br. 07-00-315/2023-02 datum: 18.9.2023.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA podnela protiv poslodavca BB (u daljem tekstu: poslodavac), zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, pola, starosnog doba, kao i po osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama. U pritužbi je između ostalog navedeno da je podnositeljki pritužbe poslodavac uručio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu 14.3.2023. godine, da joj je upozorenjem stavljeno na teret da je neadekvatno unosila podatke o statusu školovanja kandidata – korisnika programa…, kao i da je, prema njenim saznanjima, jedina zaposlena na celoj teritoriji Republike Srbije, koja je zbog navedenih propusta pozvana na odgovornost, te da smatra da je poslodavac ispoljio diskriminatorno ponašanje prema njoj kao pojedincu. U izjašnjenju poslodavca na navode iz pritužbe, između ostalog, navedeno je da je poslodavac održao kolegijum 24.2.2023. godine, na kom je direktorima filijala poslodavca ukazano na problem koji je nastao prilikom sprovođenja programa …, te da su u pojedinim filijalama, savetnici za zapošljavanje, suprotno propisima, unosili neadekvatne podatke u evidenciju o statusu školovanja lica kandidata za učešće u programu …, da je u tom smislu dat nalog svim direktorima filijala da pokrenu odgovarajuće postupke za utvrđivanje propusta u radu zaposlenih, da su sve filijale u kojima je bilo značajnijih propusta sprovele proveru potencijalnih zloupotreba u radu savetnika, tako da su direktori filijala pokrenuli postupak utvrđivanja postojanja povrede radne obaveze, kao i da je ukupno pet zaposlenih dobilo opomenu, a da podnositeljki pritužbe nije izrečena nikakva disciplinska mera na osnovu dostavljenog upozorenja. Dalje je u izjašnjenju navedeno da poslodavac ima pravo da protiv zaposlenih, saglasno odredbama Zakona o radu, vodi disciplinski postupak ukoliko postoji sumnja o povredi radne obaveze iz člana 179. Zakona o radu, bez obzira na nacionalnu pripadnost ili druga lična svojstva zaposlenih. U postupku je utvrđeno da je poslodavac naložio svim rukovodiocima filijala na teritoriji Republike Srbije da izvrše određene radnje kako bi se utvrdilo eventualno postojanje propusta u radu, u vezi sa unošenjem netačnih podataka o statusu školovanja korisnika/ca programa …, te da je direktor poslodavca zbog istih ili sličnih propusta, koji su stavljeni na teret podnositeljki pritužbe, pokrenuo postupke protiv više zaposlenih lica na teritoriji Republike Srbije, a koji rade na istom ili sličnom radnom mestu kao podnositeljka pritužbe. Takođe, utvrđeno je da su nakon sprovedenog postupka pojedinim zaposlenima izrečene mere opomene dok podnositeljki pritužbe nije izrečena bilo kakva disciplinska mera, niti joj je otkazan ugovor o radu. Zakon o radu daje ovlašćenje poslodavcu da pokrene postupak protiv zaposlenog, ukoliko smatra da postoji određena povreda radne obaveze, kao i da omogući zaposlenom da se o propustima koji mu se stavljaju na teret, u zakonskom roku izjasni. Budući da je poslodavac u uporedivoj situaciji i protiv drugih zaposlenih pokrenuo istovetan postupak, kao i da podnositeljki pritužbe nije izrečena mera opomene, niti joj je otkazan ugovor o radu, Poverenik konstatuje da navedeno postupanje poslodavca nije u uzročno-posledičnoj vezi sa ličnim svojstvima podnositeljke pritužbe, odnosno da podnositeljka pritužbe nije stavljena u neopravdano nepovoljniji položaj na osnovu bilo kog ličnog svojstva navedenog u pritužbi u odnosu na druge zaposlene u istoj ili sličnoj situacijiZbog toga je Poverenik doneo mišljenje da poslodavac nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno nije diskriminisao podnositeljku pritužbe na osnovu bilo kog njenog ličnog svojstva.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA. Pritužbu je podnela protiv svog poslodavca BB (u daljem tekstu: poslodavac), smatrajući da je diskriminisana po osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, pola, starosnog doba, kao i po osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

–  da je podnositeljka pritužbe zaposlena u BB – Filijali VV, kao i da joj je 14.3.2023. godine uručeno „upozorenje pred otkaz“, čime je započet otkazni postupak;

