br. 07-00-309/2024-02 datum: 8.8.2024.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Gradu Novom Sadu:

– da preduzme sve neophodne mere i aktivnosti u okviru svoje nadležnosti u cilju ujednačavanja položaja dece koja pohađaju predškolsku ustanovu koju je osnovao Grad Novi Sad i dece koja su prinuđena da pohađaju privatnu predškolsku ustanovu zbog nedovoljnih kapaciteta ustanova čiji je osnivač Grad Novi Sad, posebno u pogledu jednakog subvencionisanja boravka dece u privatnim predškolskim ustanovama bez obzira na uzrast deteta.

Grad Novi Sad obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

U obraćanju građana Povereniku za zaštitu ravnopravnosti ukazano je na problem subvencionisanja boravka dece koja zbog nedovoljnih kapaciteta nisu mogla da se upišu u predškolsku ustanovu čiji je osnivač grad Novi Sad već pohađaju predškolsku ustanovu čiji je osnivač drugo lice (u daljem tekstu: privatnu predškolsku ustanovu). U obraćanju je navedeno da Grad Novi Sad za decu koja su upisana u vrtić čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave plaća odnosno podmiruje troškove u visini ekonomske cene od 29.000,00 dinara, dok za decu koja pohađaju privatni vrtić uplaćuje iznos od 16.000,00 dinara ukoliko je dete do tri godine starosti, odnosno 13.000,00 dinara ukoliko je dete od tri do sedam godina starosti.

U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, Poverenik je zatražio izjašnjenje Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu grada Novog Sada.

U izjašnjenju Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu br. XIII-1017/2024 od 19. juna 2024. godine navedeno je da se u Gradu Novom Sadu sredstva za regresiranje troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“ Novi Sad (besplatan boravak dece u predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“ Novi Sad) i finansijska podrška porodici sa decom upisanom u privatne vrtiće (subvencije), obezbeđuju u dve gradske uprave. Sredstva za regresiranje boravka dece u predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“ Novi Sad planirana su Finansijskim planom primanja i rashoda i izdataka Gradske uprave za obrazovanje Grada Novog Sada, dok su sredstva za subvencionisanje boravka dece u privatnim predškolskim ustanovama planirana u Finansijskom planu primanja i rashoda i izdataka Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu Grada Novog Sada.

Kako je u izjašnjenju dalje navedeno, članom 189. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[2] propisano je da se u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za ostvarivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (poludnevni i celodnevni boravak, ishrana, nega i preventivna zaštita dece predškolskog uzrasta) u visini do 80% od ekonomske cene po detetu, izuzetno u visini od 100% od ekonomske cene po detetu ukoliko jedinica lokalne samouprave ima obezbeđena sredstva za te namene, uključujući u celosti sredstva za plate, naknade i druga primanja, socijalne doprinose na teret poslodavca, otpremnine, kao i pomoć zaposlenima u predškolskoj ustanovi, rashode za pripremni predškolski program osim onih za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije i ostale tekuće rashode. Shodno tome iznos do „80% od ekonomske cene po detetu“ predstavlja zakonsku obavezu lokalnih samouprava, dok preostali iznos od 20% predstavlja opcionu mogućnost koja zavisi od raspoloživih sredstava budžeta jedinica lokalnih samouprava.

