da li će dete biti primljeno u odeljenje sa celodnevnom nastavom i da posledice menjanja škole u ovako osetljivom periodu mogu biti jako teške.

2. ČINjENIČNO STANjE

• U odgovoru na Urgenciju na zahtev za dostavljanje informacija broj III-34-2/25 od 21. jula 2025. godine, između ostalog je navedeno da Školski program definiše uslov da se dete upiše u odeljenje po celodnevnoj nastavi koji podnositelji pritužbe ne ispunjavaju, a koji je naknadnom izmenom školskog programa preslikane i na celodnevnu nastavu, „da roditelji i članovi porodice koji žive na istoj adresi budu u radnom odnosu kako bi dete bilo u potrebi za produženim boravkom“. Dalje je navedeno da „nije u opšte cilj ovoga diskriminacija bilo kog roditelja koji se bavi bilo kojim zanimanjem, naprotiv. Cilj je da svaki roditelj koji je u radnom odnosu koji se definiše Zakonom o radu, omogući da njegovo dete provede u školi duže vreme od predviđenog, dok se u vašem slučaju priložena, potvrda o aktivnom statusu Poljoprivrednog gazdinstva uređuje Zakonom o poljoprivredi (…) dakle nije stvar u diskriminaciji, već o faktičkom stanju postojanja radnog odnosa ili ne.“
• Uvidom u izvod iz Školskog programa za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja OŠ „VV“ V za period od školske 2022/2023. godine do školske 2025/2026. godine broj I-198/22 od 30. juna 2022. godine, utvrđeno je da u delu 12.10. Program rada produženog boravka navedeno sledeće: škola organizuje rad Produženog boravka za učenike I i II razreda, ukupno 25 učenika koristi uslugu produženog boravka. Boravak počinje sa radom u 7 sati i završava se dok svi roditelji ne dođu po svoju decu (16 časova). Prvi uslov za upis deteta/učenika u ovaj oblik obrazovno vaspitnog rada je radni odnos oba roditelja. Nakon iscrpljenog ovog uslova u obzir će se uzimati mesto prebivališta deteta/učenika i roditelja, kao i život u zajednici sa drugim članovima uže porodice.
• U izvodu iz Elaborata celodnevne nastave u prvom razredu u OŠ „VV“ u V za školsku 2025/2026. godinu broj I-147-1/25 od 11. jula 2025. godine, pod naslovom Zašto celodnevna nastava? Navedeno je: „Savremen način života današnjih porodica – zaposlenost oba roditelja, građenje karijere roditelja u samostalnom biznisu, promena satnice radnog vremena na poslu, rad u smenama, život u zajednici bez baka i deka, sagorevanje roditelja na poslu, prosto zahteva da i škola da svoj doprinos i podršku roditeljima u zbrinjavanju deteta pored obrazovanja i vaspitanja kako je to do sada činila i čini. Prva otežavajuća stvar trenutno jeste usklađenost satnice radnog vremena na poslu roditelja i boravka dece u školi. Godinama se suočavamo sa tom problematikom da kada dete krene u školu roditelji nemaju kome da ostave decu na čuvanje dok se ne vrate s posla. Usklađivanjem radnog vremena poslova roditelja i boravka dece bar u prva dva razreda osnovne škole, mi rešavamo veliki postojeći problem u društvu i činimo humane stvari za očuvanje stabilne i zdrave porodice.“ Pod naslovom Specifičnosti celodnevne nastave je, između ostalog, navedeno da učenici „borave u školi duže, od 8 do 16 časova“.
• Uvidom u potvrdu o statusu u Registru poljoprivrednih gazdinstava Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, broj … od 11. jula 2025. godine, utvrđeno je da je AA nosilac poljoprivrednog gazdinstva koje je u Registar upisano kao komercijalno i da se nalazi u aktivnom statusu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, razmatrao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dostavljene priloga, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
• Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u odredbama člana 2. propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 7. propisano je da posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog ličnog svojstva, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Odredbama člana 22. zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema zdravstvenom stanju, invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, polnim karakteristikama, etničkom poreklu, nacionalnoj pripadnosti, bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice.
• Odredbom člana 110. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[3] u ustanovi obrazovanja su zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.
• Odredbama člana 36. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju^[4] propisano je da škola može da organizuje celodnevnu nastavu i produženi boravak kao posebne oblike obrazovno-vaspitnog rada, uz saglasnost Ministarstva. U okviru celodnevne nastave i produženog boravka obezbeđuju se igra, kulturno-umetničke, sportske aktivnosti, učenje, izrada domaćih zadataka i izvršavanje drugih obaveza učenika u bezbednom okruženju pod nadzorom nastavnika. Bliže uslove organizovanja celodnevne nastave i produženog boravaka propisuje ministar.
• Zakon o radu[5] uređuje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada. Ovaj zakon propisuje da se radni odnos zasniva ugovorom o radu (član 30) i da se radni odnos može zaključiti na neodređeno ili određeno vreme (član 31). Dalje, zakonom su uređeni i oblici rada van radnog odnosa, kao što su privremeni i povremeni poslovi i ugovor o delu. Odredbama člana 50 ovog zakona radno vreme definiše se kao vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom. Iako po pravilu zaposleni provodi radno vreme u prostorijama poslodavca, Zakon o radu dozvoljava i mogućnost da zaposleni jedan period u okviru ugovorenog radnog vremena poslove obavlja od kuće. U skladu sa zakonom, radno vreme može biti puno radno vreme, nepuno radno vreme i skraćeno radno vreme.
• Pravilnikom o bližim uslovima organizovanja celodnevne nastave i produženog boravka^[6] utvrđuju se bliži uslovi za organizovanje celodnevne nastave i produženog boravka i to: organizacija obrazovno-vaspitnog rada, vreme ostvarivanja, način ostvarivanja, mesto ostvarivanja i uslovi i postupak za formiranje grupa i odeljenja produženog boravka i celodnevne nastave. Osnovna škola, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, organizuje produženi boravak i celodnevnu nastavu kao posebne oblike obrazovno-vaspitnog rada, radi ostvarivanja određenih socijalno-pedagoških ciljeva i zadataka (član 1.). Odredbama člana 3 propisano je da produženi boravak i celodnevna nastava može da se organizuje u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Obuhvat učenika u produženom boravku i celodnevnoj nastavi usklađuje se sa iskazanim potrebama roditelja, odnosno staratelja i mogućnostima škole.

