8. 07-00-60/2018-02 datum: 8. 7. 2018.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela J.Ž. protiv Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša i Grada Niša zbog diskriminacije na osnovu prebivališta kao ličnog svojstva. U pritužbi je navedeno da J. Ž. nije priznato pravo na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete jer nije imala prebivalište na teritoriji grada Niša najmanje šest meseci do dana rođenja deteta. U izjašnjenju Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša navedeno je da je članom 5. stav 1. Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša propisano da pravo na jednokratnu novčanu pomoć ostvaruje majka za svoje prvorođeno dete ako najmanje šest meseci pre rođenja deteta ima prebivalište na teritoriji grada Niša, odnosno boravište ako je izbeglica ili raselјeno lice sa teritorije Kosova i Metohije, pod uslovom da neposredno brine o detetu. Istaknuto je da J.Ž. u momentu rođenja deteta, nije imala prebivalište na teritoriji grada Niša u trajanju od najmanje 6 meseci pre porođaja, te da nema osnova za priznavanje prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete. Grad Niš nije dostavio izjašnjenje na navode iz pritužbe. U toku postupka je utvrđeno da je Sekretarijat za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša, prilikom odlučivanja o zahtevu J.Ž. postupio u skladu sa Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša, koju je dužan da poštuje. Imajući u vidu da je pritužba podneta i protiv Grada Niša, pristuplјeno je analizi uslova propisanih Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša. Naime, navedenom odlukom propisano je da pravo na novčanu naknadu za prvorođeno dete može da ostvari majka koja ima prebivalište, odnosno boravište ako je izbeglica ili raselјeno lice sa teritorije Kosova i Metohije na teritoriji grada Niša više od šest meseci pre rođenja deteta. Analiza je pokazala da uslov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za prvorođeno dete koji se odnosi isklјučivo na prebivalište majke, nema objektivno i razumno opravdanje, jer propisivanje ovog uslova, bez uzimanja u obzir prebivališta oca deteta i samog deteta, nije opravdan ni s aspekta svrhe, ni s aspekta posledica koje proizvodi. Stoga, Povernik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišlјenje da Sekretarijat za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, dok je Grad Niš, propisivanjem uslova za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete vezanim za dužinu trajanja prebivališta majke, povredio odredbe čl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučio je Gradu Nišu da izmeni odredbu člana 5. Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša, na taj način što će propisati da, pored ostalih uslova, pravo na novčanu naknadu za prvorođeno dete ostvaruje majka deteta, ukoliko ona ili otac deteta na teritoriji grada Niša imaju prebivalište, odnosno boravište ako je u pitanju izbeglica ili raselјeno lice sa teritorije Kosova i Metohije više od šest meseci pre rođenja deteta, pod uslovom da dete ima prijavlјeno prebivalište na teritoriji grada Niša.   

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu Ž., podnetu protiv Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu grada Niša i Grada Niša.
   • U pritužbi i dopuni pritužbe Ž. između ostalog, navedeno je:

