56-21 Utvrđena diskriminacija protiv Eparhije Bačke po osnovu pretpostavljenog ličnog svojstva političko ubeđenje

21. Jun 2020.

br. 07-00-62/2021-02 datum: 21.6.2020.

 

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju su, preko punomoćnika advokata, podneli privredno društvo AA d.o.o. i novinarka BB, protiv Srpske pravoslavne crkve – Eparhije bačke, sekretara Bačke eparhije VV i sveštenika GG. U pritužbi je navedeno da samo televiziji DD i novinarki BB nije bio dozvoljen ulaz u dvorište Crkve Svetog Bogojavljanja Gospodnjeg, kada su hteli da izveštavaju o obeležavanju 79-ogodišnjice Racije u Južnoj Bačkoj. Podnosioci pritužbe smatraju da je osnov diskriminacije pretpostavljeno lično svojstvo, političko ubeđenje. U izjašnjenju na pritužbu navedeno je da je zakonom propisano da crkve imaju pravo da samostalno obavljaju svoje unutrašnje poslove. Takođe, navedeno je da je televizija DD, u više navrata neovlašćeno snimala vernike i sveštenike Srpske Pravoslavne Crkve u vršenju verskih obreda (pričešća) i samim tim je na direktan način došlo do ugrožavanja nepovredivosti bogoslužbenog prostora jer je povređeno načelo individualnosti i privatnosti vernika i bogoslužitelja. Tokom postupka, utvrđeno je da je služenje pomena žrtvama Racije u porti Crkve bilo otvoreno za javnost, da su mediji bili pozvani da izveštavaju o ovom događaja i da ekipi televizije DD i novinarki BB nije bio dozvoljen pristup. U pogledu osnova diskriminacije – političkog ubeđenja, Poverenik je konstatovao da je ovo lično svojstvo po prirodi stvari imanentno fizičkim licima, imajući u vidu da je zabrana diskriminacije na osnovu političkog ubeđenja u neraskidivoj vezi sa slobodom misli, savesti i veroispovesti, koja je domaćim i međunarodnim pravnim propisima garantovana svakom građaninu/ki. To je jedan od važnih elemenata identiteta ljudske ličnosti i rezultat je intelektualnog i duhovnog procesa, pa je, kao takvo, lično svojstvo koje je vezano za fizičko lice. Ovo potvrđuju i norme iz Zakona o informisanju i medijima koje propisuju da je javni interes u oblasti javnog informisanja: istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije, kao i da je zabranjena  diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, a ne i diskriminacija medija kao pravnog lica. Imajući u vidu činjenicu da televizija ne može da ima „političko ubeđenje“ kao lično svojstvo, postupak je nastavljen samo u delu pritužbe koji se odnosi na to da li je novinarka televizije DD stavljena u neravnopravan položaj na osnovu pretpostavljenog ličnog svojstva – političkog ubeđenja, a ne privredno društvo AA d.o.o, koje proizvodi program televizije DD, kao pravno lice. Poverenik ukazuje da je u postupcima za zaštitu od diskriminacije važno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da su podnosioci pritužbe učinili verovatnim da postoji određena percepcija o „uređivačkoj politici“ televizije DD, koja je pružila osnov za nejednak tretman njihove novinarske ekipe, pa samim tim i novinarke BB. Naime, uz pritužbu, dostavljeni su: snimak razgovora sa sekretarom Eparhije i tekstovi objavljeni na sajtu Eparhije, u kojima se govori o izveštavanju ove televizije. Sa druge strane, lica protiv kojih je podneta pritužba nisu pružila dokaze da zabranom ulaska novinarke televizije DD nije došlo do povrede načela jednakosti, niti da je takva zabrana imala zakoniti cilj i opravdani razlog, pa je Poverenik, primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, dao mišljenje da zabrana ulaska novinarke televiziji DD, BB, predstavlja povredu odredaba Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, iako je u izjašnjenju ukazano da je televizija DD, snimajući vernike i sveštenike u toku vršenja obreda pričešća, prema njihovom mišljenju povredila privatnost, Poverenik ističe da takav raniji događaj nije ni u kakvoj vezi sa izveštavanjem ove televizije o obeležavanju godišnjice Racije. Eparhija bačka ima opravdan i legitiman cilj da zaštiti interese vernika i sveštenika, pre svega pravo na slobodu veroispovesti. Takođe ima pravo na zaštitu tačnosti i istinitosti informacija koje se o Crkvi plasiraju putem medija, kao i na zaštitu ugleda Crkve. Međutim, zabrana ulaska televizijskoj ekipi i novinarki, nije primereno, a ni nužno sredstvo za postizanje tog cilja. Ukoliko je Eparhija bačka bila nezadovoljna načinom na koji je konkretna televizija izveštavala, ili je televizija emitovala neistinite podatke koji mogu da štete ugledu Crkve, ona je imala mogućnosti da preduzme pravna sredstva za zaštitu svojih interesa i prava, posredstvom institucija Republike Srbije, uključujući i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Sloboda saopštavanja ali i primanja informacija iz najrazličitijih izvora, zakonom je zaštićena i smatra se da je od suštinskog značaja za demokratske procese u društvu, što svojom praksom potvrđuje i Evropski sud za ljudska prava. Nakon izvođenja dokaza i svestrane analize propisa kojima se uređuje položaj Srpske pravoslavne crkve, kao i domaćih i međunarodnih propisa o zabrani diskriminacije, Poverenik je mišljenja da u konkretnom slučaju nije bilo razumnog opravdanja da Eparhija bačka, sekretar Eparhije VV i sveštenik GG, zabrane pristup novinarki televizije DD BB, da izveštava sa javnog događaja. Poverenik je doneo mišljenje da su zabranom ulaska novinarki televiziji DD BB u portu Crkve Svetog Bogojavljanja Gospodnjeg, gde se služio parastos žrtvama Racije povređene odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je preporučeno VV,  sekretaru Eparhije bačke, i GG, svešteniku da upute pisano izvinjenje novinarki BB i da ubuduće vode računa da se pridržavaju propisa o zabrani diskriminacije.

