801-19 Utvrđena diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

br. 07-00-343/2019-02 datum: 12.8.2019.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe Udruženja AA i BB protiv Ministarstva zdravlja i ministra zdravlja zbog odredbi Pravilnika o bližim uslovima, kriterijumima i načinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih ćelija i embriona. U pritužbama se navodi da su u članu 4. stav 2. ovog pravilnika propisani razlozi zbog kojih neko lice ne može biti davalac reproduktivnih ćelija i embriona, dok je tačkom 3. propisano da davalac ne može biti lice sa anamnezom homoseksualnih odnosa u poslednjih pet godina. Podnosioci pritižbi navode da pojam „anamneza homosekusalnih odnosa“ implicira da je homoseksualnost bolest. Pored toga, ističu da su u članu 2. ovog Pravilnika definisani osnovni kriterijumi za izbor reproduktivnih ćelija i embriona, te je između ostalog navedeno da je neophodno i da lice koje je potencijalni davalac ne sme imati analne odnose. Podnosioci pritužbi smatraju da je sa aspekta medicinske struke neopravdano isključen svaki vid homoseksualnih odnosa, odnosno odnosa između dve istopolne osobe, koji nije nužno medicinski ugrožavajući ništa više od seksualnog odnosa između dve osobe suprotnog pola. U skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputio je zahtev za izjašnjenje ministru zdravlja, ali do okončanja postupka ovo ministarstvo se nije izjasnilo na navode pritužbi. S obzirom da Ministarstvo zdravlja nije dostavilo izjašnjenje, Poverenik je odlučivao na osnovu raspoloživih činjenica i dokaza. U toku postupka, Poverenik je analizirao oredbu člana 4. stav 2. tačka 3. Pravilnika, kojom je propisano da davalac reproduktivnih ćelija, odnosno embriona ne može biti lice sa anamnezom homoseksualnih odnosa u poslednjih pet godina. S tim u vezi, Poverenik je najpre imao u vidu da se anamneza definiše kao postupak prikupljanja svih podataka bitnih za uspostavljanje dijagnoze i utvrđivanja prirode bolesti – metodom razgovora, odnosno da ona predstavlja deo postupka za utvrđivanje bolesti. Utvrđeno je, takođe da se navedena odredba nalazi u delu koji u ostalim tačkama (1, 2, 4. i 5.) ovog člana propisue bolesti/dijagnoze koje isključuju mogućnost da osoba bude potencijalni davalac ukoliko ima ove bolesti/dijagnoze. Imajući u vidu navedeno, proizlazi da je homoseksualni odnos stavljen u kontekst bolesti, iako je Svetska zdravstvena organizacija 1990. godine izvršila Reviziju Međunarodne klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema (MKB-10) i uklonila homoseksualnost sa liste bolesti. Pored toga, kako anamneza podrazumeva razgovor kroz postavljanje pitanja da bi se prikupile relevantne informacije od pacijenta, a u cilju postavljanja pravilne dijagnoze, nesporno je da će u konkretnom slučaju zdravstveni radnik postavljati pitanja potencijalnim davaocima reproduktivnih ćelija, odnosno embriona da li su imali homoseksualne odnose u poslednjih pet godina, na koji način će indirektno biti pozvani da se izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, što je suprotno članu 21. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Sa druge strane, u situaciji kada se osobe/potencijalni davaoci reproduktivnih ćelija, odnosno embriona, prilikom razgovora sa zdravstvenim radnikom izjasne da imaju homoseksualne odnose njima će, prema članu 4. stav 2. tačka 3. Pravilnika biti uskraćeno pravo da budu davaoci reproduktivnih ćelija, odnosno embriona. Na ovaj način se Pravilnikom uskraćuje pravo na doniranje reproduktivnih ćelija, odnosno embriona čitavoj jednoj grupi lica, umesto da se eventualno isključujući uslovi odnose na određena rizična ponašanja.

