br. 07-00-426/2021-02 datum: 6.9.2021.

 

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe advokata AA, koju je podneo u ime transrodne osobe zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta. U pritužbi je navedeno da je Gradska uprava grada Kraljevo odbila da izvrši promenu oznake pola u matičnoj knjizi rođenih, iako je uredno dostavljena potvrda o promeni pola za navedeno lice. U izjašnjenju na pritužbu, Gradska uprava grada Kraljevo je navela da u konkretnom slučaju, tranzicija nije izvršena do kraja odnosno nije izvršena operacija promene pola, zbog čega su odbili da izvrše promenu u matičnim knjigama, i da je postupano u skladu sa Zakonom o matičnim knjigama. U toku postupka, utvrđeno je da Gradska uprava grada Kraljevo nije primenila Pravilnik o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola, koji propisuje da se potvrda o promeni pola izdaje i nakon najmanje jednogodišnje hormonske terapije uz indikaciju i praćenje lekara specijaliste psihijatrije i lekara specijaliste sa užom specijalizacijom endokrinologije, a ne samo nakon izvršene hirurške intervencije promene pola. Na osnovu navedene potvrde Gradska uprava bila je u obavezi, prema Zakonu o matičnim knjigama, da donese rešenje na osnovu koga će se izvršiti promena oznake pola u matičnim knjigama. Poverenik je ukazao da neusaglašenost ličnih dokumenata sa rodnim identitetom trans osoba, dovodi do rizika od diskrtiminacije u različitim društvenim oblastima, kao i da predstavlja izazov u pogledu ostvarivanja prava na rad, zapošljavanje, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik je dao mišenje da je odbijanjem da izvrši ispravku upisa u matičnoj knjizi rođenih u pogledu pola lica u čije ime je podneta pritužba, na osnovu potvrde koju je izdala zadravstvena ustanova na propisanom obrascu Gradska uprava grada Kraljevo, povredila odredbe člana 6. a u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Gradskoj upravi grada Kraljevo data preporuka da preduzme mere iz svoje nadležnosti kako bi se izvršila promena oznake pola i upisalo željeno ime za lice u čije je ime podneta pritužba, da upozna zaposlene u nadležnoj službi sa mišljenjem Poverenika, kao i da se ubuduće pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, primio je pritužbu AA, advokata, u ime BB protiv Gradske uprave grada Kraljeva, zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je lice, u čije ime je podneta pritužba, transrodna osoba, čiji se rodni identitet razlikuje od pola koji je upisan pri rođenju;

 

• da je u više navrata matičnoj službi podnošen zahtev za promenu pola i imena i da tom prilikom nisu pružene adekvatne informacije;

 

• da su u matičnoj službi govorili da će se raspitati kod matične službe u nekom drugom gradu, ali da to nisu učinili;

 

• da je podnet zahtev za promenu pola i imena sa potrebnom dokumentacijom, ali da je zahtev odbijen.

 

1.3. Uz pritužbu, dostavljeno je punomoćje za zastupanje, potvrda o promeni pola broj … od …, rešenje Gradske uprave grada Kraljeva broj … od … godine i žalba na navedeno rešenje.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. stav 1. i 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od Gradske uprave grada Kraljeva.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu Gradske uprave grada Kraljeva, odeljenja za opštu upravu, navedeno je:

• da je dana …, podnet zahtev matičnoj službi grada Kraljeva, potpisan od strane BB gde se navodi „Transrodna osoba je osoba čiji se rodni identitet razlikuje od pola određenog pri rođenju. Trenutno sam u procesu tranzicije, tj. promene pola iz ženskog u muški. Medicinsku tranziciju sam sproveo skoro do kraja“;

 

• da matičar Gradske uprave Kraljeva nije mogao da izvrši promenu oznake pola jer i sama stranka navodi da proces tranzicije nije izvršen do kraja.

