br. 07-00-45/2021-02 datum: 22.4.2021.

 

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo A. ., protiv B. B. zbog diskriminacije na osnovu pretpostavljenog ličnog svojstva zdravstvenog stanja. U pritužbi je između ostalog navedeno da je 23. januara 2021. godine došao u B. B. doo,  u nameri  da kupi originalni deo za svoje putničko vozilo, koje je redovno održavano u ovlašćenim B. B. servisima, kao i da je tom prilikom tražio da  izvrši uvid u karticu vozila kako bi bio siguran  da  popravka koja je obavljena 2019. godine u Beču uredno upisana u listu. Tom prilikom je primetio da je na prvoj strani gde su navedene „Trenutne napomene“ na vozilu, korisniku, vlasniku i vozaču, napisano: „Gospodin je psihijatrijski slučaj kome je zabranjen ulazak u većinu B. B. ovlašćenih centara“ „NN !! Tsr upoznata“. U pritužbi je naveo da su navedeni komentari za njega bili izuzeto neprijatni i uznemiravajući, pogotovo  što je njemu nepoznato da je „psihijatrijski slučaj“, bar ne na osnovu medicinskih kriterijuma, što je kod njega izazvalo osećaj poniženosti i uvređenosti. U izjašnjenju, B. B. ne spori da je u pitanju kartica koja se vodi u informacionom sistemu za vozilo čiji je vlasnik podnosilac pritužbe i da je u ovu karticu upisana citirana napomena zbog koje je pritužba podneta. Dalje su naveli da imajući u vidu da je ovakva napomena napisana u kartici vozila klijenta zaista neprimerena, prijavljeno pravno lice će svakako pokušati da utvrdi ko je i kada sastavio ovakav tekst, i tražiti da se to lice adekvatno sankcioniše, a da se ovaj tekst izbriše iz sistema B. B. servisa. S tim u vezi, Poverenik je zatražio od podnosioca pritužbe da se izjasni da li ostaje pri pritužbi. Podnosilac pritužbe se izjasnio da ostaje pri pritužbi, pri čemu je naveo da „misle da mogu šta hoće pa čak da nas ubede kako je diskriminacija sitna uvreda u informacionom sistemu nad kojim nemaju nikakvu kontrolu, a samo je eto njihov“, te da „možda deluje benigno, međutim onom ko trpi  diskriminaciju ovakve vrste to ne izgleda tako, jer je u pitanju fenomen tzv. diskriminacije „s one strane pulta“. Imajući u vidu odredba člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisan jedan od oblika diskriminacije: uznemiravanje i ponižavajuće postupanja, Poverenik je konstatovao da je sporni tekst u Kartici vozila diskriminatoran jer za podnosioca pritužbe stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takva vrsta stigmatizacije je nedopustiva bez obzira da li neko zaista ima mentalni invaliditet ili ne. Činjenica da li je klijentu i pored ovakve napomene pružena usluga ne umanjuje to da je samim komentarom povređeno dostojanstvo lica na osnovu njegovog pretpostavljenog ličnog svojstva i da je za njega storeno ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Dalje Poverenik je konstatovao da B. B. uz izjašnjenje nije dostavio dokaze da ovaj centar nije odgovoran za unošenje sporne napomene, niti dokaz da ukoliko je napomena uneta van teritorije Srbije, oni ne mogu da izvrše njeno brisanje iz sistema i da u skladu sa internim aktima ili potpisanim ugovorima navedeno nije u njihovoj nadležnosti, niti dokaze da su preduzeli mere da se sporna napomena ukloni iz Kartice vozila imajući u vidu da je ovaj centar bio upoznat sa sadržinom napomene, a što je bio dužan  da učini saglasno prvilima o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišljenje da je propuštanjem da se iz Kartice vozila ukloni napomena koja je predmet ove pritužbeB. B., povredio odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. B. B. je data preporuka da u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom ukloni napomene iz Kartice vozila podnosioca pritužbe koje predstavljaju povredu dostojanstva podnosioca pritužbe na osnovu njegovog pretpostavljenog ličnog svojstva, a kojima se stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje, da uputi pisano izvinjenje ponositelju pritužbe, kao i da se ubuduće u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

 

1. TOK POSTUPKA

 

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio A. protiv kompanije B. B. iz Beograda.