S tim u vezi, propisivanje navedenog uslova iz člana 4. stav 2. tačka 3. Pravilnika predstavlja povredu člana 6. i 21. Zakona o zabrani diskrominacije. Pored toga, Poverenik je cenio i odredbu člana 4. stav. 2. tačka 3. u vezi sa članom 2. stav 2. tačka 4. Pravilnika. Naime, u članu 2. stav 2. propisano je da je osnovni kriterijum za izbor reproduktivnih ćelija i embriona, da potencijani davalac reproduktivnih ćelija, odnosno oba partnera od čijih reproduktivnih ćelija je stvoren embrion zadovoljava sve kriterijume anamnestičkih podataka i kompletnog kliničnog pregleda, uključujući i psihološku procenu, o čemu se podaci prikupljaju putem upitnika i razgovora koji vodi kvalifikovan i stručno osposobljen zdravstveni radnik, dok je tačkom 4. propisan uslov da osoba nema analne odnose. Imajući u vidu ovako postavljen uslov može se pretpostaviti da je cilj propisivanja ove odredbe taj što se sa aspekta medicinske struke analni odnos može smatrati rizičnim za polno prenosive bolesti. Međutim, ukoliko je cilj propisivanja ove odredbe u Pravilniku da se isključi svaki oblik rizičnog ponašanja, onda je svaki nezaštićeni seksualni odnos rizičan. Sa druge stane, ukoliko je, sa aspekta medicinske struke analni odnos rizičniji, potrebno je izmeniti navedenu odredbu tako da ona ne isključuje grupu lica, na posredan način, zbog njihovog ličnog svojstva, već zbog rizičnog ponašanja, kao što je nezaštićen analni odnos. Činjenica je da uslov iz člana 2. stav 2. tačka 4. više pogađa lica homoseksualne orijentacije, odnosno gej i biseksaulne muškarce u odnosu na heteroseksualne osobe. Prilikom analize ovih odredaba Poverenik je imao u vidu i Direktivu Evropske unije 2004/23/EZ o utvrđivanju standarda kvaliteta i sigurnosti za postupke doniranja, prikupljanja, testiranje, obrade, čuvanja, skladištenja i distribucije tkiva i ćelija, koja se primenjuje na tkiva i ćelije, koje, između ostalog uključuje i reproduktivne ćelije, kao i Direktivu Komisije 2006/86/EZ o primeni Direktive 2004/23/EZ s obzirom na zahteve za praćenjem, prijavu ozbiljnih neželjenih reakcija i pojava i određene tehničke zahteve u vezi označavanja, obradu, čuvanje, skladištenje, čuvanje i raspodelu tkiva i ćelija ljudskog porekla. Takođe, Poverenik je imao u vidu i uporednu praksu zemalja iz regiona i Evropske unije, čijim propisima nisu isključene pojedine kategorije lica koji mogu biti potencijalni davaoci, već određena zdravstena stanja/bolesti mogu zahtevati dodatne procene prilikom odlučivanja da li lice može biti potencijalni donor. Zbog toga je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao mišljenje da je propisivanjem uslova iz člana 2. stav 2. tačka 4. i člana 4. stav 2. tačka 3. u Pravilniku o bližim uslovima, kriterijumima i načinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih ćelija i ebriona Ministarstvo zdravlja povredilo odredbe člana 6, 7. i 21. Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mišljenje je data i preporuka Ministarstvu zdravlja da izmeni odredbe člana 2. stav 2. tačka 4. i člana 4. stav 2. tačka 3. Pravilnika i uskladi ih sa antidiskriminacionim odredbama.

