br. 07-00-367/2021-02 datum: 27.9.2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju su podeli AA i Bb, protiv banke VV, zbog diskriminacije lica koja su poreklom iz Irana i imaju odobreno utočište u Republici Srbiji. U pritužbi je navedeno da je pojedinim licima koja su poreklom iz Irana i imaju odobreno utočište u Republici Srbiji, banka VV odbila da otvori tekući račun, što je bio povod da se sprovede situaciono testiranje diskriminacije u ovoj banci, kao i da su podnosioci pritužbe pre sprovođenja radnji testiranja zatražili mišljenje Narodne banke Srbije. Situaciono testiranje je obavljeno dan za danom, u istoj filijali banke. Tester koji je lice sa odobrenim azilom i ličnom kartom izdatom od MUP-a Republike Srbije, pokušao je da otvori račun u banci VV, nakon što je došao na šalter na srpskom jeziku zatražio je od zaposlene da otvori račun u banci. Kada je pružio ličnu kartu, službenica banke mu je saopštila: „Sa Vašom ličnom kartom ne možemo otvoritu račun u ovoj banci jer imamo sistemski problem u odnosu na matični broj, odnosno EBS (evidencioni broj za strance). Ranije su ljudi dolazili sa istim zahtevom da otvore račun, ali to nije bilo moguće. Izvinjavam se, doviđenja.“ Sutradan je kontrolna testerka, koja ima državljanstvo Republike Srbije, došla u istu filijalu banke sa zahtevom da otvori bankovni račun, u čemu je i uspela. U izjašnjenju banke VV, između ostalog, navedeno je da ne postoji dokument koji bi u potpunosti zabranio poslovnu saradnju banke sa klijentima poreklom iz Irana, kao i da banka ima pravo da slobodno odluči o izboru klijenta, te da u određenim slučajevima nije u mogućnosti da potencijalnom klijentu pruži bankarsku uslugu. U toku postupka je utvrđeno da zakonski propisi u ovoj oblasti predviđaju da se poslovni odnos ne uspostavi samo ukoliko je banka procenila visok rizik pri uspostavljanju poslovnog odnosa, a nije mogla da primeni pojačane radnje i mere, u skladu sa zakonom i internim aktom banke. Za davanje mišljenja u ovom predmetu važna je primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kojem teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza leži na licu proitiv koga je podneta pritužba. Međutim, banka VV tokom ovog postupka, nije dostavila dokaze iz kojih bi se utvrdilo da je iz opravdanih razloga odbila da zaključi poslovni odnos sa licem koje je poreklom iz Irana i ima odobreno utočište u Republici Srbiji, odnosno dokaze da nije mogla da primeni pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, ukoliko je postojao visok rizik pri uspostavljanju poslovnog odnosa sa ovim licima. U dopisu Narodne banke Srbije koji je dostavljen u prilogu pritužbe, kao i u dopisu br. KG757/2/21 od 6.4.2021. godine, koji je Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, Narodna banka, dostavila u drugom predmetu povodom slične pravne situacije, između ostalog je konstatovano da nije moguće isključivo na osnovu državljanstva, odnosno države porekla fizičkog lica ili nacionalnosti unapred isključiti mogućnost da se određenim kategorijama lica otvaraju računi kod banke, već je odbijanje uspostavljanja poslovnog odnosa ili raskida tog odnosa moguć samo ako je banka utvrdila, nakon sprovedenih obrazloženih analiza da nije u mogućnosti da primenjuje određene pojačane radnje i mere. Po sprovedenom postupku, Poverenik je dao mišljenje da je banka VV odbijanjem da uspostavi poslovni odnos i otvori račun sa licem koje ima odobreno utočište u Republici Srbiji a poreklom je iz Irana, bez razmatranja ispunjenosti uslova u konkretnom slučaju u skladu sa zakonom, povredila odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mišljenje je data preporuka da banka VV prilikom razmatranja zahteva lica koja imaju odobreno utočište u Republici Srbiji, a koja su poreklom iz Irana, u svakom konkretnom slučaju procenjuje ispunjenost zakonskih uslova za uspostavljanje poslovnog odnosa, bez negativnih generalizacija o licima na osnovu bilo kog njihovog ličnog svojstva, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih poslova i aktivnosti ne krši propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbe AA i BB, izjavljenu protiv banke VV, zbog diskriminacije lica iz Irana koja imaju odobreno utočište u Republici Srbiji.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je pojedinim licima koja su poreklom iz Irana i imaju odobreno utočište u Republici Srbiji, banka VV odbila da otvori tekući račun, što je bio povod da se sprovede situaciono testiranje diskriminacije u ovoj banci;
• da je situaciono testiranje sprovedeno 13. i 14. maja 2021. godine, sa ishodom da testeru poreklom iz Irana koji ima odobreno utočište u Republici Srbiji nije pružena usluga otvaranja računa u banci, dok je licu koje je državljanin Republike Srbije pružena ova usluga;
• da je situaciono testiranje obavljeno dan za danom, u istoj filijali banke. Tester koji je lice sa odobrenim azilom i ličnom kartom izdatom od MUP RS, pokušao je da otvori račun u filijali banke VV, nakon što je došao na šalter na srpskom jeziku zatražio je od zaposlene da otvori račun u banci. Kada je pružio ličnu kartu, službenica banke mu je saopštila:“ Sa Vašom ličnom kartom ne možemo otvoritu račun u ovoj banci jer imamo sistemski problem u odnosu na matični broj, odnosno EBS (evidencioni broj za strance). Ranije su ljudi dolazili sa istim zahtevom da otvore račun, ali to nije bilo moguće. Izvinjavam se, doviđenja.“;
• da je sutradan kontrolna testerka, koja ima državljanstvo Republike Srbije, došla u istu filijalu banke sa zahtevom da otvori bankovni račun, u čemu je i uspela;
• da je ovakvim postupanjem uskraćeno pružanje usluge otvaranja računa osobama koje imaju odobreno utočište i ličnu kartu izdatu od strane Kancelarije za azil, što predstavlja kršenje Zakona o zabrani diskriminacije;
• da su podnosioci pritužbe pre sprovođenja radnji testiranja zatražili mišljenje Narodne banke Srbije, i da je Narodna banka Srbije zauzela stav da propisi iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma ne daju osnov za isključenje mogućnosti uspostavljanja poslovnog odnosa sa celokupnom kategorijom lica, već obavezuje banku da odbije transakciju i poslovni odnos samo ukoliko obveznik ne može da izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke;
• da se ovakvim postupanjem banke neprikosnoveno uskraćuje primena korpusa prava garantovanih Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti, ali i Ženevske konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine, kao što su pravo na pristup tržištu rada, pomoć pri integraciji, pravo na svojinu, socijalnu pomoć;
• da se u konkretnom slučaju radi o diskriminaciji osoba kojima je odobreno utočište u Republici Srbiji, a poreklom si iz Irana, koja se ogleda u uskraćivanju pružanja usluga samo i isključivo na osnovu ličnog svojstva osobe.
  • U prilogu pritužbe dostavljen je izveštaj o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije, izjave testera i kontrolne testerke, kao i mišljenje Narodne banke Srbije.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], te je zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbe od banke VV.
  • U izjašnjenju ove banke, između ostalog, navedeno je:
• da kao članica međunarodne bankarske grupacije, banka u svom poslovanju sprovodi najviše standarde usklađenosti sa propisima i standardima EU. Poslovanje na zakonit, etički i odgovoran način je ključni deo korporativne kulture banke;

