341-19 Diskriminacija na osnovu pola u oblasti kulture

04. Oct 2019.

br. 07-00-274/2019-02 datum: 4. 10. 2019.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe saveza feminističkih organizacija protiv Ministarstva kulture i informisanja. U pritužbi je navedeno da na konkursima za finansiranje i sufinansiranje projekata u 2019. godini, Ministarstvo kulture i informisanja nije podržalo ni jednu žensku organizaciju koja je podnela prijavu i koja se bavi istraživanjem, afirmacijom i produkcijom ženske kulture. Dalje su navedeni rezultati analize rešenja o dodeli sredstava na konkursima ministarstva kojim se ukazuje na tretman ministarstva prema ženskim projektima, pod kojim podrazumevaju žensko stvaralaštvo kao pojedinačni autorski čin, kolektivno ili zbirno delo i kao tema istraživanja, verifikacije, obrade i produkcije od ženskih ili organizacija koje su rodno izbalansirane, istraživačica, teoretičarki, kustoskinja. U izjašnjenju je navedeno da se konkursno sufinansiranje u 2019. godini sprovodi po kriterijumima definisanim Uredbom o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, da su pored ovih kriterijuma uzimani u obzir i prioriteti za datu oblast stvaralaštva, prioriteti javnih politika, a pre svega kvalitet projekta, stepen uticaja na život zajednice, kapaciteti realizatora, kao i realan i racionalan budžet. Dalje je navedeno da su konkursi organizovani po oblastima stvaralaštva i ukoliko nije eksplicitno navedeno da se projekat odnosi na unapređenje rodne ravnopravnosti ili se to ne može jasno videti iz same suštine projekta, ne može se zaključivati o njegovom doprinosu rodnoj ravnopravnosti. Analizom navoda pritužbe i izjašnjenja u toku postupka utvrđeno je da je u toku 2019. godine Ministarstvo kulture i informisanja raspisalo preko 20 konkursa, kao i da je broj podržanih ženskih projekata mali. Analiza opravdanosti razloga nepodržavanja ženskih projekata moguća je samo u okviru analize prijave konkretnog projekta u odnosu na konkretne kriterijume konkursa, što u konkretnom slučaju nije moguće s obzirom na generalizaciju pritužbe. Na osnovu činjenica utvrđenih u toku postupka ne proizlazi nužno da postoji uzročna veza između malog broja podržanih ženskih projekata i pola kao ličnog svojstva. Zbog svega navedenog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da u postupku po pritužbi saveza feminističkih organizacija, Ministarstvo kulture i informisanja nije povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Imajući u vidu broj podržanih projekata koji promovišu žensko kulturno stvaralaštvo u odnosu na broj žena koje se bave stvaranjem kulturnih dobara i udeo žena u opštoj populaciji Srbije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u skladu sa propisanom nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dao preporuku mera za unapređenje ravnopravnosti Ministarstvu kulture i informisanja da preduzme aktivnosti na planu uvođenja posebnih (afirmativnih) mera radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka žena u oblasti kulturnog stvaralaštva, u cilju ostvarivanja politike rodne ravnopravnosti.

 

  1. TOK POSTUPKA

 

  • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti se pritužbom od 27. maja i dopunama pritužbe od 19. juna i 8. jula 2019. godine obratilo udruženje savez feminističkih organizacija, protiv Ministarstva kulture i informisanja zbog diskriminacije na osnovu pola.
  • U pritužbi i dopunama pritužbe je, između ostalog, navedeno:
  • da je povod podnošenja pritužbe odnos Ministarstva kulture i informisanja prema ženskim organizacijama i projektima, koji je vidljiv u rezultatima konkursa finansiranja i sufinansiranja projekata iz svih oblasti: izdavaštvo, muzičke umetnosti, savremeno stvaralaštvo, digitalizacija kulturnog nasleđa;
  • da su uvidom u konkursnu dokumentaciju Ministarstva kulture i informisanja (rešenja o dodeli sredstava) konstatovale da podrška radu ženskih organizacija koje se bave istraživanjem, afirmacijom i produkcijom ženske kulture ne postoji ni u jednoj oblasti. Odbijeni su projekti svih ženskih organizacija, bez obzira na profil, od Udruženja žena sa Kosova i Metohije do Saveza feminističkih organizacija;
  • da zbog tipskih formula koje su komisije najčešće koristile u svojim obrazloženjima nije moguće suditi o kvalitetu projekta ovih organizacija, kao što nije moguće proceniti ni kvalitet podržanih;
  • ovakav odnos Ministarstva kulture i informisanja prema ženskim organizacijama ima šire posledice jer je nemoguće koristiti međunarodne fondove namenjene isključivo radu ženskih organizacija, zbog izostanka podrazumevane institucionalne podrške;
  • da je drugi segment analize bavio se tretmanom ženskih projekata, pod kojim podrazumevaju žensko stvaralaštvo kao pojedinačan autorski čin, kolektivno ili zbirno delo i kao tema istraživanja, verifikacije, obrade i produkcije od ženskih ili organizacija koje su rodno izbalansirane, istraživačica, teoretičarki, kustoskinja;
  • da su predmeti analize oblasti: izdavaštvo, nagrade i manifestacije, muzičke umetnosti, filmska umetnost, savremeno stvaralaštvo, kulturno nasleđe. U drugim oblastima je slična situacija tako da je analiza slika paradigmatskog odnosa Ministarstva kulture i informisanja prema ženskom stvaralaštvu uopšte, bez obzira na postojeće zakone i propise o rodnoj ravnopravnosti;
  • u oblasti izdavaštva od 152 prijave i 42 projekta koja je komisija odabrala za finansiranje, podržana su dva izdanja autorki (Gordana Raičević: „Agon i melanholija – život i delo Miloša Crnjanskog“ i naučna monografija „Freske Markovog manastira“ dr Marke Tomić Đurić). Projekti poput odabranih dela Biserke Rajčić ili objavljivanje knjige Svetlane Rajanović o delu Marine Abramović odbijeni su uz izraze poštovanja i obrazloženja da ne postoji usklađenost sa prioritetima konkursa, ili da „postoje projekti koji su od većeg prioriteta za sufinansiranje“;
  • u oblasti nagrade i manifestacije (85 prijava, prihvaćeno 46) finansirana je samo jedna manifestacija koju po nazivu i temi možemo da prepoznamo kao ženski projekat – Udruženje građana „Organizacija“; Laura Barna „Isidora nas sluša“. Međutim, izostala je podrška manifestacijama Udruženja „Pobunjene čitateljke“ „Žene osluškuju mir: mir u impresumu“. Obrazloženje komisije „da projekat treba da stekne tradiciju i ugled, i da se potvrdi kvalitet realizacije programa“ upućuje na dva problema: prvi, koji smatramo upravo posledicom nevidljivosti ženske kulture, pošto Udruženje „Pobunjene čitateljke“ ima već odlično realizovane programe, saradnju sa najznačajnijim akterkama naše savremene scene, poverenje čitalačke publike i akademske zajednice. Drugi problem može da ima i određene posledice za razvoj kulturne scene u totalu, a to je primedba koja se ponavlja u nekoliko obrazloženja za odbijanje podrške projektima „da treba da steknu ugled i tradiciju“ ili da su u pitanju “mlade i neafirmisane umetnice“. Komisija ni u jednom trenutku ne navodi kriterijume kvaliteta kao razloge odbijanja ovih projekata;
  • slično stanje je i u oblasti muzičke umetnosti (481 prijava) u kojoj je podržan rad samo etabliranih autorki – koncertni program Nade Kolundžije i rad Kamernog orkestra Ljubice Marić – od ukupno 75 podržanih. Odbijen je 21 projekat autorki. Naročito su zanimljiva obrazloženja komisije u slučajevima odbijanja projekata kao što su koncertni serijal Jasmine Raković „Klara Šuman – žena ispred vremena“ ili projekat Ane Đurčin „Nezavisne kantautorke Srbije“ kojima se zamera što su preambiciozni, mada su predlagači već dokazani u oblasti produkcije i umetničkog izraza;
  • u oblasti likovne, primenjene i vizuelne umetnosti, dizajna i arhitekture od 122 podržana projekta, podnositeljke pritužbe su identifikovale pet projekata koji se bave ženskom kulturom ili su deo nje (Udruženje slikara i ljubitelja slikarstva Kornjača „Prve školovane žene Srbije“, Snežana Vujović Nikolić „Morfejeva poseta“, RADOVI-Objekti, Daniela Morariu, Samostalna izložba crteža, Danijela Fulgosi, Akademska inicijativa Forum 10, Novi Pazar „Šekspirova sestra – multimedijalna interpretacija feminizma“). Zabrinjava činjenica što nisu više podržani projekti savremene ženske scene i afirmacija naših mladih umetnica. Da je komisija odbijanje projekata obrazložila apsolutnim rečima zbog čega nije moguće proceniti šta bi trebalo da čini „usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi“ i zašto to ne bi bile izložbe kao što su npr. konceptualna izložba multimedijalnih umetnica „Isekle smo kablove“, projekat Maje Medić i Milene Jokanović „Sećanje (na) bake: preispitivanje preplitanja umetničke i kustoske prakse“ samostalne izložbe mladih umetnica kao i renomiranih poput Dragane Žarevac;
  • ovakav odnos Ministarstva kulture i informisanja prema ženskom stvaralaštvu postao je već tema umetničkih radova, ali i izložbi koje problematizuju aktuelnu kulturnu politiku;
  • komisija za filmsku umetnost i ostalo audio-vizuelno stvaralaštvo od ukupno 168 prijava, od kojih je 91 projekat podržan, izabrala je da podrži jednu producentsku kuću koju vodi žena i učešće jedne producentkinje u međunarodnoj radionici za producente. Komisija odbija da podrži Program obuke budućih sekretarica režije i Circle2-Međunarodna radionica za producentkinje i autorke dokumentarnih filmova iz regiona, uz vrlo neprijatno obrazloženje i savet FDU da ako im treba „sami realizuju te programe“;