TOK POSTUPKA
- Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbama se obratilo Udruženje AA i BB izjavljenim protiv Ministarstva zdravlja i ministra zdravlja, zbog odredbe člana 4. stav 2. tačka 3. i člana 2. stav 2. tačka 4. Pravilnika o bližim uslovima, kriterijumima i načinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih ćelija i embriona[1].
- U pritužbama je, između ostalog, navedeno:

– da je u članu 4. stav 1. ovog Pravilnika određeno koji kandidati se ne mogu uzeti u obzir kao davaoci, dok su u stavu 2. određeni dodatni razlozi zbog kojih neko lice ne može biti davalac, pa je tako u tački 3. propisano da davalac ne može biti lice sa anamnezom homoseksualnih odnosa u poslednjih pet godina;

– da je u članu 4. stav 2. tačka 3. ovog Pravilnika propisan uslov koji sprečava doniranje reproduktivnih ćelija i embriona, na način koji isključuje pravo doniranja licima homoseksualne orijentacije, bez opravdanog medicinskog razloga. Takođe, pojam „anamneza homosekusalnih odnosa“ implicira da je homoseksualnost bolest. Anamneza je razgovor sa bolesnikom u cilju prikupljanja svih informacija koje su bitne za otkrivanje prirode bolesti i tačno postavljanje dijagnoze. To podrazumeva da će potencijalni davaoci biti ispitivani da li su imali homoseksualne odnose u prethodnih pet godina, što se može smatrati indirektnim pozivanjem da javno iznesu svoju seksualnu orijentaciju, što je suprotno članu 21. Zakona o zabrani diskriminacije;

– da su u članu 2. ovog pravilnika definisani osnovni kriterijumi za izbor reproduktivnih ćelija i embriona, te je između ostalog neophodno i da lice koje je potencijalni davalac ne sme imati analne odnose i perianalne kondilome;

– da je sa aspekta medicinske struke neopravdano isključen svaki vid homoseksualnih odnosa, odnosno odnosa između dve istopolne osobe, koji nije nužno medicinski ugrožavajući ništa više od seksualnog odnosa između dve osobe suprotnog pola, zbog čega je odredba člana 4. stav 2. tačka 3. navedenog pravilnika diskriminatorna. Naime, ovakvom podzakonskom regulativom uskraćeno je pravo na doniranje reproduktivnih ćelija, odnosno embriona čitavoj jednoj grupi i to zbog seksualne orijentacije, a da nisu konkretizovani vidovi praktikovanja seksualnih odnosa u smislu zaštićeni/nezaštićeni, odnosno, sankcionisana je grupa lica, a ne rizično ponašanje.

U prilogu pritužbe dostavljen je Pravilnik o bližim uslovima, kriterijumima i načinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih ćelija i embriona.
S obzirom da su obe pritužbe podnete zbog Pravilnika o bližim uslovima, kriterijumima i načinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih ćelija i embriona, a imajući u vidu isti pravni osnov i činjenično stanje, postupci su spojeni, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[2], u toku postupka je zatraženo izjašnjenje od ministra zadravlja. Naime, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je od Ministarstva zdravlja posebno zahtevao da se izjasni koji su objektivni/medicinski razlozi propisivanja odredbe člana 4. stav 2. tačka 3. pravilnika, prema kojoj davalac reproduktivnih ćelija, odnosno embriona ne može biti lice sa anamnezom homoseksualnih odnosa u poslednjih pet godina, kao i koji su objektivni/medicinski razlozi propisivanja uslova iz člana 2. stav 2. tačka 4 ovog pravilnika, koji propisuje da lice, odnosno potencijalni davalac reproduktivnih ćelija, odnosno oba partnera od čijih reproduktivnih ćelija je stvoren embrion, nema analne odnose. Međutim, do okončanja ovog postupka Ministarstvo zdravlja se nije izjasnilo na navode pritužbe.