 

• da je matičar postupio u skladu sa članom 45b Zakona o matičnim knjigama, u kome se navodi da se podatak o promeni pola upisuje u matične knjige na osnovu rešenja organa iz člana 6. stav 2. i 4, koje se donosi na osnovu propisane potvrde zdravstvene ustanove. Zdravstvena ustanova dostavlja potvrdu nadležnom organu u roku od 15 dana od promene pola;

 

• da je podnosilac pritužbe dostavio potvrdu broj … od … godine, iz koje je utvrđeno da ne sadrži sve potrebne podatke koje propisuje član 45b Zakona o matičnim knjigama;

 

• da ne postoji diskriminacija jer je matičar Gradske uprave grada Kraljeva postupao u skladu sa Zakonom o matičnim knjigama i poštovao sve zakonske i podzakonske propise.

 

1.6.  Uz izjašnjenje dostavljena je potvrda o promeni pola broj … od … godine, zahtev za promenu oznake imena od strane lica BB u ime VV, rešenje Gradske uprave grada Kraljeva broj … od … godine

 

2. 2. ČINjENIČNO STANjE
   • Uvidom u Potvrdu o promeni pola broj … od … godine, utvrđeno je da je potvrdu izdao Klinički centar Srbije, na osnovu člana 4. Pravilnika o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola. Potvrda sadrži podatke o licu koje je promenilo pol, o roditeljima lica koje je promenilo pol kao i podatke o promeni pola. Potvrda je potpisana od strane lekara specijaliste endokrinologije i psihijatrije.

 

• Uvidom u rešenje Gradske uprave grada Kraljeva broj … od … godine, utvrđeno je da je odbijen zahtev za ispravku upisa u delu ispravke pola deteta u matičnoj knjizi rođenih za lice na ime BB, kao neosnovan.

 

• Uvidom u žalbu na rešenje Gradske uprave grada Kraljeva broj … od … godine, utvrđeno je da je ista izjavljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

 

 

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i antidiskriminacione i druge propise.

 

Pravni okvir

 

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima.

 

• Ustav Republike Srbije[3] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

 

• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[4], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

 

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu stav 1. tačka 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, navoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 6. propisana je neposredna diskriminacija, koja postoji ako se lice ili grupa lica zbog nekog ličnog svojstva, u istoj ili sličnoj situaciji bilo kojim aktom radnjom, ili propuštanjem stavljaju ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Član 20. zabranjuje uskraćivanje prava u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu.

 

• Zakon o matičnim knjigama[5] u članu 6. st. 1. i 2. propisuje da se poslovi vođenja matičnih knjiga i rešavanja u prvostepenom upravnom postupku u oblasti matičnih knjiga poveravaju opštinama, odnosno gradovima, odnosno gradu Beogradu, kao i da ove poslove izvršava opštinska uprava, odnosno gradska uprava, odnosno gradska uprava grada Beograda. Stavom 3. ovog člana propisano je da poslovi vođenja matičnih knjiga i rešavanja u prvostepenom upravnom postupku u oblasti matičnih knjiga za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija poveravaju se:- gradu Nišu za grad Prištinu i opštine: Podujevo, Glogovac, Obilić, Lipljan i Kosovo Polje;- gradu Kragujevcu za opštine: Peć, Istok i Klina;- gradu Kraljevu za opštine: Kosovska Mitrovica, Srbica, Zubin Potok, Vučitrn, Zvečan i Leposavić;- gradu Kruševcu za opštine: Prizren, Orahovac, Suva Reka i Gora;- gradu Jagodini za opštine: Đakovica i Dečani;- gradu Vranju za opštine: Gnjilane, Vitina, Kosovska Kamenica i Novo Brdo;- gradu Leskovcu za opštine: Uroševac, Kačanik, Štimlje i Štrpce, dok je stavom 4. istog člana propisano da poslove iz stava 3. ovog člana izvršava gradska uprava. Članom 45b ovog zakona propisano je da se u matičnu knjigu rođenih upisuje podatak o promeni pola na osnovu rešenja organa iz člana 6. st. 2. i 4. ovog zakona, koje se donosi na osnovu propisane potvrde nadležne zdravstvene ustanove. Zdravstvena ustanova iz stava 1. ovog člana dostavlja potvrdu nadležnom organu iz člana 6. st. 2. i 4. ovog zakona u roku od 15 dana od dana promene pola. Potvrdu iz stava 1. ovog člana zdravstvena ustanova dostavlja elektronskim putem, a bez odlaganja i putem pošte. U potvrdu iz stava 1. ovog člana upisuje se: ime i prezime; datum; mesto; opština/grad rođenja; jedinstveni matični broj građana; ime i prezime roditelja, lica kome je promenjen pol; podatak o promeni pola za to lice, kao i ime i prezime lekara koji je izdao potvrdu. Ministar nadležan za poslove uprave i ministar nadležan za poslove zdravlja sporazumno propisuju način izdavanja i obrazac potvrde iz stava 1. ovog člana.

 

• Na osnovu navedenog zakonskog ovlašćenja, donet je Pravilnik o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola[6]. Ovim Pravilnikom propisan je način izdavanja i obrazac potvrde o promeni pola, koju izdaje nadležna zdravstvena ustanova. Članom 2. Pravilnika propisano je da je potvrda o promeni pola javna isprava, na osnovu koje opštinska uprava, odnosno gradska uprava, odnosno gradska uprava grada Beograda donosi rešenje na osnovu kojeg se upisuje činjenica o promeni pola u matičnu knjigu rođenih u koju je upisana činjenica rođenja lica koje je promenilo pol. U skladu sa članom 3. ovog Pravilnika potvrdu o promeni pola izdaje zdravstvena ustanova nakon: 1) sprovedene najmanje jednogodišnje hormonske terapije uz indikaciju i praćenje lekara specijaliste psihijatrije i lekara specijaliste sa užom specijalizacijom endokrinologije ili 2) zvršene hirurške intervencije promene pola. Stavom 3. ovog člana propisano je da potvrdu o promeni pola potpisuju: 1) lekar specijalista psihijatrije i lekar specijalista sa užom specijalizacijom endokrinologije u slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana po zahtevu lica kome se menja pol ili 2) lekar specijalista hirurgije u slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana. U skladu sa članom 5. Pravilnika nadležna zdravstvena ustanova potvrdu o promeni pola dostavlja nadležnom organu koji vodi matičnu knjigu rođenih za lice koje je promenilo pol, i to: 1) po okončanju postupka o promeni pola iz člana 3. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika po zahtevu lica kome je promenjen pol ili 2) u roku od 15 dana od dana okončanja postupka promene pola iz člana 3. stav 1. tačka 2) ovog pravilnika.U potvrdu o promeni pola upisuju se: ime i prezime, datum, mesto, opština/grad rođenja, jedinstveni matični broj građana, ime i prezime roditelja, lica kome je promenjen pol, podatak o promeni pola za to lice, ime i prezime lekara koji je izdao potvrdu i njegov potpis (član 6. Pravilnika). Članom Pravilnika između ostalog je propisano da potvrda o promeni pola, izdata na obrascu iz člana 4. stav 1. ovog Pravilnika, sastavlja se u dva istovetna primerka, koje potpisuje lekar/i. Jedan primerak potvrde o promeni pola čuva se u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, a drugi primerak se dostavlja matičaru. Matičar primerak potvrde o promeni pola čuva u spisima predmeta koji se odnosi na upis činjenice rođenja za lice koje je promenilo pol. Potvrda o promeni pola iz člana 4. stav 2. ovog pravilnika čuva se u arhivi informacionog sistema zdravstva i arhivi Registra matičnih knjiga.

 

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet pritužbe, kao i činjenicu da je među stranama u postupku nesporno da je Gradska uprava grada Kraljeva donela rešenje kojim se odbija zahtev za promenu oznake pola u matičnoj knjizi rođenih, transrodnoj osobi koja je podnela taj zahtev, zadatak Poverenika je da utvrdi da li su u konkretnom slučaju povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.9. U izjašnjenju Gradske uprave grada Kraljeva na pritužbu, navedeno je da se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi da matičar izvrši promenu pola u rubrici, s obzirom da medicinska tranzicija nije sprovedena do kraja i da je postupljeno u skladu sa članom 45b Zakona o matičnim knjigama.

 

• Citirani član Zakona o matičnim knjigama, propisuje da se podatak o promeni pola upisuje na osnovu rešenja opštinske (gradske) uprave, koje se donosi na osnovu propisane potvrde nadležne zdravstvene ustanove. S tim u vezi, bliže uslove izdavanja potvrde o promeni pola, način izdavanja i obrazac, propisuje Pravilnik o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove. Ovim Pravilnikom propisano je da se potvrda o promeni pola, izdaje ne samo nakon izvršene hirurške intervencije promene pola, već i nakon sprovedene jednogodišnje hormonske terapije. U tom slučaju, propisanu potvrdu potpisuju: 1) lekar specijalista psihijatrije i lekar specijalista sa užom specijalizacijom endokrinologije u slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana po zahtevu lica kome se menja pol.

 

• Evidentno je, da Gradska uprava grada Kraljeva nije primenila odredbe Pravilnika na konkretan slučaj, i odbila da izvrši promenu oznake pola u matičnim knjigama iako je dostavljena potvrda o promeni pola od strane nadležne ustanove na obrascu propisanom Pravilnikom. Na osnovu navedene potvrde, Gradska uprava, bila je u obavezi da, u skladu sa Zakonom o matičnim knjigama, donese rešenje na osnovu koga će se izvršiti ispravka oznake pola u matičnoj knjizi. Naime, članom 2. Pravilnika propisano je da je potvrda o promeni pola javna isprava, na osnovu koje opštinska uprava, odnosno gradska uprava, odnosno gradska uprava grada Beograda donosi rešenje na osnovu kojeg se upisuje činjenica o promeni pola u matičnu knjigu rođenih u koju je upisana činjenica rođenja lica koje je promenilo pol.

 

• Normativne izmene, koje omogućavaju trans osobama promenu oznake pola i pre, odnosno bez hirurškog usklađivanja pola, predstavlja izraz dugogodišnjeg nastojanja trans osoba za priznavanje njihovog rodnog identiteta u pravnom poretku. Pravno priznanje roda jeste formalni proces koji podrazumeva promenu podataka u ličnim dokumentima trans osobe kako bi odgovarali njenom rodnom identite Kod osoba koje ulaze u proces tranzicije, i pre operativnog zahvata dešavaju se promene u izgledu u pogledu određenih polnih karakteristika usled korišćenja hormonske terapije, zbog čega je neophodno da svoj rodni identitet usklade sa podacima u javnim ispravama koje sadrže oznaku pola i lično ime.

 

• Pravno priznanje roda je važno zato što bez toga, podaci i fotografija u dokumentima trans osoba ne odgovaraju njihovom izgledu, što osobu izlaže riziku od diskriminacije, nasilja, kao i niza drugih problema (npr. prilikom prelaska državnih granica, otvaranja bankovnog računa, zakupa stana, identifikacije koju zahtevaju službena lica i tako dalje).

 

• Istraživanje o potrebama transrodnih osoba koje je sprovedeno 2019. godine[7], pokazuje da je deset ispitanika (39,4%) imalo poteškoća u svakodnevnom životu zbog dokumenata koji ne odgovaraju njihovom rodnom identitetu, a jedna četvrtina (25,4%) izjavljuje da je zbog toga pretrpela neku vrstu diskriminacije i/ili U pitanju su neprijatnosti koje su ispitanici kategorisali kao male (npr. da službenici ne veruju da je u pitanju osoba sa slike), ali je dodatni problem to što neodgovarajuća dokumenta, upravo zbog očekivanja negativnih reakcija, vode izbegavanju situacija u kojima se zahteva njihovo pokazivanje. Tako je više ispitanika navelo svoje iskustvo izbegavanja odlaska kod lekara upravo zbog pretpostavljenog manjka znanja i predrasuda prema trans osobama, kao i zbog problema pri prozivanju.

 

• Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju na osnovu rodnog identiteta, kao i uskraćivanje prava u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu. U konkretnom slučaju, Gradska uprava grada Kraljeva, odbila je zahtev transrodne osobe za promenu oznake pola u matičnoj knjizi, iako su se stekli zakonski uslovi za takvu izmenu, čime je izvršen akt neposredne diskriminacije na osnovu rodnog identiteta.

 

• Trans osobe su od detinjstva često izložene odbacivanju, diskriminaciji i različitim oblicima nasilja, što može ostaviti posledice na njihovo fizičko i mentalno zdravlje. Iako je prihvatanje trans osoba u porodici sve češće, to nije jedinstven doživljaj svih trans osoba. Prema istraživanju koje je sproveo Gejten, 45% ispitanih trans osoba navelo je da se nikada nisu osećali bezbedno zbog svog rodnog identiteta, 34% je razmišljalo da napusti školovanje, dok je 13% to i učinilo. Polovina ispitanika se ne oseća bezbedno u javnim prostorima a 16% se povremeno oseća nebezbedno i u svom domu[8].

 

• Zbog neodgovarajućih ličnih dokumenata trans osobe mogu naići na ozbiljne probleme pri ostvarivanju prava iz oblasti rada, zapošljavanja, obrazovanja, zdravstvene zaštite i drugih oblasti života.

 

• Poverenik koristi priliku i da ukaže na praksu Evropskog suda za ljudska prava. U slučaju Christine Goodwin United Kingdom[9] navedeno je: „poštovanje ljudskog dostojanstva i ljudske slobode predstavlja samu suštinu Konvencije. Konkretno, po članu 8. Konvencije, u kojem pojam lične autonomije predstavlja važno načelo na kojem se temelji tumačenje garantija koje taj član sadrži, štiti se lična sfera svakog pojedinca, uključujući i njegovo pravo na određivanje podataka o svom identitetu kao ljudske jedinke (vidi, pored ostalog, Pretty v. the United Kingdom, br. 2346/02, presuda od 29. aprila 2002, st. 62, kao i Mikulić v. Croatia, br. 53176/99, presuda od 7. februara 2002, st. 53.). U dvadeset i prvom veku, pravo transrodnih osoba na lični razvoj i fizičku i moralnu sigurnost, kakvu u punom smislu uživaju ostali članovi društva, ne može da se posmatra kao nešto što je kontroverzno i što iziskuje da prođe neko vreme da bi pitanja s tim u vezi mogla da se sagledaju u jasnijem svetlu. Ukratko, nezadovoljavajuća situacija u kojoj transrodne osobe žive u nekakvom međuprostoru, ne pripadajući u potpunosti ni jednom ni drugom polu, više nije održiva.“

 

• Imajući u vidu navedeno, Poverenik je dao mišljenje da je Gradska uprava grada Kraljevo, povredila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

4. MIŠLjENjE

 

Odbijanjem da izvrši ispravku upisa u matičnoj knjizi rođenih u pogledu pola lica u čije ime je podneta pritužba, na osnovu potvrde koju je izdala zadravstvena ustanova na propisanom obrascu Gradska uprava grada Kraljevo, povredila je odredbe člana 6, a u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

5. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Gradskoj upravi grada Kraljevo:

 

5.1.   Da preduzme mere iz svoje nadležnosti kako bi se izvršila promena oznake pola i upisalo željeno ime za lice u čije je ime podneta pritužba.

5.2.   Da upozna zaposlene u nadležnoj službi sa mišljenjem Poverenika.

5.3. Da se ubuduće pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Gradska uprava grada Kraljevo obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja Poverenika sa preporukom, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[4] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 145/14 i 47/18

[6] „Službeni glasnik RS“, broj 103/18

[7] Istraživački izveštaj – istraživanje o potrebama transrodnih i nebinarnih osoba u Republici Srbiji, Jelena Vidić

[8] Vodič kroz tranziciju za trans osobe u Srbiji, Jovanka Todorović, Saša D. Lazić, 2020. godina

[9] Predstavka 28957/95, presuda od 11. jula 2002. godine, strana 244. paragraf 90.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

---

585-21 Diskriminacija je utvrđena na osnovu rodnog identiteta u postupku pred organima javnih vlasti

---