br. 07-00-00081/2024-02 datum: 28. 3. 2024.

GENERALNI SEKRETARIJAT VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Novak Nedić, generalni sekretar

11000 BEOGRAD

Nemanjina 11

Predmet: Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti

Poštovani gospodine Nediću,

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratili su se polaznici programa „AA“ i ukazali na problem zapošljavanja visokoobrazovanih Roma u državnoj upravi. Naime, u dopisu su naveli da je program „AA“ predviđen za minimum 100 kandidata romske nacionalnosti otvoren u maju 2021. godine u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu Srbije u partnerstvu sa Kancelarijom romske inicijative, Fondacije za otvoreno društvo i Građanskog pokreta Opre Roma Srbija. Pojasnili su da je program namenjen pripadnicima romske nacionalnosti sa stečenim visokim obrazovanjem, koji nisu zaposleni u javnoj upravi, a sve sa ciljem unapređenja njihovih profesionalnih kompetencija za rad u organima uprave kao i zapošljavanja Roma i Romkinja koji uspešno završe program. Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 Broj: 112-4510/2022 od 9. juna 2022. godine data je saglasnost za radno angažovanje 44 lica, pripadnika romske nacionalne manjine koja su uspešno završila program stručnog osposobljavanja Roma za 2021. godinu u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu. U svom obraćanju su naveli da je predsednik Republike Srbije najavio zapošljavanje 100 visokoobrazovanih mladih Roma u javnoj administraciji, kao i da je kontekstu „Srbija 2025“ ohrabrio Vladu da ojača i poveća zastupljenost Roma u državnoj upravi, te da je prema navodima predsednice Vlade zapošljavanje Roma u državnoj upravi važan korak ka izgradnji inkluzivnog društva kao i emancipaciji i integraciji Roma. Sprovođenje samog zapošljavanja po ovom Programu u trajanju do godinu dana bilo je povereno Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, međutim proaktivne mere su izostale te polaznici programa nemaju informaciju ko je nadležan za pitanje zapošljavanja Roma i Romkinja. Dalje je navedeno da je određeni broj visokobrazovanih Roma i Romkinja zasnovao ugovore van radnog odnosa, odnosno ugovore o privremenim  i povremenim poslovima. Ukazali su da je od 44 lica za koja je data saglasnost angažovano svega 19 lica i to na period od godinu dana. Da plate odnosno naknade za rad angažovanih nisu bile isplanirane u budžetu nego su isplaćivane iz državnih rezervi. Da je nekima od pomenutih 19 lica koja su angažovana van radnog odnosa već istekao ugovor i da trenutno nisu angažovani ni po kom osnovu, dok ostali nisu ni dobili priliku za rad. Da su institucije u kojima su pomenuta lica bila angažovana zatražile podršku za nastavak radnog angažovanja ovih lica od predsednika Republike Srbije, predsednice Vlade, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu ali da nisu dobili odgovore.

Zaključkom Vlade 05 broj: 112-4510/2022 od 9. juna 2022. godine Vlada se saglasila da se za 44 pripadnika, romske nacionalne manjine koja su uspešno završila Program stručnog osposobljavanja Roma za 2021. godinu organizovanog od strane Nacionalne akademije za javnu upravu u skladu sa Zaključkom Vlade 05 broj: 151-8061/2020 od 15. oktobra 2020. godine, obezbedi radno angažovanje na poslovima koji odgovaraju njegovoj/njenoj školskoj spremi u trajanju od jedne godine počev od 1. septembra 2022. godine sa naknadom koja će biti isplaćena u visini plate radnog mesta na kojem je lice radno angažovano, a na osnovu potpisanog ugovora o radnom angažovanju. Dalje da se radno angažovanje obavlja u organima državne uprave, službama Vlade, okruzima, organima jedinice lokalne samouprave, javnim ustanovama i kod drugih korisnika javnih sredstava. Pod tačkom 3. da će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u saradnji sa Nacionalnom akademijom za javnu upravu dostaviti spiskove lica iz tačke 1. ovog zaključka Generalnom sekretarijatu Vlade sa punim podacima o vrsti školske spreme, mestu prebivališta/boravišta iskazanim mestom rada i drugim podacima neophodnim za realizaciju tačke 1. ovog zaključka. Da isplatu naknada iz tačke 1. ovog zaključka vrši Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a o načinu isplate Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog zaključiće sporazum sa organom ili ustanovom kod koga je lice angažovano. Pod tačkom 5. da praćenje realizacije ovog zaključka vrši Generalni sekretarijat Vlade, a izveštaj o realizaciji podnosi se tromesečno Kabinetu predsednika Vlade i Kabinetu predsednika Republike. Dalje da će sredstva za realizaciju zaključka biti obezbeđena u budžetu za 2022. godinu. Na kraju, da je radi realizacije ovaj zaključak potrebno dostaviti Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, a radi informisanja Ministarstvu finansija, Kabinetu predsednika Republike, Kabinetu predsednika Vlade, Koordinacionom telu za unapređenje položaja i socijalno uključivanje Roma i Romkinja i praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u RS za period od 2016. do 2025. godine.