ČINjENIČNO STANjE

Ministarstvo zdravlja donelo je Pravilnik o bližim uslovima, kriterijumima i načinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih ćelija i embriona, koji je objavljen u Službenom glasniku RS i u primeni je od aprila 2019. godine.
Imajući u vidu predmet pritužbe Poverenik konstatuje da je ovim Pravilnikom u članu 4. stav 2. tačka 3. propisano da davalac reproduktivnih ćelija ne može biti lice sa anamnezom homoseksualnih odnosa u poslednjih pet godina. Takođe, odredbom člana 2. stav 2. propisano je da je osnovni kriterijum za izbor reproduktivnih ćelija i embriona da potencijalni davalac reproduktivnih ćelija, odnosno oba partnera od čijih reproduktivnih ćelija je stvoren embrion, zadovoljava sve kriterijume anamnestičkih podataka i kompletnog kliničkog pregleda, uključujući i psihološku procenu, o čemu se podaci prikupljaju putem upitnika i razgovora koji vodi kvalifikovan i stručno osposobljen zdravstveni radnik i da, prema tački 4. nema analne odnose i perianalne kondilome.

MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dostavljene priloge, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[5]

3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[6], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim,odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.[7] Odredbom člana 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva i da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Član 6. ovog zakona propisuje da neposredna diskriminacija postoji ako se lice, ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Prema odredbi člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem a sredstva za postizanje tog cilja jesu primerena i nužna. Odredbom člana 21. stav 1. propisano je da je seksualna orijentacija privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Stavom 2. ovog člana propisano je da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorno postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

3.6. Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji[8] u članu 21. stav 4. propisuje da bliže uslove, kriterijume i način izbora, testiranja i procene davaoca propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja. Članom 3. stav 1. tačka 15. propisano je da je davalac reproduktivnih ćelija osoba koja daruje sopstvene reproduktivne ćelije u svrhu postupaka heterolognog oplođenja, dok su davaoci embriona supružnici, odnosno vanbračni partneri koji daruju preostale sopstvene embrione nastale u toku sopstvenog postupka BMPO drugom neplodnom paru supružnika, odnosno vanbračnom paru radi postizanja trudnoće (tačka 16).

3.7. Zakon o državnoj upravi[9] u članu 15. propisuje da ministarstva donose pravilnike, naredbe i uputstva. Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona. Pravilnici, neredbe i uputstva objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

3.8. Odredbom člana 1. Pravilnika o bližim uslovima, kriterijumima i načinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih ćelija i embriona[10] propisani su uslovi, kriterijumi i način izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih ćelija i embriona. Odredbom člana 2. stav 2. propisano je da osnovni kriterijum za izbor reproduktivnih ćelija i embriona je da potencijalni davalac reproduktivnih ćelija, odnosno oba partnera od čijih reproduktivnih ćelija je stvoren embrion, zadovoljava sve kriterijume anamnestičkih podataka i kompletnog kliničkog pregleda, uključujući i psihološku procenu, o čemu se podaci prikupljaju putem upitnika i razgovora koji vodi kvalifikovan i stručno osposobljen zdravstveni radnik i da: 1) je u optimalnom reproduktivnom životnom dobu (muškarac do najviše 40 godina, a žena od 21 do 34 godine); 2) je fizički zdrav, kao i psihički na osnovu psihološke procene; 3) ne spada u rizičnu grupu narkomana; 4) nema analne odnose i perianalne kondilome; 5) nema tragova uboda igala na koži; 6) u poslednjih 12 meseci nije obavljao tetovažu ili pirsing i da fizičkim pregledom nije nađena limfadenopatija; 7) nema žuticu iz nejasnih razloga ili hepatomegaliju; 8) ne konzumira alkohol i da ne puši; 9) ima normalan nalaz spermograma prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, odnosno da je očuvana ovarijalna rezerva kod žena; 10) je telesne težine i visine koja bitno ne odstupa od prosečnih vrednosti za godište, pol i rasu kojoj pripada. Članom 4. stav 1. ovog pravilnika propisano je da se prilikom izbora davaoca reproduktivnih ćelija odnosno, embriona, ne uzima u obzir kandidat za potencijalnog davaoca koji je: 1) primio injekcije (intramuskularne, intravenozne i subkutane) iz nemedicinskih razloga u poslednjih pet godina; 2) imao seksualne odnose u zamenu za novac ili drogu u poslednjih pet godina; 3) imao seksualne odnose ili u bliskom kontaktu u poslednjih 12 meseci sa licima koja spadaju u rizične grupe, sa licima koja imaju HIV infekciju, simpomatski ili asipmtomatski oblik B i C hepatitisa ili neku drugu hroničnu virusnu infekciju, kao što su HTLV – I, II, III ili CMV infekciju ili neku tropsku bolest (malarija, tripanozomijaza itd.); 4) bio u pritvoru ili zatvoru duže od 72 sata u poslednjih 12 meseci; 5) u poslednjih 12 meseci bio/la podvrgnut/a pirsingu ili tetovaži; 6) terapijski tretiran/a u poslednjih 12 meseci zbog sifilisa, gonoreje, hlamidije, mikoplazme ili ureaplazme; 7) vlasnik zdravstvene ustanove, lekar koji izvodi postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja (u daljem tekstu: BMPO), embriolog ili drugi zaposleni u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se obavlja postupak BMPO.

