br. 07-00-35/2021-02 datum: 12. 10. 2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto povodom pritužbe udruženja „D.D“ protiv A.A, urednika srpske stranice portala …, a povodom teksta objavljenog 21. decembra 2020. godine pod naslovom „Zakon o istopolnim partnerstvima“, podnaslov „Kako ideološki kolonizatori kuvaju žabu u Srbiji“ na sajtu www…..com/sr . U izjašnjenju A. A. je navedeno da je u tekstu izrazio svoju veru i uverenja i pozvao se na zabranu diskriminacije i slobodu misli, savesti i veroispovesti koje su zagarantovane Ustavom. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je sproveo postupak u kom je razmatrao navode iz pritužbe i izjašnjenja, navedeni tekst, kao i poruke koje šalje. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da je prilikom postupanja u ovom predmetu imao u vidu značaj slobode misli i veroispovest, kao i slobodu mišljenja i izražavanja, ali i restriktivno propisane granice slobode govora i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima. Poverenik je posebno imao u vidu da pravo na slobodu veroispovesti, podrazumeva prvenstveno slobodu uverenja i obavljanja verskih obreda, promene vere i ispoljavanje vere, ali ne sme služiti kao izgovor za povredu prava drugih i diskriminaciju, kao što ni sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavljivanja ideja i stavova ne sme da bude izgovor za diskriminaciju. Sagledavajući celokupan kontekst teksta, Poverenik je dao mišljenje da su stavovi u tekstu „Zakon o istopolnim partnerstvima“, uznemiravajući, ponižavajući i predstavljaju povredu dostojanstva grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, čime su prekršene odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je A. A. dao preporuku da sa svog sajta ukloni tekst „Zakon o istopolnim partnerstvima“, podnaslov „Kako ideološki kolonizatori kuvaju žabu u Srbiji“ objavljen 21. decembra 2020. godine, kao i da se ubuduće suzdrži od akata i izjava koje predstavljaju diskriminaciju lica na osnovu bilo kog ličnog svojstva.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo udruženje „D. D.“ protiv A. A, urednika srpske stranice portala …, i autora teksta „Zakon o istopolnim partnerstvima“, podnaslov „Kako ideološki kolonizatori kuvaju žabu u Srbiji“ objavljenog 21. decembra 2020. godine na sajtu www…om/sr .
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je na srpskoj stranici portala … 21. decembra 2021. godine, urednik stranice A. A. objavio tekst pod naslovom „Zakon o istopolnim partnerstvima“, podnaslov „Kako ideološki kolonizatori kuvaju žabu u Srbiji“ u kojem su istopolna partnerstva označena kao neprirodna, nemoralna i prokleta;
• da je A. A. u tekstu naveo da najava ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, o pripremi Nacrta zakona o istopolnim partnerstvima, otkriva da će proleće 2021. godine biti vreme za novu zombizaciju srpskog društva;
• da autor navodi da se kao i do sada, kao lepo upakovane kore za rozen-tortu, pod izgovorom ljudskih prava, intenzivno potura otrov totalitarne ideologije homoseksualizma, kao i da bi se usvajanjem zakona o istopolnim partnerstvima otišlo korak dublje u bezdan izjednačavanja prirodnog i neprirodnog, moralnog i nemoralnog, blagoslovenog i prokletog;
• da je autor naveo: „Kao što je svojevremeno rekao Levan Vasadze, predsednik Svetskog kongresa porodica za Gruziju, prilikom regionalnog kongresa porodica u Beogradu 2017. godine da je situacija u Srbiji dobra dokle god 5000 do zuba naoružanih policajaca čuva 50 nastranih tipova. Biće loše u Srbiji ako 50 policajaca bude čuvalo 5000 nastranih tipova.“
• da ovakvim navodima A. A. podstiče netrpeljivost prema LGBT licima zbog njihove seksualne orijentacije, vređa njihovo dostojanstvo i doprinosi društvenoj stigmatizaciji i stvaranju odnosno održavanju neprijateljskog, ponižavajućeg i uvredljivog okruženja za ta lica;
• da ne postoji „totalitarna ideologija homoseksualizma“ i da se napadi na tu navodnu ideologiju već godinama koristi kao izgovor na direktne napade na LGBT zajednicu;
• da izraz „homosekualizam“ kao derogativan i zastareo izraz uvek nosi određeni neblagonakloni stav koji ne uvažava prava i potencijalno preti dobrobiti i egzistenciji LGBT osoba i upućuje na opasno delovanje istopolno orijentisanih lica u društvu sa namerom širenja homoseksualnosti, podsticanja, nametanja životnog stila, vrbovanja i slično;
• da autor teksta stvara i svojevrsnu moralnu paniku i eventualno donošenje zakona o istopolnim partnerstvima povezuje sa „zombizacijom“ srpskog društva i navodi da bi se usvajanjem takvog zakona otišlo korak dublje u bezdan izjednačavanja prirodnog i neprirodnog, moralnog i nemoralnog, blagoslovenog i prokletog. Na ovaj način A. A. je povredio i dostojanstvo LGBT lica jer je istopolno orijentisana lica i njihove zajednice života doveo u vrlo negativan kontekst, označavajući ih kao neprirodne, nemoralne i proklete;
• da sistemska diskriminacija kao rezultat odsustva pravnih propisa u pogledu specifičnih pitanja kao što je pitanje zajednice života osoba istog pola, ne može biti instrument za produbljivanje diskriminacije i u sferama u kojima se pravnim propisima izričito jemči zaštita od diskriminacije.
  • Uz pritužbu je dostavljen tekst autora A. A. „Zakon o istopolnim partnerstvima“, podnaslov „Kako ideološki kolonizatori kuvaju žabu u Srbiji“ objavljenog 21. decembra 2020. godine na sajtu www…com/sr/ .
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka pokušao da pribavi izjašnjenje A. A. S obzirom da nije bilo moguće uručiti zahtev za izjašnjenje na adresu koja je u pritužbi navedena kao adresa A. A, Poverenik je zatražio od podnosioca pritužbe da dopuni pritužbu tako što će dostaviti adresu na koju je moguće izvršiti dostavu zahteva za izjašnjenje na navode pritužbe. Dopisom Ministarstva unutrašnjih poslova od 12. jula 2021. godine Poverenik za zaštitu ravnopravnosti obavešten je o adresi A. A. koji se na navode pritužbe izjasnio 3. septembra 2021. godine.
  • U izjašnjenju A. A. je između ostalog navedeno:
• da se o osnovanosti pritužbe udruženja „D. D.“ iz B. izjašnjava u skladu sa članom 35. stav 4 i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09);