Stručno uputstvo o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2025/2026. godinu^[7] propisuje da otvaranje novog odeljenja celodnevne nastave i nove grupe produženog boravka za učenike prvog i drugog razreda osnovne škole u školskoj 2025/2026. godini, može se vršiti samo uz saglasnost Ministarstva. Krajnji rok za podnošenje zahteva škole za novo odeljenje celodnevne nastave/novu grupu produženog boravka nadležnoj školskoj upravi je 5. avgust 2025. godine. Za dobijanje saglasnosti za otvaranje novog odeljenja celodnevne nastave i nove grupe produženog boravka, u školskoj 2025/2026. godini, osnovna škola podnosi zahtev nadležnoj školskoj upravi Ministarstva, uz koji prilaže sledeća dokumenta: inicijativu saveta roditelja; saglasnost nastavničkog veća; odluku školskog odbora i elaborat o obrazovno-vaspitnom radu celodnevne nastave, odnosno produženog boravka.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju je da utvrdi da li je OŠ „VV“ V primenom opšteg pravila da je uslov za raspoređivanje deteta u odeljenje sa celodnevnom nastavom da su roditelji deteta u radnom odnosu, stavila u nepovoljniji položaj učenicu BB.
• Među stranama je nesporno: 1) da je učenica BB. u OŠ „VV“ u V nije raspoređena u odeljenje sa celodnevnom nastavom; 2) da je otac učenice nosilac poljoprivrednog gazdinstva upisanog kao komercijalno gazdinstvo i 3) da je osnovni uslov da je dete u potrebi za celodnevnom nastavom da roditelji i članovi domaćinstva budu u radnom odnosu.
• Za razmatranje ovog predmeta važno je ukazati na odredbu člana 22. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je propisano da je zabranjeno diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema zdravstvenom stanju, invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, polnim karakteristikama, etničkom poreklu, nacionalnoj pripadnosti, bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice.
• Pravilnikom o bližim uslovima organizovanja celodnevne nastave i produženog boravka utvrđeni su uslovi koje mora da ispuni ustanova kako bi dobila saglasnost Ministarstva prosvete za formiranje odeljenja celodnevne nastave, ali ne i uslovi koje treba da ispune učenici odnosno roditelji kako bi učenik bio raspoređen u ovakvo odeljenje. Pravilnikom je uređeno i da se obuhvat učenika usklađuje sa iskazanim potrebama roditelja i mogućnostima škole. S obzirom da izražene potrebe roditelja prevazilaze kapacitete škole, potpuno je opravdano da škola propiše kriterijume na osnovu kojih će se napraviti lista ograničenog broja učenika za odeljenje sa celodnevnom nastavom.
• S tim u vezi, OŠ „VV“ V je u Školskom programu za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja OŠ „VV“ V za period od školske 2022/2023. godine do školske 2025/2026. godine odredila da je prvi uslov za upis deteta/učenika u oblik obrazovno vaspitnog rada – celodnevna nastava – radni odnos oba roditelja, zatim će se u obzir uzimati mesto prebivališta deteta/učenika i roditelja, kao i život u zajednici sa drugim članovima uže porodice.
• Pre analize opravdanosti navedenih kriterijuma, potrebno je sagledati koji cilj se želi postići formiranjem odeljenja sa celodnevnom nastavom. U odgovoru direktorke škole podnositeljki pritužbe od 7. jula 2025. godine i u izvodu iz Elaborata celodnevne nastave koji je dostavljen Ministarstvu prosvete uz zahtev za saglasnost, cilj je podrška roditeljima u zbrinjavanju dece, odnosno čuvanje dece (učenika) dok se roditelji ne vrate s posla, usled potrebe da se uskladi satnica radnog vremena na poslu roditelja i boravak dece u školi. Cilj je u potpunosti opravdan navodima da savremeni način života „današnjih porodica – zaposlenost oba roditelja, građenje karijere roditelja u samostalnom biznisu, promena satnice radnog vremena na poslu, rad u smenama, život u zajednici bez baka i deka, sagorevanje roditelja na poslu“ zahteva da škola podrži roditelje u zbrinjavanju deteta jer kada dete krene u školu roditelji nemaju kome da ostave decu na čuvanje dok se ne vrate s posla. Pohvalno je što je škola preduzela aktivnosti u tom cilju pravilno sagledavajući probleme usklađivanja rada i roditeljstva u uslovima stanja u oblasti rada i zapošljavanja. naime, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da škola može da organizuje produženi boravak i/ili celodnevnu nastavu, ne i da je obavezna da to uradi. Organizovanje ovih oblika obrazovno-vaspitnog rada zavisiće od mogućnosti ustanove da ispunjenjem propisanih uslova dobije saglasnost Ministarstva prosvete. S tim u vezi, ne može se zaključiti da je učeniku koji nije raspoređen u odeljenje sa celodnevnom nastavom kao oblikom rada uskraćeno neko zagarantovano pravo. Ipak, nesporno je da, u skladu sa antidiskriminacionim propisima, odabir učenika koji će biti raspoređeni u konkretno odeljenje mora biti sprovedeno na osnovu objektivnih i ravnopravnih uslova.
