бр. 021-01-01293/2024-02 datum: 23.12.2024.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti^[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje banci

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje banci da izbeglicama, licima sa odobrenom supsidijarnom zaštitom i tražiocima azila:

– omogući pristup bankarskim proizvodima i uslugama (kao što je primera radi, otvaranje i korišćenje osnovnog platnog računa) bez diskriminacije po bilo kom stvarnom ili pretpostavljenom ličnom svojstvu, uzimajući u obzir u skladu sa propisima specifičnost statusa izbeglice u pogledu boravka, prava na rad, izgleda lične karte i dokumenata koji se izdaju u postupku azila.

Potrebno je da o preduzetom banka obavesti Poverenika u roku od 30 dana od prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

O b r a z l o ž e nj e

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obraćaju se izbeglice i tražioci azila kao i organizacije civilnog društva u njihovo ime, ukazujući na probleme sa kojima se ova lica susreću prilikom otvaranja računa i korišćenja bankarskih usluga. Tako se Povereniku obratilo udruženje Beogradski centar za ljudska prava, organizacija koja godinama zastupa i pruža pomoć izbeglicama i tražiocima azila, pojašnjavajući pojedine probleme na koje su naišle osobe sa dodeljenom privremenom zaštitom ili sa odobrenim pravom na azil u pogledu pristupa bankarskim uslugama. U svom obraćanju su istakli da zaposleni u bankama veoma često ne prepoznaju i u svom postupanju ne prave razliku između stranaca na koje se odnosi Zakon o strancima, i tražilaca azila, osoba sa dodeljenom privremenom zaštitom i izbeglica koji pripadaju ranjivoj kategoriji i koji jesu poreklom državljani drugih zemalja ali prema nacionalnim zakonima nisu stranci već izbeglice na koje se primenjuje drugi propis, kao što je Zakon o azilu i privremenoj zaštiti. Kako je navedeno, u praksi se poteškoće ogledaju u tome što se od njih zahteva da prilikom podnošenja zahteva za otvaranje računa dostave pasoš i prijavu boravka. Pojedini od njih uopšte nemaju pasoš ili im je taj dokument istekao ali svi imaju ličnu kartu koju izdaje Kancelarija za azil Ministarstva unutrašnjih poslova. Navedeno je da se identitet izbeglica i tražilaca azila može utvrditi ličnim dokumentima koje im izdaje ova kancelarija i to: ličnom kartom za lice kome je odobreno pravo na utočište, ličnom kartom za lice kome je dodeljena supsidijarna zaštita, ličnom kartom za lice kome je dodeljena privremena zaštita (izbeglice iz Ukrajine) i ličnom kartom za tražioce azila. Pored ličnih karata, svi oni imaju uverenje da poseduju evidencijski broj stranca (EBS) koji takođe izdaje Kancelarija za azil. Takođe, pojašnjavaju da treba razumeti da ova kategorija ljudi ne vrši prijavu boravka u dežurnoj službi policijske stanice na čijoj teritoriji je adresa objekta u kojem je stranac smešten ili u područnoj policijskoj upravi, već u Kancelariji za azil, kao organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova. Iako lične karte koje imaju nisu biometrijske (plastificirane su i popunjene rukom), MUP poseduje biometrijske podatke o osobama kojim je izdao identifikacioni dokument. Udruženje pojašnjava da pristup finansijskim proizvodima često za izbeglice znači pristup učešću u ekonomskom životu, kao i izgradnji samostalnosti i stabilnosti za sebe i svoje porodice. Ističu da su platni računi izbeglicama i tražiocima azila potrebni iz različitih razloga, a najčešće onih koji se tiču primanja mesečnih zarada ili finansijske pomoći. Dalje ukazuju da su se javile nove poteškoće nakon izmena Zakona o zapošljavanju stranaca prema kojem je tražiocima azila omogućen slobodan pristup tržištu rada šest meseci nakon podnošenja zahteva za azil. Banke osobama koje u Republici Srbiji borave manje od godinu dana nude samo mogućnost da otvore račun za nerezidente, pod uslovom da ispunjavaju dodatne uslove. Godinu dana nakon boravka u Republici Srbiji, postoji mogućnost da se otvori račun za rezidente ali banke ne uzimaju u obzir potvrdu o statusu koju izdaje Kancelarija za azil, u kojoj je naznačen datum kada je osoba podnela zahtev za azil, već samo izdate lične karte. Zahtev za izdavanje lične karte se može podneti tek nakon podnošenja zahteva za azil i u praksi se dešava da se nekada mora malo sačekati na izdavanje ove lične karte. Treba razumeti da su prilikom preuzimanja nove lične karte, ova lica u obavezi da nevažeći dokument vrate Kancelariji za azil, i ukoliko nemaju fotografiju dokumenta koji je istekao, nisu u mogućnosti da prilože dokaze kakav banka zahteva – da u Republici Srbiji borave duže od godinu dana. Takođe navode da banke zahtevaju još jedan dokument – ugovor o radu ili zvanični akt državnih organa ili međunarodnih organizacija, na osnovu koga se vidi razlog otvaranja računa u banci. Imajuću i vidu da poslodavci prilikom zapošljavanja tražilaca azila, skoro uvek sačinjavaju ugovore o radu koji podrazumevaju rad od nekoliko meseci jer je trajanje ugovora uslovljeno trajanjem lične karte koja se izdaje na period od šest meseci, nijedan tražilac azila nije u mogućnosti da ispuni ovaj uslov.