 

• U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

 

• da je 23. januara 2021. godine došao u radnju B. B. u Beogradu, u nameri  da kupi originalni deo za svoje putničko vozilo, koje je  redovno održavano u ovlašćenim B. B. servisima;

 

– da je njegovo vozilo imalo brojne sigurnosno/kvalitativne probleme, koji su rešavani u ovlašćenim B. B. servisima, tražio je proveru kartice vozila kako bi bio siguran da je popravka koja je  obavljena 2019. godine u Beču uredno upisana u listu, kao i da li se u međuvremenu pojavio neki novi sigurnosni problem na vozilu o kojem nije obavešten;

 

– da je tom prilikom primetio da je na prvoj  strani gde su navedene „Trenutne napomene“ na vozilu, korisniku, vlasniku i vozaču, napisano: „Gospodin je psihijatrijski slučaj kome je zabranjen ulazak u većinu B. B. ovlašćenih centara“ „NN !! Tsr upoznata“;

 

–  da je šokiran  ovakvom tvrdnjom, jer koliko je njemu poznato nije „psihijatrijski slučaj, bar ne na osnovu  medicinskih kriterijuma, te da je šokiran da se u  informacionom sistemu i podacima koji se tiču vozila unose ovakve kvalifikacije ili karakteristike koje se striktno mogu koristiti po strogom protokolu (medicinska dokumentacija);

 

– da ga još više zabrinjava šta ako neko kupi vozilo, da li se ove tvrdnje prenose dalje na kupca zajedno sa napomenom „na vozilu“;

 

– da mu nije jasno kako se ovo može naći u kartici vozila, da je apsolutno nedopustivo pa i sve da je tačno osim u izuzetno veoma jasno zakonski definisanim situacijama kojih ovde nema;

 

– da ga posebno sa stručne strane brine kako se može zabranjivati nekome da koristi usluge servisiranja vozila ili kupovine originalnih delova na osnovu zdravstvenog stanja, a da je naročito šokantno što je bazirano na apsolutnoj laži i neistini, jer kao doktor medicine dobro je upoznat sa sudsko-medicinskim posledicama i premisama ovakvih tvrdnji;

 

– da ne zna da li je ovo neka greška, neslana šala, način na koji se tretiraju vlasnici Touota vozila ili direktiva sa treće strane;

 

– da se nada da neće morati  da nosi žutu ili traku druge boje prilikom ulaska u onu „manjinu“ servisa u koje je „dozvoljeno“ da uđu  vlasniciv vozila koji žele da  kupe originalni deo za vozilo ili obave servis vozila;

 

– da je „njegovo iskustvo u Republici Srbiji u  B. B. ovlašćenom servisu u Novom Sadu jednako savršeno gotovo kao i u Beču kada je ljubaznost u pitanju“.

 

– da želi da se ovi uznemirujući, netačni i lažni podaci, te po njegovom osjećaju, vrlo diskriminatorski podaci uklone iz Kartice vozila, kako bi se sprečile dalje  zloupotrebe koje mogu  da mu nanesu ozbiljnu štetu kako moralnu tako i na drugi način;

 

– da očekuje da razumemo kako se oseća i da ne može da dozvoli da se ovakvi podaci nalaze u informacionom sistemu niti u bilo kakvom dokumentu;

 

– da pošto je unapred platio originalni rezervni deo čija se isporuka čeka, ne zna da li ga može preuzeti u servisu kada stigne, jer ne želi da ne poštuje takav zahtev o zabranama, koliko god on po njegovom mišljenju bizaran, ako se to zaista od njega traži.

 

• Uz pritužbu je dostavljena fotokopija Kartice vozila stranica 1/7 Evid: A367CS i Ponuda 55-36-1701417-21 avansno plaćanje naručenog rezervnog dela Evid: BRS01L2001.

 

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od       B. protiv kojeg je podneta pritužba.

 

• U izjašnjenju B. B., između ostalog, navedeno je :

 

– da je pritužba bez osnova;

 

– da iako je sporna napomena na kartici vozila kojom se sugeriše da je podnosilac prijave psihijatrijski sučaj i da mu je zabranjen ulazak u neke radnje ovlašćenih B. B. centara, neprijatan za klijenta i za B, B, kao ovlašćeni servis, ona svakako nije namenjena samom klijentu;

 

– da shodno Zakonu o zabrani diskriminacije ona samo po sebi ne predstavlja diskriminaciju, niti bilo kakva napisana napomena bilo gde može predstavljati diskriminaciju;

 