• U odgovoru škole od 7. jula 2025. godine navedeno je i da je „cilj da svaki roditelj koji je u radnom odnosu koji se definiše Zakonom o radu, omogući da njegovo dete provede u školi duže vreme od predviđenog“. Ukoliko je cilj da se podrže roditelji kojima je usled radnog angažovanja i nedostatka podrške drugih članova porodice, potrebno da deca ostaju duže u školi, do kraja radnog vremena, postavlja se pitanje opravdanosti da ovu mogućnost koriste samo roditelji koji su u radnom odnosu (zaposleni na određeno i neodređeno vreme) a ne i oni koji su radno angažovani na neki drugi način koji propisi predviđaju kao mogući vid radnog angažovanja. Ograničavanje radnog angažovanja samo na radni odnos u skladu sa Zakonom o radu isključuje veliki broj zaposlenih i radno angažovanih roditelja, kao što su zanatlije i samostalni preduzetnici, zaposleni angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ugovoru o delu, stažisti i sl.
• Nesporno je da je cilj pri propisivanju uslova „da su roditelji u radnom odnosu“ da se omogući roditeljima koji su radno angažovani da poštuju svoje radne obaveze, a pre svega one koje se odnose na poštovanje radnog vremena. U izjašnjenju škole je navedeno da je potrebno načiniti razliku između „potrebe roditelja koji su u radnom odnosu i imaju striktno radno vreme“ i roditelja kojima je „boravak dece u školi jedna vrsta olakšavajuće okolnosti“, kao i da „radni odnos podrazumeva striktno radno vreme koje najčešće traje osam ili 12 sati kontinuiranog rada“. Zakon o radu definiše radno vreme kao vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom. Međutim, potreba usklađivanja poslovnog i privatnog života, odnosno poštovanje radnog vremena i, pre svega radnih obaveza, imaju svi radno angažovani roditelji, bez obzira na pravni oblik radnog angažovanja (radni odnos, ugovor o radu van radnog odnosa, samostalni preduzetnici, poljoprivrednici, i dr.). Čak i okolnost da roditelj radi od kuće, ne znači i da je u mogućnosti da određen period dana kada se dete vrati iz škole, može da prekine posao i posveti se detetu.
• Poverenik ukazuje da je odredbama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju[8] poljoprivredno gazdinstvo definisano kao proizvodna jedinica na kojoj se obavlja poljoprivredna proizvodnja, prerada poljoprivrednih proizvoda, odnosno, obavljaju druge nepoljoprivredne aktivnosti (stari zanati, ruralni turizam i sl.) (član 2.), kao i da je komercijalno poljoprivredno gazdinstvo ono gazdinstvo koje je tržišno usmereno (član 16). S tim u vezi, s obzirom na prirodu i obim poslova koje se obavljaju u poljoprivrednom gazdinstvu, usmerenost ka tržištu, kao i da ga zakon prepoznaje kao proizvodnu jedinicu, rad na poslovima poljoprivrednog gazdinstva nisu fakultativni poslovi iako ne podrazumevaju, kako se u izjašnjenju navodi, „striktno radno vreme“, ali svakako podrazumevaju rad koji pretpostavlja odsutnost od kuće. Škola mora imati u vidu i strukturu stanovništva na svojoj teritoriji, odnosno, prostornom području s kojeg se učenici upisuju u školu na osnovu prebivališta, odnosno boravišta. Ukoliko je škola locirana na području grada gde pretežno ili značajno žive stanovnici koji se bave poljoprivredom, potrebno je imati u vidu i ovu kategoriju radnog angažovanja roditelja i omogućiti da im škola pruža podršku na isti način kao i drugim roditeljima, odnosno ne isključivati ih propisivanjem kriterijuma koji se odnose isključivo na roditelje koji su u radnom odnosu.
• S obzirom na sve navedeno, objektivno je opravdano da škola odredi kriterijume/uslove koje je potrebno ispuniti da bi dete bilo raspoređeno u odeljenje sa celodnevnom nastavom u slučajevima kada je interesovanje roditelja veće od kapaciteta škole. Međutim kada se sagleda okolnost da je ovako definisanim uslovom (roditelji koji su u radnom odnosu) neopravdano isključen veliki broj radno angažovanih roditelja čiji rad nije regulisan kao radni odnos u skladu sa Zakonom o radu, nesporno je da se tako postavljen uslov nije primeren i da se ne postiže željeni cilj. Potrebno je da škola sagleda druge kriterijume koji bi na pravični način doprineli ostvarivanju cilja da se u odeljenje sa celodnevnom nastavom rasporede deca/učenici čiji roditelji zaista imaju potrebu za podrškom u zbrinjavanju deteta i usklađenosti poslovnog i profesionalnog života koju ne mogu da dobiju na drugi način ili od drugih subjekata (članova domaćinstva, šire porodice) osim od škole.
• Povodom navoda pritužbe da škola nije donela odluku kojom se učenica BB ne raspoređuje, odnosno, odluku kojom su učenici raspoređeni u odeljenje sa celodnevnom nastavom, Poverenik ukazuje da ocena da li je škola bila u obavezi da donese odluku ovim povodom nije u nadležnosti Poverenika, zbog čega ovi navodi nisu analizirani. Povodom eventualnog propuštanja škole da donese navedenu odluku, podnositelji pritužbe se mogu obratiti prosvetnoj inspekciji, odnosno gradskom inspektoru Grada Novog Sada, a nakon toga, ukoliko nisu zadovoljni odgovorom mogu se obratiti predstavkom Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Sektor za obrazovanje, Odeljenje za inspekcijski nadzor u oblasti obrazovanja.