• „S obzirom da javno iznosim lične stavove i uverenja zajamčene Ustavom Republike Srbije, u članu 21. stav 3. i u članu 43. st. 1, 3. i 5, kao i u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, član 18. st. 1. i 2, najljubaznije Vas molim za preporuku da mi, kao Poverenik za zaštitu ravnopravnosti svih građana Srbije, pa i mene, navedete kojim drugim i/ili drugačijim rečima bi trebalo da ispoljim svoju veru i uverenja, koja sam izneo u tekstu „Zakon o istopolnim partnerstvima.“;

• da će sa zadovoljstvom usvojiti i javno objaviti preporuku, ukoliko dobije pozitivan odgovor na molbu u roku od 15 dana i ukoliko preporuka ne ugrozi njegova Ustavom i Zakonom o zabrani diskriminacije zagarantovana prava.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Na sajtu ..comm/sr/ 21. decembra 2020. godine objavljen je tekst autora A. A. „Zakon o istopolnim partnerstvima“, podnaslov „Kako ideološki kolonizatori kuvaju žabu u Srbiji“. Tekst je objavljen u rubrici Glavna vest, Politika, Udarne vesti.
• Na početku teksta je navedeno: „Najava ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog (..) o pripremi nacrta zakona o istopolnim partnerstvima, otkriva nam da će proleće 2021. biti vreme za novu fazu zombizacije srpskog društva. kao i do sada, kao lepo upakovane kore za rozen-tortu, pod izgovorom ljudskih prava, intenzivno se potura otrov totalitarne ideologije homoseksualizma. (…) više je nego jasno da bi se usvajanje ovakvog zakona otišlo korak dublje u bezdan izjednačavanja prirodnog i neprirodnog, moralnog i nemoralnog, blagoslovenog i prokletog.“.
• Dalje u tekstu su navedeni razlozi kojim se opravdava potreba za donošenje zakona o istopolnom partnerstvu i nakon toga navodi: „Međutim iz samih dokumenata aktivista homoseksualnih lobista širom sveta, pa i u Srbiji, nedvosmisleno se primećuje navijanje i zagovaranje krajnjeg cilja: ustavno izjednačavanje pojma braka za heteroseksualce i homoseksualce i sledstveno tome – pravo na usvajanje dece. Zato ne treba ni najmanje sumnjati da će ideološki kolonizatori, inače vrlo agresivni, dobro finansirani i medijski maksimalno pokriveni, nastaviti aktivnosti u tom cilju (…)“.
• U završnici teksta je navedeno: „Pod uslovom da im dozvolimo… Kao što je svojevremeno rekao Levan Vasadze, predsednik Svetskog kongresa porodica za Gruziju, prilikom regionalnog kongresa porodica u Beogradu 2016. godine da je situacija u Srbiji dobra dokle god 7000 do zuba naoružanih policajaca čuva 100 nastranih tipova. Biće loše u Srbiji ako 100 policajaca bude čuvalo 7000 nastranih tipova.“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, razmatrao je navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i tekst autora A. A. pod nazivom „Zakon o istopolnim partnerstvima“, podnaslov „Kako ideološki kolonizatori kuvaju žabu u Srbiji“, objavljenog na sajtu ..comm/sr/ 21. decembra 2020. godine.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
• Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih^[3].
• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[4], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. Konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.
• Članom 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije[5] je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Poverenik najpre ukazuje da je postupak po pritužbi udruženja „D. D.“ B. započeo podnošenjem pritužbe pre donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, zbog čega će biti okončan u skladu sa odredbama zakona koji je važio pre stupanja na snagu ovog zakona. Naime, članom 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.
• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je A. stavovima izraženim u tekstu „Zakon o istopolnim partnerstvima“, objavljenog na sajtu www…comm/sr/ 21. decembra 2020. godine, uznemirio i ponizio grupu lica na osnovu njihovih ličnih svojstava, odnosno da li se stavovima izraženim u ovom tekstu stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za pripadnike LGBT populacije.