Ove probleme na koje je ukazalo udruženje i izbeglice koje se obraćaju Povereniku  u ostvarivanju bankarskih usluga potvrđuju i nalazi Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), kao i Komesarijata za izbeglice i migracije. Njihova iskustva takođe pokazuju da je većina izazova u pristupu računima i drugim finansijskim proizvodima povezana prvenstveno sa neprepoznavanjem ličnih dokumenata izbeglica i tražilaca azila, kao i upravljanjem rizicima od strane banaka.

Imajući u vidu važnost bankarskih usluga za izbeglice i tražioce azila, 15. novembra 2024. godine održana je i konferencija  koju je organizovao UNHCR sa ciljem unapređenja pristupa izbeglica finansijskim uslugama.[2] Nakon konferencije UNHCR sa partnerima, uključujući i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije obratili su se bankarskom sektoru sa ciljem omogućavanja i poboljšanja pristupa platnim računima za izbeglice i tražioce azila. U zaključcima ove konferencije je, pored ostalog navedeno da izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji treba omogućiti neometan pristup makar osnovnim bankarskim proizvodima i uslugama, kao što su platni računi, jer ove osobe imaju suštinsku potrebu za platnim računima kako bi mogle da dobijaju i koriste mesečne zarade ili finansijsku pomoć, što je njihovo osnovno pravo, direktno povezano s materijalnim uslovima prihvata definisanim u Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti. Dalje je navedeno da finansijska inkluzija ne samo da omogućava izbeglicama da ponovo izgrade živote na dostojanstven način, već i da učestvuju u ekonomskom i društvenom životu i pruže doprinos lokalnim zajednicama, što vodi i njihovoj većoj samostalnosti i manjoj ranjivosti i smanjenju zavisnost od humanitarne pomoći. Takođe je naglašeno da bi sve većem broju izbeglica preduzetnika dobrodošla pomoć finansijskih institucija kroz pristup mentorstvu i obukama, kao i kreditnim proizvodima, koji im trenutno nisu dostupni.

Pored slučajeva iz domaće prakse, na ovoj konferenciji ukazano je na primere dobre prakse iz evropskih i drugih zemalja, uključujući smernice Evropskog nadzornog tela za bankarstvo i Radne grupe za finansijsku akciju (FATF). U svojim smernicama, obe institucije su navele da omogućavanje pristupa makar osnovnim finansijskim proizvodima ima važnu ulogu u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, jer nedostatak pristupa može dovesti do transakcija u „sivoj zoni“, što ograničava transparentnost i povećava rizik od kriminala i pranja novca.

Pored navedenih problema, Poverenik ukazuje da je postupajući po više pritužbi organizacije civilnog društva koje su podnete protiv pojedinih banaka, u prethodnom periodu ukazivao i na neophodnost procenjivanja i razmatranja svakog konkretnog slučaja kada se banci obrati izbeglica ili tražilac azila u skladu sa zakonom, bez negativne genaralizacije na osnovu državljanstva ili mesta rođenja ovog lica. Tako je u jednom postupku povodom pritužbe koju je podneo Beogradski centar za ljudska prava protiv banke jer je bez ulaženja u opravdanost zahteva odbijeno otvaranje računa klijentkinji samo zato jer je rođena u Iranu, Poverenik doneo mišljenje da je banka povredila antidiskriminacione propise. U izjašnjenju na ovu pritužbu, banka je navela da tokom 2020. godine nije otvarala račune fizičkim licima poreklom iz Irana, Iraka i Avganistana, s obzirom na činjenicu da su ove države imale strateške nedostatke u sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, shodno međunarodnoj klasifikaciji FATF. Tokom postupka, Poverenik je u cilju utvrđivanja pravilnog i potpunog činjeničnog stanja zatražio pojašnjenje od Narodne banke Srbije. Narodna banka je u odgovoru, između ostalog, navela da banke mogu da uspostave poslovni odnos sa licima u statusu tražioca azila ili izbegličkom statusu, a koja su izbegla iz Irana, Avganistana i Iraka, ako su ispunjeni zakonom i podzakonskim aktima utvrđeni formalni i materijalni uslovi koji se jednako primenjuju na sva fizička lica, te da je obveznik (banka) dužna da kada uspostavlja poslovni odnos sa strankom iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, primeni pojačane radnje i mere, u skladu sa zakonom i internim aktima banke. Dakle, činjenica da izbeglo lice dolazi iz države porekla koja ima strateške nedostatke u sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, prema klasifikaciji međudržavnih tela (npr. FATF) ne isključuje mogućnost da banka uspostavi poslovni odnos sa ovim licima, već je banka dužna, u takvim slučajevima primeni pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke. Naime, zakonski propisi predviđaju da se poslovni odnos neće uspostaviti samo ukoliko je banka procenila visok rizik pri uspostavljanju poslovnog odnosa, a nije mogla da primeni pojačane radnje i mere, u skladu sa zakonom i internim aktom banke.