  • da je najporazniji odnos prema ženskom kulturnom nasleđu pošto u rezultatima konkursa podrške digitalizaciji nasleđa ne postoje, bar ne vidljivi, projekti ženskih organizacija, istraživačica, istoričarki koji se eksplicitno, kontinuirano i sveobuhvatno bave istraživanjem i očuvanjem ove vrste kulturne tradicije, što pokazuju rezultati konkursa u dve oblasti: – otkrivanja, prikupljanja, istraživanja, dokumentovanja, proučavanja, vrednovanje, zaštite, očuvanja, predstavljanja, interpretacije, upravljanja i korišćenja nematerijalnog kulturnog nasleđa i – oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva;
  • da je istim rečima („usled finansijskih limita na ovoj poziciji nisu u mogućnosti da podrže ovaj projekat koji je odgovorio delimično u odnosu na projekte koji su odgovorili u potpunosti na Kriterijume za izbor i kriterijumima po tekstu Konkursa“) komisija obrazložila odbijanje podrške digitalizacije pesama Desanke Maksimović i postavci digitalne platforme Ženskog muzeja, tako da je nemoguće prepoznati kriterijume vrednovanja projekata, ali je svakako jasno da je bavljenje ženskim kulturnim nasleđem svedeno na incidentne pojave i to uglavnom unutar institucija. Na ovaj način se ignorišu i ne kapitalizuju stručni i organizacioni kapaciteti, stvarani više od dve decenije kroz rad Ženskih studija i Rodnih studija (Srbija je jedna od prvih zemalja koje je Rodne studije učinila delom univerzitetskog obrazovanja).
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Ministarstva kulture i informisanja. Od Ministarstva je zatraženo da se izjasni o navodima pritužbe, a posebno o tome koliko ženskih organizacija i projekata u vezi sa ženama i njihovom doprinosu kulturi je Ministarstvo podržalo u 2019. godini, kao i da li je Ministarstvo kulture i informisanja prilikom izbora projekata koje podržava vodilo računa o elementu rodne ravnopravnosti.
    • U izjašnjenju Ministarstva kulture i informisanja od 25. jula 2019. godine, između ostalog, navedeno je:
  • da Ministarstvo kulture i informisanja ne vodi posebnu evidenciju po navedenim pitanjima iz zahteva za izjašnjenje;
  • da Ministarstvo kulture i informisanja redovno dostavlja priloge Ujedinjenim nacijama za zvanični državni izveštaj o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena. U zaključnim zapažanjima Komiteta UN za eliminisanje diskriminacije žena od 8. marta 2019. godine nisu konstatovani problemi u sprovođenju Konvencije u oblasti kulture, kao i da ne postoje preporuke koje se tiču specifično ove oblasti;
  • Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je u 2015. godini realizovao istraživanje u oblasti rodne ravnopravnosti u ustanovama kulture i istraživanje je pokazalo da ustanove kulture predstavljaju tzv. ženski domen na tržištu rada. Stanje o polnoj strukturi zaposlenih u javnim ustanovama kulture pokazuje da, od ukupnog broja zaposlenih u kulturi, žene čine 57,2%, da su u republičkim ustanovama kulture žene najbrojnije u bibliotekama (65,7%), a najmanje brojne u pozorištima (44,9%), dok je u polivalentnim centrima (kulturnim centrima), gotovo ujednačena polna struktura zaposlenih (51,4% žena);
  • da Ministarstvo kulture i informisanja učestvuje u procesu postepenog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja za sve budžetske korisnike. U tom cilju definisani su dodatni indikatori realizacije programskog budžeta. Ministarstvo kulture i informisanja dostavlja Ministarstvu finansija izveštaje o učinku programa za prethodnu budžetsku godinu i izveštavanje se vrši i za programske aktivnosti u okviru kojih je, kroz ciljeve/indikatore uvedena komponenta rodne ravnopravnosti;
  • u predlogu finansijskog plana Ministarstva kulture i informisanja za period 2019-2021. godine, princip rodne ravnopravnosti je zastupljen na sledeći način: – kroz Program 1203 – Jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva (Programska aktivnost 0006 – Podrška kulturnoj delatnosti društveno osetljivih grupa); kroz Program 1204 – Sistem javnog informisanja (Programska aktivnost 0001-Podrška ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja; Programska aktivnost 0003-Podrška informisanju građana na teritoriji AP Kosovo i Metohija na srpskom jeziku; Programska aktivnost 0006-Podrška informisanju nacionalnih manjina na sopstvenom jeziku i Programska aktivnost 0007-Podrška informisanju osoba sa invaliditetom);
  • kroz predlog prioritetnih oblasti finansiranja za period 2020-2022. godine princip rodne ravnopravnosti je uveden u još tri programa (Program 1202-Unapređenje Sistema zaštite kulturnog nasleđa, programska aktivnost 0009 Digitalizacija kulturnog nasleđa; Program 1203 – Jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva, programska aktivnost 0008 – Digitalizacija savremenog stvaralaštva i Program 1205 – Međunarodna kulturna saradnja, Programska aktivnost 0005 – Evropske integracije i saradnja sa međunarodnim organizacijama; projekat 7010 – IPA Podrška za učešće u programu EU; Projekat 4001 – Novi Sad 2021- Evropska prestonica kulture);
  • da je planirano da prilikom izrade predloga finansijskog plana za sledeću godinu, princip rodne ravnopravnosti bude uveden u bar još dve programske aktivnosti, u okviru programa 1202 – Unapređenje Sistema zaštite kulturnog nasleđa i 1203 – Jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva;
  • Sektor za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije Ministarstva kulture i informisanja sufinansira projekte na osnovu godišnjeg konkursa u različitim oblastima stvaralaštva. Za projekte koji se eksplicitno bave rodnom ravnopravnošću se na godišnjem nivou izdvoji oko 1.000.000,00 dinara, dok se na posredan način izdvoji i više sredstava, ali je o tome teško dobiti precizne podatke, jer je nemoguće ionako obimnu konkursnu dokumentaciju opteretiti dodatnim kategorijama za svaku društveno osetljivu grupu ponaosob. Konkursi su organizovani po oblastima stvaralaštva, te, ukoliko ne postoji eksplicitno izjašnjenje organizatora o tome da se projekat odnosi na rodnu ravnopravnost, ne može se izvoditi zaključak o njegovom doprinosu rodnoj ravnopravnosti;