• Poverenik konstatuje da je u tekstu autor izneo svoje viđenje ali i da je prenosio stavove drugog lica. U tom smislu, potrebno je i analizirati da li se izneti stavovi kreću u granicama slobode izražavanja koja je zajemčena članom 46. Ustava Republike Srbije i članom 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Autor u izjašnjenju naveo da javno iznosi lične stavove i uverenja zajamčena Ustavom Republike Srbije u članu 21. stav 3. i članu 43. st. 1, 3. i 5, odnosno članu 18. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je posebno analizirao odnos između prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti na koje se autor poziva i slobodu ispoljavanja uverenja sa jedne strane i prava na nediskriminaciju sa druge.
• Potrebno je najpre ukazati na nekoliko činjenica koje se tiču slobode ispoljavanja vere ili uverenja i slobode izražavanja i eventualnog ograničenja ovih važnih ljudskih prava.
• Naime, A. se u izjašnjenju povodom stavova iznetih u objavljenom tekstu „Zakon o istopolnim partnerstvima“ poziva na svoja prava zagarantovana članom 43. st. 1, 3. i 5. Ustava Republike Srbije. Odredbama člana 43. stav 1. jemči se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru. Odredbama stava 3. utvrđeno je da je svako slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeđenja veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznose svoja verska uverenja. A. A. se u izjašnjenju poziva i na pravo zagarantovano odredbama stava 5. ovog člana da roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. Međutim, u konkretnom slučaju, izuzetno je važna i odredba stava 4. ovog člana Ustava Republike Srbije u kojoj je navedeno sledeće: sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se ograničiti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, radi zaštite života i zdravlja ljudi, morala demokratskog društva, sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje.
• Takođe, Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda^[6], članom 10. regulisana je sloboda izražavanja, tako što je stavom 1. propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, dok su stavom 2. propisana ograničenja, odnosno, da s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu, između ostalog i radi zaštite ugleda ili prava drugih.
• Dakle, pravo na slobodu ispoljavanja vere ili uverenja kao i pravo na slobodu izražavanja nisu neograničena. Prema odredbama Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zaštita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograničenja ovih prava. Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Konvencije, Evropski sud za ljudska prava posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva analizu izjava i poruka koje se šalju, kao i prostornog i vremenskog konteksta, kao i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilju.^[7]
• Poverenik ukazuje da svaki pojedinac ima pravo da iznosi svoje mišljenje i lične stavove, što predstavlja osnov svakog slobodnog demokratskog društva. Međutim, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavljivanja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju.
• Analizirajući prostorni i vremenski kontekst kada je tekst objavljen, potrebno je ukazati na položaj LGBT populacije. Homofobija i transfobija imaju duboke korene u društvu. Prisutna je velika socijalna distanca i negativan stav javnosti prema LGBT populaciji. U prilog navedenom, govore istraživanja javnog mnjenja prema kojima gotovo četvrtina ispitanika ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu kolege (22%), trećina njih ne želi da se sa njima druži (30%), polovina ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu vaspitači dece (45%), dok čak 63% ispitanika bi imala nešto protiv da oni sami ili njihova deca budu u braku sa LGBT osobom^[8]. Osobe drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, susreću se sa nerazumevanjem i osudom čak i u svojim porodicama, i neretko su žrtve fizičkog i psihičkog nasilja.