• da se u prethodnom periodu od finansijskih institucija zahtevalo sprovođenje strogih radnji i mera posebno u odnosu na upravljanje rizicima od pranja novca, finansiranja terorizma, sprečavanja korupcije, manipulacija tržištem, odnosno potencijalnih zloupotreba poslovnog odnosa. U tom smislu banka razvija aplikativna rešenja pomoću kojih upravlja rizicima tokom poslovnog odnosa sa klijentima;

• da sa klijentima poreklom iz Irana banka ima uspostavljenu saradnju, odnosno ne postoji interni akt, naredba ili drugi dokument koji bi u potpunosti zabranio poslovnu saradnju banke sa klijentima poreklom iz Irana. U odnosu na potencijalno uspostavljanje poslovne saradnje, banka ima pravo, u skladu sa članom 41. stav 3. Zakona o bankama da slobodno odluči o izboru klijenta. U postupku usklađivanja sa navedenom odredbom i sa propisima i standardima kojima se uređuje upravljanje opisanim rizicima u poslovanju, banka u određenim slučajevima nije u mogućnosti da potencijalnom klijentu pruži bankarsku uslugu;

• da uređeni status boravka u Republici Srbiji lica sa stranim poreklom iz zemalja koji su ocenjeni od strane nadležnih međunarodnih organa kao visokorizične sa aspekta rizika od pranja novca i finansiranja terorizma svakako jeste prednost u postupku donošenja odluke o potencijalnom uspostavljanju poslovne saradnje, ali u određenim situacijama, posebno kada se radi o poklapanju podataka o potencijalnom klijentu sa licima u vezi sa kojima postoje negativne informacije, banka nije u mogućnosti da uspostavi poslovnu saradnju sa tim licima usled izloženosti neprihvatljivo visokom riziku;

• da se podnosioci pritužbe nisu pre podnošenja pritužbe obratili banci, u kom slučaju je banka mogla i bez pokretanja ovog postupka da objasni svoje radnje i mere koje preduzima u skladu sa propisima, odnosno, dobili bi neposrednu informaciju da banka ne odbija poslovnu saradnju sa svim licima poreklom iz Irana i da u tom smislu ne vrši diskriminaciju ovih lica.