4. MIŠLjENjE

OŠ „VV“ V je primenom uslova za raspoređivanje deteta u odeljenje sa celodnevnom nastavom da su roditelji deteta u radnom odnosu u skladu sa Zakonom o radu, stavila u nepovoljniji položaj učenicu BB. čime je povredila odredbe čl. 7. i 22. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje OŠ „VV“ V preporuku:

5.1. Da preduzme mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti u cilju izmene uslova da se pod radnim angažovanjem roditelja uzima u obzir samo radni odnos u skladu sa Zakonom o radu (radni odnos na određeno i neodređeno vreme) dok se drugi oblici radnog angažovanja koji takođe podrazumevaju potrebu usklađivanja rada i roditeljstva ne uvažavaju.

5.2. Da u dogovoru sa roditeljima učenice BB. i stručnom službom škole, a u najboljem interesu učenice, sagleda mogućnost pohađanja celodnevne nastave učenice od sledeće školske godine ili ranije ukoliko je to moguće.

Potrebno je da OŠ „VV“ V obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim aktivnostima na sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko OŠ „VV“ V ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/2021

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 98/2006 i 115/2021

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 (dr. zakon), 27/2018 (dr. zakon), 10/2019, 6/2020, 129/2021, 92/2023 i 19/2025

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 55/2013, 101/2017, 27/2018 (dr. zakon), 10/2019, 129/2021, 129/2021 (dr. zakon), 92/2023 i 19/2025.

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje

[6] „Službeni glasnik RS“, broj 77/2014

[7] Stručno uputstvo Ministarstva prosvete, br. 601-00-16/2025-14 od 30. juna 2025. godine

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 41/2009, 10/2013 (dr. zakon), 101/2016, 67/2021 (dr. zakon),  114/2021 i 19/2025

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

923-25 Pritužba protiv škole zbog kriterijuma za pohađanje celodnevne nastave