Prema daljim navodima, članom 13. Odluke o pravima na finansijsku podršku porodici sa decom[3], koju je donela Skupština Grada Novog Sada, propisano je da deca predškolskog uzrasta, bez obzira na materijalni položaj porodice, imaju pravo na regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi čiji je osnivač Grad, u iznosu od 20% od mesečne ekonomske cene po detetu, ukoliko ovo pravo nisu ostvarila po drugom osnovu. Dalje su naveli da je članom 14. Odluke propisano je da se navedena sredstva obezbeđuju prema prisutnosti dece, kao i da predškolska ustanova dostavlja Gradskoj upravi za obrazovanje, do desetog u mesecu za prethodni mesec, zahtev za prenos sredstava za troškove besplatnog boravka dece. Rešenjem o utvrđivanju ekonomske cene programa vaspitanja i obrazovanja u predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“ u 2024. godini, br. 6-2/2023-758/2-II od 22. decembra 2023. godine, koje je donelo Gradsko veće Grada Novog Sada, utvrđena je mesečna ekonomska cena po detetu za oblike rada u celodnevnom trajanju od 11 časova u iznosu od 29.000,00 dinara. Istim rešenjem utvrđeno je da u mesečnoj ekonomskoj ceni po detetu korisnik usluge boravka deteta u predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“ učestvuje u iznosu od 20% i to: za oblike rada u celodnevnom trajanju od 11 časova za dete uzrasta od šest meseci do pripremnog predškolskog programa, u iznosu od 5.800,00 dinara; za oblike rada u poludnevnom trajanju od četiri časa za dete uzrasta od šest meseci do pripremnog predškolskog programa, u iznosu od 2.109,00 dinara; za oblike rada u celodnevnom trajanju od 11 časova za dete koje pohađa pripremni predškolski program, u iznosu od 5.284,00 dinara. Shodno navedenom, kako je Gradska uprava istakla, na osnovu gradske odluke, korisnici usluge boravka deteta u predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“, odnosno roditelji, oslobođeni su plaćanja gore navedenih iznosa. Sa druge strane, kako je Gradska uprava dalje ukazala, finansijska podrška porodici sa decom upisanom u privatnu predškolsku ustanovu u vidu subvencija koje ostvaruju deca u privatnim vrtićima, predstavlja opcionu mogućnost koja nije zakonska obaveza i koja zavisi od budžetskih mogućnosti jedinica lokalnih samouprava.

Rešenjem o izmeni rešenja o broju dece upisane u privatnu predškolsku ustanovu koja ostvaruju finansijsku podršku u radnoj 2023/2024. godini i mesečnom iznosu finansijske podrške po detetu, prema vrsti boravka, br. 9/2024-II od 18. januara 2024. godine, koje je donelo Gradsko veće Grada Novog Sada, utvrđeni su iznosi za navedenu finansijsku podršku počev od obračuna za januar 2024. godine, u sledećim iznosima: 16.000,00 dinara za celodnevni boravak uzrasta od šest meseci do tri godine, u trajanju od 11 sati dnevno; 13.000,00 dinara za celodnevni boravak uzrasta od tri do sedam godina, u trajanju od 11 sati dnevno; 5.200,00 dinara za poludnevni boravak sa užinom, u trajanju od pet sati dnevno; 4.500,00 dinara za poludnevni boravak bez užine, u trajanju od pet sati dnevno. Kako je u izjašnjenju Gradske uprave navedeno, razlika u iznosima u odnosu na uzrast deteta utvrđena je uzimajući u obzir praksu da je i cena boravka dece u privatnim predškolskim ustanovama viša za decu jaslenog uzrasta u odnosu na cenu boravka dece starijeg uzrasta. Prema daljim navodima izjašnjenja, finansijskim planom prihoda i primanja i rashoda i izdataka za 2024. godinu Gradske uprave Grada Novog Sada, planirana su sredstva za 3.800 dece koja borave u privatnim predškolskim ustanovama u ukupnom iznosu od 643.188.000,00 dinara. Odlukom o pravima na finansijsku podršku porodici sa decom[4] propisano je da pravo na finansijsku podršku porodici sa decom upisanom u privatnu predškolsku ustanovu ostvaruje porodica sa decom uzrasta od šest meseci do polaska u školu, koja su upisana u predškolsku ustanovu na teritoriji Grada Novog Sada, čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice, pod uslovom da dete ne može da se upiše od 1. septembra 2024. godine u predškolsku ustanovu zbog nedovoljnih kapaciteta ove ustanove.