2. ČINjENIČNO STANjE

• U izveštaju o sprovedenom situacionom testiranju od 20.5.2021.godine, navedeni su podaci o testeru, o kontroloru/ki situacionog testiranja, zatim testiranom pravnom licu, opis situacije i rezultati testiranja. Naime, u izveštaju je navedeno da je tester lice sa odobrenim azilom i ličnom kartom izdatom od strane MUP-a, testirao postojanje diskriminacije prilikom pružanja bankovnih usluga. Dana 13.5.2021. godine u 12 časova, otišao je u filijalu  banke VV i zatražio od zaposlene na šalteru da otvori bankovni račun. Nakon što je dao ličnu kartu na uvid saopšteno mu je sledeće: „Sa Vašom ličnom kartom ne možemo otvoriti račun u ovoj banci jer imamo sistemski problem u odnosu na matični broj. Ranije su ljudi dolazili sa istim zahtevom da otvore račun, ali to nije bilo moguće. Izvinjavamo se, doviđenja.“ Dalje se u izveštaju navodi da je sutradan, 14.5.2021. godine, oko 9:45 časova došla kontrolorka testiranja, državljanka Republike Srbije, i otišla u istu filijalu banke VV radi otvaranja računa. U filijali je primila službenica i na njen zahtev da otvori račun tražila joj je ličnu kartu. Nakon predaje ličnog dokumenta, otvorila je tekući račun u ovoj Na kraju, navedeno je da je ishod testiranja pokazao da postoji verovatnost u postojanju diskriminacije prilikom otvaranja bankovnih računa i to prema osobama iz Irana sa odobrenim utočištem u Srbiji.
• U izjavi testera navedeno je: „Dana 13.5.2021. godine u 12 časova, otišao sam u navedenu banku. Nakon ulaska radnik obezbeđenja je pitao: „Šta Vam treba“, te sam odgovorio da hoću da otvorim račun. Pitao me je da li za firmu ili za sebe, na šta sam odgovorio da je za mene. Nakon toga, upitao me je gde da sednem i sačekam red. Nakon 15 minuta, kada se pojavila zaposlena na šalteru, otišao sam do nje i tražio da otvorim račun. Šalter se nalazio sa desne strane i bio je drugi po redu, ta službenica me je primila. Nakon što sam dao ID kartu, odmah je rekla: „Sa Vašom ličnom kartom ne možemo otvoriti račun u ovoj banci jer imamo sistemski problem u odnosu na matični broj. Ranije su ljudi dolazili sa istim zahtevom da otvore račun, ali to nije bilo moguće. Izvinjavamo se, doviđenja“
• U izjavi kontrolorke testiranja, navedeno je: „Dana 14.5.2021. godine, oko 9,45 časova ujutru otišla sam u banku VV radi otvaranja tekućeg računa kao državljanka Republike Srbije. Zaposlena me je primila, tražila ličnu kartu i nakon toga otvorila tekući račun. U roku od 30 minuta otvoren mi je tekući račun, dobijene su kartice i instalirana aplikacija elektronskog bankarstva“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2]. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[4], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 17. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.
• Konvencija o statusu izbeglica[5] reguliše pravni položaj izbeglica, kao i pokretnu i nepokretnu imovinu izbeglica. Članom 30. ove konvencije propisano je da svaka država ugovornica treba da obrati blagonaklonu pažnju molbama koje podnose izbeglice koji žele dobiti ovlašćenje za transfer sve druge imovine potrebne za njihovo novo nastanjivanje u nekoj drugoj zemlji gde su primljeni radi novog nastanjenja.
• Zakon o azilu i privremenoj zaštiti[6] uređuje status, prava i obaveze tražilaca azila i lica kojima je odobreno pravo na azil i privremenu zaštitu, načela, uslove i postupak za odobrenje i prestanak prava na azil i privremenu zaštitu, kao i druga pitanja od značaja za azil i privremenu zaštitu. Ovim zakonom definisani su i pojmovi izbeglica, lica koja imaju pravo na utočište, lica sa supsidijarnom zaštitom i tražilaca azila u Republici Srbiji. Članom 7. ovog zakona prpisano je da je prilikom sprovođenja odredaba ovog zakona zabranjena svaka diskriminacija po bilo kom osnovu, u skladu sa posebnim propisima kojima su uređena pitanja zabrane diskriminacije, a naročito po osnovu rase, boje kože,nacionalne pripadnosti i dr. Odredbom člana 24. propisano je da se pravo na utočište, odnosno status izbeglice odobrava tražiocu koji se nalazi izvan države svog porekla ili države uobičajenog boravišta, a opravdano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog uverenja, a zbog čega ne može ili ne želi da prihvati zaštitu te države. Članom 59. ovog zakona propisano je da lice kome je odobreno pravo na utočište ili supsidijarnu zaštitu, ima pravo, između ostalih, i na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, pristup tržištu rada, svojinu, pomoć pri integraciji.
• Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma[7] pod obveznicima pored ostalih  podrazumeva i banke (član 4. stav 1. tačka 1.). Odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je obveznik dužan da izradi i redovno ažurira analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa ovim zakonom, smernicama koje donosi organ nadležan za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona i procenom rizika od pranja novca i finansiranja terorizma izrađenom na nacionalnom nivou (član 6. stav 1). Takođe, odredbom člana 7. propisane su radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, prema kome je, obveznik, između ostalog, dužan da proveri identitet stranke na osnovu dokumenata, podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora, zatim da pribavi i proceni informaciju o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije i druge podatke, kao i da proveri i proceni verodostojnost informacija o poreklu imovine koja je ili će biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije, u skladu sa procenom rizika. Prema odredbi stava 2. ovog člana obveznik je dužan da odbije ponudu za uspostavljanje poslovnog odnosa ako ne može da izvrši radnje i mere iz stava 1. ovog člana, a ako je poslovni odnos već uspostaljen dužan je da ga raskine. Odredbom člana 41. stav 1. ovog zakona propisano je da je obveznik dužan da kada uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju kada poslovni odnos nije uspostavljen, sa strankom iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, primeni pojačane radnje i mere iz stava 2. ovog člana.
• Smernice za primenu odredaba Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma za obveznike nad kojima Narodna banka Srbije vrši nadzor[8] u tački 6. propisuju da je obveznik dužan da identifikuje rizik od pranja novca i finansiranja terorizma kome je izložen ili će biti izložen pri uspostavljanju poslovnog odnosa sa strankom. S tim ciljem, obveznik razmatra sve relevantne vrste rizika, pri čemu uvek uzima u obzir rizik stranke, geografski rizik, rizik transakcije, rizik proizvoda/usluga i rizik u vezi sa načinom uspostavljanja i odvijanja poslovnog odnosa. Tačkom 8. stav 1. Smernice propisano je da radi identifikovanja geografskog rizika, obveznik razmatra naročito rizik u odnosu na državu u kojoj stranka ili stvarni vlasnik stranke ima sedište, obavlja delatnost ili s kojom je na relevantan način povezana, dok je stavom 4. smernica propisano da je radi identifikovanja novoa rizika od finansiranja terorizma za određenu državu obveznik dužan da razmotri sledeće faktore: da li postoji informacije od tela nadležnih za sprovođenje zakona ili verodostojnih i pouzdanih izvora koje ukazuju da država finansira ili podržava aktivnosti terorističkih organizacija ili je poznato da terorističke organizacije deluju u toj državi; da li su Ujedinjene nacije, savet Evrope, OFAC ili druge međunarodne organizacije prema državi primenile sankcije, embargo ili slične mere.
• Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga[9], kao jedno od osnovnih načela, u članu 5. tačka 2. propisuje načelo zaštite od diskriminacije.
• Zakon o platnim uslugama[10] u članu 73b propisuje da je pri otvaranju računa potrošača koji ima zakonit boravak u Republici Srbiji zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, genetskih osobenosti, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, mesta boravka, kulture, jezika, starosti, seksualnog opredeljenja ili invaliditeta. Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 41. ovog zakona, zakonit boravak u Republici Srbiji označava boravak fizičkog lica u Republici Srbiji u skladu sa propisima kojima se uređuje prebivalište i boravište građana, odnosno boravak stranaca u skladu sa zakonom o strancima, uključujući i stranca koji boravi u Republici Srbiji u skladu sa zakonima kojima se uređuje azil i izbeglice ili na osnovu međunarodnog ugovora. Članom 73n ovog zakona propisano je da, ne dovodeći u pitanje primenu odredaba zakona kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma i drugih odredaba ovog zakona, banka je dužna da potrošaču koji ima zakonit boravak u Republici Srbiji, a nema otvoren platni račun, na njegov zahtev omogući otvaranje i korišćenje platnog računa sa osnovnim uslugama. U stavu 6. ovog člana propisano je da uslovi za otvaranje, vođenje, i gašenje platnih računa potrošača sa osnovnim uslugama moraju biti nediskriminatorni, u smislu člana 73b ovog zakona.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu sadržinu pritužbe kao i nadležnosti ovog organa, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je banka VV povredila antidiskriminatorne propise, odnosno da li odbijanjem pružanja usluge licu poreklom iz Irana koje ima odobreno utočište u Republici Srbiji povređen Zakon o zabrani diskriminacije.