– da je iz ove neprimerene napomene nejasno čija je to „zabrana ulaska“ i na koje se centre odnosi i nejasno ko je i kada istu sastavio, ali po prirodi same kartice vozila to je mogao uneti bilo ko, ko je ikada servisirao ovo vozilo;

 

– da je klijentu uredno pružena usluga servisa (bez bilo kakvog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja odnosno propuštanja, isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva), tako da nije stavljen u neravnopravan položaj;

 

– da klijent čak i ne tvrdi da mu servis nije bio pružen, niti da mu je traženo da ispuni neke posebne uslove da bi mu bilo koja usluga bila pružena, već da je uvređen ovom napomenom koja je slučajno stajala u kartici vozila, te da klijent ne razlikuje uvredu od diskriminacije;

 

– da je jedina vrsta diskriminacije na koju se ovaj klijent mogao pozvati  definisana članom 27. Zakona o zabrani diskriminacije koji propisuje da je zabranjena diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihove porodice;

 

– da ukoliko je zdravstveno stanje (činjenica „da je neko smatrao da je klijent psihijatrisjki bolesnik“) osnov za diskriminaciju koju podnosilac prijave prijavljuje, onda bi to mogla biti samo diskriminacija vezana za pružanje zdravstvenih usluga, čime se prijavljeno lice ni ne bavi;

 

– da podnosilac prijave neosnovano prijavljuje za diskriminaciju ne navodeći ni jednu radnju diskriminacije u skladu sa zakonom, već samo citira neosnovan tekst u kartici vozila (čiji je autor nepoznat), kao da je taj tekst diskriminacije sam po sebi;

 

– da diskriminacija može biti samo činjenje ili nečinjenje (tačnije pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) kojim se neko dovodi u neravnopravan položaj;

 

– da imajući u vidu da je ovakva napomena napisana u kartici vozila klijenta zaista neprimerena, prijavljeno pravno lice će svakako pokušati da utvrdi ko je i kada sastavio ovakav tekst, i tražiti da se to lice adekvatno sankcioniše, a da se ovaj tekst izbriše iz sistema Touota servisa, iako ovaj tekst po zakonu nikako ne može predstavljati diskriminaciju;

 

– da je zakonom propisano da Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, a da kada je u pitanju član 45. Zakona da se ovaj član odnosi samo na sudski postupak, a ne na postupak pred Poverenikom koji je  upravni postupak;

 

– da u prilogu dostavljaju dokaz da je usluga servisa uredno pružena klijentu, kao i svakom drugom kupcu usluga i roba prijavljenog lica, bez ikakve razlike, iako podnosilac prijave nije ni tvrdio da  mu usluga nije pružena niti da mu je pružena pod nekim nejednakim uslovima.

 

• Uz pritužbu su dostavljene fotokopije Računa za avans broj: 12-01-1701780-21, Saglasnost za upotrebu ličnih podataka sa napomenom A. A. da ne daje saglasnost za upotrebu ličnih podataka, Ponude broj 55-36-1701417-21, Porudžbine broj: 62-01-1702563-21, Rezervacija artikla broj: 61-36-1703131-21.

 

• Imajući u vidu navode iz izjašnjenja, da je napomena na kartici neprimerena, da će pokušati da utvrde ko je i kada uneo ovakav tekst i da će tražiti da se to lice adekvatno sankcioniše, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dana 10. marta 2021. godine, uputio dopis podnosiocu pritužbe i zatražio da se izjasni da li ostaje pri podnetoj pritužbi.

 

• Postupajući po dopisu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, podnosilac pritužbe se dopisom od 16. aprila 2021. godine, obratio Povereniku i zatražio da mu se dostavi odgovor B. B.. Smatra da ako je Poverenik B. B. centru dostavio njegovu pritužbu, da on ima pravo i da se njemu dostavi izjašnjenje B. B. centra, jer se u tom dopisu pominje on i/ili njegovo vozilo. Navodi da će dopis izanalizirati, da vidi  kako se ponašaju, da li zaslužuju sankcije od strane Poverenika, a možda čak i drugih organa državnih institucija ili da im se oprosti po ko zna koji put. Ističe da se iz dopisa ne vidi  da li „B. B. žali zbog počinjenog dela i da se ne vidi da su se izvinili žrtvi njihovog brutalnog i skandaloznog ponašanja, ako se to uopšte može nazvati ponašanjem. Smatra da njihovo ponašanje nije neprimereno nego „apsolutno nedopustivo“. Smatra da je izraz neprimereno previše blag i neadekvatan s razumne tačke gledišta, da ne stoji u odnosu i u skladu sa počinjenim delom i njegovim teškim posledicama po žrtvu za svo vreme dok su se podaci nalazili u informacionom sistemu pa sve do njihovog kako najavljuju uklanjanja, čime se zaustavlja dalje činjenje ogromne štete. Ističe da ono što je počinjeno je počinjeno, pitanje je samo da li treba da im oprosti ili to ne zaslužuju.