–  da je u upozorenju pred otkaz navedeno da je izvršila više propusta u izvršavanju radnih obaveza, „navodno neadekvatnom proverom statusa nezaposlenih lica“, a povodom revizije programa …, kojom je utvrđeno učešće neodgovarajućih kandidata shodno Zakonu, tj. aktivnih studenata mlađih od 26 godina, a nakon uspostavljanja saradnje poslodavca sa Ministarstvom;

–  da predmet pritužbe nije „diskutabilna opravdanost optužbi“, već činjenica da je podnositeljka pritužbe, po njenim saznanjima, jedina savetnica na teritoriji Republike Srbije koja se, zbog takvog navodnog propusta, nalazi u „otkaznom postupku“;

–  da se, u dopisu Sektora za posredovanje poslodavca od 17.2.2023. godine, navodi da je kod poslodavca BB – Filijali VV, utvrđeno 133 neodgovarajućih kandidata, pri čemu se na referatu podnositeljke pritužbe nalazi 33 neodgovarajuća kandidata, „što nikako nije zasluga podnositeljke pritužbe“, jer kako navodi, „nije ona raspoređivala referate niti birala mesto izvršioca“, kao i da „koliko je podnositeljki pritužbe poznato“, niko drugi nije dobio ni opomenu za ostalih 100 kandidata;

– da kod poslodavca radi 22 godine i da ostvaruje „vrlo pristojne“ rezultate rada, da je pripadnica slovenačne nacionalne manjine, kao i da je aktivna članica sindikalne organizacije;

– da ne nalazi valjan razlog niti svrhu optužbe samo jednog zaposlenog te da smatra da je poslodavac ispoljio diskriminatorno ponašanje prema podnositeljki pritužbe kao pojedincu.

• Uz pritužbu dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Kopija Upozorenja poslodavca br. … od 6.3.2023. godine; 2) kopija Mišljenja  organizacije sindikata kod poslodavca br. … od 17.3.2023. godine.
• U dopuni pritužbe od 24.5.2023. godine, podnositeljka pritužbe je, između ostalog, istakla da smatra da je postupak poslodavca diskriminatoran iz razloga što je „utvrđeno 1126 tzv. propusta“, a da je na odgovornost pozvana samo podnositeljka pritužbe za 33 propusta, da smatra da su osnovi za ovakvo postupanje poslodavca, lična svojstva koja je navela u pritužbi, „jer ne razume i ne zna kakvim kriterijumima se poslodavac vodio pri pozivanju na odgovornost“.
• U dopuni pritužbe od 22.6.2023. godine podnositeljka pritužbe je, između ostalog, navela da je poslodavcu uputila molbu za premeštaj na drugo slobodno radno mesto, ali da njenoj molbi nije udovoljeno uz odgovor poslodavca da „trenutno nema mogućnosti“ za premeštaj.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od direktora poslodavca.
• U izjašnjenju direktora, između ostalog navedeno je:

– da je poslodavac održao kolegijum 24.2.2023. godine, na kom je direktorima filijala ukazano na problem koji je nastao prilikom sprovođenja programa …, te da u pojedinim filijalama, savetnici za zapošljavanje nisu poštovali akta o uvođenju lica u evidenciju nezaposlenih;

– da je zbog navedenog, a u suprotnosti sa odredbama, veliki broj lica sa statusom studenta uveden u evidenciju nezaposlenih i da je sa njima suprotno propisima zaključen ugovor u okviru programa;

– da su 3.3.2023. godine, direktori svih filijala elektronskim putem obavešteni o obavezi pokretanja postupka utvrđivanja povrede radne obaveze protiv onih zaposlenih koji su učinili povredu radne obaveze;

– da su sve filijale u kojima je bilo značajnijih propusta sprovele proveru potencijalnih zloupotreba u radu savetnika, tako da su direktori filijala pokrenuli postupak utrvđivanja postojanja povrede radne obaveze, da je ukupno pet zaposlenih dobilo opomenu, a da podnositeljki pritužbe nije izrečena nikakva disciplinska mera na osnovu dostavljenog upozorenja;

– da poslodavac ima pravo da protiv zaposlenih, shodno odredbama Zakona o radu, vodi disciplinski postupak ukoliko postoji sumnja o povredi radne obaveze iz člana 179. Zakona o radu, bez obzira na nacionalnu pripadnost ili druga lična svojstva;

– da se u bazi podataka o zaposlenima kod poslodavca ne vodi evidencija o nacionalnoj pripadnosti zaposlenih, tako da ne može biti reči o diskriminaciji podnositeljke pritužbe „po bilo kom osnovu“.