Imajući u vidu sve navedeno, u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 9) Zakona o zabrani diskriminacije Poverenik upućuje ovu preporuku mera svim bankama koje posluju na teritoriji naše zemlje kako bi se unapredilo stanje u pogledu ostvarivanja bankarskih usluga izbeglica i tražioca azila, posebno u pogledu otvaranja osnovnih platnih računa.

S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre ukazuje da je Ustavom Republike Srbije^[3] propisana zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 17. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u  pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

Članom 17. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

Konvencija o statusu izbeglica^[4] reguliše pravni položaj izbeglica, kao i pokretnu i nepokretnu imovinu izbeglica. Članom 30. ove konvencije propisano je da svaka država ugovornica treba da obrati blagonaklonu pažnju molbama koje podnose izbeglice koji žele dobiti ovlašćenje za transfer sve druge imovine potrebne za njihovo novo nastanjivanje u nekoj drugoj zemlji gde su primljeni radi novog nastanjenja.

Zakon o azilu i privremenoj zaštiti^[5] uređuje status, prava i obaveze tražilaca azila i lica kojima je odobreno pravo na azil i privremenu zaštitu, načela, uslove i postupak za odobrenje i prestanak prava na azil i privremenu zaštitu, kao i druga pitanja od značaja za azil i privremenu zaštitu. Ovim zakonom definisani su i pojmovi izbeglica, lica koja imaju pravo na utočište, lica sa supsidijarnom zaštitom i tražilaca azila u Republici Srbiji.  Članom 7. ovog zakona propisano je da je prilikom sprovođenja odredaba ovog zakona zabranjena svaka diskriminacija po bilo kom osnovu, u skladu sa posebnim propisima kojima su uređena pitanja zabrane diskriminacije, a naročito po osnovu rase, boje kože,nacionalne pripadnosti i dr. Odredbom člana 24. propisano je da se pravo na utočište, odnosno status izbeglice odobrava tražiocu koji se nalazi izvan države svog porekla ili države uobičajenog boravišta, a opravdano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog uverenja, a zbog čega ne može ili ne želi da prihvati zaštitu te države. Članom 59. ovog zakona propisano je da lice kome je odobreno pravo na utočište ili supsidijarnu zaštitu, ima pravo, između ostalih, i na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, pristup tržištu rada, svojinu, pomoć pri integraciji.

Zakonom o strancima^[6] propisano je, da u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca u vezi sa ulaskom i boravkom na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova pribavlja mišljenje državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije u pogledu procene da li ulazak ili boravak stranaca na teritoriji Republike Srbije predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik. Prilikom donošenja procene bezbednosnog rizika, nadležni organi, na osnovu prikupljenih podataka razmatraju da li ulazak i boravak stranaca na teritorji Republike Srbije ugrožava bezbednost Republike Srbije i njenih građana, u meri u kojoj to predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik (član 9. stav 6). Ukoliko se u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca proceni da ulazak i boravak stranaca na teritoriji države predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik, odluku kojom se uskraćuje ulazak ili boravak stranaca na teritoriji Republike Srbije donosi nadležni organ, osim ukoliko postoje razlozi iz člana 83. stav 3. ovog zakona.