• da je sklopila brak 23. jula 2017. godine, nakon čega je 7. avgusta 2017. godine prijavila prebivalište na adresi svog supruga;
• da nije bila u mogućnosti da ranije prijavi prebivalište, jer nije bila udata;
• da njen suprug stanuje na istoj adresi od 1995. godine, a nakon rođenja njihovog deteta, i ono je prijavlјeno na adresu roditelјa;
• da je Sekretarijat za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša odbio njen zahtev za ostvarivanje prava na jednokratnu pomoć za prvorođeno dete, jer nije imala prebivalište na teritoriji grada Niša najmanje šest meseci pre rođenja deteta, što je uslov propisan odlukom Grada Niša;
• da smatra da „odluka grada Niša nije u skladu sa zakonom o rodnoj ravnopravnosti i politikom nataliteta u Srbiji“;
• da bi joj pomoć pomogla da dete snabde odgovarajućom opremom, te da se nada da će Grad Niš promeniti odluku i isplatiti jednokratnu pomoć.
  • Uz pritužbu i dopunu pritužbe dostavila je: 1) rešenje Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša 7-132-07597/17 od 9. januara 2018. godine; 2) izvod iz matične knjige venčanih br. 757 od 23. jula 2017. godine; 3) izvod iz matične knjige rođenih za maloletnog sina, I.Ž, br. 3723 od 29. novembra 2017. godine; 4) uverenje o prijavi prebivališta G. Ž. 17-2. Br. 205-2/1727 od 5. marta 2018. godine; 5) uverenje o prijavi prebivališta J.Ž. 17-2. Br 205-2/1729 od 5. marta 2018. godine, 6) uverenje o prijavi prebivališta maloletnog I.Ž. 17-2. Br 205-2/1721 od 5. marta 2018. godine.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka od Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša i Grada Niša zatraženo da se izjasne o navodima iz pritužbe.
  • U izjašnjenju Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša, između ostalog, navedeno je:
• da je Sekretarijat za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša doneo rešenje broj 7-132-07597/17 od 9. januara 2018. godine, kojim J.Ž. nije priznato pravo na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete u porodici zbog neispunjenja uslova vezanog za dužinu trajanja prebivališta;
• da je članom 5. stav 1. Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša[2] propisano da pravo na jednokratnu novčanu pomoć ostvaruje majka za svoje prvorođeno dete ako najmanje šest meseci pre rođenja deteta, na teritoriji grada Niša ima prebivalište, odnosno boravište ako je izbeglica ili raselјeno lice sa teritorije Kosova i Metohije, pod uslovom da neposredno brine o detetu;
• da Ž. u momentu rođenja deteta 20. novembra 2017. godine, nije imala prebivalište na teritoriji grada Niša u trajanju od najmanje 6 meseci pre porođaja, te da nema osnova za priznavanje prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete;
• da je Sekretarijat za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša razmotrio sve spise u predmetu Ž. i ostaje pri donetoj odluci i razlozima iznetim u prvostepenom rešenju.
  • U prilogu izjašnjenja Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša dostavlјeni su: 1) kopija rešenja Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu br. 7-132-07597/17 od 9. januara 2018. godine i 2) kopija rešenje Gradskog veća Grada Niša 448-21/2018-03 od 4. aprila 2018. godine.
  • Gradu Nišu upućen je zahtev aprila 2018. godine da se u roku od 15 dana od dana prijema zahteva izjasni o osnovanosti i navodima iz pritužbe. Kako se Grad Niš u ostavlјenom roku nije izjasnio, a zahtev je uredno primio, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti bili su dostupni samo navodi iz pritužbe i izjašnjenja Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša.

2. ČINјENIČNO STANјE

• Uvidom u izvod iz matične knjige venčanih 757, utvrđeno je da su J. i G. Ž. zaklјučili brak u Nišu 23. jula 2017. godine. U trenutku sklapanja braka ženik – G. Ž. je imao prebivalište u Nišu, na adresi …., dok je nevesta – J. Ž. imala prebivalište u S.
• Uvidom u Uverenje Policijske uprave u Nišu 17-2 B 205-2/1727 od 5. marta 2018. godine, utvrđeno je da je G. Ž. iz Niša, ulica ….., prijavlјen sa prebivalištem u Nišu od 22. juna 1995. godine.
• Uvidom u Uverenje Policijske uprave u Nišu 17-2 B 205-2/1729 od 5. marta 2018. godine, utvrđeno je da je J. Ž iz Niša, ulica …., prijavlјena sa prebivalištem u Nišu od 7. avgusta 2017. godine.
• Uvidom u izvod iz matične knjige rođenih maloletnog I.Ž, sina J. i G.Ž., 3723 od 29. novembra 2017. godine, utvrđeno je da je rođen 20. novembra 2017. u Nišu.

• Uvidom u Uverenje Policijske uprave u Nišu 17-2 Br. 205-2/1721 od 5. marta 2018. godine, utvrđeno je da je maloletni I.Ž. iz Niša, ulica ….., prijavlјen sa prebivalištem u Nišu od 29. novembra 2017. godine.

