br. 021-01-458/2025-02 datum: 22.4.2025.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti^[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje svim bankama

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE

U cilju unapređenja ravnopravnosti osoba sa invaliditetom koje imaju trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja zbog kojih nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu već za potpisivanje koriste faksimil (pečat koji sadrži podatke o ličnom identitetu/pečat sa ugraviranim potpisom), Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje banci da:

– unapredi pristup bankarskim proizvodima i uslugama (otvaranje računa, podizanje novčanih sredstava sa računa i sl.) bez diskriminacije i bez nametanja dodatnih uslova (kao što je primera radi potpisivanje preko punomoćnika) kada je god to u skladu sa zakonom moguće.

Potrebno je da o preduzetom banka obavesti Poverenika u roku od 30 dana od prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

O b r a z l o ž e nj e

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila su se udruženja osoba sa invaliditetom navodeći da pojedine filijale banaka u Beogradu odbijaju da pruže uslugu (otvaranje deviznog računa, podizanja novčanih sredstava sa računa banke) slepim osobama uz potpis faksimilom. U prostorijama Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, poverenica je sa svojim saradnicima održala sastanak sa predstavnicima i predsednikom Saveza slepih Srbije i Saveza civilnih invalida rata u vezi sa problemima sa kojima se susreću slepe i slabovide osobe prilikom korišćenja faksimila. Predstavnici saveza su istakli da je ovaj problem posebno izražen prilikom upotrebe faksimila u pristupu bankarskim uslugama (prilikom otvaranja računa, podizanja novca, odobravanja kredita), kao i u postupku overe dokumenata kod javnih beležnika. Smatraju da se u primeni Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom krajnje restriktivno tumači, mimo cilja koji se uvođenjem mogućnosti upotrebe faksimila hteo postići. Ukazuju da su diskriminisani nejednakim postupanjem jer im se u velikom broju slučajeva ne daje mogućnost da se potpišu faksimilom u skladu sa Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom već se traži da ovlaste neko lice koje će ih zastupati u ostvarivanju njihovih prava pred bankom ali i drugim institucijama. Navode da slepe i slabovide osobe bez problema potpisuju račune saveza faksimilom u postupku pred Trezorom, te im je nejasno zašto onda banke prave problem kada je u pitanju fizičko lice koje primera radi želi da otvori račun ili podigne novac potpisujući naloge faksimilom. Naveli su da u bankama, slepe osobe dobijaju informacije da se prema njima tako postupa, jer postoji instrukcija Narodne banke Srbije. Smatraju da je ovakvo postupanje službenika banke diskriminatorno, protivzakonito  i ponižavajuće za slepe osobe  koje su poslovno sposobne, zaposlene, ili korisnici penzija, a pri tom ne mogu da koriste usluge banke ravnopravno kao i drugi građani. Takođe su ukazali da treba preduzeti mere u cilju unapređenja i usklađivanja pojedinih  propisa i to Zakona o vanparničnm postupku, Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa i Zakona o menici i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Na sastanku je predstavnik Saveza civilnih invalida rata izneo lična iskustva kada mu je onemogućena upotreba faksimila od strane različitih banaka, nakon čega je podneo i pritužbe Povereniku protiv tih banaka.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti se još od 2016. godine, kada su se prvi put pojavile nedoumice u tumačenju i primeni pravnih normi iz Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom u cilju razrešenja problema i pravilne primene propisa više puta obraćao Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu pravde, Udruženju banaka, Javnobeležničkoj komori. Ova obraćanja su dala određene rezultate, tako što su banke u svom postupanju manje restriktivno tumačile zakon i dozvoljavale su upotrebu faksimila u većem broju slučajeva nego na početku primene zakona. Takođe nakon inicijative i brojnih sastanaka u Ministarstvu pravde, smanjena je taksa koju slepe osobe plaćaju prilikom overavanja dokumenta uz prisustvo svedoka u postupcima pred javnim beležnikom. Takođe, upravo u cilju ukazivanja na važnost upotrebe faksimila koji koriste osobe sa invaliditetom u pravnom prometu, Poverenik je pokrenuo i dobio stratešku parnicu protiv javnog beležnika koji nije dozvolio osobi sa invaliditetom da se potpiše faksimilom.

Nakon održanog sastanka i podnetih pritužbi, Poverenik je zatražio izjašnjenje od banaka. U izjašnjenju je, između ostalog, navedeno je da račun može da se otvori uz potpis faksimilom uz prezentovanje potvrde o korišćenju faksimila koju izdaje Savez slepih Srbije a na kojoj treba da bude otisnut faksimil koji će koristiti slabovido/slepo lice, iznad koga treba da stoji tekst-otisak faksimila, što će predstavljati deponovan potpis u banci. Transakcije se ne mogu obavljati bez prisustva bar još jedne osobe (pratioca). Takođe, navedeno je da će banka nastojati da u narednom periodu unapredi određene procedure u radu u skladu sa kojima su postupali zaposleni u filijali. U izjašnjenju druge banke navedeno je da prilikom zaključenja okvirnog ugovora o platnim uslugama poštuje preporuka NBS iz 2022. godine u kojoj je, između ostalog, navedeno da upotreba faksimila kao potpisa za zaključenje okvirnog ugovora i pravno dejstvo faksimila nisu uređeni važećim propisima i da faksimil ne može da zameni svojeručni potpis onda kada je forma propisana kao uslov punovažnosti ugovora, što je slučaj kod okvirnog ugovora o platnim uslugama.  Dalje, u izjašnjenju je navedeno da banka prilikom poslovanja posebnu pažnju pruža osetljivoj kategoriji klijenata kao što su slepa i slabovida lica i druga lica sa invaliditetom, kao i da slepom licu banka nije odbila pružanje usluge podizanja novčanih sredstava, već da je, u skladu sa procedurom banke, bilo potrebno da pored zaposlenog na blagajni bude prisutan kontrolor i šef/odgovorno lice ekspoziture, kao i da na nalogu za isplatu pored potpisa zaposlenog koji treba da izvrši isplatu, bude potis šefa/odgovornog lica ekspoziture. Takođe, navedeno je da ova banka poseduje svoj akt/instrukciju za postupanje sa osobama sa invaliditetom, kojom je propisano da su zaposleni banke prilikom isplate novčanih sredstava osobama sa invaliditetom dužni da na jasan i razumljiv način navedu iznos i apoene u kojima se izdaju novčana sredstva i da na nalogu za isplatu navedu broj apoena koji se isplaćuje. Pored toga i na nalogu za isplatu, uz potpis zaposlenog koji je izvršio isplatu potrebno je da se potpiše i šef/odgovorno lice ekspoziture. Korisnik koji je slepo lice naloge potpisuje faksimilom.

Kako bi se što bolje sagledao problem do kojeg dolazi prilikom primene odredaba Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom koje se odnose na upotrebu faksimila, Poverenik se obratio Narodnoj banci Srbije. Narodna banka je Povereniku dostavila detaljan odgovor koji zahvaljujući iscrpnim pojašnjenjima može doprineti unapređenju položaja osoba sa invaliditetom koje u skladu sa zakonom koriste faksimil. Narodna banka Srbije je u dopisu ukazala da odredba člana 34a Zakona o sprečavanju diskriminacije ne reguliše na jasan način postupak korišćenja faksimila, imajući u vidu da se iz upotrebljenog izraza „korišćenje usluga uz pomoć“ ne može jasno zaključiti da li je u tom smislu dovoljno koristiti samo faksimil, ili se uz faksimil, kao dodatak, može zahtevati i preduzimanje i drugih radnji i ispunjenje dodatnih uslova. Dalje je navedeno da je na osnovu održanih sastanaka sa predstavnicima Saveza slepih Srbije i analize i sagledavanja prakse banaka u Republici Srbiji, koja je raznovrsna po pitanju pružanja usluga slepim i slabovidim osobama, Narodna banka Srbije, u nastojanju da se u granicama propisa poboljša položaj osoba sa invaliditetom i da im se olakša dostupnost platnih i drugih bankarskih usluga, dana 11. marta 2025. godine uputila preporuku svim bankama za postupanje u pružanju svojih usluga slepim i slabovidim osobama. U preporuci je, između ostalog, navedeno da je potrebno da banke razmotre da slepim i slabovidim osobama ponude mogućnost izbora, tj. da im omoguće da saglasnost za izvršenje platnih transakcija odnosno za zaključenje ugovora daju na neki od sledećih načina: svojeručnim potpisom (za osobe koje su u stanju da se na taj način potpišu), ostavljanjem otiska rukoznaka ili pak uz pomoć faksimila, ukoliko njihova procena rizika to dozvoljava i uz primenu određenih mera kojima se obezbeđuje pravilna identifikacija osobe. Takođe, navedeno je i da su banke dužne da omoguće osobama sa invaliditetom koje u skladu sa zakonom koriste faksimil da samostalno zaključuju različite bankarske ugovore, bez zahteva za angažovanjem punomoćnika kada je reč o poslovno sposobnim licima, budući da propisi iz nadležnosti Narodne banke Srbije ne predviđaju obavezu da slepe i slabovide osobe zaključuju te ugovore preko punomoćnika. Posebno je napomenuto da je pri pružanju bankarskih usluga ovoj kategoriji lica bitno da se ona na odgovarajući i pouzdan način upoznaju sa sadržinom dokumenta/akta sa kojim se saglašavaju, te da bi trebalo da se obezbedi adekvatna potvrda da su ta lica upoznata sa sadržinom navedenog, čime im se pruža odgovarajuća zaštita i sprečavaju eventualne zloupotrebe. S tim u vezi, kada je reč o zahtevima pojedinih banaka za prisustvom svedoka pri izvršenju platnih transakcija ovih osoba ili pri zaključivanju ugovora sa njima, navedeno je da je potrebno da banke, ukoliko njihova procena rizika to dozvoljava, razmotre mogućnosti da, i na drugi odgovarajući način, obezbede upoznavanje osobe sa sadržinom platnog naloga, odnosno ugovora koji se zaključuje, npr. obezbeđivanjem tonskog ili audiovizuelnog zapisa koji sadrži tekst tog naloga odnosno ugovora, kao i potvrdu osobe da je upoznata sa navedenom sadržinom (u kojem slučaju je prethodno potrebno obezbediti i odgovarajuću saglasnost osobe za sačinjavanje pomenutog zapisa), te da u tom smislu ponude mogućnost izbora, a sve u cilju olakšavanja dostupnosti pomenutih usluga, i time poboljšanja njihovog položaja kao posebno ranjive kategorije korisnika bankarskih usluga.

Takođe, navedeno je da banke u skladu sa preporukom Narodne banke Srbije mogu prihvatiti korišćenje faksimila kao način potpisivanja slepih i slabovidih osoba pri pružanju svojih uspuga, odnosno mogu omogućiti zaključivanje ugovora i korišćenje tih uspuga uz pomoć faksimila, ako njihova procena rizika to dozvoljava i uz primenu određenih mera u cilju odgovarajućeg upoznavanja osobe sa invaliditetom koja koristi faksimil sa sadržinom dokumenta/akta sa kojim se saglašavaju, čime se obezbeđuje njihova zaštita od eventualnih zloupotreba, kao i sigurno i bezbedno korišćenje bankarskih usluga. S tim u vezi, ne postoji propis ili bilo koji drugi akt Narodne banke Srbije koji osobama sa invaliditetom zabranjuje, odnosno onemogućava pružanje pojedinih usluga banaka uz potpis faksimilom.

Imajući u vidu sve navedeno kao i da je preporuka Narodne banke Srbije data sa aspekta propisa koji su u nadležnosti Narodne banke Srbije,  Poverenik  upućuje preporuku mera bankama, u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 9) Zakona o zabrani diskriminacije, sa aspekta andidiskriminacionih propisa, kako bi se unapredio  položaj  osoba sa invaliditetom koje umesto svojeručnog potpisa koriste faksimil i obezbedila ravnopravnost ovih osoba prilikom pružanja bankarskih usluga.

S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre ukazuje da je Ustavom Republike Srbije^[2] propisana zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Takođe, Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom^[3] kojoj je osnovni cilj da unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, polnim karakteristikama, seksualnoj orijentaciji, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

Članom 17. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u  pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Odredbom  čl. 26. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga^[4], u članu 5. propisuje da uslovi za pružanje finansijskih usluga ne mogu biti zasnovani na diskriminaciji po osnovu državljanstva, prebivališta, boravišta, pola, rase, boje kože, etničkog ili socijalnog porekla, genetskih osobenosti, jezika, religije ili uverenja, političkog ili bilo kakvog drugog mišljenja, pripadnosti nacionalnoj manjini, imovine, rođenja, predaka, invaliditeta, starosne dobi, polne orijentacije ili bilo kog drugog pretpostavljenog ličnog svojstva.

Zakon o platnim uslugama^[5] u članu 73b propisuje da je pri otvaranju računa potrošača koji ima zakonit boravak u Republici Srbiji zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, genetskih osobenosti, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, mesta boravka, kulture, jezika, starosti, seksualnog opredeljenja ili invaliditeta.

Članom 33. stav 1. tačka 9) Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da Poverenik upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, dok je članom 48. Poslovnika o radu propisano da Poverenik upućuje ove preporuke kada oceni da je to celishodno s obzirom na okolnosti slučaja, mogućnost preventivnog delovanja ili radi unapređenja položaja i zaštite od diskriminacije. U skladu sa članom 49. stav 1. ovog poslovnika Poverenik dostavlja preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije organu javne vlasti ili drugom licu u čijem je delokrugu oblast na koju se preporuka odnosi, nakon čega prati sprovođenje preporuka.

Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[6] propisana je zabrana povrede načela jednakih prava i obaveza, do koje dolazi ukoliko se diskriminisanom isključivo ili uglavnom, zbog njegovog invaliditeta, neopravdano uskraćuju prava i slobode, odnosno nameću obaveze, koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, odnosno, ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje . Članom 34.a Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisano je da su pravna i fizička lica iz člana 13. ovog zakona dužna da osobi sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja omogući korišćenje usluga potpisivanjem, kada je to potrebno, uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom.

Intencija zakonodavca u konkretnom slučaju je bila da se poboljša položaj osoba sa invaliditetom, posebno u domenu pristupačnosti usluga i da im se pruži podrška neophodna za uživanje i ostvarivanje prava pod istim uslovima pod kojima ih uživaju i ostvaruju lica koja nemaju invaliditet.

Međutim praksa je pokazala da je ovu odredbu zakona, kao što je ukazala i Narodna banka Srbije potrebno dodatno unaprediti odnosno precizirati kako ne bi dolazilo do različitog tumačenja i primene u praksi.

Preporuka koju je, nakon obraćanja Poverenika, Narodna banka uputila svim bankama u mnogome će doprineti ujednačenijoj primeni zakona u praksi. S tim u vezi Poverenik ističe da odredbu člana 34. i 34a Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom treba najmanje restriktivno tumačiti i kada je god to moguće u skladu sa preporukom Narodne banke omogućiti osobi sa invaliditetom da umesto potpisa koristi faksimil, odnosno pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu/pečat sa ugraviranim potpisom, bez nametanja dodatnih uslova kao što je to na primer obavezna prisutnost pratioca. Kako navedeno predstavlja samo delimično rešenje problema imajući u vidu ograničenja koja predviđa Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Poverenik će u narednom periodu izvršiti analizu stanja u praksi, kao i uporedno-pravnu analizu prakse drugih zemalja, nakon čega će sagledati pokretanje inicijative za izmene Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom sa ciljem unapređenja stanja i preciznog regulisanja upotrebe faksimila u pravnom prometu.

U tom smislu ova preporuka mera ujedno predstavlja i poziv bankama da dostave Povereniku opis stanja, eventualne predloge i dobre prakse koje su se uspostavile prilikom primene zakona u pogledu korišćenja faksimila prilikom pružanja bankarskih usluga, imajući u vidu važnost zaštite interesa korisnika prilikom pružanja bankarskih usluga, ali i ravnopravnost i jednakost u pružanju usluga. Kako je Narodna banka Srbije dala dobre smernice ostavljajući bankama da pronađu najbolje načine koji su što povoljniji za stranku, svako unapređenje koje banka uspostavi izmenom internih procedura može pomoći da se unapredi položaj svih osoba sa invaliditetom koje koriste faksimil u bankarskom sektoru.

Poverenik naglašava da se omogućavanjem pristupa bankarskim uslugama osobama koje koriste faksimil umesto svojeručnog potpisa obezbeđuje puna i efektivna ravnopravnost između osoba sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja zbog kojih ne može da se potpiše i drugih osoba koje to mogu da urade bez upotrebe faksimila.

Poverenik podseća da su osobe sa invaliditetom jedna od najugroženijih grupa u svim oblastima društvenog života i da je diskriminacija na osnovu invaliditeta od osnivanja institucije Poverenika, među prvih pet osnova diskriminacije, dok je u 2024. godine, invaliditet drugi osnov diskriminacije na osnovu obraćanja građana. Brojnost problema sa kojima se svakodnevno suočavaju u ostvarivanju fundamentalnih prava i usluga, uz istovremeno neprepoznavanje kapaciteta i sposobnosti, dovodi osobe sa invaliditetom u veći rizik od diskriminacije. Treba imati u vidu da su osobe sa invaliditetom heterogena grupa koju čine osobe različitog starosnog doba, pola, zdravstvenog stanja, bračnog i porodičnog statusa, ekonomskog i socijalnog položaja, što utiče i na to da su u većoj meri izloženi i višestrukoj i intersekcijskoj diskriminaciji, odnosno diskriminaciji po više ličnih svojstava.

Imajući u vidu sve navedeno Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u skladu sa članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upućuje preporuku mera AIK banci A.D. Beograd.

Potrebno je da o preduzetom banka obavesti Poverenika u roku od 30 dana od prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, kao i da u navedenom roku dostavi akta kojima dokazuje da su procedure unapređene.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tačka 9)

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] „Službeni glasnik RS”, broj 42/09

[4] „Službeni glasnik RS“, 19/25

[5] „Službeni glasnik RS, 139/14, 44/18 i 64/24

[6] „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

394-25 Preporuka mera bankama