• U svom tekstu autor donošenje zakona o istopolnim partnerstvima i pravno regulisanje odnosa istopolnih partnera opisuje konstrukcijama kao što su „zombizacija srpskog društva“ i „otrov totalitarne ideologije homoseksualizma“ i šalje poruku postojanja agresivnog „homoseksualnog lobija“ i „ideoloških kolonizatora“ koji su „dobro finansirani i medijski maksimalno pokriveni“. Ovakvim tekstom autor stvara pogrešnu sliku kojom podstiče negativne stereotipe i predrasude o LGBT osobama kao agresivnim lobistima koji žele da nametnu neku svoju volju uz jaku finansijsku i medijsku kampanju, kao i predrasudu o postojanju ideologije („homoseksualizam“) koja se nameće društvu.
• Dalje, autor na jasan i nedvosmislen način označava homoseksualnost kao „neprirodnu, nemoralnu i prokletu“ („više je nego jasno da bi se usvajanje ovakvog zakona otišlo korak dublje u bezdan izjednačavanja prirodnog i neprirodnog, moralnog i nemoralnog, blagoslovenog i prokletog.“). U završenom delu teksta autor citira Levana Vasadzea i, aludirajući na Paradu ponosa, pored toga što koristi izraz „nastrani“ za učesnike parade, prenosi stav Vasadzea da je dobro i prihvatljivo kada javno okupljanje pripadnika LGBT populacije mora biti dobro čuvano velikim brojem pripadnika policije što pokazuje da LGBT populacija nije prihvaćena u društvu. Stavljanje osoba homoseksualne orijentacije u isti kontekst sa neprirodnim, nemoralnim i prokletim, kao i iznositi stav da je dobro da ova populacija nije prihvaćena u društvu i da se njena bezbednost mora štititi jakim policijskim snagama, samo po sebi jeste diskriminacija jer vređa dostojanstvo ovih osoba, stvarajući u odnosu na njih ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Stvaranju neprijateljskog i uvredljivog okruženja doprinose i delovi teksta koji osobe homoseksualne orijentacije povezuju sa nekakvim ideološkim delovanjem, finansijski moćnim lobiranjem i iznošenjem stava da LGBT populacija ima moć da utiče na donošenje odluka u javnoj sferi.
• A. u svom izjašnjenju na navode pritužbe navodi da su i njegovi stavovi i uverenja zaštićeni odredbama član 21. Ustava kojim se zabranjuje diskriminacija i da je lične stavove i uverenja izneo u skladu sa odredbama člana 18. Zakona o zabrani diskriminacije. Ovim članom je propisana zabrana verske diskriminacije koja postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere i uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupa shodno svojim uverenjima (stav 1.), kao i da se ne smatra diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica (stav 2). S obzirom da se odredbe stava 2. ovog člana odnose se na postupanje verskih službenika i sveštenika ova odredba nije relevantna u konkretnom slučaju. Poverenik ukazuje da je odredbama člana 18. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da akt diskriminacije postoji u slučaju ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere i uverenja i uskraćuje, između ostalog, i pravo da lice privatno ili javno iznese svoja uverenja. Međutim, kao što je već navedeno, ovo pravo nije apsolutno i ograničeno je zaštitom ugleda i prava drugih u skladu sa odredbama čl. 43. i 46. Ustava i člana 10. Evropske konvencije.
• Takođe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i da se sve odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, kao i drugih pravnih akata, moraju tumačiti u okviru celokupnog pravnog akta i pravnog sistema, a ne zasebno. U tom smislu, Poverenik ukazuje da je odredbama član 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. U vezi sa tim, iznošenje stavova i uverenja kojim se povređuje dostojanstvo lica ili grupe lica i narušava ugled, kao i zagarantovana prava drugih, ne može se pravdati pravom na ispoljavanje vere i uverenja.
• Dakle pravo na slobodu veroispovesti, podrazumeva prvenstveno slobodu uverenja i obavljanja verskih obreda, promene vere i ispoljavanje vere, ali ne sme služiti kao izgovor za povredu prava drugih i diskriminaciju.