Odredbom člana 33. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije[1] propisano je da Poverenik prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, dok je tačkom 9. istog člana propisano da upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije

Članom 14. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da se se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju, dok je stavom 2. istog člana propisano da se posebne mere iz stava 1. ovog člana primenjuju dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, ako zakonom nije drugačije propisano.

Takođe i Komitet Ujedinjenih nacija za eliminisanje rasne diskriminacije je dao Opštu preporuku XXVII pod nazivom „Diskriminacija Roma“. Komitet je preporučio da države ugovornice Konvencije preduzmu posebne mere u cilju promovisanja zapošljavanja Roma u državnoj administraciji i državnim institucijama, kao i u privatnim firmama, kao i da usvoje i sprovedu, kad god je moguće, na državnom ili lokalnom nivou, posebne mere u korist Roma prilikom zapošljavanja u državnom sektoru, kao što su izvođenje javnih radova i ostale aktivnosti koje preduzima ili finansira vlada, ili posebne mere za obuku Roma za različite stručne spreme i profesije.

Odredbom člana 4. stav 3. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[2] propisano je da se neće smatrati diskriminacijom mere za unapređenje pune i efektivne ravnopravnosti u zapošljavanju, odnosno pogodnosti u slučaju prestanka radnog odnosa u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije, koje su propisane odredbama posebnih zakona kojima se uređuje radno-pravni status zaposlenih u javnom sektoru, ako takve mere važe do postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina koja je utvrđena tim zakonima.

Odlukom o obrazovanju Komisije za regulatorni okvir unapređenja zapošljavanja Roma u javnom sektoru[3] je definisano da je zadatak Komisije da usklađuje rad nadležnih organa državne uprave, drugih organizacija i javnih službi na unapređivanju regulatornog okvira za zapošljavanje Roma u javnom sektoru, prati, analizira i razmatra najvažnija pitanja u oblasti zapošljavanja Roma u javnom sektoru sa posebnim osvrtom na stanje realizacije strateških dokumenata i akcionih planova vezanih za ovu materiju, daje analize stanja i predloge mera za sistematsko rešavanje uočenih problema i usklađivanje stavova nadležnih organa državne uprave, drugih organizacija i javnih službi koje se bave pitanjem zapošljavanja Roma, predlaže i analizira efekte mera koje se sprovode u cilju zapošljavanja Roma u javnom sektoru.

Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine[4] je kao opšti cilj predvidela uspostavljanje stabilnog i održivog rasta zaposlenosti zasnovanog na znanju i dostojanstvenom radu. Mere predviđene u Strategiji zapošljavanja odnose se na realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja, unapređenje njihovog sprovođenja, kreiranje novih, kao i na unapređenje praćenja stanja i kretanja na tržištu rada i ishoda i uticaja tih mera. Posebne mere predviđene su za unapređenje položaja Roma, imajući u vidu njihovu zastupljenost i druge karakteristike koje ukazuju na nepovoljan položaj na tržištu rada. Dalje da je registrovana nezaposlenost Roma imala trend umerenog rasta tokom godina, čime je sa oko 22.000 u 2013. porasla na oko 26.000 lica na kraju 2019. godine. Stoga, iako je u prethodnom periodu postignut određen napredak kada je reč o položaju Roma na tržištu rada, neophodno je i nadalje, kroz koordinisano delovanje u okviru nekoliko sistema, uticati na uzroke njihovog otežanog zapošljavanja, kako bi se u krajnjem ishodu unapredio njihov izuzetno nepovoljan socio-ekonomski položaj. U Strategiji je navedeno se da u javnom sektoru, i pored ustavne obaveze, procenjuje da su Romi i Romkinje zastupljeni sa manje od 0,1% (daleko ispod 2,1% zastupljenosti Roma i Romkinja u populaciji), međutim, ne postoji sistem praćenja i mere ravnopravnog zapošljavanja u javnom sektoru. Stoga da se u cilju otklanjanja predrasuda o stvarnim mogućnostima i radnim potencijalima Roma i Romkinja, povećanja zaposlenosti i ekonomske nezavisnosti koja doprinosi poboljšanju uslova i standarda života, u okviru sistema politike zapošljavanja kreiraju i sprovode i finansijske mere koje su u funkciji podsticanja zapošljavanja pripadnika romske nacionalne manjine.