• Rešenjem Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša broj 7-132-07597/17 od 9. januara 2018. godine Ž. iz Niša nije priznato pravo na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete u porodici, jer imenovana u trenutku rođenja deteta nije imala prebivalište na teritoriji grada Niša u trajanju od najmanje šest meseci pre porođaja. U obrazloženju navedenog rešenja navedeno je da je članom 5. stav 1. Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša propisano da pravo na jednokratnu novčanu pomoć ostvaruje majka za svoje prvorođeno dete ako najmanje šest meseci pre rođenja deteta na teritoriji Grada Niša ima prebivalište, odnosno boravište ako je izbeglica ili raselјeno lice sa teritorije Kosova i Metohije, pod uslovom da neposredno brine o detetu. S tim u vezi, konstatovano je da u trenutku rođenja deteta, 20. novembra 2017. godine, majka je imala prebivalište manje od šest meseci na teritoriji grada Niša.

• Rešenjem Gradskog veća Grada Niša broj 448-21/2018-03 od 4. aprila 2018. godine odbijena je žalba Ž. iz Niša, izjavlјena na rešenje Gradske uprave Grada Niša – Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu broj 7-132-07597/17 od 9. januara 2018. godine. U obrazloženju rešenja je konstatovano da nema osnova za priznavanje prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete u porodici, te da je prvostepeni organ pravilno primenio materijalni propis.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode sadržane u pritužbi i izjašnjenju, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije^[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[4].

3.2. Ustav Republike Srbije[5] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta[6]. Takođe, odredbom člana 66. stav 2. propisano je da porodica, majka, samohrani roditelј i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja.

3.3. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[7], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Članom 8. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilј ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilјa koji se ovim merama ostvaruje.

3.4. Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom[8], odredbama čl. 11. propisuje da prava na finansijsku podršku porodici sa decom predstavlјaju: 1) naknada zarade, odnosno naknada plate za vreme porodilјskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta; 2) ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta; 3) roditelјski dodatak; 4) dečiji dodatak; 5) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditelјskog staranja; 6) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom; 7) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći i 8) regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica. Stavom 4. ovog člana propisano je da AP Vojvodina, opština, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povolјnije uslove za njihovo ostvarivanje.

3.5. Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša[9] propisano je da pravo na jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 20.000,00 dinara ostvaruje majka za svoje prvorođeno dete ako najmanje šest meseci pre rođenja deteta na teritoriji Grada ima prebivalište, odnosno boravište ako je izbeglica ili raselјeno lice sa teritorije Kosova i Metohije, pod uslovom da se neposredno brine o detetu[10]. Odredbom člana 7. ove odluke propisano je da ako majka nije živa ili je napustila dete ili je iz opravdanih razloga sprečena da neposredno brine o detetu, pravo na jednokratnu novčanu pomoć umesto majke može ostvariti otac deteta, hranitelј ili staratelј ukoliko ispunjava uslove iz člana 5. ove odluke.

3.6. U Strategiji podsticanja rađanja[11] istaknuti su pojedinačni cilјevi ove strategije, uklјučujući smanjenje direktnih troškova podizanja dece i finansijske mere za podsticanje rađanja.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je  podnositelјka pritužbe J.Ž. diskriminisana na osnovu njenog ličnog svojstva – prebivališta.

3.8. Pritužba je podneta protiv Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša i Grada Niša. Međutim, imajući u vidu predmet pritužbe, kao i činjenicu da je Odluku o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša, kojom je propisano da pravo na jednokratnu novčanu pomoć ostvaruje majka za svoje prvorođeno dete ako najmanje šest meseci pre rođenja deteta na teritoriji Grada ima prebivalište, donela Skupština Grada Niša, evidentno je da je Sekretarijat za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša, u konkretnom slučaju, postupio u svemu u skladu sa navedenom odlukom, koju je dužan da poštuje. Prema tome, u konkretnom slučaju, sa aspekta propisa o zabrani diskriminacije, Sekretarijat za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša se ne može smatrati odgovornim za uslove propisane opštim aktom čiji nije donosilac i koje je dužan da primenjuje kada donosi pojedinačne akte.