  • primeri projekata koji su podržani sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u proteklom periodu su: komad „Trpele“, Beogradskog dramskog pozorišta, nastao na osnovu dokumentarnog materijala – autentičnih ispovesti žena žrtava nasilja; film „Gledanje u kaldrmu“, Akademske inicijative Forum 10 iz Novog Pazara o političkom trenutku iz 1951. godine kada je donet zakon o zabrani nošenja zara i feredže u Narodnoj Republici Srbiji; Centar za arhitekturu Beograd realizovao je projekat Žene u arhitekturi, istraživanje, publikacija, izložba, digitalna prezentacija; pokrenuta je inicijativa da se pri savetu Evrope sertifikuje kulturna ruta „Žene-pisci slovenskih zemalja“;
  • konkursno sufinansiranje u 2019. godine sprovodi se po kriterijumima definisanim Uredbom o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave i za svaki razmatrani projekat postoji i obrazloženje koje je sastavni deo rešenja ministra i dostupno je javnosti preko sajta ministarstva;
  • zapisnici sa zasedanja stručnih komisija i obrazloženja koja su data za svaki od projekata, svedoče o tome da su pored konkursnih kriterijuma, uzimani u obzir i prioriteti za datu oblast stvaralaštva, kao i prioriteti javnih politika. Neophodno je da organizacija koja podnosi projekat ili sama suština projekta moraju da doprinose unapređenju rodne ravnopravnosti, ali se projekat dalje razmatra i u svetlu konkursnih kriterijuma. Utvrđivanje polne strukture osoba koje učestvuju u projektu ne može biti relevantan pokazatelj značaja projekta za oblast stvaralaštva, niti je moguće utvrditi polnu strukturu učesnika u konkursu na osnovu dostavljenih podataka;
  • na primer: u 2019. godini, u okviru konkursa za kulturne delatnosti dece i za decu i mlade, podržan je projekat Organizacije za promociju aktivizma OPA pod nazivom „Treći rok kamp za devojčice 2019“. Ovaj projekat nedvosmisleno ukazuje da je ženski deo populacije malo zastupljen u rok muzici i da je neophodno uticati na promene u ovoj oblasti stvaralaštva. Takođe, podržan je projekat podnosioca Bibija romski ženski centar, pod nazivom „Prodana – romska ženska priča“, koji se odnosi na problem ranih brakova i trgovine ženama u romskoj populaciji. Ovi projekti nedvosmisleno sugerišu temu kojom se bave i jasno definišu uticaj na konstatovani problem;
  • sa druge strane, projekat pod nazivom „Program obuke budućih sekretarica režije“, koji realizuje Fakultet dramskih umetnosti iz Beograda, a koji se navodi kao jedan od primera u pritužbi, nije projekat koji je dokazao doprinos unapređenju rodne ravnopravnosti. U obrazloženju komisije se navodi da je reč o projektu edukacije koji mora da bude trajno rešen, sistemski i uz pomoć nadležnog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, jer je konkursna prijava pretendovala da pokaže da je reč o deficitarnom zanimanju;
  • kada je u pitanju projekat „Cirkle2-Međunarodna radionica za producentinje i autorke dokumentarnih filmova iz regiona“, komisija je bila upoznata sa činjenicom da ustanova kulture Filmski centar Srbije, indirektan budžetski korisnik ministarstva, koji vrši poverene poslove, izdvaja značajne sume novca za finansiranje ovog projekta, te je sredstva usmerila na projekte kojima je finansijska podrška potrebnija;
  • da se ni jedan od podnosioca projekata koji se u pritužbi navode kao sporni nije žalio na rezultate konkursa;
  • priložen je pregled podržanih projekata u okviru Konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti savremenog stvaralaštva u Srbiji u 2019. godini;
  • konkursnim sufinansiranjem su obezbeđena sredstva za unapređenje rodne ravnopravnosti i podržavaju se projekti kojima se ono podstiče. Kriterijumi konkursa, definisani Uredbom, a pre svega kvalitet projekta, stepen uticaja na život zajednice, kapacitete realizatora, kao i realan i racionalan budžet, ne mogu se zanemariti prilikom odlučivanja o izboru projekata, niti posmatrati kao manje važni. Na primer, obrazloženje komisije za projekat Jasmine Raković „Klara Šuman – žena ispred svog vremena“: komisija je procenila da se celokupan iznos traži od ministarstva, da projekat nije održiv i da su predviđena tri koncerta u tri uzastopna dana, na kojima bi bio izveden skoro celokupan opus Klare Šuman. Komisija je procenila da ovakav projekat nije atraktivan za publiku i da bi možda bilo celishodnije da je napravljen samo jedan koncert sa reprezentativnim izborom dela“;
  • statistička obrada podataka mora biti zasnovana na stručnoj – naučnoj metodi. Parametri merenja moraju biti definisani, relevantni i dostupni, odnosno informacije koje je pružio podnosilac pritužbe nisu utemeljene, jer se ne vidi: a) šta je bio kriterijum da se projekat odredi kao onaj koji doprinosi rodnoj ravnopravnosti, b) koja je veza konkretno navedenih projekata sa ostvarivanjem ciljeva u ovoj oblasti javne politike (da li je za ciljeve konkursa, struke i teme od važnosti da li producentsku kuću vodi žena?) niti v) na koji način su dobijene informacije o zastupljenosti žena u projektnom timu, jer ove informacije nisu deo konkursne prijave. Na primer, nije jasno o kojem 21 projektu u oblasti muzičkog stvaralaštva u pritužbi je reč, jer nije „odbijen 21 projekat od podržanih 75“ već je od prijavljenih 408 projekata, odbijeno 331, jedna prijava je odbačena, a podržano je 75 projekata;
  • da bi se projekat posmatrao u svetlu doprinosa rodnoj ravnopravnosti, potrebno je da se kao takav i odredi, jer bi u protivnom dobili nekritičko i pojednostavljeno gledište da svaki projekat u kojem je ovlašćeno lice žena ili u listi članova projektnog tima navodi žene jeste „ženski projekat“;
  • da je Ministarstvo dužno da sprovodi ciljeve javne politike, da su svesni da na pitanjima rodne ravnopravnosti cilj nije u potpunosti ispunjen, kao i da je činjenica da je nedovoljan broj konkursnih prijava koje se odnose direktno na rodnu ravnopravnost i doprinos ovoj temi, kao i da je važna suština i kvalitet projekta i ne može se samo svoditi na rodnu pripadnost realizatora;
  • da će Ministarstvo dalje raditi na unapređenju rodne ravnopravnosti, nastojati da unapredi relevantne procedure, da podržava projekte koji promovišu i podržavaju rodnu ravnopravnost, da podignu svest javnosti o ovoj temi, kao i da motivišu zainteresovane za bolju saradnju;