Gradska uprava ukazuje da upoređivanje iznosa od 29.000,00 dinara koliko iznosi ekonomska cena boravka dece u predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“ sa iznosom subvencija od 16.000 i 13.000 dinara za boravak dece u privatnim predškolskim ustanovama nije adekvatno, jer suštinski iznos do 80% od ekonomske cene boravka dece u predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“ je zakonska obaveza, tako da su roditelji dece upisanih u navedenu predškolsku ustanovu, pre uvođenja regresiranja boravka dece (besplatnog boravka) plaćali samo iznos od 20% od ekonomske cene, što trenutno iznosi 5.800,00 dinara. Gradska uprava napominje i da se tokom radne 2023/2024. godine iznos subvencije za decu upisanu u privatnu predškolsku ustanovu povećao dva puta, kao i da je na sastanku sa predstavnicima privatnih predškolskih ustanova sa teritorije Grada Novog Sada na sastanku održanom u Gradskoj kući dogovoreno da se pre izmene odluke o budžetu Grada (rebalansa) održi novi sastanak na kome će biti razmotrena mogućnost povećanja subvencija, u skladu sa finansijskim mogućnostima Grada Novog Sada. S obzirom na to da u tekućoj godini nije bilo rebalansa budžeta. Naveli su da će navedeni sastanak biti održan nakon potrebnog obaveštenja GU za finansije da gradske uprave pripreme predlog izmene finansijskih planova.

U prilogu su dostavili: Odluku o pravima na finansijsku podršku porodici sa decom sa obrazloženjem; rešenje o izmeni rešenja o broju dece upisane u privatnu predškolsku ustanovu koja ostvaruju finansijsku podršku u radnoj 2023/2024. godini i mesečnom iznosu finansijske podrške po detetu, prema vrsti boravka; rešenje o utvrđivanju ekonomske cene programa vaspitanja i obrazovanja u predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“ u 2024. godini.

Imajući u vidu navode iz izjašnjenja, Poverenik ukazuje na odredbe Ustava i zakona koje se odnose na ostvarivanje načela jednakosti i ravnopravnosti.

Odredbom člana 21. Ustava Republike Srbije^[5] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 71. Ustava Republike Srbije^[6] propisano je da svako ima pravo na obrazovanje, da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno, a da je srednje obrazovanje besplatno.

Ove odredbe su bliže razrađene Zakonom o zabrani diskriminacije^[7], kojim je propisano da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Zakonom o finansijskoj podršci porodici^[8] sa decom propisano je u kojim slučajevima i pod kojim uslovima se obezbeđuje naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja, za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom, za decu korisnika novčane socijalne pomoći, kao i regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica. Članom 11. ovog zakona propisana su prava na finansijsku podršku porodici sa decom, u smislu ovog zakona. Ovim članom propisano je da AP Vojvodina, opština, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, te da su državljani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje.^[9]

Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju^[10] propisano je da je delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja delatnost od neposrednog društvenog interesa i da se ostvaruje kao javna služba. Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja, u smislu ovog zakona, jeste vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta. Pod predškolskim uzrastom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se uzrast dece od šest meseci do polaska u osnovnu školu. Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja obavlja se u predškolskoj ustanovi, a izuzetno može da se obavlja i u školi, u skladu sa Zakonom i ovim zakonom. Članom 4. ovog zakona propisani su ciljevi predškolskog vaspitanja i obrazovanja kao podrška celovitom razvoju i dobrobiti deteta predškolskog uzrasta, pružanjem uslova i podsticaja da razvija svoje kapacitete, proširuje iskustva i izgrađuje saznanja o sebi, drugim ljudima i svetu; vaspitnoj funkciji porodice; daljem vaspitanju i obrazovanju i uključivanju u društvenu zajednicu i razvijanju potencijala deteta kao pretpostavke za dalji razvoj društva i njegov napredak.

Članom 35. stav 2. Zakona o društvenoj brizi o deci^[11] propisano je da se regresiranje troškova celodnevnog i poludnevnog boravka dece predškolskog uzrasta obezbeđuje u ukupnom iznosu od 80% od ekonomske cene prosečno po detetu, u predškolskim ustanovama koje se nalaze u mreži ustanova koju utvrdi opština.

Članom 1. Uredbe o kriterijumima za donošenje akata o mreži javnih predškolskih ustanova i akata o mreži javnih osnovnih škola^[12] propisano je da se ovom uredbom utvrđuju kriterijumi za donošenje akta o mreži javnih predškolskih ustanova i akta o mreži javnih osnovnih škola, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Stavom 2. istog člana propisano je da se predškolske ustanove i osnovne škole iz stava 1. ovog člana osnivaju i prostorno raspoređuju na način koji će osigurati širu dostupnost kvalitetnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja i potpuni obuhvat učenika kvalitetnim osnovnim obrazovanjem i vaspitanjem.

Grad Novi Sad je doneo Odluku o pravima na finansijsku podršku porodici sa decom kojom je propisano da deca predškolskog uzrasta, bez obzira na materijalni položaj porodice, imaju pravo na regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi čiji je osnivač Grad, u iznosu od 20% od mesečne ekonomske cene po detetu, ukoliko ovo pravo nisu ostvarila po drugom osnovu.[13] Rešenjem o utvrđivanju ekonomske cene programa vaspitanja i obrazovanja u predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“ u 2024. godini, br. 6-2/2023-758/2-II od 22. decembra 2023. godine, koje je donelo Gradsko veće Grada Novog Sada, utvrđena je mesečna ekonomska cena po detetu za oblike rada u celodnevnom trajanju od 11 časova u iznosu od 29.000,00 dinara. Navedenim rešenjem utvrđeno je da u mesečnoj ekonomskoj ceni po detetu korisnik usluge boravka deteta u predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“ učestvuje u iznosu od 20%, i to: za oblike rada u celodnevnom trajanju od 11 časova za dete uzrasta od šest meseci do pripremnog predškolskog programa, u iznosu od 5.800,00 dinara; za oblike rada u poludnevnom trajanju od četiri časa za dete uzrasta od šest meseci do pripremnog predškolskog programa, u iznosu od 2.109,00 dinara; za oblike rada u celodnevnom trajanju od 11 časova za dete koje pohađa pripremni predškolski program, u iznosu od 5.284,00 dinara.

Odredbom člana 29. Odluke o pravima na finansijsku podršku porodici sa decom utvrđeno je da finansijsku podršku porodici sa decom upisanom u privatnu predškolsku ustanovu ostvaruje porodica sa decom uzrasta od šest meseci do polaska u školu, koja su upisana u predškolsku ustanovu na teritoriji Grada Novog Sada čiji je osnivač drugo pravno i fizičko lice, pod uslovom da dete ne može da se upiše od 1. septembra 2024. godine u predškolsku ustanovu, zbog nedovoljnih kapaciteta ove ustanove. Rešenjem o izmeni rešenja o broju dece upisane u privatnu predškolsku ustanovu koja ostvaruju finansijsku podršku u radnoj 2023/2024. godini i mesečnom iznosu finansijske podrške po detetu, prema vrsti boravka, br. 9/2024-II od 18. januara 2024. godine, koje je donelo Gradsko veće Grada Novog Sada, utvrđena je finansijska podrška porodici sa decom upisanom u privatnu predškoslku ustanovu, u radnoj 2023/2024. godini, u sledećim iznosima: 16.000,00 dinara za celodnevni boravak uzrasta od šest meseci do tri godine, u trajanju od 11 sati dnevno; 13.000,00 dinara za celodnevni boravak uzrasta od tri do sedam godina, u trajanju od 11 sati dnevno; 5.200,00 dinara za poludnevni boravak sa užinom, u trajanju od pet sati dnevno; 4.500,00 dinara za poludnevni boravak bez užine, u trajanju od pet sati dnevno.

Propisima je dozvoljeno da se Grad Novi Sada opredeli za različite načine rešavanja brige o deci, uključujući i javno-privatna partnerstva, odnosno da, umesto da gradi predškolske ustanove, osniva nove ili proširuje kapacitete već postojećih ustanova čiji je osnivač grad, subvencioniše boravak dece u predškolskim ustanovama čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice na teritoriji Grada Novog Sada koja zbog nedostatka kapaciteta nisu mogla da se upišu u predškolsku ustanovu čiji je osnivač lokalna samouprava.

S obzirom na to da je opredeljenje grada u poslednjih nekoliko godina, da obavezu društvene brige o deci postiže subvencijama a ne, u potpunosti, širenjem sopstvenih kapaciteta, Poverenik je mišljenja da je u tom slučaju potrebno detaljnije sistemski urediti odnose između grada i ustanova čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice. Naročito je važno da na isti način bude uređen položaj dece koja borave u predškolskim ustanovama čiji je osnivač grad i dece koja borave u privatnim predškolskim ustanovama zbog nedostatka kapaciteta u javnim ustanovama, posebno imajući u vidu da je dobijanje subvencije za pohađanje privatne predškolske ustanove upravo uslovljeno pribavljanjem odbijenice koja je i formalni dokaz o nemogućnosti jedinice lokalne samouprave da omogući detetu upis u predškolsku ustanovu čiji je osnivač lokalna samouprava.

Poverenik ovom prilikom ukazuje da usklađivanje rada i roditeljstva, kao i potreba za obezbeđivanjem dovoljnog broja mesta u vrtićima i predškolskim ustanovama uz usklađivanje radnog vremena ovih ustanova sa promenama na tržištu rada, važan su preduslov za unapređenje i položaja žena na tržištu rada. Ne treba zaboraviti činjenicu da je omogućavanje boravka dece u predškolskim ustanovama nužna pretpostavka radnog angažovanja roditelja, a u slučaju da dete ne uspe da ostvari to pravo, u najvećem broju slučajeva će se to negativno odraziti na radni status majke, odnosno u širem smislu negativno uticati na položaj žena u društvu i na tržištu rada. Uspostavljanje standarda prema kome je predškolsko obrazovanje i vaspitanje bilo dostupno svoj deci pod jednakim uslovima, imalo bi pozitivne implikacije između ostalog i na populacionu politiku i generalno loše demografske tendencije.

Poverenik podseća da jedan od indikatora Ciljeva održivog razvoja[14] (četvrti cilj – Osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnost učenja tokom celog života) glasi: „Do 2030. obezbediti da sve devojčice i dečaci imaju pristup kvalitetnom razvoju u ranom detinjstvu, brizi i predškolskom obrazovanju kako bi bili spremni za osnovno obrazovanje.“

O značaju i učešću dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju svedoči studija UNICEF-a[15] u kojoj je navedeno: „Predškolsko vaspitanje i obrazovanje (PVO) ima važan uticaj na razvoj deteta i predstavlja osnov za kasniji uspeh u životu u pogledu daljeg obrazovanja, dobrobiti, zapošljivosti i socijalnog uključivanja, naročito za decu nepovoljnog socio-ekonomskog statusa. Javna ulaganja u ove programe donose visok povraćaj ulaganja i predstavljaju sigurnu stratešku intervenciju usmerenu na opšti razvoj društva. Programi PVO imaju najveći uticaj na decu iz depriviranih zajednica i porodica, i nadoknađuju nedostatak podrške za rano učenje u najbližem okruženju deteta.

Uprkos očiglednim pozitivnim efektima programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja i povoljnom strateškom okviru, Srbija i dalje ima manju stopu učešća dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju u poređenju sa državama članicama Evropske unije. Ova stopa je još niža za neke od ugroženih grupa, kao što su deca romske nacionalnosti ili deca sa invaliditetom. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u školskoj 2023/24. godini 234 325 dece pohađalo je predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Dece uzrasta od šest meseci do tri godine bilo je 60 657 (25,9%), a dece od navršene tri godine do polaska u školu 173 668 (74,1%).[16] Stopa obuhvata predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem u Srbiji raste za sve starosne grupe, ali je i dalje ispod ciljeva EU za 2030. godinu, a situacija se dodatno pogoršala tokom pandemije kovida-19.[17]

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2023. godini u Srbiji je rođeno 60 813 dece, dok je preminulo 97 098 osoba. Navedeno predstavlja pad živorođenih za 2,3%, kao i pad preminulih za 12,4%, u poređenju sa 2022. godinom.[18] Jedan od faktora kojima je moguće uticati na ove izuzetno negativne demografske tendencije su i mere kojima bi se omogućio pristup predškolskim ustanovama svoj deci pod jednakim uslovima. Naknada troškova boravka dece u predškolskim ustanovama uvedena je neposredno posle Drugog svetskog rata, iako tada finansijska situacija nije bila povoljna. U periodu od 1992-2002. godine subvencija je iznosila 80% ekonomske cene boravka. Boravak za treće dete je bio besplatan u periodu od 1974-1990 i od 1992-2002 godine (u opštinama sa negativnim prirodnim priraštajem)[19]. Prema istraživanjima UNICEF-a, jedna od najdelotvornijih i najefikasnijih javnih politika za sveopšti razvoj društva, jeste politika ranog razvoja dece. Investiranje u programe ranog razvoja dece osigurava povraćaj sredstava koji je 4 do 5 puta viši od uloženih sredstava[20].

Kapaciteti u predškolskom obrazovanju se postepeno povećavaju u poslednjih nekoliko godina, ali, i pored toga, oni nisu dovoljni, niti su ravnomerno raspoređeni. Povećanje ukupnog kapaciteta predškolskih ustanova omogućeno je, između ostalog i sve većem broju privatnih predškolskih ustanova. Suštinski razlog za to jeste subvencionisanje privatnih predškolskih ustanova.

U svom Redovnom godišnjem izveštaju o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti Poverenik je ukazao da, posebno u većim gradovima postoje problemi nedostatka mesta u vrtićima. Na predviđene mere populacione politike se izdvajaju prilično velika sredstva, dok se istovremeno za neophodne usluge podrške porodici izdvajaju značajno manja sredstva. Tako se nedovoljan broj mesta za decu u državnim vrtićima u gotovo svim većim gradovima, nadomešćuje u privatnim vrtićima, iako uslovi i cene ovih vrtića nisu jednake.[21]

Grad Novi Sad je slobodan da iznađe najekonomičniji i najefikasniji model, odnosno način uključivanja privatnih predškolskih ustanova u sistem obrazovanja i vaspitanja dece kako bi se obezbedio njihov jednak tretman.

Poverenik je svestan kompleksnosti pravnih odnosa koje proizlaze iz ovog oblika javno-privatnog partnerstva u cilju ostvarivanja zakonskih obaveza lokalne samouprave, s obzirom na činjenicu da društvena briga o deci nije u nadležnosti samo lokalnih samouprava.

Preporuka Poverenika bazirana je pre svega na značaju koji predškolsko vaspitanje i obrazovanje ima u razvoju dece u najranijem uzrastu, te da je u osnovi svoj deci neophodno obezbediti pristup predškolskim ustanovama pod jednakim uslovima.

Aktuelna situacija u Gradu Novom Sadu da deca koja se kvalifikuju za pohađanje predškolskih ustanova čiji je osnivač lokalna samouprava iste pohađaju bez izdataka, a ona koja usled ograničenih kapaciteta budu upućena u privatne ustanove snose suštinski polovinu ukupnih troškova (ekonomske cene boravka), upućuje na zaključak o evidentnom nejednakom postupanju prema ove dve kategorije lica. Imajući u vidu nadležnost lokalnih samouprava u organizaciji predškolskog obrazovanja i vaspitanja, obezbeđenje pohađanja predškolskih ustanova za svu decu pod jednakim uslovima morao da bude jedan od prioritetnih zadataka kako pri opredeljivanju budžetskih sredstava, tako i pri donošenju odgovarajućih akata. Poverenik takođe ukazuje da je Odlukom Grada Novog Sada propisana ista ekonomska cena boravka za decu svih uzrasta bez obzira na godine života u predškolskim ustanovama, te se ne mogu uzeti kao opravdani navodi grada da je razlika u subvencionisanju u zavisnosti od uzrasta deteta ustanovljena zbog prakse određivanja više cene boravka u privatnim predškolskim ustanovama za decu jaslenog uzrasta.

Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 9. upućuje preporuku mera gradskoj upravi grada Novog Sada da preduzme sve neophodne mere i aktivnosti u okviru svoje nadležnosti u cilju ujednačavanja položaja dece koja pohađaju predškolsku ustanovu koju je osnovao Grad Novi Sad i dece koja su prinuđena da pohađaju privatnu predškolsku ustanovu zbog nedovoljnih kapaciteta ustanova čiji je osnivač Grad Novi Sad, posebno u pogledu jednakog subvencionisanja boravka dece u privatnim predškolskim ustanovama bez obzira na uzrast deteta.

Grad Novi Sad obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tač. 9.

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon, 6/20, 129/21 i 92/23

[3] „Službeni list Grada Novog Sada“, br. 68/14, 42/18, 58/19, 54/20, 61/22, 35/23

[4] „Službeni list Grada Novog Sada“, br. 68/14, 42/18, 58/19, 54/20, 61/22 i 35/23

[5] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[6] „Službeni glasnik RS“ br. 98/06

[7]„Sllužbeni glasnik RS“, br.  22/09 i 52/21

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 113/17, 50/18, 46/21 – odluka US, 51/21 – odluka US, 53/21 – odluka US, 66/21, 130/21, 43/23 – odluka US, 62/23 i 11/24 – odluka US

[9] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon, 6/20, 129/21 i 92/23), član 3.

[10] „Službeni glasnik RS“, 18/10, 101/17, 113/17 – dr. zakon, 95/18 – dr. zakon, 10/19, 86/19 – dr. zakon, 157/20 – dr. zakon, 123/21 – dr. zakon i 129/21

[11] „Službeni glasnik RS“ br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02 – dr. zakon, 62/03 – dr. zakon, 64/03 – ispr. dr. zakona,101/05 – dr. zakon,18/10 – dr. zakon i 113/17 – dr. zakon)

[12] „Službeni glasnik RS“, broj 21/18

[13] Odluka o pravima na finansijsku podršku porodici sa decom („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 68/14, 42/18, 58/19, 54/20, 61/22 i 35/23), član 13. stav 1.

[14] https://www.undp.org/sr/serbia/ciljevi-odr%C5%BEivog-razvoja

[15] Dostupno na:  https://www.unicef.org/serbia/sites/unicef.org.serbia/files/2018-07/Predskolsko-vaspitanje-i-obrazovanje.pdf

[16] Dostupno na:  https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/statisticalrelease/?p=15100&a=11&s=1101?s=1101

[17] Dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/kvalitetno-i-inkluzivno-pred%C5%A1kolsko-vaspitanje-i-obrazovanje

[18] Dostupno na: https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/statisticalrelease/?p=14996&a=18&s=1803

[19] Mirjana Rašević, Petar Vasić, „Obrazovanje kao faktor fertiliteta i populacione politike u Srbiji“, (2017). Dostupno na: http://iriss.idn.org.rs/39/1/Obrazovanje%20kao%20faktor%20fertiliteta%20i%20populacione%20politike%20u%20Srbiji.pdf

[20] UNICEF website (2017), ECD in Post-2015 Development Agenda and Why Early Childhood Development

[21] Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2023. godinu , dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

351-24 Preporuka mera Gradu Novom Sadu