Iz jurisprudencije Evropskog suda za ljudska prava, takođe proističe da je sud u brojnim slučajevima dao prevagu poštovanju prava drugih u odnosu na slobodu izražavanja veroispovesti. U presudi Martins Casimiro i Cerveira Ferreira protiv Luksemburga, sud je zauzeo stav da je dužnost poštovanja bilo kakvih uverenja roditelja podređena osnovnom pravu deteta da dobije obrazovanje, te se stoga odredba čl. 2. Protokola br. 1. ne može tumačiti na način koji bi zahtevao priznanje želje roditelja da, na primer, njihovo dete dobije izuzeće i da mu bude dozvoljeno da ne pohađa školu subotom, iz verskih razloga^[9].

U publikaciji koju je izdala Evropska mreža tela za ravnopravnost „Vera u ravnopravnost: veroispovest i uverenja u Evropi“, na sličan način sud članice ovog tela zauzeo je stav u slučaju kada iz verskih razloga, vlasnici poslastičarnice nisu hteli da naprave tortu na kojoj je pisalo „Podržavam gej brak“. Naime, iako su se vlasnici branili stavom da je to protivno njihovom verskom uverenju, Sud je stao na stanovište da tuženi nisu verska ustanova, da se bave profitnom delatnošću, da za njih nema ustupaka i da moraju sve korisnike usluga da tretiraju na jednak način. Sud je u odluci naveo da oni imaju pravo na verska uverenja, ali samo u skladu sa zakonom.[10]

• Ne postoje nikakve smetnje da bilo koje lice, svoje vrednosti i način života uređuje prema bilo kojim etičkim ili religijskim izvorima, ali kada govorimo o savremenom društvu, treba imati u vidu da danas takođe postoje i univerzalne civilizacijske vrednosti kao i zakoni koji su obavezujući za sve. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima proklamuje da se svi ljudi rađaju jednaki i slobodni u dostojanstvu i pravima, a Ustav Republike Srbije propisuje da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno^[11]. Antidiskriminacioni propisi garantuju poštovanje ljudskog dostojanstva i zabranjuju svaku diskriminaciju. Danas je nedopustivo da se drugačija seksualna orijentacija označava kao neprirodna, nemoralna i prokleta.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Vejdeland i drugi protiv Švedske[12] u kojoj je sud istakao da je diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije podjednako ozbiljna kao i diskriminacija zasnovana na rasi, poreklu i boji kože, te da „napadi“ na određene osobe počinjeni vređanjem, ismevanjem ili klevetanjem određenih grupa stanovništva mogu biti dovoljni kako bi se vlasti opredelile da suzbiju ovakav govor i u onim slučajevima kada u govoru nema poziva na čin nasilja ili druga krivična dela.
• A. ima pravo da iznosi svoje stavove i mišljenja, u konkretnom slučaju pravo da kritikuje i komentariše nacrt zakona, ali ne na način kojim se podstiče diskriminacija i stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za grupu lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.

4. MIŠLjENjE

Stavovima iznetim u tekstu „Zakon o istopolnim partnerstvima“, koji je objavljen na sajtu www….comm/sr/ 21. decembra 2020. godine, povređen je član 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje A. A. preporuku:

• Da sa sajta ..comm/sr/ ukloni tekst „Zakon o istopolnim partnerstvima“, podnaslov „Kako ideološki kolonizatori kuvaju žabu u Srbiji“ objavljen 21. decembra 2020. godine.

• Da se ubuduće suzdrži od akata i izjava koje predstavljaju diskriminaciju lica na osnovu bilo kog ličnog svojstva.

Potrebno je da A. A, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko A. A. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[3] Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), član 46.

[4] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03, 5/05 i 7/05-ispravka, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15)

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 52/21, član 28.

[6] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“, – br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15)

[7] Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999.godine

[8] Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja, „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, novembar 2019. godine, Beograd

[9] Martins Casimiro and Cerveira Ferreira v. Luxembourg, br. 44888/98, 27. april 1999. godine

[10] Vera u ravnopravnost: veroispovest i uverenja u Evropi, Evropska mreža tela za ravnopravnost – Ekvinet, 2017. godina, str. 80 (slučaj pred sudom Severne Irske)

[11] Član 23. Ustava Republike Srbije

[12] Predstavka br. 1813/07

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

34-21 Pritužba OCD protiv J.K zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije