07-00-245/2022-02 datum: 19.8.2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je, u ime svog sina AA, podneo njegov otac BB, protiv Fizioterapeutskog centra „GG“ zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da podnosilac pritužbe ima autizam od druge godine života, da ga je 6. juna 2022. godine zabolelo levo rame, da ga je iste večeri pregledao ortoped i da mu je konstatovana upala ramena, prepisana terapija i data preporuka da se u lečenje uključi i fizijatar. Dalje je navedeno da je 13. juna 2022. godine, otac podnosioca pritužbe pozvao telefonom Fizioterapeutski centar „GG“ (u daljem tekstu: GG) kako bi za sina zakazao pregled kod fizijatra, da je tom prilikom zaposlenima pojasnio o kakvom je problemu reč, „a kada je rekao da se radi o osobi sa autizmom istog momenta mu je rečeno da oni sa takvim pacijentima ne rade i da ne može da zakaže pregled“. Takođe, navedeno je da je na pitanje „da li rade sa osobama koje boli rame“ otac podnosioca pritužbe dobio potvrdan odgovor, dok je na pitanje „u čemu je onda problem“ dobio odgovor da će „proveriti i javiti mu da li može da zakaže pregled”, a zatim su mu „iste večeri javili i ponovili da oni sa takvim pacijentima ne rade i da ne može da zakaže pregled u tom centru“. U izjašnjenju „GG“, između ostalog, navedeno je da su „oduvek imali profesionalan pristup prema svojim pacijentima i da u konkretnom slučaju nije postojala nikakva namera za diskriminaciju kako AA, tako uopšteno osoba sa autizmom, već samo iskrena želja da se gospodinu BB ukaže da GG ne poseduje neophodno iskustvo, kapacitete i resurse za rehabilitaciju osoba sa dijagnozom autizma“. Dalje, navedeno je da su „smatrali da će se pružanje zdravstvene usluge rehabilitacije delova tela osobe sa autizmom celishodnije i bolje obaviti u zdravstvenim ustanovama za fizikalnu terapiju koje poseduju kadar sa potrebnom edukacijom“, da GG „nije specijalizovana za rehabilitaciju osoba sa dijagnozom autizam, da zaposleni nemaju nikakvog iskustva i nadasve posebnu obuku za takvu vrstu bolesti“, da im u telefonskom razgovoru nije rečeno da je reč o povredi ramena osobe sa autizmom, „međutim i da je bila u pitanju povreda ramena, za pružanje takve zdravstvene usluge neophodni su posebni kapaciteti, znanje i kadar kojima GG ne raspolaže“. Istaknuto je da „ovaj centar sprovodi svoj rad isključivo kroz protokole koji uređuju rehabilitaciju određenih već ustanovljenih dijagnoza i da se nijedan ne odnosi na rehabilitaciju osoba sa autizmom“. Polazeći od navoda iz izjašnjenja neophodno je najpre istaći da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno za utvrđivanje da li je jedno lice izvršilo akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice neopravdano stavi u nepovoljniji položaj. Dalje, imajući u vidu da iz izjašnjenja proizlazi da je razlog za odbijanje pružanja usluge podnosiocu pritužbe, između ostalog, taj da zaposleni u GG nemaju iskustva i da nisu obučeni za pacijente sa autizmom, Poverenik najpre konstatuje da je otac podnosioca pritužbe pozvao kako bi zakazao pregled zbog problema koje je njegov sin imao sa ramenom, a ne autizmom. S tim u vezi, nejasno je kako su zaposleni u ovom centru pretpostavili da neće biti u prilici da pruže neophodnu i adekvatnu pomoć i negu pacijentu, imajući u vidu da podnosiocu pritužbe nije čak ni pružena mogućnost da zakaže pregled, već je odmah po saznanju da ima autizam odbijen. Poverenik ističe da su ovakvi i slični primeri jasni pokazatelji da nerazumevanje i strah od nepoznatog, kao i deficit osnovnog znanja o tome šta je autizam i koji su osnovni problemi sa kojima se osobe sa autizmom suočavaju, izazivaju predrasude i dovode do diskriminacije čitave jedne grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva – zdravstveno stanje i invaliditet. Dalje, osim što je podnosiocu pritužbe odbijeno pružanje usluge isključivo zbog činjenice da ima autizam, može se konstatovati da je način na koji su zaposleni u GG 13. juna 2022. godine postupili, i to tako što ne samo da su odbili da pruže usluge koje pružaju ostalim pacijentima, već su uskratili mogućnost osobi sa autizmom da zakaže pregled u ovom centru, bio naročito ponižavajući kako za podnosioca pritužbe, tako i za njegovog oca. Ovo potvrđuju i izjave lica koja su bila prisutna u trenutku kada je otac podnosioca pritužbe 13. juna 2022. godine pokušao da za svog sina zakaže pregled u GG, a koji su u svojim izjavama između ostalog naveli da ga „nikada nisu videli tako izrevoltiranog i uznemirenog“, da je „od tog trenutka zanemeo, da mu se pojavio znoj na licu, da je pocrveneo i da mu je svedokinja donela vodu“, kao i da mu je ova situacija „jako teško pala, a dodatno mu je kao rođenom DD zasmetala činjenica da u njegovom rodnom DD njegovo dete doživljava ovakvu diskriminaciju“. Imajući u vidu sve napred navedeno, Poverenik je nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza dao mišljenje da je odbijanjem pružanja usluge u okviru svoje delatnosti zbog činjenice da podnosilac pritužbe ima autizam Fizioterapeutski centara „GG“ povredio odredbe čl. 6, a u vezi sa čl 17. st.1. i čl. 27. Zakona o zabrani diskriminacije. Fizioterapeutskom centru „GG“ preporučeno je da uputi pisano izvinjenje podnosiocu pritužbe u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja zbog događaja od 13. juna 2022. godine i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši propise o zabrani diskriminacije.   

TOK POSTUPKA

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA iz BB, u ime svog sina VV, protiv Fizioterapeutskog centra „GG“ zbog diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – zdravstveno stanje i invaliditet.

• Podnosilac je u pritužbi i dopunama pritužbe, između ostalog, naveo:

–     da je otac tridesetjednogodišnjeg VV koji od svoje druge godine ima autizam;

–    da je njegovog sina „bez nekog vidnog razloga“ 6. juna 2022. godine zabolelo levo rame „tako da tu ruku nije mogao da pomera u ramenu ni na jednu stranu i da mu je svaki pokret izazivao jak bol“;

–   da je podnosioca pritužbe o tome obavestila supruga dok je bio na poslu i da mu je on zakazao pregled kod ortopeda u „ĐĐ“ jer je posumnjao da mu je „iskočilo rame“;

–   da je njegovog sina iste večeri ortoped pregledao, da mu je urađen ultra zvuk i rendgen ramena, da je doktor konstatovao da je u pitanju uprala ramena i određenja terapija u narednih sedam dana;

–   da je po preporuci ortopeda da se u lečenje uključi i fizijatar kako bi odredio dalju terapiju i vežbe za njegovog sina, podnosilac pritužbe 13. juna 2022. godine oko 13 sati dok se nalazio na poslu, pozvao telefonom Fizioterapeutski centar „GG“ kako bi za sina zakazao pregled kod fizijatra;

–   da je tom prilikom zaposlenima u ovom centru podnosilac pritužbe pojasnio o kakvom je problemu reč, „a kada je naglasio da se radi o osobi sa autizmom istog momenta mu je rečeno da oni sa takvim pacijentima ne rade i da ne može da zakaže pregled“;

–    da je na pitanje podnosioca pritužbe „da li rade sa osobama koje boli rame“ radnica koja se javila rekla „da“, dok je na pitanje: „U čemu je onda problem jer detetu treba da se pomogne jer ga boli rame“, dobio odgovor da oni „ne rade sa takvim pacijentima ali da će proveriti i javiti mu“;

–    da ga je istog dana oko 19:41 „ista osoba pozvala i ponovila da oni sa takvim pacijentima ne rade i da ne može da zakaže pregled u Fizioterapeutskom centru „GG“ i da je na njen odgovor podnosilac pritužbe konstatovao da „on nije hteo kod njih da dovede šimpanzu pa da ga tako odbiju, već ljudsko biće kome je potrebna njihova medicinska pomoć“ i pitao „kako su uopšte mogli da odbiju pacijenta koga nisu ni videli“.

1.3. Uz pritužbu je u vidu priloga dostavljen izveštaj lekara specijaliste od 6. juna 2022. godine.

1.4. U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom odredbe člana 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije i člana 23. Poslovnika o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u toku postupka pribavljeno je izjašnjenje protiv Fizioterapeutskog centra „GG“.