Stavom 2. ovog člana propisano je da pored razloga iz stava 1. ovog člana, davalac reproduktivnih ćelija, odnosno embriona ne može biti lice: 1) koje ima dijagnozu demencije ili bilo kojeg drugog degenerativnog ili demijelinizirajućeg oboljenja centralnog nervnog sistema (CNS) ili nekog drugog neurološkog oboljenja nejasne etiologije; 2) kod koga je fizičkim pregledom nađeno postojanje limfadenopatije, genitalnih ulcerativnih lezija, šankroida, herpes simpleksa ili uretralnog iscedka; 3) sa anamnezom homoseksualnih odnosa u poslednjih pet godina; 4) sa hemofilijom i drugim sličnim poremećajima koagulacije, a dobio humane derivate koncentrisanih faktora koagulacije u prethodnih pet godina; 5) kome su transplantirane ćelije, odnosno tkiva ili organ i koji je u terapijske svrhe primio neki drugi humani materijal (transfuzija).

Članom 5. ovog pravilnika propisano je da izbor reproduktivnih ćelija, odnosno embriona vrši stručno lice u centru za BMPO odnosno Banci, a pregled i laboratorijsko testiranje davalaca, kao i njihovih reproduktivnih ćelija obavlja se u zdravsvenim ustanovama i ovlašćenim laboratorijama iz plana mreža zdravstvenih ustanova Republike Srbije. Retestiranje davaoca vrši se nakon šest meseci.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu predmet pritužbe, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li su odredbe člana 2. stav 2. tačka 4. i člana 4. stav 2. tačka 3. Pravilnika o bližim uslovima, kriterijumima i načinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih ćelija i embriona u suprotnosti sa Zakonom o zabrani diskriminacije, odnosno da li osobe homoseksualne orijentacije stavlja u nejednak položaj u odnosu na osobe heteroseksualne orijentacije.

3.10. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je najpre analizirao oredbu člana 4. stav 2. tačka 3. Pravilnika kojom je propisano da davalac reproduktivnih ćelija, odnosno embriona ne može biti lice sa anamnezom homoseksualnih odnosa u poslednjih pet godina. S tim u vezi, Poverenik je najpre imao u vidu da se anamneza definiše kao postupak prikupljanja svih podataka bitnih za uspostavljanje dijagnoze i utvrđivanja prirode bolesti – metodom razgovora, odnosno da ona predstavnja deo postupka za utvrđivanje bolesti. Dalje, Poverenik konstatuje da se navedena odredba člana 4. stav 2. tačka 3. nalazi u delu koji u ostalim tačkama (1, 2, 4. i 5.) ovog člana propisue bolesti/dijagnoze koje isključuju mogućnost da osoba bude potencijalni davalac reproduktivnih ćelija, odnosno embriona, ukoliko ima ove bolesti/dijagnoze. Imajući u vidu navedeno, proizlazi da je homoseksualni odnos stavljen u kontekst bolesti, iako je Svetska zdravstvena organizacija 1990. godine izvršila Reviziju Međunarodne klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema (MKB-10) i uklonila homoseksualnost sa liste bolesti. Pored toga, kako anamneza podrazumeva razgovor kroz postavljanje pitanja kako bi se prikupile relevantne informacije od pacijenta, a u cilju postavljanja pravilne dijagnoze, nesporno je da će u konkretnom slučaju zdravstveni radnik postavljati pitanja potencijalnim davaocima reproduktivnih ćelija, odnosno embriona da li su imali homoseksualne odnose u poslednjih pet godina, na koji način će indirektno biti pozvani da se izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je odredbom člana 21. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da je seksualna orijentacija privatna stvar i da niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji.

Sa druge strane, u situaciji kada se osobe/potencijalni davaoci reproduktivnih ćelija, odnosno embriona, prilikom razgovora sa zdravstvenim radnikom izjasne da imaju homoseksualne odnose, odnosno da su imali homoseksualne odnose u poslednjih pet godina, njima će, prema članu 4. stav 2. tačka 3. Pravilnika biti uskraćeno pravo da budu davaoci reproduktivnih ćelija, odnosno embriona. Na ovaj način se Pravilnikom uskraćuje pravo na doniranje reproduktivnih ćelija, odnosno embriona čitavoj jednoj grupi i to zbog seksualne orijentacije, čime se isključuje cela grupa lica, a ne rizično ponašanje.

3.11. Dalje, Poverenik je cenio i odredbu člana 2. stav 2. tačka 4. Pravilnika. Članom 2. stav 2. Pravilnika propisan je osnovni kriterijum za izbor reproduktivnih ćelija i embriona, prema kome potencijani davalac reproduktivnih ćelija, odnosno oba partnera od čijih reproduktivnih ćelija je stvoren embrion zadovoljava sve kriterijume anamnestičkih podataka i kompletnog kliničnog pregleda, uključujući i psihološku procenu, o čemu se podaci prikupljaju putem upitnika i razgovora koji vodi kvalifikovan i stručno osposobljen zdravstveni radnik, dok je tačkom 4. ovog stava propisano da lice nema analne odnose. Imajući u vidu ovako postavljen uslov može se pretpostaviti da je cilj propisivanja ove odredbe taj što se sa aspekta medicinske struke analni odnos može smatrati rizičnim za polno prenosive bolesti. Ukoliko je, sa aspekta medicinske struke analni odnos rizičniji, potrebno je izmeniti navedenu odredbu tako da ona ne isključuje grupu lica, na posredan način, zbog njihovog ličnog svojstva, već zbog rizičnog ponašanja, kao što je primera radi nezaštićen analni odnos. Ovako postavljen uslov iz člana 2. stav 2. tačka 4. više pogađa lica homoseksualne orijentacije, odnosno gej i biseksaulne muškarce u odnosu na heteroseksualne osobe.

3.12. Prilikom analize ovih odredaba Poverenik je imao u vidu i Direktivu Evropske unije 2004/23/EZ o utvrđivanju standarda kvaliteta i sigurnosti za postupke doniranja, prikupljanja, testiranje, obrade, čuvanja, skladištenja i distribucije tkiva i ćelija[11], koja se primenjuje na tkiva i ćelije, koja, između ostalog uključuje i reproduktivne ćelije, kao i Direktivu Komisije 2006/86/EZ o primeni Direktive 2004/23/EZ s obzirom na zahteve za praćenjem, prijavu ozbiljnih neželjenih reakcija i pojava i određene tehničke zahteve u vezi označavanja, obradu, čuvanje, skladištenje, čuvanje i raspodelu tkiva i ćelija ljudskog porekla[12].