• S obzirom da je pritužba podneta na osnovu situacionog testiranja diskriminacije, Poverenik najpre ističe da je osnovna svrha situacionog testiranja obezbeđivanje valjanog dokaza na kojem će se bazirati vođenje samog postupka za zaštitu od diskriminacije. S tim u vezi, prema članu 46. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije, dobrovoljni ispitivač diskriminacije je lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju. Situaciono testiranje predstavlja metod dokazivanja diskriminacije, a jedan od ciljeva ove metode je da se dokaže da postoji praksa da se osobe koje poseduju određeno lično svojstvo, u uporedivoj situaciji, nepovoljnije tretiraju u odnosu na osobe koje ne poseduju to lično svojstvo.
• Naime, u konkretnom slučaju, nakon sprovedenog situacionog testiranja diskriminacije u banci VV, u Beogradu, ishod testiranja je pokazao da postoji verovatnoća u postojanje diskriminacije prilikom otvaranja bankovnih računa i to prema osobama iz Irana sa odobrenim utočištem u Srbiji, što je konstatovano u izveštaju o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije od 20.5.2021. godine. S tim u vezi, Poverenik ističe da je u konkretnom slučaju relevantna primenu pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, ukoliko podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na licu pritiv koga je podneta pritužba.
• Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, i to izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije od 20.5.2021. godine, kao i izjave testera i kontrolorke testiranja, Poverenik konstatuje da su podnosioci pritužbe učinili verovatnim akt diskriminacije, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Dakle, dalje je potrebno utvrditi da li je banka VV pružila dokaze da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti.
• S tim u vezi, Poverenik najpre konstatuje da se banka VV nije izjasnila na navode pritužbe u delu koji se odnosi na konretan slučaj i sprovedeno situaciono testiranje od 13. i 14. maja 2021. godine, kada su tester i kontrolorka testiranja bili u filijali ove banke, u nameri da otvore račun. Naime, u izjašnjenju je navedeno da ne postoji dokument koji bi u potpunosti zabranio poslovnu saradnju banke sa klijentima poreklom iz Irana, kao i da banka ima pravo, u skladu sa zakonom, da slobodno odluči o izboru klijenta. Takođe, ističe se da u određenim situacijama, posebno kada se radi o poklapanju podataka o potencijalnom klijentu sa licima u vezi sa kojima postoje negativne informacije, banka nije u mogućnosti da uspostavi poslovnu saradnju sa tim licima usled izloženosti neprihvatljivo visokom riziku. Uz izjašnjenje, banka nije dostavila nijedan dokaz.
• Prilikom donošenja mišljenja u ovom predmetu, Poverenik je najpre imao u vidu da je odredbom člana 41. stav.1. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma propisano da je obveznik dužan da kada uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju kada poslovni odnos nije uspostavljen, sa strankom iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, primeni pojačane radnje i mere iz stava 2. ovog člana. Ove radnje i mere najpre obuhvataju propisane radnje i mere iz člana 7. stav 1. ovog zakona (provera identiteta stranke na osnovu dokumenata, podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora, pribavljanje i procena informacija o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transkacija i dr), kao i da svojim internim aktima definiše koje će pojačane radnje i mere, i u kom obimu primenjivati, u svakom konkretnom slučaju, a u skladu sa članom 35. stav 2. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
• Imajući u vidu ovu obavezu obveznika (banke), Poverenik konstatuje da je banka u obavezi da u svakom konkretnom slučaju vrše procenu svih relevantnih vrsta rizika (rizik stranke, geografski rizik, rizik transakcije i dr) prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa. Tačkom 8. stav Smernica za primenu odredaba Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma propisano je da radi identifikovanja geografskog rizika, obveznik razmatra naročito rizik u odnosu na državu u kojoj stranka ili stvarni vlasnik stranke ima sedište, obavlja delatnost ili sa kojom je na relevantan način povezana, dok je stavom 4. iste tačke Smernice propisano da je radi identifikovanja nivoa rizika od finansiranja terorizma za određenu državu obveznik dužan da razmotri sledeće faktore: da li postoji informacije od tela nadležnih za sprovođenje zakona ili verodostojnih i pouzdanih izvora koje ukazuju da država finansira ili podržava aktivnosti terorističkih organizacija ili je poznato da terorističke organizacije deluju u toj državi; da li su Ujedinjene nacije, Savet Evrope, OFAC ili druge međunarodne organizacije prema državi primenile sankcije, embargo ili slične mere. Na osnovu navedenog proizlazi da je banka dužna da, ukoliko u konkretnom slučaju, prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa proceni postojanje visokog rizika, primeni pojačane radnje i mere, u skladu sa zakonom i procedurom banke. Međutim, činjenica da potencijalni klijent banke koji želi da otvori račun ima veze sa državama (državljanstvo, mesto rođenja) koje imaju strateške nedostatke u sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, prema klasifikaciji međudržavnih tela (npr. FATF) ne isključuje mogućnost da banka uspostavi poslovni odnos sa ovim licima, već da, kao što je navedeno, primeni pojačane radnje i mere. Takođe, i propisima koji regilišu primenu pojačanih radnji i mera nije isključena mogućnost uspostavljanja poslovnog odnosa sa ovim licima. Naime, propisi u ovoj oblasti predviđaju da se poslovni odnos ne uspostavi samo ako banka nije u mogućnosti da primeni pojačane radnje i mere. Međutim, banka u konkretnom slučaju nije dostavila nijedan dokaz iz kog bi se utvrdilo da prema licima sa odobrenim utočištem u Republici Srbiji, a koja su poreklom iz Irana i imaju odobreno utočište, nije mogla da primeni pojačane radnje i mere, te da je zbog toga odbila da uspostavi poslovni odnos i otvori račun.
• Dakle, banka VV, tokom  ovog postupka, nije dostavila nijedan dokaz da iz opravdanih razloga nije otvoren račun dobrovoljnom ispitivaču diskriminacije. Imajući u vidu da je u pitanju situaciono testiranje, podnositelji pritužbe učinili su verovatnim da je razlog tome, upravo lično svojstvo dobrovoljnog ispitivača diskriminacije – status lica koje ima odobreno utočište u Republici Srbiji, a koje je poreklom iz Irana. Takođe, Povereniku nije dostavljen nijedan dokaz da banka stupa u poslovne odnose sa licima koja su poreklom iz Irana. S tim u vezi, opravdan razlog za odbijanje usluge u konkretnom slučaju bi postojao ukoliko je banka procenila visok rizik pri uspostavljanju poslovnog odnosa, a nije mogla da primeni pojačane radnje i mere, u skladu sa zakonom i inretnim aktom banke, zbog čega je odbila da uspostavi poslovni odnosa sa ovim licima. Ovakav stav je potvrđen i u dopisu Narodne banke Srbije, koji je upućen podnosiocima pritužbe, a koji je dostavljen u prilogu pritužbe. Takođe, ovakav stav potvrđen je i u dopisu Narodne banke Srbije br. KG757/2/21 od 6.4.2021. godine, koji je Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, dostavljen u drugom predmetu, povodom slične pravne situacije  Naime, u ovom dopisu Narodna banka Srbije ističe da je za svako fizičko lice koje uspostavlja poslovni odnos sa bankom, banka dužna da identifikuje rizik od pranja novca i finansiranja terorizma kome je izložena ili će biti izložena pri uspostavljanju poslovnog odnosa, te s tim ciljem banka razmatra sve relevantne vrste rizika, što zahteva od banke da izvrši dodatne provere u skladu sa propisima iz ove oblasti i u skladu sa internim aktima banke. Narodna banka Srbije navodi da nije moguće isključivo na osnovu državljanstva, odnosno države porekla fizičkog lica ili nacionalnosti unapred isključiti mogućnost da se određenim kategorijama lica otvaraju računi kod banke, već je odbijanje uspostavljanja poslovnog odnosa ili raskida tog odnosa moguć samo ako je banka utvrdila, nakon sprovedenih obrazloženih analiza da nije u mogućnosti da primenjuje određene pojačane radnje i mere, ako je prethodno došla do zaključka da je potrebno da se ove mere primenjuju. Drugim rečima, banke mogu da uspostave poslovni odnos sa licima koji su migranti, odnosno u statusu tražioca azila ili izbegličkom statusu, a koja su iz Irana, Iraka i Avganistana (odnosno da tim licima otvore račune) ako su ispunjeni zakonkski i podzakonski akti i utvrđeno formalini materijalni uslovi, koji se jednako primenjuju na sva fizička lica.