1.5. U izjašnjenju Fizioterapeutskog centra „GG“, između ostalog, navedeno je:

• da EE PR Ambulanta za rehabilitaciju „GG“ (u daljem tekstu: GG) „oduvek ima profesionalan pristup prema svojim pacijentima i nikada nije diskriminisala bilo kojeg pacijenta kao što to nije učinila, niti je imala nameru da učini ni u konkretnom slučaju“;
• da u konkretnom slučaju postupanja prema sinu podnosioca pritužbe u pogledu pružanja zdravstvene usluge „nije postojala nikakva namera za diskriminaciju kako gospodina VV, tako uopšteno osoba sa autizmom, već samo iskrena želja da se gospodinu ukaže da GG ne poseduje neophodno iskustvo, kapacitete i resurse za rehabilitaciju osoba sa dijagnozom autizma“;
• da su „smatrali da će se pružanje zdravstvene usluge rehabilitacije delova tela osobe sa autizmom celishodnije i bolje obaviti u zdravstvenim ustanovama za fizikalnu terapiju koje poseduju kadar sa potrebnom edukacijom i iskustvom za izvođenje vežbi i stvaranje celokupnog programa rehabilitacije, kao i za izgradnju odnosa i poverenja sa osobom sa autizmom, a sve u cilju uspešnog oporavka i rehabilitacije povređenog dela tela pacijenta“;
• da GG „nije specijalizovana za rehabilitaciju osoba sa dijagnozom autizam, da zaposleni nemaju nikakvog iskustva i nadasve posebnu obuku za takvu vrstu bolesti, kao ni kadar za izvođenje vežbi i stvaranje celokupnog programa rehabilitacije osobe sa autizmom“;
• da podnosilac pritužbe u telefonskom razgovoru nije rekao da je reč o povredi ramena osobe sa autizmom već je pitanje bilo da li GG sprovodi rehabilitaciju osoba sa autizmom, „međutim i da je bila u pitanju povreda ramena ili nekog dela tela osobe sa autizmom, smatramo da su za pružanje takve zdravstvene usluge u konkretnom slučaju neophodni posebni kapaciteti, znanje i kadar kojima GG ne raspolaže“;
• da je u fizikalnoj terapiji jedan od neophodnih uslova za sprovođenje terapije „saradnja i slobodna volja pacijenta“ i da svaki pacijent koji dođe u GG popunjava formular u kome izričito izjavljuje da li boluje od neke primarne bolesti i u odnosu na to se postavljaju terapije;
• da u konkretnom slučaju nisu znali da li je povreda ramena „neka posledica primarne bolesti ili nečega drugog“, da je za sprovođenje terapije neophodna saradnja pacijenta a da je autizma „takva bolest kod koje kadar koji ne poseduje neophodno znanje i iskustvo ne može da predvidi kakve reakcije može da proizvede kod osobe sa autizmom“;
• da „odbijanje ovog pacijenta u konkretnom slučaju ne predstavlja akt diskriminacije po bilo kom osnovu jer je GG privatna ambulanta i nikako joj nije cilj odbijanje pacijenata“, kao i da ovaj centar sprovodi svoj rad isključivo kroz protokole koji uređuju rehabilitaciju određenih, već ustanovljenih dijagnoza i da se nijedan ne odnosi na rehabilitaciju osoba sa autizmom;
• da je GG zdravstvena ustanova sa dugogodišnjim iskustvom koja svoj rad zasniva na profesionalnom pružanju usluga svojim pacijentima „te u konkretnom slučaju ne može biti reči o bilo kakvoj diskriminaciji, niti nameri da se bilo koje lice diskriminiše, već upravo suprotno, namera da se podnosiocu pritužbe ukaže da u konkretnom slučaju nisu bili u stanju da usled odsustva kapaciteta i specijalizovanog kadra i iskustva pružimo adekvatnu zdravstvenu uslugu rehabilitacije i da potraži pomoć na mestu koje je specijalizovano za pružanje usluge rehabilitacije osobama sa autizmom“.
  • Radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, u skladu sa članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije tokom postupka pribavljene su izjave lica koja je podnosilac u pritužbi naveo za svedoke.
  • U izjavi svedoka ŽŽ, između ostalog, navedeno je:
• da sa podnosiocem pritužbe sedi u istoj kancelariji i da je od početka upoznat sa problemom koji se njegovom sinu desio sa ramenom;
• da „zna“ da je podnosilac pritužbe prvo vodio sina kod ortopeda u „ĐĐ“ i da je po njegovom savetu trebalo da nakon terapije idu kod fizijatra radi dalje terapije;
• da se podnosilac priutžbe „nekoliko dana raspitivao gde da odvede Jovana i da zna da se odlučio za kliniku u BB jer su blizu njihovog stana, a rekao je da imaju neki aparat po kojem su jedinstveni i koji zamenjuje vežbe i da misli da bi to bilo bilo najbolje za VV“;
• da je „tog dana AA pozvao kliniku, posle nam je rekao da se zove „GG“, da je čuo kako ima objašnjava problem koji VV ima sa upaljenim ramenom i da je svedok shvatio da nešto nije kako treba i da je došlo do nekog problema“;
• da je „dobro zapamtio kada je podnosilac pritužbe pitao da li rade sa osobama koje boli rame“ i da im je nakon razgovora rekao da je pokušao da za sina zakaže pregled kod fizijatra „ali da neće da mu zakažu jer je autističan“;
• da je podnosiocu pritužbe ovo „jako teško palo, a dodatno mu je kao rođenom Zemuncu zasmetala činjenica da u njegovom rodnom BB njegovo dete doživljava ovakvu diskriminaciju“.
  • U izjavi svedoka ZZ, između ostalog, navedeno je:
• da je 13. juna 2022. godine tokom kraćeg sastanka podnosilac pritužbe na momenat prekinuo razgovor i pozvao „nekog telefonom“, da je čuo „kako nekome objašnjava da je sina vodio kod ortopeda jer nije mogao da pomera ruku u ramenu i da hoće da zakaže pregled, kao i da je napomenuo da je dete autistično“;
• da je pored svedoka u kancelariji bilo još dvoje kolega i da je čuo kada je podnosilac pritužbe izjavio: „U čemu je problem, jer dete boli rame“;
• da je nakon završenog razgovora prisutnima izjavio: „Pokušao sam da VV zakažem pregled, ali neće da zakažu jer ne rade sa autističnim pacijentima“;
• da sa podnosiocem pritužbe radi više od 20 godina „i da ga nikada nije video tako izrevoltiranog i uznemirenog“.
  • U izjavi svedokinje II, između ostalog, navedeno je:
• da je bila prisutna u kancelariji upravnika AA zajedno sa još dvojicom svojih kolega, ŽŽ i ZZ, da je sastanak bio završen i da je podnosilac pritužbe „nekoga pozvao telefonom“;
• da je čula kako podnosilac pritužbe „nekome objašnjava da njegov sin ima bol u ramenu, da ne može da pomera rame i da želi da za njega zakaže pregled, uz napomenu da mu je sin autističan“;
• da je „od tog trenutka zanemeo, da mu se pojavio znoj na licu, da je pocrveneo i da mu je svedokinja donela vodu“, kao i da je prisutnima pojasnio da je dobio informaciju da „ne zakazuju pregled autističnim osobama“;
• da je, kao roditelj, s jedne strane „osetila bol bespomoćnog roditelja koji pokušava da svom bolesnom detetu pomogne i sa druge strane nehumanost i nepravdu gde se zakazuje pregled“, da je dužnost lekara da se „bezuslovno brine o bolesniku i da mu pomogne bez ikakvih predrasuda da li je autističan, druge rase, seksualne orijentacije itd“.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u izveštaj lekara specijaliste dr ĐĐ, ortopeda, od 6. juna 2022. godine utvrđeno je da je konstatovano da se „bolesnik VV javlja na pregled zbog bola i otežanih pokreta u levom ramenu, da boluje od autizma i da podatke daje otac“. Daljim uvidom, utvrđeno je da je u delu terapija, lekar naveo: „Molim pregled fizijatra“, kao i da je „ocu bolesnika usmeno objašnjeno o tipu bolesti, načinu lečenja i mogućim komplikacijama“.

3. RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ, ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[1].
• Ustav Republike Srbije^[2] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom^[3] u članu 25. propisuje da države strane ugovornice priznaju osobama sa invaliditetom pravo na ostvarivanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda bez diskriminacije zasnovane na invaliditetu. Države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom omogućile pristup zdravstvenim uslugama, vodeći računa o polu, uključujući rehabilitaciju u vezi sa zdravljem. Države strane ugovornice posebno će: (a) obezbediti osobama sa invaliditetom isti izbor, kvalitet i standard besplatne ili pristupačne zdravstvene zaštite i programe koji se nude drugim licima; (b) obezbediti one zdravstvene usluge koje su konkretno potrebne osobama sa invaliditetom zbog njihovog invaliditeta, uključujući rano otkrivanje i intervenciju, po potrebi, i usluge namenjene svođenju na najmanju meru i sprečavanju daljeg invaliditeta, uključujući među decom i starijim osobama; (d) zatražiti od profesionalnih zdravstvenih radnika da obezbede isti kvalitet lečenja osobama sa invaliditetom kao i drugima, uključujući na osnovu slobodne i informisane saglasnosti, između ostalog, širenjem saznanja o ljudskim pravima, dostojanstvu, autonomiji i potrebama osoba sa invaliditetom putem obuke i usvajanjem etičkih standarda za javnu i privatnu zdravstvenu zaštitu; (e) zabraniti diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom prilikom obezbeđenja zdravstvenog osiguranja i životnog osiguranja ukoliko je takvo osiguranje dozvoljeno nacionalnim zakonodavstvom, koje će se obezbediti na pravedan i razuman način; (f) sprečiti diskriminatorsko uskraćivanje zdravstvene zaštite ili zdravstvenih usluga ili hrane ili tečnosti na osnovu invaliditeta. Članom 26. propisano je da će države strane ugovornice preduzeti efikasne i odgovarajuće mere, uključujući putem podrške osoba sa sličnim tegobama, kako bi se osobama sa invaliditetom omogućilo da postignu i očuvaju maksimalnu nezavisnost, punu fizičku, mentalnu, socijalnu i stručnu sposobnost, kao i puno uključivanje i učešće u svim aspektima života. U tom cilju, države strane ugovornice će organizovati, ojačati i pružiti sveobuhvatne usluge i programe održavanja i rehabilitacije, posebno u oblasti zdravlja, zapošljavanja, obrazovanja i socijalnih usluga, tako da ove usluge i programi:(a) otpočnu u najranijoj mogućoj fazi i da se zasnivaju na multidisciplinarnoj proceni individualnih potreba i sposobnosti;(b) podrže učešće i uključivanje u zajednicu kao i u sve aspekte društva na dobrovoljnoj osnovi i da budu dostupni osobama sa invaliditetom na mestima najbližim njihovim zajednicama, uključujući seosku sredinu. Države strane ugovornice će podsticati razvoj početne i kontinuirane obuke za profesionalce i drugo osoblje koje radi na pružanju usluga održavanja i rehabilitacije. Države strane ugovornice će se zalagati za raspoloživost, poznavanje i upotrebu pomoćnih sredstava i tehnologija, osmišljenih za osobe sa invaliditetom, koje se odnose na održavanje i rehabilitaciju.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[4], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama člana stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Odredbama člana 27. zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi.
• Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[5] u članu 13. stav 5. propisuje da diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga naročito obuhvata: odbijanje pružanja usluga osobi sa invaliditetom, osim ako bi pružanje usluge ugrozilo život ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica; pružanje usluge osobi sa invaliditetom pod drugačijim i nepovoljnijim uslovima od onih pod kojima se usluga pruža drugim korisnicima, osim ako bi pružanje usluge pod redovnim uslovima ugrozilo život ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica. Odredbama člana 17. propisano je da posebno težak slučaj diskriminacije zbog invalidnosti jeste svaka diskriminacija osoba sa invaliditetom prilikom pružanja zdravstvenih usluga. Stavom 2. iste odredbe propisano je da se diskriminacijom osoba sa invaliditetom prilikom pružanja zdravstvenih usluga smatra: odbijanje da se pruži zdravstvena usluga osobi sa invaliditetom zbog njene invalidnosti; postavljanje posebnih uslova za pružanje zdravstvenih usluga osobama sa invaliditetom ako ti uslovi nisu opravdani medicinskim razlozima; odbijanje postavljanja dijagnoze i uskraćivanje odgovarajućih informacija o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja i rehabilitacije osobi sa invaliditetom zbog njene invalidnosti; svako uznemiravanje, vređanje ili omalovažavanje osobe sa invaliditetom u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi zbog njene invalidnosti.
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti[6] u članu stav 1. propisuje da načelo pravičnosti zdravstvene zaštite podrazumeva zabranu diskriminacije u pružanju zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, roda, seksualne orijentacije i rodnog identiteta, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, zdravstvenog stanja, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta, kao i drugog ličnog svojstva koje može biti uzrok diskriminacije. Odredbama člana 23. ovog zakona propisano je da načelo pristupačnosti zdravstvene zaštite podrazumeva obezbeđivanje odgovarajuće zdravstvene zaštite građanima, koja je fizički, komunikacijski, geografski i ekonomski dostupna, odnosno kulturološki prihvatljiva, a posebno osobama sa invaliditetom.
• Zakon o pravima pacijenata^[7] u članu 6. stav 2. propisuje da u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet pritužbe, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da ispita da li je Fizioterapeutski centar „GG“ povredio propise o zabrani diskriminacije, time što je 13. juna 2022. godine odbio da zakaže pregled VV, sinu podnosioca pritužbe, koji ima autizam.
• Najpre, važno je istaći da prema Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, osnov diskriminacije osoba koje imaju autizam je invaliditet kao lično svojstvo. Takođe, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije osnov diskriminacije osoba koje imaju smetnje u razvoju (autizam) pored invaliditeta predstavlja i lično svojstvo- zdravstveno stanje. S tim u vezi, u konkretnom slučaju Poverenik je analizirao da li je onemogućavanjem pregleda i uskraćivanjem pružanja zdravstvenih usluga licu koje ima autizam, Fizioterapeutski centar diskriminisao sina podnosioca pritužbe na osnovu njegovih ličnih svojstava – zdravstveno stanje i invaliditet.
• Među stranama u postupku nije sporno da sin podnosioca pritužbe ima autizam od svoje druge godine. Dalje, nesporno je da je zbog zdravstvenih tegoba uzrokovanih bolom u levom ramenu podnosilac pritužbe 6. juna 2022. godine odveo sina na pregled u Opštu bolnicu „ĐĐ“, da je njegovog sina pregledao ortoped, da mu je prepisana terapija i da je u cilju daljeg nastavka lečenja ortoped konstatovao da je potreban pregled fizijatra. Među stranama u postupku nije sporno da je podnosilac pritužbe 13. juna 2022. godine u prepodnevnim satima pozvao telefonom Fizioterapeutski centar „GG“ kako bi za svog sina zakazao pregledao fizijatra, da je u razgovoru rekao da njegov sin ima autizam i da mu je tom prilikom rečeno da oni „ne rade sa takvim pacijentima“. Nesporno je da sinu podnosioca pritužbe nije pružena usluga fizijatra u Fizioterapeutskom centru „GG“.
• Polazeći od navoda iz izjašnjenja da „u konkretnom slučaju nije postojala nikakva namera za diskriminaciju kako gospodina VV, tako uopšteno osoba sa autizmom“, Poverenik ukazuje da za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran. Stoga, prilikom ispitivanja da li je određeni akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna.
• Dalje, analizom navoda iz izjašnjenja utvrđeno je da je kao razloge za odbijanje pružanja usluge podnosiocu pritužbe, između ostalog, navedeno da „GG nije specijalizovana za rehabilitaciju osoba sa dijagnozom autizam, da zaposleni nemaju nikakvog iskustva i nadasve posebnu obuku za takvu vrstu bolesti, kao ni kadar za izvođenje vežbi i stvaranje celokupnog programa rehabilitacije osobe sa autizmom, zbog čega su smatrali da će se pružanje zdravstvene usluge rehabilitacije osobe sa autizmom celishodnije i bolje obaviti u zdravstvenim ustanovama za fizikalnu terapiju koje poseduju potrebno iskustvo za rad sa ovim pacijentima“. Polazeći od ovih navoda, Poverenik najpre konstatuje da je otac podnosioca pritužbe pozvao fizioterapeutski centar GG kako bi zakazao pregled zbog problema koje je njegov sin imao sa ramenom, a ne autizmom. Dalje, s obzirom da podnosiocu pritužbe nije čak ni pružena mogućnost da zakaže pregled, već je odmah po saznanju da ima autizam odbijen, nejasno je kako su zaposleni u ovom centru znali da neće biti u prilici da pruže neophodnu i adekvatnu pomoć i negu pacijentu, s obzirom da do navedenog zaključka nisu došli nakon obavljenog pregleda i procene njegovog sveukupnog stanja. Da li je ovaj centar imao kadar koji je stručan da obavi pregled pacijenta sa autizmom svakako nije moguće utvrditi telefonom već pregledom pacijenta. S tim u vezi, a naročito imajući u vidu navode iz izjašnjenja da su za „pružanje zdravstvene usluge takvim pacijentima u konkretnom slučaju neophodni posebni kapaciteti, znanje i kadar kojima GG ne raspolaže“, Poverenik ističe da su ovakvi i slični primeri jasni pokazatelji da nerazumevanje i strah od nepoznatog, kao i deficit osnovnog znanja o tome šta je autizam i koji su osnovni problemi sa kojima se osobe sa autizmom suočavaju, izazivaju predrasude i dovode do diskriminacije čitave jedne grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva – zdravstveno stanje i invaliditet. Dalje, osim što je podnosiocu pritužbe odbijeno pružanje usluge isključivo zbog činjenice da ima autizam, može se konstatovati da je način na koji su zaposleni u GG 13. juna 2022. godine postupili, i to tako što ne samo da su odbili da pruže usluge koje pružaju ostalim pacijentima, već su uskratili mogućnost osobi sa autizmom da uopšte zakaže pregled u ovom centru, bio naročito ponižavajući kako za podnosioca pritužbe, tako i za njegovog oca. Ovo potvrđuju i izjave lica koja su bila prisutna u trenutku kada je otac podnosioca pritužbe 13. juna 2022. godine pokušao da za svog sina zakaže pregled u GG, a koji su u svojim izjavama između ostalog naveli da ga „nikada nisu videli tako izrevoltiranog i uznemirenog“, da je „od tog trenutka zanemeo, da mu se pojavio znoj na licu, da je pocrveneo i da mu je svedokinja donela vodu“, kao i da mu je ova situacija „jako teško pala, a dodatno mu je kao rođenom BB zasmetala činjenica da u njegovom rodnom BB njegovo dete doživljava ovakvu diskriminaciju“.
• Prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu Poverenik je imao u vidu i položaj osoba sa autizmom. Prema najnovijim istraživanjima autizam se javlja kod 1 deteta na 100 rođenih. Učestalost autizma je ista u svim sredinama bez obzira na rasnu, nacionalnu ili etničku pripadnost, socijalni ili ekonomski status. Postoji mnogo programa za pomoć i rad sa osobama sa autizmom ali nijedan nije podjednako dobar i dovoljan za svakoga. Zbog toga u kreiranju individualnih programa moraju da učestvuju svi neposredno zainteresovani: osobe sa autizmom koliko god je to moguće, roditelji, članovi porodice, terapeuti i angažovani stručnjaci. Naučno je dokazano da se ranim prepoznavanjem, te ciljanom ranom intervencijom značajno može poboljšati životni ishod osoba s autizmom. Sve je više primera iz sveta o osobama sa autizmom koji završavaju škole, fakultete i osposobljavaju se za razna zanimanja, no kako bi to postalo pravilo i kod nas potrebna je podrška društva.Uz različite terapije, stručan rad, učenjem prihvatanja okoline, te puno ljubavi, pažnje i strpljenja od najranijeg uzrasta, moguće je postići jako puno^[8]. Iz tih razloga, a u cilju razvijanja inkluzivnog društva zasnovanog na principima jednakosti, pružaoci usluga takođe treba da preuzmu deo odgovornosti tako što će svako u svojoj oblasti delovanja osobama sa autizmom olakšati pristup svojim uslugama.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi koju je AA u ime svog sina VV, podneo protiv Fizioterapeutskog centra „GG“ utvrđeno je da su povređene odredbe čl. 6, a u vezi sa čl 17. st.1. i čl. 27.Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Fizioterapeutskom centru „GG“ da:

5.1.  Uputi pisano izvinjenje AA i VV u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja zbog događaja od 13. juna 2022. godine.

5.2.  Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Fizioterapeutski centar „GG“ obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Fizioterapeutski centar „GG“ ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21)

[3] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[4] “Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21 član 2.

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 25/19

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 45/13 i 25/19-dr.zakon

[8] http://autizam.org.rs/sta-je-autizam/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

404-22 Diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti pružanja usluge