  • da je Sektor za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva u Javnom konkursu od 2019. godine imao temu: jačanje kapaciteta učesnika u procesu digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva – edukacija uz poštovanje rodne ravnopravnosti i prava nacionalnih manjina, kao i da su uvođenjem ove teme kao posebne kategorije za konkurisanje projekata pokazali da vode računa o primeni rodne ravnopravnosti;
  • većina podržanih projekata u samom nazivu projekta kao i u opisu realizacije projekta digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva ne navode i ne opredeljuju predmet i sadržaj projekta na način na koji bi bilo vidljivo da li će se baviti ženskim kulturnim nasleđem;
  • da prilažu statistički prikaz projekata koji su podržani po konkursu za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva u 2019. godini, koji će se baviti digitalizacijom određenog fonda pri tome ne odvajajući digitalizaciju ženskog od muškog nasleđa, u odnosu na one koji su izričito naglasili da će se baviti digitalizacijom muškog kulturnog nasleđa;
  • da se od ukupno 91 podržanih projekata, 44 bavi digitalizacijom određenog fonda, a ostali projekti se bave nabavkom opreme i razvojem aplikacije za unapređenje procesa digitalizacije;
  • da dostavljaju grafički prikaz odnosa prijavljenih ženskih organizacija i projekata u vezi sa ženama u odnosu na ukupan broj prijavljenih projekata na konkursu i grafički prikaz odnosa prijavljenih ženskih organizacija i projekata u vezi sa ženama u odnosu na podržane projekte od strane ženskih organizacija i projekata u vezi sa ženama;
  • konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti kulturnog nasleđa raspisan je za sledeće oblasti kulturnog nasleđa: nepokretno kulturno nasleđe, arheološko nasleđe, muzejsko nasleđe, arhivska građa, nematerijalno nasleđe, stara i retka bibliotečka građa i bibliotečko-informaciona delatnost;
  • opšti cilj konkursa je doprinos očuvanju, istraženosti, zaštiti, održivom korišćenju i dostupnosti kulturnog nasleđa, kao i unapređenja delatnosti zaštite kulturnog nasleđa i bibliotečko-informacione delatnosti u Republici Srbiji;
  • na konkursu mogu da učestvuju ustanove i druga pravna lica registrovana za poslove zaštite kulturnog nasleđa i bibliotečko-informacione delatnosti, koji ove poslove obavljaju kao svoju pretežnu delatnost, kao i druga pravna lica koja se bave edukacijom, promocijom i prezentacijom kulturnog nasleđa bibliotečke delatnosti u saradnji sa ustanovama registrovanim za obavljanje ovih delatnosti, o čemu dostavljaju mišljenje nadležne ustanove zaštite ili nadležne biblioteke;
  • učesnici konkursa u oblasti kulturnog nasleđa su prvenstveno ustanove, a potom nevladin sektor. Od ukupno 355 podržanih projekata u oblasti kulturnog nasleđa u 2019. godini, 64 (18%) projekata su nevladinog sektora. Šesnaest organizacija nevladinog sektora su zastupale žene;
  • Sektor za kulturno nasleđe planira mere unapređenja Konkursa za finansiranje i sufinansiranje u skladu sa odgovornim rodnim finansiranjem;
  • Sektor za međunarodne odnose i evropske integracije u 2019. godini je objavio tri konkursa: Konkurs za mobilnost umetnika i profesionalaca u oblasti kulture i umetnosti, Konkurs za programe/projekte koji se realizuju u Kulturnom centru Srbije u Parizu i Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti kulture i umetnosti koji su podržani kroz međunarodne fondove;
  • u okviru ciljeva i zadataka koje stručne komisije ispunjavaju, a koji su navedeni u Poslovniku svake komisije, navedeni kriterijumi odnose se na davanje prioriteta onim projektima koji svojim kvalitetom odgovaraju najvišim standardima, kao i da mogu u najvišoj meri izvesnosti da predstavljaju kulturnu i umetničku scenu Srbije u inostranstvu, u skladu sa premisama kulturne i javne diplomatije. S tim u vezi, rod odnosno pol, nije ključni kriterijum koji se u ovom slučaju uzimaju u obzir, iako kod sličnih projekata prednost često može biti data programima/projektima u kojima su žene većinske učesnice, što nije dovoljan niti relevantan podatak za kvalitet i reprezentativnost programa/projekta međunarodne saradnje. Prosto utvrđivanje polne strukture osoba koje učestvuju u projektu ne može biti relevantan pokazatelj značaja projekta za ovu oblast, niti je zapravo moguće utvrditi polnu strukturu učesnika u konkursu na osnovu konkursnih podataka;
  • na primer, u okviru Konkursa za programe/projekte koji se realizuju u Kulturnom centru Srbije u Parizu u 2019. godini, podržani su: koncert „Tri boje zvuka“ (tri pijanistkinje: Bojana Stanković, Tijana Stanković i Sara Abramović). Ovaj projekat je okupio tri pijanistkinje sa istovetnom idejom, da predstave neke od najznačajnijih srpskih kompozitora XX i XXI veka, ali i da prezentuju pijanističku umetnost Srbije kroz svoju svežu i autentičnu interpretaciju; predstava „Žensko srce u šinjelu“ (UDUS), govori o učešću žena u Prvom svetskom ratu i čuva sećanje na njih i njihova hrabra dela (Milunka Savić, Flora Sends, Nadežda Petrović), autor teksta Mihajlo Vitezović, režija Mirjana Karanović; predstava „Mala crna haljina“ (UDUS), govori o životu Koko Šanel, učestvuju glumice Vjera Mujović i Rada Đuričin;
  • na primer, u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti kulture i umetnosti koje su podržani kroz međunarodne fondove u 2019. godini podržani su sledeći projekti: u projektu „Ženski Dekameron: za novu renesansu u evropskoj književnosti“ izdavačka kuća Štrik će objaviti deset knjiga koje su napisale žene, a svaka od njih „priča svoju priču“ – o svojoj zemlji, vremenu, sopstvenom autentičnom iskustvu. Ovim projektom želi se promovisati remek-dela ženske književnosti s kojima se srpska čitalačka publika do sada nije upoznala; projekat „Od šivaće mašine do Fejsbuka: dva veka evropske ženske književnosti“, Izdavačke kuće Štrik promoviše vrhunsku evropsku književnost čiji su autori žene, kao i evropske vrednosti kulturne, nacionalne i rodne ravnopravnosti i evropskih integracija;
  • dostavljen je tabelarni prikaz programa koji su podržani u okviru Konkursa za mobilnost umetnika i profesionalaca u oblasti kulture i umetnosti u 2019. godine a koji uključuju učešće žena, kao i programa podržanih u 2018. godini;
  • zaključak sektora je da nedostaje stavka u konkursima međunarodne saradnje da bi posebnu pažnju trebalo obratiti na aspekt rodne ravnopravnosti, međutim treba imati u vidu da se kvalitet programa/projekta ne može svoditi na rodnu pripadnost realizatora/učesnika. Takođe, nedostaje jasna metodologija po kojoj se daje doprinos rodnoj ravnopravnosti (npr. muško ili žensko ime u samom nazivu projekta nisu dovoljni parametri za isticanje/podršku rodne ravnopravnosti). Suština je u unapređenju procedure ali i metodologije kojom se prate učinci na polju pružanja podrške rodnoj ravnopravnosti;
  • Sektor za informisanje i medije nije u mogućnosti da pruži tražene informacije s obzirom da konkursni proces u oblasti informisanja i medija još uvek nije završen;
  • Ministarstvo je svesno da je potrebno da svi zajednički, i državni organi i nezavisna tela i organizacije civilnog društva rade na unapređenju sprovođenja principa rodne ravnopravnosti. Rodna ravnopravnost je multisektorsko pitanje i potrebno je sagledavanje stvari iz rodnog aspekta, rodno osvešćivanje i podizanje svesti javnosti o rodnoj ravnopravnosti. Postizanje rodne ravnopravnosti i unapređenje položaja žena u oblasti kulture i informisanja će biti značajan zadatak u daljem radu Ministarstva kulture i informisanja.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u priloženu tabelu podržanih projekata u okviru Konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti savremenog stvaralaštva u Srbiji u 2019. godini, utvrđeno je da su podržani sledeći projekti: „Dodela nagrada Bojan Stupica za pozorišnu režiju i Ljubinka Bobić za glumačko ostvarenje u oblasti komedije“, Udruženja dramskih umetnika Srbije u okviru Konkursa u oblasti pozorišne umetnosti (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija); projekat „Postajanje majkom“ Sare Krsmanović Tasić, Udruženje „Umetnička Utopija“ u okviru Konkursa u oblasti pozorišne umetnosti (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija); projekat „Lepa Brena Project“, Flying Ginger, Vladimir Aleksić i Olga Dimitrijević u okviru Konkursa u oblasti pozorišne umetnosti (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija); projekat „Prve školovane žene Srbije“, Udruženje slikara i ljubitelja slikarstva Kornjača u okviru Konkursa u oblasti likovne, primenjene i vizuelne umetnosti, dizajna i arhitekture; projekat „Šekspirova sestra – multimedijalna interpretacija feminizma“, Akademska inicijativa Forum 10 u okviru Konkursa u oblasti likovne, primenjene i vizuelne umetnosti, dizajna i arhitekture; projekat „Treći rok kamp za devojčice 2019.“, Organizacija za promociju aktivizma OPA u okviru Konkursa za kulturne delatnosti dece i za decu i mlade; projekat Umetnost glume Ibi Romhanji“, Pozorištni muzej Vojvodine u okviru Konkursa za kulturne delatnosti nacionalnih manjina u Republici Srbiji i projekat „PRODANA – ROMSKA ŽENSKA PRIČA“, Bibija romski ženski centar u okviru Konkursa za kulturne delatnosti nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
  • Uvidom u statistički prikaz (tabelu) projekata koji su podržani po konkursu za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva u 2019. godini, utvrđeno je da je na konkursu digitalizacije 2019. godine podržan projekat „Osavremenjivanje postavki Galerije Milene Petrović Barili i Istorijskog arhiva Požarevac primenom multimedijalne platforme“, ženske organizacije Fondacija Milenin dom – Galerija Milene Pavlović Barili, Požarevac, kao i da su podržani projekti u vezi sa ženama i njihovom doprinosu kulturi: projekat „Multimedijalna, edukativna postavka heroina Velikog rata Milunka Savić“ Centar za kulturu, obrazovanje i informisanje Gradac, Raška, projekat „Digitalizacija časopisa ženski pokret (1920-1938)“, Instituta za književnost i umetnost i projekat „Internet prezentacija kolekcije crteža i akvarela slikarke Olge Benson, u Etnografskom institutu SANU“, Etnografskog instituta SANU.
  • Uvidom u statistički prikaz (tabelu) projekata koji nisu podržani po konkursu za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva u 2019. godini, utvrđeno je da nisu podržane dve ženske organizacije koje su prijavile projekte: Zadužbina Desanke Maksimović, projekat „Digitalizacija pesama Desanke Maksimović“ i Savez feminističkih organizacija (Re)konekcija Novi Sada s projektom „Digitalna platforma i veb sajt: Virtuelni ženski muzej“. U tabelarnom prikazu je za oba projekta navedeno isto obrazloženje komisije: da usled finansijskih limita na ovoj poziciji nisu u mogućnosti da podrže ovaj projekat koji je delimično odgovorio u odnosu na projekte koji su odgovorili u potpunosti na Kriterijume za izbor projekata a u skladu sa Uredbom o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekta u kulturi  koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave i kriterijumima po tekstu Konkursa. Dalje je u tabeli prikazano da nije bilo prijavljenih projekata u vezi sa ženama i njihovom doprinosu kulturi na konkursu digitalizacije 2019. godine koji nisu podržani.
  • Uvidom u grafički prikaz odnosa prijavljenih ženskih organizacija i projekata u vezi sa ženama u odnosu na ukupan broj prijavljenih projekata na konkursu, utvrđeno je da je od ukupno prijavljenih projekata 2% projekata prijavljenih od ženskih organizacija i sa temama u vezi sa ženama, odnosno da je odnos prijavljenih ženskih organizacija i projekata u vezi sa ženama u odnosu na ukupan broj prijavljenih projekata na konkursu 2:98. Grafički prikaz se odnosi na projekte sprovedene u okviru Sektora za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva Ministarstva kulture i informisanja.
  • Uvidom u grafički prikaz odnosa prijavljenih ženskih organizacija i projekata u vezi sa ženama u odnosu na podržane projekte od strane ženskih organizacija i projekata u vezi sa ženama, utvrđeno je da je podržano 33% projekata ženskih organizacija i projekata u vezi sa ženama, odnosno da je odnos prijavljenih ženskih organizacija i projekata u vezi sa ženama u odnosu na podržane projekte od strane ženskih organizacija i projekata u vezi sa ženama 67:33. Grafički prikaz se odnosi na projekte sprovedene u okviru Sektora za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva Ministarstva kulture i informisanja.
  • Uvidom u tabelarni prikaz programa koji su podržani u okviru Konkursa za mobilnost umetnika i profesionalaca u oblasti kulture i umetnosti u 2019. godine, utvrđeno je da je podržano 36 projekata korisnika koji ne odvajaju materijal za digitalizaciju po polu autora i da li se odnosi na žensko ili muško kulturno nasleđe. Dalje je utvrđeno da je u tabeli prikazano da je podržano osam projekata kod kojih su korisnici naveli da je predmet digitalizacije materijala muškog autora, kao i da Ministarstvo smatra da u okviru ovih projekata postoji „mogućnost da u okviru realizacije projekata bude zastupljeno i žensko kulturno nasleđe“.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, priloge, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustav propisuje i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.
  • Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena CEDAW[4] kojom je propisano da države članice preduzimaju u svim oblastima, posebno političkoj, društvenoj, ekonomskoj i kulturnoj, sve prikladne mere, uključujući zakonodavne, da bi obezbedile potpun razvoj i napredak žena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i uživanje prava čoveka i osnovnih sloboda, ravnopravno s muškarcima (član 3.), kao i da preduzimaju sve odgovarajuće mere radi eliminisanja diskriminacije žena u drugim oblastima privrednog i društvenog života kako bi im se, na osnovu ravnopravnosti žena i muškaraca obezbedila jednaka prava, a posebno, između ostalog, pravo na učešće u svim oblicima kulturnog života (član 13.).
  • Ratifikacijom Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima[5] Republika Srbija se obavezala da obezbedi jednako pravo muškarcima i ženama da uživaju sva ekonomska, socijalna i kulturna prava koja su nabrojana u ovom paktu (član 3.), kao i da priznaje svakom pravo da učestvuje u kulturnom životu (član 15.).
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.[6] Odredbama člana 14. propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalazi u nejdnakom položaju.
  • Odredbom člana Zakona o kulturi[7] propisano je da opšti interes u kulturi obuhvata: 1) stvaranje mogućnosti za intenzivan kontinuiran i usklađen kulturni razvoj; 2) stvaranje uslova za razvoj i podsticanje savremenog kulturnog i umetničkog stvaralaštva; 3) otkrivanje, prikupljanje, istraživanje, dokumentovanje, proučavanje, vrednovanje, zaštitu, očuvanje, predstavljanje, interpretaciju, korišćenje i upravljanje kulturnim nasleđem; 4) finansiranje tekućih rashoda i izdataka i ostvarivanje programa ustanova kulture čiji je osnivač Republika Srbija; 5) programe i projekte ustanova kulture, udruženja u kulturi i drugih subjekata u kulturi koji svojim kvalitetom doprinose razvoju kulture i umetnosti; 6) otkrivanje, stvaranje, proučavanje, očuvanje o predstavljanje srpske kulture i kulture nacionalnih manjina u Republici Srbiji; 7) obezbeđivanje uslova za dostupnost kulturnog nasleđa javnosti; 7a) obezbeđivanje uslova za dostupnost kulturnih sadržaja; 8) istraživanje, očuvanje i korišćenje dobara od posebnog značaja za kulturu i istoriju srpskog naroda, koja se nalazi van teritorije Republike Srbije; 9) podsticanje i pomaganje kulturnih izraza koji su rezultat kreativnosti pojedinca, grupa i društva Srba u inostranstvu; 10) podsticanje, unapređenje i stvaranje uslova za razvoj međunarodne kulturne saradnje; 10a) stvaranje uslova za slobodan protok i razmenu kulturnih izraza i sadržaja; 10b) podsticanje inovativnosti i kreativnosti u kulturi; 11) podsticanje stručnih i naučnih istraživanja u kulturi; 12) sprovođenje i unapređivanje edukacije u oblasti kulture; 13) podsticanje primene novih tehnologija u kulturi i digitalizacije; 13a) podsticanje procesa digitalizacije i razvoja digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti zaštite kulturnog nasleđa i umetnosti; 14) izgradnja jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema i matične funkcije u bibliotečkoj delatnosti; 15) izgradnja i unapređenje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti zaštite kulturnog nasleđa; 15a) izgradnja i unapređenje mreže ustanova u oblasti zaštite kulturnog nasleđa; 16) podsticanje mladih talenata u oblasti kulturnog i umetničkog stvaralaštva; 17) stvaranje uslova za podsticanje samostalnog kulturnog i umetničkog stvaralaštva; 18) podsticanje amaterskog kulturnog i umetničkog stvaralaštva; 19) podsticanje dečijeg stvaralaštva i stvaralaštva za decu i mlade u kulturi; 20) podsticanje kulturnog i umetničkog stvaralaštva osoba sa invaliditetom i dostupnosti svih kulturnih sadržaja osobama sa invaliditetom; 21) regulisanje i podsticanje tržišta umetničkih dela, sponzorisanja, mecenarstva i donatorstva u kulturi; 21a) podsticanje razvoja kreativnih industrija; 21b) podsticanje kulturnog i umetničkog stvaralaštva društveno osetljivih grupa; 21v) podsticanje međuresorne saradnje institucija kulture sa relevantnim činiocima iz drugih oblasti (turizam, nauka, ekonomija i t.sl.); 22) druga pitanja utvrđena zakonom kao opšti interes u oblasti kulture. U stavu 2. ovog člana propisano je da se sredstva za ostvarivanje opšteg interesa u kulturi obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije , autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
  • Uredbom o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave[8] propisani su kriterijumi za izbor projekata. Odredbama člana 3. propisano je da su kriterijumi na osnovu kojih će se ocenjivati projekti prijavljeni na javni konkurs: 1) usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa; 2) kvalitet i sadržajna inovativnost projekta; 3) kapaciteti potrebni za realizaciju projekta i to: (1) stručni, odnosno umetnički kapaciteti, (2) neophodni resursi; 4) finansijski plan – razrađenost, usklađenost sa planom aktivnosti projekta, ekonomičnost i uključenost više izvora finansiranja; 5) stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice. U stavu 2. ovog člana propisano je da se navedeni kriterijumi primenjuju na pojedinačne oblasti kulturne delatnosti uz poštovanje specifičnosti tih oblasti. Odredbama člana 4. propisano je da komisija vrši ocenu svakog projekta na osnovu vrednovanja kriterijuma utvrđenih ovom uredbom, da ocenjivanje projekta na osnovu kriterijuma vrši posebno svaki član komisije za svaki projekat pojedinačno i da je komisija dužna da za svaki projekat koji razmatra sačini pismeno obrazloženje u kome se navode razlozi za prihvatanje ili neprihvatanje projekta.

 

Analiza navoda pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

  • Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zadatak Poverenika bio je da ispita da li je Ministarstvo kulture i informisanja, u postupcima finansiranja i sufinansiranja projekata na javnim konkursima ovog ministarstva, diskriminisalo ženske organizacije i druge podnosioce projekata koji su u vezi sa doprinosom žena u kulturi.
  • U pritužbi je navedeno da je povod pritužbe odnos Ministarstva kulture i informisanja prema ženskim organizacijama i projektima na konkursima finansiranja i sufinansiranja projekata iz oblasti: izdavaštvo, muzičke umetnosti, savremeno stvaralaštvo, digitalizacija kulturnog nasleđa, kao i da podrška radu ženskih organizacija koje se bave istraživanjem, afirmacijom i produkcijom ženske kulture ne postoji ni u jednoj oblasti, odnosno da su odbijeni projekti svih ženskih organizacija. Dalje je navedeno da se drugi segment pritužbe odnosi na odnos Ministarstva prema ženskim projektima. Pod ženskim projektom podrazumevaju žensko stvaralaštvo kao pojedinačni autorski čin, kolektivno ili zbirno delo i kao tema istraživanja, verifikacije, obrade i produkciju od ženskih ili organizacija koje su rodno izbalansirane, istraživačica, teoretičarki, kustoskinja. Podnositeljke pritužbe navode rezultate analize konkursa iz sledećih oblasti: izdavaštvo, nagrade i manifestacije, muzičke umetnosti, filmske umetnosti, savremeno stvaralaštvo, kulturno nasleđe.
  • Uvidom na sajt Ministarstva kulture i informisanja, deo koji se odnosi na konkurse[9], utvrđeno je da je Ministarstvo kulture i informisanja u toku 2019. godine raspisalo više od 20 konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata u različitim oblastima. Poverenik je pokušao da analizom navoda pritužbe i izjašnjenja, kao i uvidom u konkursnu dokumentaciju (rešenja o dodeli sredstava) utvrdi odnos podržanih projekata ženskih organizacija i ženskih projekata u smislu pritužbe i ostalih projekata. U ovoj analizi Poverenik je naišao na nekoliko prepreka. Pre svega ozbiljan izazov je broj raspisanih konkursa i prijavljenih projekata u 2019. godini, a potom i izazov da se, bez uvida u konkursnu prijavu, prepozna koji od projekata je ženski projekat u smislu kako ih definiše podnositeljka pritužbe. Iz naziva većine projekata nije moguće proceniti da li projekat spada u kategoriju ženskih projekata. Zadatak Poverenika je da utvrdi da li je Ministarstvo kulture i informisanja odbilo da podrži ženske projekte zato što su „ženski“, što nije moguće uraditi bez analize konkretnog odbijenog projekta i kriterijuma konkursa. Uvidom u navode pritužbe i izjašnjenja, evidentno je da postoje ženski projekti koji jesu podržani, kao i ženski projekti koji nisu podržani. Analiza opravdanosti razloga koje su konkursne komisije navele u rešenjima kao razloge odbijanja podrške finansiranja projekta, moguće je isključivo kroz analizu dokumentacije konkretnog projekta, kroz kriterijume konkursa.
  • Analizom navoda izjašnjenja i uvidom u rešenja o dodeli konkursnih sredstava na sajtu Ministarstva nije moguće utvrditi koliko projekata ženskih organizacija je podržalo Ministarstvo kulture i informacija u 2019. godini. Naime, od korisnika sredstava koji su u izjašnjenju Ministarstva navedeni da su im podržani projekti, samo se jedna organizacija može identifikovati kao ženska organizacija (Bibija – romski ženski centar), dok se za ostale ne može sa sigurnošću reći da li je ženska organizacija ili rodno izbalansirana organizacija ili neka druga organizacija (npr. Udruženje dramskih umetnika Srbije; Sanja Krsmanović Tasić Udruženje „Umetnička Utopija“; Flyin Ginger, Vladimir Aleksić i Olga Dimitrijević i sl.). S obzirom da je nesporno da je podržan projekat ženske organizacije „Bibija“ osporeni su navodi pritužbe da Ministarstvo nije podržalo ni jednu žensku organizaciju. Međutim, činjenica da je podržana jedna ženska organizacija svakako nije ohrabrujuća niti dovoljna da se konstatuje da je ženski doprinos kulturi adekvatno prepoznat.
  • U izjašnjenju je navedeno da Ministarstvo na godišnjem nivou, za projekte koji se eksplicitno bave rodnom ravnopravnošću izdvoji oko 1.000.000,00 dinara, kao i da se još sredstava izdvoji na posredan način ali da je o tome teško dobiti precizne podatke jer su konkursi organizovani po oblastima stvaralaštva i ukoliko ne postoji eksplicitno izjašnjenje organizatora o tome da se projekat odnosi na rodnu ravnopravnost, ne može se izvoditi zaključak o njegovom doprinosu rodnoj ravnopravnosti. Dalje je navedeno da se konkursna procedura sprovodi u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku i kriterijumima koji su definisani Uredbom o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, kao i da se uzimaju u obzir i prioriteti za datu oblast stvaralaštva, kao i prioriteti javnih politika. Svi sektori su naveli da se prilikom izbora projekata koji se podržavaju pored navedenih kriterijuma vodi računa i o kvalitetu projekta, stepenu uticaja na život u zajednici, kapacitetu realizatora i o realnom i racionalnom budžetu.
  • Analizom navedenih rezultata istraživanja podnositeljke pritužbe o odnosu podržanih projekata i podržanih ženskih projekata u oblastima koje su istraživale, može se zaključiti da je od ukupnog broja podržanih projekata u analiziranim oblastima, u proseku po oblasti podržano 2,6% ženskih projekata. U izjašnjenju Ministarstva kulture i informisanja je navedeno da je teško odrediti koji su projekti ženski projekti ukoliko nisu eksplicitno navedeni kao takvi, odnosno ukoliko iz naslova i sadržine projekta to nije jasno vidljivo. Takođe je navedeno da prosto utvrđivanje polne strukture osoba koje učestvuju u projektu ne može biti relevantan pokazatelj značaja projekta za određenu oblast, niti je moguće utvrditi polnu strukturu učesnika u konkursu na osnovu dostavljenih podataka. Analizom navoda pritužbe i izjašnjenja proizlazi da je broj projekata koji su mogli da se odrede kao ženski projekti i koje su podnele ženske organizacije mali u odnosu na broj prijavljenih projekata, kao i da je procenat podržanih ženskih projekata mali. Na osnovu činjenica utvrđenih u toku postupka ne proizlazi nužno da postoji uzročna veza između malog broja podržanih ženskih projekata i pola kao ličnog svojstva lica koja iz tog projekata stoje. Naime, na broj podržanih ženskih projekata utiče i broj prijavljenih projekata koji predstavljaju žensko kulturno stvaralaštvo, kao i broj ovih projekata koji ispunjavaju kriterijume konkursa.
  • Istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka „Kulturne potrebe i navike građana Srbije“[10] iz 2016. godine, obuhvatilo je i kulturnu proizvodnju, odnosno učestvovanje građana i građanki u kulturnom životu sredine stvaranjem kulturnih dobara. Prema rezultatima istraživanja nekom vrstom kulturne proizvodnje se u Srbiji bavi 15,5% građana i gotovo isti procenat muškaraca i žena se bavi umetnošću, odnosno 14,9% muškaraca i 16,2% žena u opštoj populaciji. U vezi sa ovim podatkom i udelom žena u ukupnom broju stanovnika u Srbiji (51,3% po popisu iz 2011. godine)[11] očigledno je da broj podržanih projekata koji predstavljaju stvaranje kulturnih dobara žena na konkursima Ministarstva kulture i informisanja ne oslikava broj žena koje učestvuju u kulturnom stvaralaštvu u Srbiji, kao ni ukupnom broju stanovništva.
  • Takođe, u izjašnjenju je navedeno da Komitet UN za eliminisanje diskriminacije žena u svojim Zaključnim zapažanjima u vezi Četvrtog periodičnog izveštaja Republike Srbije od 8. marta 2019. godine nije konstatovao probleme u sprovođenju Konvencije u oblasti kulture, kao i da ne postoje preporuke koje se tiču specifično ove oblasti. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da, iako u zapažanjima Komiteta UN nema posebnih preporuka koje se odnose na oblast kulture, Komitet je iskazao zabrinutost zbog izveštaja o visokom nivou diskriminatornih rodnih stereotipa koji ometaju unapređenje prava žena u Srbiji i povećanog broja primera antirodnog diskursa u javnosti i reakcije javnosti u percepciji rodne ravnopravnosti. U skladu s tim, Komitet je preporučio da Republika Srbija razvije posebnu strategiju i sprovede široke javne kampanje, usmerene na žene i muškarce na svim nivoima društva, kako bi potvrdile politiku rodne ravnopravnosti i promovisale pozitivne slike žena koje aktivno učestvuju u društvenom, ekonomskom i političkom životu. Ova preporuka se svakako može oslikati i na oblast kulturnog života i uticaj na žensko stvaralaštvo.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i da su u izjašnjenju Ministarstva kulture i informisanja navedeni zaključci da nedostaje jasne metodologija po kojoj se daje doprinos rodnoj ravnopravnosti, kao i da u konkursima nedostaje stavka koja ukazuje da se aspektu rodne ravnopravnosti daje posebna pažnja.

Zbog svega navedenog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da u postupku po pritužbi saveza feminističkih organizacija, Ministarstvo kulture i informisanja nije povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Imajući u vidu broj podržanih projekata koji promovišu žensko kulturno stvaralaštvo u odnosu na broj žena koje se bave stvaranjem kulturnih dobara i udeo žena u opštoj populaciji Srbije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u skladu sa propisanom nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dao preporuku mera za unapređenje ravnopravnosti Ministarstvu kulture i informisanja u cilju postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka žena u oblasti kulturnog stvaralaštva i ostvarivanja politike rodne ravnopravnosti.

 

  1. MIŠLjENjE

 

U postupku koji je sproveden po pritužbi saveza feminističkih organizacija protiv Ministarstva kulture i informisanja, nije utvrđeno da je Ministarstvo kulture i informisanja povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

  1. PREPORUKA

 

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa propisanom nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje Ministarstvu kulture i informisanja:

– Da preduzme aktivnosti na planu uvođenja posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka žena u oblasti kulturnog stvaralaštva, u cilju ostvarivanja politike rodne ravnopravnosti.

 

Potrebno je da Ministarstvo kulture i informisanja obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06, član 21.

[4] „Službeni glasnik SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 11/81

[5] „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 7/71

[6] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2. stav 2.

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 13/16 i 30/16 – ispr.

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 105/16 i 112/17

[9] http://www.kultura.gov.rs/cyr/konkursi

[10] http://zaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2017/03/Kulturne-potrebe-i-navike-gradjana-Srbije.pdf , Beograd, 2016. godine

[11]  „Žene i muškarci u Republici Srbiji”, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2017. http://publikacije.stat.gov.rs/G2017/Pdf/G20176008.pdf

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon341-19 Diskriminacija na osnovu pola u oblasti kulture Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top