3.13. Takođe, Poverenik je imao u vidu i uporednu praksu zemalja Evropske unije. Tako primera radi, Pravilnikom o doniranju i nabavci ljudskih tkiva i ćelija Republike Slovenije[13], nisu propisani isključujući uslovi za pojedine kategorije lica koji mogu biti potencijalni davaoci. Ovim podzakonskim aktom, između ostalog je propisano da se donori biraju na osnovu njihove starosti, zdravstvenog stanja i anamneze, prikupljene putem upitnika i u ličnom intervjuu koji je vodio kvalifikovan zdravstveni radnik. Ova procena uključuje relevantne faktore koji mogu pomoći u identifikaciji pojedinaca čija bi donacija mogla ugroziti zdravlje drugih ljudi, kao što je mogućnost prenošenja bolesti (npr. seksualno prenosive infekcije) ili njihova opasnost po zdravlje, kao i da dodatna ispitivanja mogu biti potrebna u nekim okolnostima, zavisno od prošlosti davaoca i karakteristika darovanog tkiva ili ćelija, dok se potpune informacije o uključenim rizicima i preduzetim merama za njihovo ublažavanje šalju i jasno objašnjavaju primaocu. Takođe, Pravilnikom o postupcima i kriterijumima procene davaoca polnih ćelija Ministarstvo zdravlja Republike Hrvatske[14] nisu propisani uslovi kojima bi se pojedine grupe lica u potpunosti isključile kao potencijalni davaoci. Naime, ovim pravilnikom, između ostalog, propisano je da će se potencijalni davaoci uzimati u obzir nakon procene njihovog starosnog doba, zdravstvenog stanja, reproduktivnog zdravlja i anamneze, a procenu obavlja zdravstveni radnik putem upitnika i razgovora. Lekar, takođe, mora izvršiti pregled potencijalnog davaoca, kako bi se otkrila obeležja koja bi mogla upućivati na eventualne prenosive bolesti ili bolesti koje bi mogle zahtevati dodatne procene, kao što su: tumori (melanomi), infekcije, faktori rizika radi oboljenja od prenosivih bolesti (ubodi u venu), tetovaže ili ožiljci od nedavnih ili starih operacija.

3.14. Na kraju, polazeći od nadležnosti propisanih članom 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik koristi priliku da ukaže da je potrebno razmotriti i druge isključujuće uslove iz člana 4. Pravilnika koji su direktno ili indirektno u uzročno posledičnoj vezi sa ličnim svojstvima propisanim članom 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, primera radi članom 4. Pravilnika propisano je da se ne uzimaju u obzir kandidati za potencijalne davaoce reproduktivnih ćelija, odnosno embriona koji su bili u pritvoru ili zatvoru duže od 72 sata u poslednjih 12 meseci (tačka 4) i u poslednjih 12 meseci bili podvrgnuti pirsingu ili tetovaži (tačka 5). Navedeni uslovi su u uzročno posledičnoj vezi sa ličnim svojstvima kao što su osuđivanost i izgled. Polazeći od toga da je Zakonom o zabrani diskriminacije propisano da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruju, Poverenik je mišljenja da je potrebno razmotri navedenu odredbu Pravilnika sa aspekta opravdanosti i srazmernosti.

MIŠLjENjE

Propisivanjem uslova u članu 2. stav 2. tačka 4. i članu 4. stav 2. tačka 3. Pravilnika o bližim uslovima, kriterijumima i načinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih ćelija i ebriona Ministarstvo zdravlja je povredilo odredbe člana 6, 7. i 21. Zakona o zabrani diskriminacije.

PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Ministarstvu zdravlja da izmeni odredbe člana 2. stav 2. tačka 4. i člana 4. stav 2. tačka 3. Pravilnika i uskladi ih sa antidiskriminacionim odredbama.

Potrebno je da Ministarstvo zdravlja Republike Srbije obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Ministarstvo zdravlja Republike Srbije ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 27/19

[2] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[3] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[4] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[5] član 21. Ustava Republike Srbije

[6] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori”, broj 9/03

[7] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 2. stav 2.

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 49/17 i 113/17-dr.zakon

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47718 i 30/18-dr.zakon

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 27 od 12. aprila 2019.

[11] dostupno na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/PDF/?uri=CELEX:32004L0023&from=EN