3.9. Naime, na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dostavlјenih dokaza, utvrđeno je da je J.Ž. podnela zahtev Sekretarijatu za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša radi ostvarivanja prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete. Međutim, Sekretarijat za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša doneo je rešenje kojim je odbio njen zahtev, sa obrazloženjem da ne ispunjava uslov za ostvarivanje ovog prava, propisan  Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša, jer nema prebivalište na teritoriji grada Niša najmanje šest meseci pre rođenja deteta. U konkretnom slučaju, podnositelјka pritužbe je 7. avgusta 2017. godine prijavila prebivalište na teritoriji grada Niša, a dete je rodila 20. novembra 2017. godine, te je pre rođenja deteta imala prebivalište na teritoriji grada Niša nešto duže od tri meseca. Stoga, a imajući u vidu odredbe Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da podnositelјka pritužbe nije ispunila uslov za ostvarivanje prava na novčanu pomoć za prvorođeno dete propisan ovom odlukom, zbog čega je Sekretarijat za dečiju i socijalnu zaštitu grada Niša u konkretnom slučaju doneo rešenje kojim se J.Ž. ne priznaje pravo na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete u porodici.

3.10. Podnositelјka je u pritužbi takođe navela da smatra da „odluka grada Niša nije u skladu sa zakonom o rodnoj ravnopravnosti i politikom nataliteta u Srbiji“, te da se nada da će Grad Niš promeniti odluku i isplatiti jednokratnu pomoć. Imajući u vidu da je donosilac Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša Skupština grada Niša, kao najviši organ Grada, Poverenik je pristupio analizi uslova koji su propisani za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, kako bi se utvrdilo da li je Grad Niš, propisivanjem da pravo na jednokratnu novčanu pomoć ostvaruje majka za svoje prvorođeno dete ako ima prebivalište na teritoriji grada Niša najmanje šest meseci pre rođenja deteta, diskriminisao podnositelјku pritužbe i članove njene porodice.

3.11. Analiza uslova koji su propisani za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete, sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije i drugih relevantnih propisa, pokazala je da su očigledno stavlјene u nejednak položaj porodice čiji svi članovi imaju prijavlјeno prebivalište na teritoriji grada Niša i imaju nameru da se stalno nastane u ovom gradu, ali majka deteta nije prijavila prebivalište na teritoriji grada Niša šest meseci pre rođenja deteta u odnosu na porodice u kojima majka ima prebivalište na teritoriji grada Niša šest meseci pre rođenja deteta. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je da li je postavlјanje uslova da pravo na novčanu naknadu ostvaruje majka ako ima prebivalište na teritoriji grada Niša šest meseci pre rođenja deteta u suprotnosti sa imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena i koji su obavezujući za sve. Stoga, bilo je potrebno razmotriti da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se majkama koje nemaju prebivalište na teritoriji grada Niša šest meseci pre rođenja deteta uskrati pravo na novčanu naknadu za prvorođeno dete. To podrazumeva ispitivanje: a) da li je cilј koji se postiže ovim uslovom dopušten i opravdan i b) da li se cilј/ili cilјevi mogao postići samo propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzetih mera i cilјeva koji se tom merom ostvaruju.

3.12. Nesporno je da je u nadležnosti gradova i opština da, ukoliko su obezbedili sredstva, utvrde i druga prava iz oblasti finansijske podrške porodice sa decom, odnosno, da donose odluke kojima će finansijski pružiti pomoć porodici i deci koji žive na teritoriji grada ili opštine. U tom smislu, Grad Niš ima pravo da iz svog budžeta izdvaja sredstva za različite oblike pomoći porodicama, da utvrđuje pravila za raspodelu tih sredstava i da ih u skladu sa propisima raspodelјuje. To pravo se ni na koji način ne dovodi u pitanje, jer spremnost Grada Niša da deo raspoloživih sredstava usmeri na materijalnu podršku i pomoć porodici sa prvorođenim detetom predstavlјa pozitivan primer podrške. Što se tiče uslova propisanih Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša da pravo na novčanu naknadu za prvorođeno dete ostvaruje majka koja ima prebivalište na teritoriji grada Niša više od šest meseci pre rođenja deteta, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da, kako se Grad Niš nije izjasnio na pritužbu, teško je utvrditi razloge zbog kojih je ovakav uslov propisan. Međutim, imajući u vidu praksu drugih gradova, koji su u ranijem periodu propisivali slične uslove vezane za dužinu trajanja prebivališta majke, a koji su nakon odluke Poverenika ovaj uslov menjali, može se pretpostaviti da je i Grad Niš postavio navedeni uslov jer je želeo da spreči zloupotrebu ovog prava, a imajući u vidu ograničenost sredstava grada za pružanje pomoći i podrške porodicama. Poverenik konstatuje da grad ima pravo da onemogući eventualne zloupotrebe ostvarivanja tog prava, kao i da se osigura da će pravo na ovaj vid podrške ostvariti isklјučivo porodice koje zaista žive na teritoriji grada Niša, te takav  cilј donošenja Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša se može smatrati dopuštenim i opravdanim.

3.13. Imajući u vidu navedeno u prethodnoj tački ovog mišlјenja, potrebno je ispitati i da li je postavlјanje uslova u vezi sa dužinom trajanja prebivališta majke deteta na teritoriji grada Niša, jedini način da se Grad Niš osigura od eventualnih zloupotreba ostvarivanja prava na novčanu naknadu za prvorođeno dete, odnosno, da obezbedi da će ovaj vid pomoći zaista koristiti građani Grada Niša. Ovo podrazumeva ispitivanje da li je posledica preduzetih mera opravdana, kao i da li postoji srazmera između preduzetih mera i cilјeva koji se tom merom ostvaruju.

Pri tome, treba imati u vidu specifičnu situaciju u kojoj se našla porodica podnositelјke pritužbe. Naime, u pitanju je porodica koja se u momentu podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za prvorođeno dete, nalazila u sledećoj životnoj situaciji:

• majka deteta je sklopila brak sa građaninom Niša, doselila se na teritoriju grada Niša sa namerom da u njemu živi i prijavila je prebivalište nakon zaklјučenja braka, odnosno, nije prijavila prebivalište na teritoriji ovog grada šest meseci pre rođenja deteta,
• otac deteta živi na teritoriji grada Niša od godine, odnosno, duže od šest meseci pre rođenja deteta,
• detetu je prijavlјeno prebivalište na teritoriji grada Niša.

3.14. S obzirom da majka deteta nije imala prebivalište na teritoriji grada Niša šest meseci pre rođenja deteta, iako se na teritoriju ovog grada doselila nakon sklapanja braka i sa namerom da u ovom gradu živi, kao i da otac deteta živi u Nišu više od dvadeset godina, ova porodica, ipak, nije ostvarila pravo na novčanu naknadu za prvorođeno dete. Stoga, posledica mera koje je preduzeo grad Niš kako bi onemogućio da pravo na ovaj vid naknade ostvaruju majke koje nemaju prebivalište u Nišu, dovela je do toga da su porodice koje nesumnjivo žive na teritoriji grada Niša, ali u kojima majka deteta nema prijavlјeno prebivalište na teritoriji ovog grada duže od šest meseci pre rođenja deteta, onemogućene da ostvare pravo na ovaj vid finansijske podrške porodici sa decom.

3.15. Iako je odlukom istaknuto da pravo na novčanu naknadu za prvorođeno dete ostvaruje majka deteta, analizom ostalih odredaba odluke može se utvrditi da je u pitanju podrška koju grad želi da pruži celoj porodici sa prvorođenim detetom, zbog rođenja deteta i povećanih troškova, bez obzira što je titular ovog prava majka deteta. Na ovakav zaklјučak posebno upućuje mogućnost, propisana članom 7. odluke, da otac deteta, u izuzetnim okolnostima, može da ostvari ovo pravo, čime je jasno da novčana naknada nije namenjena isklјučivo majci, već joj je cilј da finansijski potpomogne novorođenče, kao i celu porodicu koja ga odgaja. Stoga, imajući u vidu da je cilј novčane naknade za prvorođeno dete da finansijski potpomogne porodicu, čiji su članovi građani Grada Niša, nije jasno iz kog razloga se uzima u obzir samo prebivalište majke, a ne i prebivalište oca deteta, odnosno, vreme koje on živi u ovom gradu, kao i prebivalište samog deteta. Takođe, potrebno je da naglasiti da se žene u našem društvu iz različitih razloga, nakon udaje ili zasnivanja zajednice, češće sele u mesto prebivališta svog supruga ili partnera, kako bi tamo zasnovali zajedničko domaćinstvo.

3.16.  Postavlјanjem uslova da pravo na novčanu naknadu za prvorođeno dete može da ostvari majka koja ima prebivalište, odnosno boravište ako je izbeglica ili raselјeno lice sa teritorije Kosova i Metohije na teritoriji grada Niša više od šest meseci pre rođenja deteta, u neravnopravan položaj su stavlјene porodice koje žive na teritoriji grada Niša, u kojima majka deteta ne ispunjava ovaj uslov, u odnosu na porodice u kojima majka deteta ima prebivalište šest meseci pre rođenja deteta. Naime, nesumnjivo su i u jednom i u drugom slučaju u pitanju porodice čiji su članovi stanovnici Grada Niša i među kojima je neopravdano napravlјena razlika na osnovu dužine prebivališta, odnosno boravišta majke deteta ukoliko je ona izbeglica ili interno raselјeno lice. Imajući u vidu posledice koje ovako postavlјen uslov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za prvorođeno dete proizvodi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da se samo na osnovu prebivališta majke deteta ne može utvrditi da li je u pitanju porodica čiji su članovi građani Niša, već u obzir treba uzeti celovitu sliku o porodici, odnosno, prebivalište oca deteta i samog deteta. Stoga, analiza je pokazala da uslov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za prvorođeno dete koji se odnosi isklјučivo na prebivalište majke, nema objektivno i razumno opravdanje, jer propisivanje ovog uslova, bez uzimanja u obzir prebivališta oca deteta i samog deteta, nije opravdan ni s aspekta svrhe, ni s aspekta posledica koje proizvodi.

4. MIŠLjENјE

4.1. Sekretarijat za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4.2.  Propisivanjem uslova u članu 5. Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša da pravo na jednokratnu novčanu pomoć ostvaruje majka za svoje prvorođeno dete ako najmanje šest meseci pre rođenja deteta na teritoriji Grada ima prebivalište, odnosno boravište ako je izbeglica ili raselјeno lice sa teritorije Kosova i Metohije, Grad Niš je povredio odredbe člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Gradu Nišu da:

• Izmeni odredbu člana 5. Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša, na taj način što će propisati da, pored ostalih uslova, pravo na novčanu naknadu za prvorođeno dete ostvaruje majka deteta, ukoliko ona ili otac deteta na teritoriji grada Niša imaju prebivalište, odnosno boravište ako je u pitanju izbeglica ili raselјeno lice sa teritorije Kosova i Metohije više od šest meseci pre rođenja deteta, pod uslovom da dete ima prijavlјeno prebivalište na teritoriji grada Niša.

Potrebno je da Grad Niš obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Grad Niš ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Sl. glasnik RS“, br. 22/2009

[2] „Sl. list grada Niša“, br. 66/10, 71/10, 2/12 i 39/17

[3] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[4] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33.

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[6] Član 21. Ustava Republike Srbije

[7] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[8] „Sl. glasnik RS“, br. 113/17 i 50/18

[9] „Sl. glasnik grada Niša“, br. 66/10, 71/10 i 2/12 i 39/17

[10] Odluka o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša, član 5.

[11] „Službeni glasnik RS“, broj 25/18

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

52-2018 J. Ž. protiv Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu Grada Niša i Grada Niša zbog diskriminacije na osnovu prebivališta u postupku pred organima javne vlasti