 

  1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, primio je pritužbu privrednog društva AA d.o.o. i novinarke BB, koja je podneta preko punomoćnika advokata ĐĐ i drugih, protiv Srpske pravoslavne crkve – Eparhije bačke, sekretara Bačke eparhije VV i sveštenika GG.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

  • da samo ekipi televizije DD i novinarki BB nije bio dozvoljen ulaz u dvorište Crkve Svetog Bogojavljanja Gospodnjeg, kada su hteli da izveštavaju o obeležavanju 79-ogodišnjice Racije u Južnoj Bačkoj;

 

  • da ih je na kapiji sačekao sveštenik GG i saopštio da im pristup nije dozvoljen;

 

  • da se zatim pojavio i sekretar Eparhije, VV, koji je, na insistiranje novinarke, pojasnio razloge zbog kojih televiziji DD nije dozvoljen pristup u portu crkve, i tom prilikom iskazao nezadovoljstvo „ponašanjem“ i načinom izveštavanja televizije DD o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, kao i da je televiziju DD okarakterisao kao „američku televiziju“ i „strane plaćenike“;

 

  • da je sekretar VV, odluku Bačke eparhije, na kraju obrazložio time da se novinari televizije DD nisu prijavili za izveštavanje o ovom događaju, ali je istako da im akreditacija ni u tom slučaju ne bila izdata.

 

  • da je poziv za izveštavanje uputio Sekretarijat Pokrajinske vlade, i da akreditacija nije bila potrebna.

 

  • da su na navedeni način televizija DD i novinarka BB, diskriminisani na osnovu onoga što su Bačka eparhija i navedeni svštenici percipirali kao njihovo političko uverenje, i zbog činjenice da se radi o novinarima sa televizije DD, budući da je svim drugim medijima i novinarima bilo dopušteno da izveštavaju sa događaja;

 

  • da ne postoji razumno i objektivno opravdanje za postupanje Bačke eparhije;

 

  • da Crkva Svetog Bogojavljanja Gospodnjeg jeste formalno u vlasništvu SPC, ali predstavlja prostor koji je otvoren za javnost, odnosno javni prostor u privatnoj svojini i ne može se izjednačiti sa Vladičanskim dvorom u Novom Sadu koji predstavlja sedište eparhije i nije otvoren za javnost;

 

  • da je obeležavanje godišnjice Racije javni događaj kome su prisustvovali i politički zvaničnici i da zabrana pristupa novinarima, predstavlja kršenje prava na slobodu štampe koji je neophodni element za funkcionisanje jednog demokratskog društva.

1.3. Uz pritužbu, dostavljen je 1) video snimak predmetnog događaja 2) najava događaja i poziv Sekretarijata Pokrajinske vlade novinarima da izveštavaju 3) Izjava direktorke EE u ime ZZ produkcije 4) saopštenje sa portala Bačke eparhije pod nazivom „Skandalozno ponašanje ekipe DD televizije“.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od lica protiv kojih je pritužba podneta.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu Episkopa bačkog ŽŽ, sekretara eparhije VV, i protojereja GG, navedeno je:

  • da je položaj Srpske pravoslavne crkve – Eparhije bačke, regulisan Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, i da je tim zakonom propisana autonomija tradicionalnih crkava, kao i da crkve imaju pravo da samostalno uređuju i sprovode svoj poredak i organizaciju i samostalno obavljaju svoje unutrašnje poslove;

 

  • da je u navedenom Zakonu propisano da država ne može ometati primenu autonomnih propisa crkava i verskih zajednica, i da je obavezna da, na zahtev Crkava, a u skladu sa zakonom, pruži odgovarajuću pomoć oko izvršenja pravnosnažnih odluka i presuda koje izdaju organi crkava i verskih zajednica;

 

  • da u skladu sa Zakonom, crkve i verske zajednice samostalno upravljaju svojom imovinom, a da su bogoslužbeni prostor i vreme nepovredivi;

 

  • da crkve i verske zajednice imaju pravo da koriste radiodifuzni servis, kao i da samostalno ostvaruju sopstvenu informativnu i izdavačku delatnost.