 

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dopisom br. 07-00-45/2021-02 od 17. marta 2021. godine, podnosiocu pritužbe, kao stranci u postuku dostavio dopis kojim se B. B., izjašnjava na navode pritužbe.

 

• Postupajući po dopisu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, podnosilac pritužbe se dopisom od 16. aprila 2021. godine, izjasnio da ostaje pri pritužbi, i da navodi:

 

• da „misle da mogu šta hoće pa čak da nas ubede kako je diskriminacija sitna uvreda u informacionom sistemu nad kojim nemaju nikakvu kontrolu, a samo je eto njihov“;

 

• da možda deluje benigno, međutim onom ko trpi diskriminaciju ovakve vrste to ne izgleda tako;

 

• da je ozbiljno zabrinut da li je Agencija za bezbednost saobraćaja u Republici Srbiji informisana o ovome i da li izdaju sertifikate o bezbednosti za vozila iz uvoza za Touota vozila sa sigurnosnim problemima Kategorije I, ako se ovako odnose prema Touota klijentima;

 

• da oni misle da je uvreda ako npr. B. B. manager recimo u Minhenu razgovara sa doktorom i gleda u monitor računara i vidi šta je uneseno u informacioni sistem, pa treba da odluči da li da ga kulturno „otkači“ jer se boji da nije neki „Balkanische Banditten“ koji je još i „lud“, što ga čini drukčijim u odnosu na sledećeg klijenta koji čeka svoj red;

 

• da je to fenomen tzv. diskriminacije „s one strane pulta“;

 

• da ne shvataju da je svaka diskriminacija na osnovu uvrede, ili uvredljiva ili sadrži komponentu uvrede, dok svaka uvreda ne mora biti diskriminacija;

 

• napominje da je slučaj povezan sa ličnim podacima, zaštićenim podacima i fenomenom „s one strane pulta“ koji označava šta vide korisnici informacionog sistema što pravi razliku između Touota klijenata;

 

• da napomena „Tsr upoznata“ povećava odgovornost diskriminatora;

 

• da je u konkretnom slučaju i reč o zloupotrebi ličnih podataka zbog čega se obratio i Povereniku za informacije javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;

 

• da ne odustaje od pritužbe, a od Poverenika za ravnopravnost zahteva da donese svoje mišljenje.

 

2. ČINjENIČNO STANjE

 

• Uvidom u karticu utvrđeno je da je na prvoj strani pod nazivom: Kartica vozila za period: 1.1.2008. do 23.1.2021. gde su navedene „Trenutne napomene“ na vozilu, korisniku, vlasniku i vozaču, napisano: „Gospodin je psihijatrijski slučaj kome je zabranjen ulazak u većinu B. ovlašćenih centara“ „NN!! Tsr upoznata“.

 

• Uvidom u izjašnjenje B. B. centra utvrđeno je da ovaj centar ne spori da je u pitanju kartica koja se vodi u informacionom sistemu za vozilo čiji je vlasnik podnosilac pritužbe i da je u ovu karticu upisana citirana napomena zbog koje je pritužba podneta. Uvidom u karticu takođe je utvrđeno da se kao stranka u kartici u svim rubrikama navodi A. A., podnosilac pritužbe.

 

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze.

 

Pravni okvir

 

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[1] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

 

3.3.  Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

 

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[3], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Pored toga, članom 12. istog zakona propisano je da je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se tima stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

 

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

3.5. Imajući u vidu predmet pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju je potrebno ispitati da li je B. B. centar svojim postupanjem diskriminisao podnosioca pritužbe, na osnovu bilo kog njegovog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva.

 

3.6. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, najpre, konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na servisiranje vozila i zaštitu podataka o ličnosti nisu razmatrani s obzirom da ne spadaju u nadležnost Poverenika.