4. MIŠLjENjE

Banka VV je odbijanjem da uspostavi poslovni odnos i otvori račun  licu koje ima odobreno utočište u Republici Srbiji, a poreklom je iz Irana, bez razmatranja ispunjenosti uslova u konkretnom slučaju u skladu sa zakonom, povredila odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje banci VV:

5.1. Da prilikom razmatranja zahteva lica koja imaju odobreno utočište u Republici Srbiji, a koja su poreklom iz Irana, u svakom konkretnom slučaju procenjuje ispunjenost zakonskih uslova za uspostavljanje poslovnog odnosa, bez negativnih generalizacija o licima na osnovu bilo kog njihovog ličnog svojstva.

5.2.  Da ubuduće vodi računa da u okviru svojih poslova i aktivnosti ne krši propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da banka VV obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Ukoliko banka VV ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 98/06)

[4] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03, 5/05 i 7/05-ispravka, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15)

[5] Uredba o ratifikaciji Konvencije o statusu izbeglica sa Završnim aktom konferencije opunomoćenika Ujedinjenih nacija o statusu izbeglica („Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi“, br. 7/60)

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 24/18

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 113/17, 91/19 i 153/20

[8] „Službeniglasnik RS, br. 13/18, 103/18,57/19, 137/20 i 49/21

[9] „Službeni glasnik RS“, 36/11 i 139/14

[10] „Službeni glasnik RS, 139/14 i 44/18

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

522-21 Mišljenje u postupku povodom pritužbe koju su podeli AA i BB, protiv banke VV, zbog diskriminacije lica koja su poreklom iz Irana i imaju odobreno utočište u Republici Srbiji