 

1.6.  U dopuni izjašnjenja, Episkopa bačkog ŽŽ, sekretara eparhije VV, i protojereja GG, navedeno je:

 

  • da je televizija DD, u više navrata neovlašćeno snimala i uznemiravala vernike i sveštenoslužitelje Srpske Pravoslavne Crkve u vršenju verskih obreda (pričešćivanja) i samim tim je na direktan način došlo do ugrožavanja nepovredivosti bogoslužbenog prostora jer je povređeno načelo individualnosti i privatnosti vernika i bogoslužitelja;

 

  • da SPC nije tražila intervenciju nadležnih državnih organa, kao i da je policijska patrola bila prisutna i obezbeđivala je skup;

 

  • da se u ovakvim slučajevima ne donosi zvanična pismena odluka nego se postupa po usmenom blagoslovu nadležnog eparhijskog arhijereja ili lica koje on za to ovlasti, a sve u skladu sa Ustavom Srpske Pravoslavne Crkve i Zakonom o crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji;

 

  • da Srpska Pravoslavna Crkva nije pokretala sudske postupke protiv DD televizije zbog neistinitog i tendencioznog izveštavanja o vršenju bogosluženja i kleveta crkvenih velikodostojnika;

 

  • da je svako bogosluženje (služba) otvoreno za javnost i svi su dobrodošli. Međutim, izveštavanjem se ne sme ugroziti individualnost i pravo privatnosti vernika i sveštenoslužitelja, što je manir DD televizije.
  1. 2. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Izršen je uvid u video snimak događaja od 4. januara 2021. godine, i za potrebe ovog postupka urađen transkript snimljenog razgovora. U relevantnom delu, utvrđeno je da na početku snimka sveštenik stoji na kapiji Crkve i izgovara: „Samo poslušajte mene, i nemojte ući.“ Zatim je zatražio da se ugasi kamera, što je televizijska ekipa odbila i zahtevala odgovor na pitanje: „zbog čega televizija DD ne može, a sve ove televizije mogu da uđu? Televizija DD je došla kao i svi drugi mediji da isprati ovaj događaj, kako možete da birate koji mediji mogu da uđu a koji ne mogu?“ Novinarka se u jednom trenutku obraća predsedniku Pokrajinske vlade, pojašnjavajući da im sveštenik ne dozvoljava da uđu, na šta je on odgovorio: „to je crkveno“ (minut 1:29). Zatim je usledio razgovor sa sekretarom Eparhije bačke (2:09) Novinarka – Vi ste sekretar Eparhije bačke, molimo Vas da nam date pojašnjenje zbog čega samo nama pored svih drugih novinara nije dozvoljen ulazak? Sekretar Eparhije – „Zato što se samo Vi ponašate na način na koji se ponašate“. Novinarka – Da li je ovo javni događaj, od javnog interesa? Sekretar Eparhije – Jeste, naravno, kako da ne. Novinarka – Kako onda možete da birate koji mediji će ući. Sekretar Eparhije – Pa zato što Vi ne radite u javnom interesu. Novinarka – Ko to ocenjuje? Vi? Sekretar Eparhije – Mi imamo pravo na našem prostoru da procenimo da li Vi to radite ili ne. Novinarka – I Vi možete da zabranite bilo kom građaninu da uđe u portu crkve? Sekretar Eparhije – Da li možemo? Možemo. Ovo je naš prostor, nije vaš prostor. Novinarka – To nije prostor građana Srbije? Sekretar Eparhije – Nije, ovo je prostor Srpske Pravoslavne Crkve. (Minut 3:12) Novinarka – Kako možete da pravite razliku među medijima ko ima pravo da izveštava? Sekretar Eparhije – Mi ne pravimo razliku. Mi samo želimo da ovo protekne mirno. Nažalost Vaša televizija do sada nikada ni jedan naš događaj koji smo organizovali, nije prikazala na taj način da je on protekao mirno. Tako da Vi nemate ovde šta da tražite. Novinarka – Kako Vi nazivate kolege sa DD televizije? Sekretar Eparhije – Na šta mislite, recite? Novinarka – Da je vrlo često spominjete kao američku televiziju, strane plaćenike. Sekretar Eparhije – Pa valjda je to svima jasno. Ne vidim u čemu je tu problem. Je l je to možda neistina? Novinarka – Znači Vi kao sekretar eparhije Bačke možete na sajtu Srpske Pravoslavne Crkve da objavljujete takve stvari. Sekretar Eparhije – Dakle ako Vi o nama možete da pišete netačne stvari, za koje čak i ne proveravate, mi valjda o Vama možemo da pišemo tačne stvari koje su svima poznate. (Minut 4:40) Novinarka – Vi ste sada zabranili našoj televiziji i nama dvoma kao građanima da uđemo u portu crkve. Sekretar Eparhije – Nisam zabranio ja, zabranila Vam je eparhija Bačka. To je velika razlika. Zbog Vašeg načina izveštavanja o crkvenim događajima unutar eparhije Bačke. Sekretar Eparhije – Televizija DD nema šta da traži u portama Srpske Pravoslavne Crkve, jer to je teritorija eparhije Bačke. Tačka. Ako Vam to nije po volji odite i žalite se. (5:59) Novinarka – Evo Vi meni sada ne dozvoljavate da ja uđem i odradim svoj posao. Sekretar Eparhije – Ma Vaš nalogodavac, Vaš poslodavac može da se obrati eparhiji Bačkoj i da traži da Vi dođete da obavite svoj posao. I opet će dobiti negativan odgovor.  Novinarka – Vi nas stavljate u neravnopravan položaj budući da niko od ostalih kolega nije morao da se obrati pisanim putem. Sekretar Eparhije – Niste Vi stavljeni u neravnopravan položaj. Kada se Vi budete postavili prema svim  građanima  Srbije, uključujući i one koji veruju u Boga, ravnopravno, onda možemo da pričamo i o Vašem statusu. Novinarka – Da li Vi sada posmatrate ravnopravno sve građane Srbije? Sekretar Eparhije – Naravno! Pa niste Vi građani Srbije. Šta ste Vi? Vi ste zaposlenici jedne televizije kojoj mi ne dozvoljavamo da uđe u naš prostor. Šta je tu problem? Ovo je privatan prostor. Novinarka – Vi tu ne vidite problem? Sekretar Eparhije – Pa ne vidim. Ovo je privatni prostor. Nije državni, nije javni. I to je jasna stvar. Ovo je privatni prostor. Ako ja kršim zakon, izvolite probajte da uđete. Ako ja kršim zakon. A Vi uđite pa da vidimo ko krši zakon.

 

  • Uvidom u internet stranicu Pokrajinske vlade[2] i u Najavu događaja Biroa za odnose sa javnošću Sekretarijata Pokrajinske vlade, utvrđeno je da je povodom obeležavanja 79. godišnjice Racije u Bačkoj, najavljen parastos žrtvama u 12 časova u Crkvi Svetog Bogojavljanja Gospodnjeg koji će da služi episkop bački ŽŽ. Na kraju je navedeno: „Prevoz za izveštače iz Novog Sada je organizovan, polazak je u 10 i 45 časova ispred glavnog ulaza u zgradu Pokrajinske vlade. Molimo zainteresovane redakcije da se prijave na telefon: 063/78-88-238. Pozivamo vas da izveštavate.“

 

  • Uvidom u izjavu direktorke ZZ produkcije EE, utvrđeno je da je navela je da ZZ pruža dopisnički servis za više nacionalnih i kablovskih emitera. Novinari njihove produkcije dobili su zvaničan poziv od Pokrajinske vlade, za događaj obeležavanja početka Racije u Vojvodini koji je održan u hramu SPC u Srbobranu 4. januara 2021. godine, i tom prilikom nije bilo potrebno akreditovati novinarske ekipe.

 

  • Uvidom u tekst „Skandalozno ponašanje ekipe DD televizije“ objavljen na sajtu Eparhije bačke, utvrđeno je da je navedeno da su mnoge televizijske ekipe koje su izveštavale o događajima u organizaciji SPC, dočekivane sa dobrodošlicom. Televizijski prenos centralnog pomena žrtvama Racije realizovala je Radio televizija Vojvodine.

 

  • Uvidom u tekst „Mračne duše“ od 24. aprila 2020. godine, koji je objavljen na internet stranici Bačke eparhije, utvrđeno je da je između ostalog navedeno: „Televizija DD i njena sestra bliznakinja II, u svom udruženom zločinačkom poduhvatu protiv SPC i srpskog naroda, emitovale su prilog u kojem su na potpuno neobjektivanm neistinit i najtendenciozniji mogući način (sve suprotno novinarskoj etici pravih novinara), obrušile na blaženopočivšeg episkopa JJ, sramno ga optužujući da je pozvao narod da postupa protivno merama Vlade…“ U daljem tekstu, televizija i portal DD i II, nazivaju se N(DH)1 i (NDH2).

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i antidiskriminacione i druge propise.

 

Pravni okvir

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima.

 

  • Ustav Republike Srbije[4] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Republika Srbija je svetovna država (član 11) Crkve i verske zajednice su odvojene od države, slobodne da samostalno uređuju svoju unutrašnju organizaciju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, da osnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom. (član 44). Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. U Republici Srbiji nema cenzure (član 50. stav 3) Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje. Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju uređuje se zakonom. Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju (član 51).

 

  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu stav 1. tačka 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 6. propisana je neposredna diskriminacija, koja postoji ako se lice ili grupa lica zbog nekog ličnog svojstva, u istoj ili sličnoj situaciji bilo kojim aktom radnjom, ili propuštanjem stavljaju ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Članom 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije[5] je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.

 

  • Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[6], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Članom 10. Konvencije garantovano je pravo na slobodu izražavanja tako što je propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ova se sloboda može ograničiti ukoliko je to neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta, javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda drugih, sprečavanja otkrivanja informacija dobijenih u poverenju ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudova.

 

  • Zakon o informisanju i medijima[7] propisuje da javno informisanje ne podleže cenzuri. Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu. Ne sme se ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito vršenjem pritiska, pretnjom, odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacija. (član 4) Putem medija objavljuju se informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona (član 5) Radi omogućavanja građanima da formiraju sopstveno mišljenje o pojavama, događajima i ličnostima, obezbeđuje se raznovrsnost izvora informacija i medijskih sadržaja (član 6). Objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi (član 79)

 

  • Zakon o crkvama i verskim zajednicama[8] propisuje da niko ne može biti uznemiravan, diskriminisan ili privilegovan zbog svojih verskih uverenja, pripadanja ili nepripadanja verskoj zajednici, učestvovanja ili neučestvovanja u bogosluženju i verskim obredima i korišćenja ili nekorišćenja zajemčenih verskih sloboda i prava (član 2). Crkve i verske zajednice su slobodne i autonomne u određivanju svog verskog identiteta. Crkve i verske zajednice imaju pravo da samostalno uređuju i sprovode svoj poredak i organizaciju i da samostalno obavljaju svoje unutrašnje i javne poslove (član 6) Država ne može ometati primenu autonomnih propisa crkava i verskih zajednica (član 7) Bogoslužbeni prostor i vreme su zaštićeni i nepovredivi, u skladu sa Ustavom i zakonom i autonomnim pravom crkava i verskih zajednica. (član 31. stav 3).

 

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu predmet pritužbe, kao i činjenicu da je među stranama u postupku nesporno da ekipi televizije DD i novinarki BB nije bilo dopušteno da uđu u portu Crkve Svetog Bogojavljanja Gospodnjeg, gde se služio pomen žrtvama Racije, zadatak Poverenika je da utvrdi da li su u konkretnom slučaju povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Da bi se utvrdilo da li je došlo do povrede ovog Zakona, neophodno je analizirati da li je do navedenog isključivanja došlo na osnovu nekog ličnog svojstva, a zatim i da li postoji razumno i objektivno opravdanje da se u konkretnom slučaju ovim licima ne dopusti da uđu i izveštavaju o navedenom događaju.
  • U tom smislu neophodno je, pored antidiskriminacionih propisa, analizirati i propise kojima se uređuje sloboda izveštavanja i informisanja kao i položaj Srpske pravoslavne crkve i ostvarivanje verskih sloboda.
  • Na početku, Poverenik konstatuje da je od trenutka podnošenja pritužbe do donošenja ovog mišljenja na snagu stupio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije[9]. Članom 28. ovog zakona propisano je da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.
  • Dalje, Poverenik konstatuje da domaći pozitivni propisi pružaju visoku zaštitu slobodnom protoku informacija. Ustav Republike Srbije jemči slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Zakon pruža zaštitu medijima za objavljivanje informacija, ideja i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su takve informacije pribavljene. Takođe, raznovrsnost izvora informacija, je zakonom posebno zaštićena, a sve u cilju da se građanima omogući da formiraju sopstveno mišljenje. U praksi Evropskog suda za ljudska prava je navedeno da Evropski sud za ljudska prava pruža zaštitu da se informacije prikupe i traže kroz sve moguće zakonite izvore, primenom člana 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Navedeni član ne štiti samo sadržaj već i sredstvo kojim je mišljenje ili informacija preneta, i obuhvata emitovanje televizijskog programa. Ovo s toga što mešanje u sredstvo izražavanja mišljenja ili informacija, jasno predstavlja i mešanje u pravo da se prima i saopštava informacija[10].
  • Sa druge strane Zakon propisuje da niko ne može biti uznemiravan i diskriminisan zbog svoje verske pripadnosti, a Ustav Republike Srbije jemči pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti. Takođe, Srpska pravoslavna crkva, na osnovu Zakona o crkvama i verskim zajednicama, uživa poseban status. Prema našem Ustavu Republika Srbija je svetovna država. Propisana autonomija crkava i verskih zajednica odnosi se, pre svega, na slobodu u određivanju verskog identiteta. Autonomija crkava i verskih zajednica znači da Crkve imaju pravo da samostalno uređuju i sprovode svoj poredak i organizaciju i da samostalno obavljaju svoje unutrašnje i javne poslove. Bogoslužbeni prostor je nepovrediv jer Crkva uživa autonomiju te u tom smislu, intervencija javne vlasti, na primer, ulazak policije na taj prostor, bi bio moguć samo na poziv verske zajednice ili prilikom izvršenja krivičnog dela.

 

  • Za donošenje mišljenja u ovom predmetu, važna je i pravilna primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, podnosioci pritužbe treba da učine verovatnim da je došlo do akta diskriminacije, a ukoliko u tome uspeju, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, leži na licima protiv kojih je pritužba podneta.

 

  • U konkretnom slučaju, iz svih izvedenih dokaza, nesporno je da novinarki BB i ekipi televizije DD nije dopušteno da uđe u portu Crkve i izveštava o obeležavanju godišnjice Racije, za razliku od drugih novinara i televizijskih ekipa. Takođe, utvrđeno je da novinarima nije bila potrebna prethodna najava ni akreditacija. Pokrajinska vlada je najavila događaj obeležavanja 79. godišnjice Racije u Bačkoj na svojoj zvaničnoj internet prezentaciji i uputila je javni poziv novinarima da izveštavaju. Pri tome, nesporno je da su drugi mediji, kao što je primera radi Radio televizija Vojvodine, imala mogućnost i dopuštenje da uđu u portu Crkve i izveštava sa ovog događaja. Takođe, očigledno je da obeležavanje Racije u Bačkoj, nije bio događaj samo za pravoslavne vernike, već javni skup za sve građane i građanke.

 

  • Diskriminacija će postojati ukoliko lice ili grupa lica budu neopravdano stavljeni u nepovoljniji položaj na osnovu nekog svog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva u odnosu na druga lica, u uporedivoj (istoj ili sličnoj) situaciji. U konkretnom slučaju, uporedivost situacije je u potpunosti osigurana imajući u vidu da su drugi novinari imali pristup porti Crkve i informacijama povodom obeležavanja godišnjice Racije.

 

  • S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je političko ubeđenje, kao lično svojstvo, po prirodi stvari imanentno fizičkim licima, imajući u vidu da je zabrana diskriminacije na osnovu političkog ubeđenja u neraskidivoj vezi sa slobodom misli, savesti i veroispovesti, koja je domaćim i međunarodnim pravnim propisima garantovana svakom građaninu/ki. To je jedan od važnih elemenata identiteta ljudske ličnosti i rezultat je intelektualnog i duhovnog procesa, pa je, kao takvo, lično svojstvo koje je vezano za fizička lica. Ovo potvrđuju i norme iz Zakona o informisanju i medijima koje propisuju da je javni interes u oblasti javnog informisanja: istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije, kao i da je zabranjena diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja,a ne i diskriminacija medija kao pravnog lica. Imajući u vidu činjenicu da televizija ne može da ima „političko ubeđenje“ kao lično svojstvo, postupak je nastavljen samo u delu pritužbe koji se odnosi na to da li je novinarka televizije DD stavljena u neravnopravan položaj na osnovu pretpostavljenog ličnog svojstva – političkog ubeđenja, a ne privredno društvo AAo.o, koje proizvodi program televizije DD, kao pravno lice.

 

  • Podnosioci pritužbi su pružili dovoljno dokaza da sekretar Eparhije, ima određeni kritički stav o temama o kojima izveštava televizije DD, kao i o načinu na koji navedena televizija prezentuje svoje medijske sadržaje. Takođe, pružili su dovoljno indicija da je to ujedno i stav Eparhije bačke, budući da su se kritički tekstovi o DD televiziji, nalazili na zvaničnom sajtu Eparhije. Drugim rečima, pružili su dovoljno dokaza da je odlučujući razlog zbog koga ekipi ove televizije i novinarki BB nije bio dozvoljen ulazak, jeste određena „uređivačka politika“ televizije DD, i pretpostavljeno političko ubeđenje osoba koje kreiraju program ove televizije, pa i BB, koja je tom prilikom došla da izveštava za televiziju DD.

 

  • Zakon o informisanju i medijima, zabranjuje diskriminaciju urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu. U pogledu ličnog svojstva, podnosioci pritužbe su naveli da je u pitanju pretpostavljeno lično svojstvo – političko ubeđenje (uverenje), predstavljalo osnov diskriminacije. Na video snimku događaja, koji je dostavljen kao dokaz, novinarka je ukazala sekretaru Bačke eparhije, da DD televiziju spominje kao „američku televiziju i strane plaćenike“, što on nije negirao, već je konstatovao da je to svima jasno. Nakon četvrtog minuta video zapisa, sekretar Eparhije navodi: „Nisam Vam ja zabranio (ulaz), zabranila Vam je Eparhija bačka, zbog Vašeg načina izveštavanja o događajima unutar eparhije Bačke.“ Dalje, u tekstu „Mračne duše“ koji je objavljen na sajtu Eparhije, govori se o izveštavanju televizija „DD(NDH1)“ i „II (NDH2)“. Imajući u vidu navedene dokaze, može se konstatovati da su podnosioci pritužbi, učinili verovatnim da je percepcija određene uređivačke politike DD televizije, odnosno percepcija političkih uverenja njihovih novinara koji kreiraju program, predstavljala osnov diskriminacije. Samim tim što je zaposlena na televizije DD, BB je percipirana kao novinarka koja učestvuje u kreiranju programa DD televizije, i deli one „vrednosti“ koje se vezuju uz uređivačku politiku televizije koju sekretar Bačke eparhije doživljava kao „američku televiziju i strane plaćenike“. U izjašnjenju na pritužbu, lica protiv kojih je podneta pritužba nisu negirala navode iz pritužbe u tom pogledu.

 

  • Prilikom ocene opravdanosti zabrane ulaska ekipi televizije DD i novinarki BB, Poverenik je imao u vidu sve razloge koji su navedeni u izjašnjenju na pritužbu. Naime, u izjašnjenju se, između ostalog navodi, da je televizija DD neprofesionalno izveštavala o događajima u Eparhiji, kao i da je u više navrata povredila načelo privatnosti vernika i bogoslužitelja na taj način što je snimala obred pričešća. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, nalazi da Eparhija bačka ima opravdan i legitiman cilj da zaštiti interese vernika i sveštenika, pre svega pravo na slobodu veroispovesti. Takođe ima pravo na zaštitu tačnosti i istinitosti informacija koje se o Crkvi plasiraju putem medija, kao i na zaštitu ugleda Crkve. Međutim, zabrana ulaska televizijskoj ekipi i novinarki, nije primereno a ni nužno sredstvo za postizanje tog cilja. Ukoliko je Eparhija bačka bila nezadovoljna načinom na koji je konkretna televizija izveštavala, ili je televizija emitovala neistinite podatke koji mogu da štete ugledu Crkve, ona je imala mogućnosti da preduzme pravna sredstva za zaštitu svojih interesa i prava, posredstvom institucija Republike Srbije. Dakle, za zaštitu bilo kojih prava, Crkva je u obavezi, kao i svako drugi, da zaštitu zatraži u skladu sa zakonom. Takođe, u konkretnom slučaju, nije bilo indicija da bi svojim ponašanjem televizijska ekipa ugrozila vršenje verskog obreda (služenje parastosa žrtvama Racije), niti da bi bilo koje pravo, pa i pravo na privatnost, moglo biti dovedeno u pitanje, posebno imajući u vidu da se radi o izveštavanju o javnom događaju, koji su druge televizijske ekipe neometano snimale. Takođe, zabrana ulaska televizijskoj ekipi, bez opravdanog razloga, ne može se smatrati uživanjem autonomije crkve, koja se, kao što je navedeno, odnosi pre svega na slobodu određivanja verskog identiteta i samostalnog uređivanja svojih odnosa. Crkvena autonomija, ne znači da za Crkve i verske zajednice ne važe propisi Republike Srbije, među kojima je i Zakon o zabrani diskriminacije. Takođe, kao što je napred pojašnjeno nepovredivost bogoslužbenog prostora, odnosi se na ograničenja javne vlasti da interveniše, pa se svakako izveštavanje o javnom događaju, ne može smatrati povredom bogoslužbenog prostora i kršenjem prava.

 

  • Kako u domaćem pravu, tako i u praksi Evropskog suda za ljudska prava, sloboda saopštavanja ali i primanja informacija iz najrazličitijih izvora, zakonom je zaštićena i smatra se da je od suštinskog značaja za demokratske procese u društvu. Sloboda izražavanja doprinosi raspravama od javnog značaja i podstiče sveukupni razvoj svih građana i građanki. Koliki je značaj slobode izražavanja, govori i odredba Zakona o informisanju i medijima kojim se dopušta čak objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti i ugleda, ukoliko interes za objavljivanje informacije preteže nad interesom zaštite dostojanstva, a naročito ako se time doprinosi javnoj raspravi o pojavi ili događaju na koju se informacija odnosi. Evropski sud je u više navrata naglasio da je obaveza medija da saopštava informacije i ideje o političkim pitanjima, kao i o pitanjima u drugim oblastima javnog života. Ne samo da štampa ima pravo da saopštava takve informacije i ideje, nego i javnost ima pravo da ih prima[11].

 

  • Prilikom donošenja ovog mišljenja Poverenik je imao u vidu i Obrazloženje Predloga Zakona o Crkavama i verskim zajednicama koji je utvrdila Vlada, U ovom obrazloženju, u delu Opšta načela ugrađena u Zakon, navedeno je da: „Crkve i verske zajednice su javne ustanove, javne organizacije, javni duhovni sistemi.“ Dalje je navedeno: „Crkve i verske zajednice zadovoljavaju duhovno-kulturne potrebe građana: omogućavaju ispoljavanje i ostvarivanje individualnih i kolektivnih verskih sloboda; uzdižu duhovno dostojanstvo ličnosti i profilišu i potvrđuju kulturni i duhovni identitet nacija i etničkih grupa; čuvaju i prenose univerzalne ljudske vrednosti, afirmišu čovečne odnose među ljudima, razumevanje, saosećanje, solidarnost i toleranciju; doprinose razvoju prosvete i kulture; učestvuju u oblikovanju istorijske, kulturne, socijalne i političke svesti građana kao i u kristalizaciji moralne samosvesti i vrednosnog sistema društva; nose i neguju religijski pluralizam u Srbiji, uspostavljen istorijskim procesima u prošlosti i podstican savremenim procesom modernizacije društva.[12]

 

Evidentno je da Crkve i verske zajednice, predstavljaju jedan od značajnih aktera za promovisanje tolerancije, razumevanja i međusobnog dijaloga.  Takođe,  kao što je već  ukazano, Srpska pravoslavna crkva, na osnovu Zakona uživa poseban status, ali i ugled, poštovanje i dugu tradiciju, tako da je uticaj Srpske pravoslavne crkve, značajan. O neophodnosti tolerancije svedoče reči pokojnog patrijarha Srpske pravoslavne crkve, Pavla: „Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i svega što nas cepa i deli.“[13]

 

O boljem razumevanju uloge Crkve naročito govore i reči Njegove Svetosti patrijarha srpskog Porfirija, na sastanku sa predsednikom Republike Srbije, održanom 24. februara 2021. godine: „Crkva ima zadatak da i u nemogućim uslovima sabira i gradi mostove, otupljuje oštrice i prevazilazi polarizaciju.“ Takođe u svojoj Pristupnoj besedi, 19. februara 2021. godine, istakao je da je Crkva pozvana da „sabira i spaja i služi miru i jedinstvu“.

 

Poverenik smatra da patrijarhove poruke dovoljno govore o načinu na koji Crkva treba da deluje u savremenim uslovima i prilikama, pri čemu treba voditi računa o izgovorenim rečima, jer reč ima snagu da potencijalno stvori određene nesuglasice i nerazumevanje.

 

  • Imajući u vidu sve navedeno uz uvažavanje položaja Srpske pravoslavne crkve i potrebe zaštite njenih legitimnih interesa, Poverenik nalazi da u konkretnom slučaju nije bilo razumnog opravdanja da se zabrani pristup novinarki BB da izveštava sa javnog događaja, dok je ostalim novinarima omogućen pristup.

 

  1. MIŠLjENjE

 

Zabranom ulaska novinarki televizije DD, BB, u portu Crkve Svetog Bogojavljanja Gospodnjeg gde se služio parastos žrtvama Racije, Eparhija bačka, sekretar Eparhije VV i sveštenik GG, povredili su odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje sekretaru Eparhije VV i svešteniku GG:

 

5.1.  Da upute pisano izvinjenje novinarki BB.

5.2. Da ubuduće vode računa da se pridržavaju propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Eparhija bačka, sekretar Eparhije VV i sveštenik GG obaveste Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja Poverenika sa preporukom, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2]http://www.vojvodina.gov.rs/sr/search/node/%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D1%83%20%D0%91%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98

[3] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 52/21

[6] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje

[8] „Službeni glasnik RS“,  br. 36/06)

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 52/21

[10] Presuda Evropskog suda za ljudska prava Autronic AG protiv Švajcarske, 22. maj 1990.

[11] Ligens protiv Austrije, 8. jul 1986, stav 41; Şener protiv Turske, 18. jul 2000; Thoma protiv Luksemburga, 29. mart 2001; Marônek protiv Slovačke, 19. april 2001; Dichand i drugi protiv Austrije, 26. februar 2002.

[12] http://www.arhiva2.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_pregled.php?id=43285

[13] Mudre poruke patrijarha Pavla u 5 knjiga „Budimo ljudi“

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon56-21 Utvrđena diskriminacija protiv Eparhije Bačke po osnovu pretpostavljenog ličnog svojstva političko ubeđenje Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top