 

3.7. Poverenik je nakon izvršenog uvida u Karticu vozila za period od 1.1.2008. do 23.1.2021. konstatovao da se u karticu vozila u određene rubrike upisuju podaci koji se odnose na broj šasije, marku, model, godinu proizvodnje, datum osiguranja, registraciju, datum do kad važi garancija, provajdera garancije. Navedene rubrike se nalaze u zaglavlju i prethode svim drugim rubrikama s obzirom da sadrže osnovne podatke o vozilu. Ispod navedenih rubrika, a u istom zaglavlju stoje rubrike: trenutna napomena na vozilu, trenutna napomena na korisniku, trenutna napomena na vlasniku, trenutna napomena na vozaču. Zatim slede rubrike u koje se upisuje broj naloga, datum otvaranja naloga, datum zatvaranja naloga, km/vrsta, izvršilac radova, stranka. Poverenik je dalje konstatovao da je kao stranka upisan podnosilac pritužbe, kao i da je u rubrici trenutna napomena upisano: „Gospodin je psihijatrijski slučaj kome je zabranjen ulazak u većinu B. B. ovlašćenih centara, dok je u rubrike Trenutna napomena na korisniku, trenutna napomena na vlasniku i trenutna napomena na vozaču upisano: NN!! Tsr upoznata“. Poverenik takođe konstatuje da je podnosilac pritužbe u B. B. centaru Beograd, 23. januara 2021. godine tražio da proveri karticu za svoje vozilo kako bi bio siguran da li je promena određenog dela u Beču uredno upisana. Naveo je da je tom prilikom primetio nešto za njega „izuzetno neprijatno“, odnosno da je uočio da je u karticu vozila upisana sporna napomena. B. B. je u izjašnjenju koje je dostavljeno Povereniku 22. februara 2021. godine naveo da je napomena napisana u kartici vozila klijenta zaista neprimerena, te da će svakako pokušati da utvrdi ko je kada sastavio ovakav tekst, i tražiti da se to lice adekvatno sankcioniše, a da se ovaj tekst izbriše iz sistema Touota servisa.

 

3.8. Za analizu ovog predmeta prvo je važno odgovoriti na pitanje da li je sporna napomena diskriminatorna sa aspekta antidiskriminacionih propisa. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje važna je primena odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisan jedan od oblika diskriminacije: uznemiravanje i ponižavajuće postupanja. Ovim članom je propisano da je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. U skladu sa ovim članom radnja izvršenja ovog oblika diskriminacije može da se javi u vidu svakog postupanja koje je uznemiravajuće i ponižavajuće, uključujući i usmeno ili pisano, izričito ili konkludentno izražavanje ideja, informacija i mišljenja. S tim u vezi važno je ukazati da se posledica ovog oblika diskriminacije određuje subjektivno, odnosno da je svaka ideja, informacija, mišljenje, koji su za posledicu imali stvaranje osećaja ugroženosti pasivnog subjekta zbog nekog njegovog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva relevantna u smislu Zakona o zabrani diskriminacije. Pored toga članom 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima[4]. Članom 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da se diskriminacija može izvršiti bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, kojim se lice ili grupa lica zbog njegovog ili njihovog ličnog svojstva stavlja u nepovoljniji položaj ili bi mogla biti stavljena u nepovoljniji položaj. Poverenik konstatuje da je tekst: Gospodin je psihijatrijski slučaj kome je zabranjen ulazak u većinu B. B. ovlašćenih centara“ ima diskriminatoran karakter jer za podnosioca pritužbe stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takva vrsta stigmatizacije je nedopustiva bez obzira da li neko zaista ima mentalni invaliditet ili ne. Činjenica da li je klijentu i pored ovakve napomene pružena usluga ne umanjuje to da je samim komentarom povređeno dostojanstvo lica na osnovu njegovog pretpostavljenog ličnog svojstva i da je za njega storeno ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Dalje Poverenik konstatuje da deo komentara: „NN!! Tsr upoznata“, za šta je podnosilac u pritužbi naveo da pretpostavlja da se pod tim podrazumeva da je B. B. upoznata nije osporena u izjašnjenju B. B. centra.

 

3.9. S tim u vezi Poverenik ukazuje da je za postupak zaštite od diskriminacije važna primena pravila o prebacivanju odnosno preraspodeli tereta dokazivanja. U odnosu na tvrdnje iz izjašnjenja da se pravila o preraspodeli tereta dokazivanja primenjuju samo u sudskom postupku, a ne i postupku koji se vodi pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, potrebno je najpre ukazati na činjenicu da su pravila o preraspodeli tereta dokazivanja diskriminacije specifična i da odstupaju od opštih pravila o teretu dokazivanja, a da je njihov cilj i smisao da se onome ko tvrdi da je diskriminisan olakša dokazivanje diskriminacije i time obezbedi delotvorna zaštita od diskriminacije. Ova pravila se primenjuju i prilikom utvrđivanja diskriminacije u postupku koji se vodi pred Poverenikom za zaštitu od diskriminacije. Specifična pravila o preraspodeli tereta dokazivanja u slučajevima diskriminacije, uprkos tome što su sadržana u delu Zakona o zabrani diskriminacije kojim je regulisana sudska zaštita, nisu procesnopravne, već materijalnopravne prirode jer se na osnovu ovih pravila odlučuje da li konkretno postupanje predstavlja diskriminaciju. Naime, prema pravilima o teretu dokazivanja sadržanim u članu 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, onaj ko tvrdi da je diskriminisan treba da ponudi činjenice i dokaze kojima će diskriminaciju učiniti verovatnom, a ako u tome uspe, onda onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju treba da dokaže da u konkretnom slučaju nije povređeno načelo jednakosti. S obzirom na to da su ova pravila materijalnopravne prirode, evidentno je da se ona primenjuje i u postupku pred Poverenikom za zaštitu diskriminacije. Podnosilac pritužbe je u prilogu pritužbe dostavio fotokopiju kartice njegovog vozila u koju je uneta sporna napomena koja je predmet pritužbe, čime je učinio verovatnim diskriminatorno postupanje. Znači teret da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, leži na Touota centru. B. B.  uz izjašnjenje nije dostavio dokaze da ovaj centar nije odgovoran za unošenje sporne napomene, niti dokaz da ukoliko je napomena uneta van teritorije Srbije, oni ne mogu da izvrše brisanje  napomene iz sistema i da u skladu sa internim aktima ili potpisanim ugovorima navedeno nije u njihovoj nadležnosti, niti dokaze da su preduzeli mere da se sporna napomena ukloni iz Kartice vozila imajući u vidu da je ovaj centar bio upoznat sa sadržinom napomene.

 

3.10. Poverenik potpuno razume činjenicu da B. ., kao ni bilo koji ovlašćeni servis, ne može u svakom trenutku znati šta je upisano u svaku konkretnu karticu vozila, naročito imajući u vidu da kartica vozila može biti otvorena u bilo kom ovlašćenom pravnom licu koje se bavi prodajom i servisiranjem vozila. Međutim, Poverenik konstatuje da je B. B. bio dužan da čim je uočio uznemiravajuću i ponižavajuću napomenu koja vređa dostojanstvo klijenta na osnovu njegovog pretpostavljenog ličnog svojstva, ukloni napomenu ili pokrene postupak za brisanje ove napomene, odnosno obrati se licu koje je zaduženo za administriranje informacionim sistemom u kojem se nalaze kartice vozila. Navodi da napomena nije namenjena podnosiocu pritužbe dodatno otežava njegov položaj kao klijenta, jer prilikom njegovog obraćanja bilo kom ovlašćenom servisu, zaposleni mogu da vide napomenu u informacionom sistemu, što može podnosioca pritužbe izložiti drugačijem tretmanu u odnosu na sve druge klijente. Podnosilac pritužbe je u naknadnim obraćanjima Povereniku naveo da mu nije poznato da li je napomena izbisana iz informacionog sistema, kao i da mu nije dostavljeno izvinjenje ovim povodom.

 

 

4. MIŠLjENjE

 

Propuštanjem da se iz Kartice vozila ukloni napomena koja je predmet ove pritužbe B. B. centar je, povredio odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

5. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje B. B. centru, da u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom:

 

5.1. Ukloni napomene iz Kartice vozila podnosioca pritužbe koje predstavljaju povredu dostojanstva podnosioca pritužbe na osnovu njegovog pretpostavljenog ličnog svojstva, a kojima se stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje;

 

5.2. Uputi pisano izvinjenje podnositelju pritužbe;

 

5.3. Da se ubuduće u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da B. B. centar, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko B. B. ne postupi po preporuci Poverenika u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja ili na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[4] „Službeni glasnik RS broj 22/09, član 2. stav 1. tačka 1

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

---

43-21 Pritužba zbog diskriminacije u oblasti imovinskih prava i odnosa na osnovu ličnog svojstva zdravstveno stanje

---