Zakon o zapošljavanju stranaca^[7] u članu 3. stav 3. tač. 2. i 3. propisuje da pravo na rad u Republici Srbiji, bez izdate jedinstvene dozvole ostvaruje stranac kome je odobren azil ili privremena zaštita kao i stranac koji je tražilac azila i kom u periodu od šest meseci nakon podnošenja zahteva za azil odluka po tom zahtevu nije doneta bez njegove krivice. U st. 4. i 5. istog člana propisano je da stranac kome je odobren azil ili privremena zaštita ostvaruje pravo na rad u periodu važenja dokumenta koji mu se izdaje u skladu sa zakonom, dok stranac koji je tražilac azila i kom u periodu od šest meseci nakon podnošenja zahteva za azil odluka po tom zahtevu nije doneta bez njegove krivice, ostvaruje pravo na rad u periodu trajanja statusa tražioca azila.

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma^[8] pod obveznicima u smislu ovog zakona  podrazumeva i banke (član 4. stav 1. tačka 1.). Odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je obveznik dužan da izradi i redovno ažurira analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa ovim zakonom, smernicama koje donosi organ nadležan za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona i procenom rizika od pranja novca i finansiranja terorizma izrađenom na nacionalnom nivou (član 6. stav 1). Takođe, odredbom člana 7. propisane su radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, prema kome je, obveznik, između ostalog, dužan da proveri identitet stranke na osnovu dokumenata, podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora, zatim da pribavi i proceni informaciju o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije i druge podatke, kao i da proveri i proceni verodostojnost informacija o poreklu imovine koja je ili će biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije, u skladu sa procenom rizika. Prema odredbi stava 2. ovog člana obveznik je dužan da odbije ponudu za uspostavljanje poslovnog odnosa ako ne može da izvrši radnje i mere iz stava 1. ovog člana, a ako je poslovni odnos već uspostaljen dužan je da ga raskine. Odredbom člana 41. stav. 1. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma propisano je da je obveznik dužan da kada uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju kada poslovni odnos nije uspostavljen, sa strankom iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, primeni pojačane radnje i mere iz stava 2. ovog člana. Ove radnje i mere najpre obuhvataju propisane radnje i mere iz člana 7. stav 1. ovog zakona (provera identiteta stranke na osnovu dokumenata, podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora, pribavljanje i procena informacija o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transkacija i dr), kao i da svojim internim aktima definiše koje će pojačane radnje i mere, i u kom obimu primenjivati, u svakom konkretnom slučaju, a u skladu sa članom 35. stav 2. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Smernice za primenu odredaba Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma za obveznike nad kojima Narodna banka Srbije vrši nadzor^[9] u tački 6. propisuju da je obveznik dužan da identifikuje rizik od pranja novca i finansiranja terorizma kome je izložen ili će biti izložen pri uspostavljanju poslovnog odnosa sa strankom. S tim ciljem, obveznik razmatra sve relevantne vrste rizika, pri čemu uvek uzima u obzir rizik stranke, geografski rizik, rizik transakcije, rizik proizvoda/usluga i rizik u vezi sa načinom uspostavljanja i odvijanja poslovnog odnosa. Tačkom 8. stav 1. Smernice propisano je da radi identifikovanja geografskog rizika, obveznik razmatra naročito rizik u odnosu na državu u kojoj stranka ili stvarni vlasnik stranke ima sedište, obavlja delatnost ili s kojom je na relevantan način povezana, dok je stavom 4. smernica propisano da je radi identifikovanja novoa rizika od finansiranja terorizma za određenu državu obveznik dužan da razmotri sledeće faktore: da li postoji informacije od tela nadležnih za sprovođenje zakona ili verodostojnih i pouzdanih izvora koje ukazuju da država finansira ili podržava aktivnosti terorističkih organizacija ili je poznato da terorističke organizacije deluju u toj državi; da li su Ujedinjene nacije, savet Evrope, OFAC ili druge međunarodne organizacije prema državi primenile sankcije, embargo ili slične mere.

Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga^[10], kao jedno od osnovnih načela, u članu 5. tačka 2. propisuje načelo zaštite od diskriminacije.

Zakon o platnim uslugama^[11] u članu 73b propisuje da je pri otvaranju računa potrošača koji ima zakonit boravak u Republici Srbiji zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, genetskih osobenosti, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, mesta boravka, kulture, jezika, starosti, seksualnog opredeljenja ili invaliditeta. Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 41. ovog zakona, zakonit boravak u Republici Srbiji označava boravak fizičkog lica u Republici Srbiji u skladu sa propisima kojima se uređuje prebivalište i boravište građana, odnosno boravak stranaca u skladu sa zakonom o strancima, uključujući i stranca koji boravi u Republici Srbiji u skladu sa zakonima kojima se uređuje azil i izbeglice ili na osnovu međunarodnog ugovora. Članom 73n ovog zakona propisano je da, ne dovodeći u pitanje primenu odredaba zakona kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma i drugih odredaba ovog zakona, banka je dužna da potrošaču koji ima zakonit boravak u Republici Srbiji, a nema otvoren platni račun, na njegov zahtev omogući otvaranje i korišćenje platnog računa sa osnovnim uslugama. U stavu 6. ovog člana propisano je da uslovi za otvaranje, vođenje, i gašenje platnih računa potrošača sa osnovnim uslugama moraju biti nediskriminatorni, u smislu člana 73b ovog zakona.

Članom 33. stav 1. tačka 9) Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da Poverenik upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, dok je članom 48. Poslovnika o radu propisano da Poverenik upućuje ove preporuke kada oceni da je to celishodno s obzirom na okolnosti slučaja, potrebu hitnog reagovanja, mogućnost preventivnog delovanja ili radi unapređenja položaja i zaštite od diskriminacije. U skladu sa članom 49. stav 1. ovog poslovnika Poverenik dostavlja preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije organu javne vlasti ili drugom licu u čijem je delokrugu oblast na koju se preporuka odnosi, nakon čega prati sprovođenje preporuka, a o postupanju organa izveštava kroz svoje redovne i posebne izveštaje, a može obavestiti i javnost.

Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik koristi priliku da bankama ukaže da izbeglice, tražioci azila, lica kojima je odobrena supsidijarna zaštita spadaju u posebno ranjive grupe lica koje su u većem riziku od diskriminacije, te da je za njih od izuzetne važnosti da im se omogući da otvore platni račun i da pristupe bankarskim uslugama kako bi mogli normalno da funkcionišu i kako zbog neposedovanja platnog računa ne bi bili izloženi eventualno nejednakom postupanju od strane organa ili drugih lica. Ne treba zaboraviti i da bez otvorenog računa ova lica ne mogu da prime ni novčanu pomoć od države, kao ni zaradu od poslodavca. U skladu sa Pravilnikom o socijalnoj pomoći za lica koja traže, odnosno kojima je odobren azil[12], ova lica imaju pravo na socijalnu pomoć pod uslovima propisanim zakonom i ta pomoć im se isplaćuje u vidu mesečne novčane pomoći. Takođe, ne treba zaboraviti ni da Zakon o platnim uslugama propisuje da polazeći od usvojenih propisa, a ne dovodeći u pitanje primenu odredaba zakona kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, potrošaču koji ima zakonit boravak u Republici Srbiji (a ova lica ga imaju), a nema otvoren platni račun, banka treba da omogući otvaranje i korišćenje platnog računa sa osnovnim uslugama, pri čemu uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje ovih računa moraju biti nediskriminatorni. Poverenik dodatno naglašava da omogućavanje pristupa makar osnovnim finansijskim proizvodima ima važnu ulogu u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, jer nedostatak pristupa može dovesti do transakcija u „sivoj zoni“, što ograničava transparentnost i povećava rizik od kriminala i pranja novca.

Imajući u vidu sve navedeno Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u skladu sa članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upućuje preporuku mera svim bankama da izbeglicama, tražiocima azila, kao i licima sa odobrenom supsidijarnom zaštitom omogući pristup bankarskim proizvodima i uslugama (kao što je otvaranje i korišćenje osnovnog platnog računa) bez diskriminacije po bilo kom stvarnom ili pretpostavljenom ličnom svojstvu, uzimajući u obzir specifičnost izbegličkog statusa u skladu sa propisima u pogledu boravka, prava na rad, izgleda lične karte i dokumenata koji se izdaju u postupku azila.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tačka 9)

[2] https://www.unhcr.org/rs/28251-mogucnost-otvaranja-racuna-od-sustinske-vaznosti-za-ekonomski-opstanak-i-integraciju-izbeglica.html

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[4] Uredba o ratifikaciji Konvencije o statusu izbeglica sa Završnim aktom konferencije opunomoćenika Ujedinjenih nacija o statusu izbeglica („Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi“, br. 7/60)

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 24/18

[6] „Službeni glasnik RS“, br.24718, 31/19 i 62/23

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 128/14, 113/17, 50/18, 31/19 i 62/23

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 113/17, 91/19 , 153/20 i 92/23

[9] „Službeniglasnik RS, br. 13/18, 103/18,57/19, 137/20 i 49/21

[10] „Službeni glasnik RS“, 36/11 i 139/14

[11] „Službeni glasnik RS, 139/14, 44/18 i 64/24

[12] „Službeni glasnik RS“, broj 12/20

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

578-24 Preporuka mera bankama povodom pristupa finansijskim uslugama izbeglicama i tražiocima azila