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine[5] kao jedan od posebnih ciljeva u ključnim oblastima koji doprinose ostvarivanju opšteg cilja definiše uvođenje i primena afirmativnih mera za zapošljavanje Roma i Romkinja u javnom sektoru. Dalje, kao jedan od posebnih ciljeva definisano je povećanje pristupa Roma i Romkinja kvalitetnom i održivom zapošljavanju, te je za postizanje posebnog cilja neophodno da se kroz implementaciju strategije realizuju mere koje se odnose na povećanje stope zaposlenosti Roma i Romkinja do minimalnih 25%, u skladu sa Poznanjskom deklaracijom. Takođe, potrebno je podstaći zapošljavanje Roma i Romkinja u javnom sektoru tako da se dostigne da zastupljenost Roma i Romkinja zaposlenih u javnom sektoru bude proporcionalna procentualnoj zastupljenosti Roma i Romkinja u ukupnom stanovništvu. Takođe, kao mera 4.1. predviđeno je uvođenje i primena afirmativnih mera za zapošljavanje Roma i Romkinja u javnom sektoru, te da će ova mera biće ostvarena kroz programe podsticanja zapošljavanja koji pre svega podrazumevaju senzibilizaciju poslodavaca u javnom sektoru i primenu afirmativnih mera za zapošljavanje, naročito obrazovanih Roma i Romkinja (s posebnom pažnjom na zastupljenost žena). Definisani su i pokazatelji za meru 4.1 , kao je ciljana vrednost da u 2030. godine 150 institucija sprovede afirmativne mere za zapošljavanje Roma i Romkinja.

Rezultati istraživanja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji“ iz 2023. pokazuju da većina učesnika istraživanja prepoznaje potrebu za boljom integracijom Roma, ali da istovremeno 52% ispitanika i dalje ima predrasudu da Romi zapravo i ne žele da se zaposle, dok 39% smatra da su skloni kriminalu i prevarama.

U istraživanju „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji“[6] u oblasti diskriminacije u zapošljavanju, 34% Roma i Romkinja smatraju da ih poslodavci ne zapošljavaju samo zbog toga što su Romi i Romkinje. Takođe, Romi i Romkinje se susreću sa najvećim barijerama u fazi zapošljavanja (60%) – četiri puta češće nego na samom poslu (15%). Ipak, relativno mali broj Roma i Romkinja u radnom odnosu ima uticaja na manji procenat opažanja diskriminacije na radnom mestu. Tri četvrtine Roma i Romkinja smatraju da ne napreduju na poslu zbog nižeg obrazovanja. Mere za lakše zapošljavanje Roma i Romkinja podržava 96% anketiranih.

Obrazovanje je od suštinskog značaja, ne samo kao način izlaska iz siromaštva, već i kao preduslov za potpuno uključivanje u sve druge segmente društvenog života. Dobro obrazovanje pruža deci, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, priliku da razviju svoje potencijale, steknu veštine i znanje koja će im omogućiti da se aktivno uključe u sve društvene tokove i da postanu konkurentni na tržištu rada.

U Redovnom godišnjem izveštaju za 2023. godinu[7] istaknuto je da kada se posmatra praksa Poverenika u pogledu diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, i ove kao i prethodnih godina najviše pritužbi su podneli pripadnici romske nacionalne manjine (55%). Takođe, Poverenik je ukazao da su se građani najčešće obraćali u vezi sa ostvarivanjem prava u oblasti rada i zapošljavanja i oblasti obrazovanja. U Izveštaju o Srbiji za 2023. godinu Evropske komisije navedeno da je stopa napuštanja škole i dalje visoka, posebno kad su u pitanju romske devojčice. Samo 7% romske dece do 5 godina starosti pohađa predškolski program u poređenju sa 61% opšte populacije. Samo 28% dece koja žive u romskim naseljima upisuje više srednjoškolsko obrazovanje, a stopa završavanja srednje škole je 61% (opšte populacije je 98%), dok je stopa najniža za devojčice iz romskih naselja. Stoga je Poverenik između ostalog kao jednu od opštih preporuka mera za unapređenje ravnopravnosti naveo da je potrebno podsticajnim merama povećati obuhvat romske dece u predškolskom, srednjem i visokom obrazovanju, uticati na smanjenje napuštanja sistema obrazovanja i sprečavanje segregacije u obrazovnom procesu.

U Redovnom godišnjem izveštaju za 2022. godinu[8], Poverenik je naveo i da je Nacionalna akademija za javnu upravu programirala i sprovela paket multidisciplinarnih obuka za pripadnike romske populacije sa stečenim visokim obrazovanjem koji nisu zaposleni u javnoj upravi. Sticanje novih znanja i veština je dobar način da mladi Romi i Romkinje postanu konkurentniji na tržištu rada, što značajno povećava mogućnosti za njihovo zapošljavanje, ali takođe i šalje poruku celokupnoj romskoj zajednici o važnosti obrazovanja.

Visoko obrazovani pripadnici romske nacionalnosti su veliki potencijal društva i dragocen resurs koji nije dovoljno iskorišćen, zbog čega je od značaja i dalje raditi na osnaživanju i jačanju kapaciteta romske zajednice. Takođe, zapošljavanjem pripadnika romske nacionalne manjine povećava se njihova ekonomska samostalnost i lični i porodični standard, dok se sa druge strane, utiče i na smanjenje siromaštva i socijalnu isključenost Roma i Romkinja, kao i njihovu veću participaciju.

Poverenik ukazuje da je članom 89. stav 1. Poslovnik Vlade^[9] propisano da za blagovremeno i pravilno izvršavanje zaključka Vlade odgovorni su ministri, direktori posebnih organizacija i direktori Vladinih službi, shodno nalozima iz zaključaka i sopstvenom delokrugu. Stavom 2. ovog člana propisano je da izvršavanje zaključaka Vlade prati, nadzire i usklađuje Generalni sekretar i radi toga, po potrebi, izdaje odgovarajuće naloge, dok je stavom 3. propisano da ako organ državne uprave ne izvrši zaključak u određenom roku, Generalni sekretar priprema za Vladu predlog odgovarajućeg zaključka. Takođe, stavom 5. ovog člana je propisano da je organ državne uprave dužan da posebno obavesti Generalnog sekretara o tome da je izvršen zaključak Vlade kojim nije naložena priprema i predlaganje materijala za Vladu.

Imajući u vidu sve navedeno, posebno cilj zbog koga je program donet, te strateška opredeljenja  Republike Srbije, Poverenik u skladu sa članom 33. tač. 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije Generalnom sekretarijatu Vlade upućuje preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti, kojom preporučuje preduzimanje daljih mera i aktivnosti u skladu sa nadležnostima propisanim Zakonom o Vladi i Poslovnikom Vlade, a u cilju potpune realizacije Zaključka Vlade Republike Srbije, 05 Broj: 112-4510/2022 od 9. juna 2022. godine i radnog angažovanja svih 44 pripadnika/ca romske nacionalne manjine koji su uspešno završili Program stručnog osposobljavanja Roma za 2021. godinu koji je organizovala Nacionalna akademija za javnu upravu.

Potrebno je da Poverenika u roku od 30 dana od dana dostavljanja ove preporuke mera, obavestite o preduzetom.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni list SRJ“, broj 11/02, „Službeni list SCG“, broj 1/03 i „Službeni glasnik RS“, br. 72/09 – dr. zakon, 97/13 – odluka US i 47/18)

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 69/22 i 88/22

[4] „Službeni glasnik RS”, br. 18/21 i 36/21 – ispravka

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 23/22

[6] https://ravnopravnost.gov.rs/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji/

[7] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2024/03/RGI-2023.pdf

[8] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2023/03/RGI-2022_15.3.pdf

[9]„Službeni glasnik RS“, br. 61/06 – prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13, 76/14 i 8/19 – dr. uredba

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

77-24 Preporuka mera Generalnom sekretarijatu Vlade