U dopuni izjašnjenja od 18.8.2023. godine, kao dokaz navodima da su postupci vođeni i protiv ostalih zaposlenih za koje je postojala sumnja da su prekršili radne obaveze, dostavljeno pet kopija rešenja kojima su pokretani postupci zbog povrede radne obaveze i protiv drugih zaposlenih lica zbog istih ili sličnih propusta. Takođe u dopuni izjašnjenja je navedeno da su direktori filijala poslodavca formirali komisije sa zadatkom da izvrše analizu predmeta i provere status nezaposlenih lica koja su uzela učešće u programu …, kako bi se utvrdila eventualna povreda radne obaveze od strane savetnika za zapošljavanje, a kao dokaz navodima dostavljene su i kopije zapisnika komisija Filijala GG i DD.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u kopiju Upozorenja poslodavca br. … od 6.3.2023. godine, odnosno uvidom u njeno obrazloženje, utvrđeno je da je v.d. direktora poslodavca – filijale VV, dostavio centrali poslodavca – Sektoru za ljudske resurse prijavu da je podnositeljka pritužbe nesavesno i nemarno izvršavala radne obaveze, odnosno da je načinila više propusta u izvršavanju radnih obaveza, koje se sastoje u činjenici da nije na adekvatan način izvršila proveru statusa lica, korisnika usluga poslodavca, koji su uključeni u program …, a koji nisu ispunjavali uslove propisane zakonom za učešće u programu. Takođe, utvrđeno je i da se podnositeljki pritužbe stavlja na teret da za jednog kandidata nije na vreme ažurirala podatke o dostavljenoj ispisnici sa fakulteta. Dalje, utvrđeno je da se na evidenciji Filijale VV nalaze 133 učesnika programa, koji ne ispunjavaju zakonske uslove za učešće u programu, zbog neadekvatno unetih podataka koji se odnose na školovanje kandidata, od kojih je njih 33 u referatu podnositeljke pritužbe. Na kraju, utvrđeno je da je na osnovu navedenog, direktor poslodavca konstatovao da, „na osnovu toga proizlazi da u radnjama podnositeljke pritužbe postoje elementi povrede radne obaveze, i to nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza“, uz navođenje upozorenja da shodno odredbama Zakona o radu, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, odnosno ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, uz napomenu da podnositeljka pritužbe ima rok od osam dana da se izjasni na navode iz upozorenja.
• Uvidom u kopiju mišljenja organizacije sindikata poslodavca br. … od 17.3.2023. godine, utvrđeno je da je ova sindikalna organizacija uputila molbu direktoru poslodavca da razmotri mišljenje sindikata, a povodom izdatog upozorenja o nesavesno i nemarno izvršavanim radnim obavezama podnositeljke pritužbe. Dalje, utvrđeno je da je sindikat u ovom dopisu direktoru ukazao da podnositeljka pritužbe ne može snositi odgovornost za netačne podatke o statusu školovanja kandidata, budući da kandidati sami pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću te podatke popunjavaju na propisanom obrascu, te da uvek postoji mogućnost da kandidat „obmane“ zaposlenog kod poslodavca. Takođe, utvrđeno je da je sindikat u dopisu ukazao i da je podnositeljka pritužbe imala drugačije informacije o krajnjem roku za prosleđivanje informacija o promeni statusa školovanja za jednog kandidata te da je prema određenim rokovima iz elektronskih dopisa nadređenih, pravovremeno dostavila centrali izmenjene podatke.
• Uvidom u kopije rešenja poslodavca o izricanju mere opomene zaposlenima zbog povrede radne obaveze, koja su doneta 13.6.2023. godine i 14.6.2023. godine, utvrđeno je da je direktor poslodavca prethodno, odnosno 5.2023. godine i 30.5.2023. godine uručio upozorenje ovim zaposlenim licima zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, a koja su zaposlena kod poslodavca u različitim filijalama. Uvidom u obraloženja svih pet rešenja, Poverenik je utvrdio da je poslodavac uručio upozorenje zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza navedenim licima koja se nalaze na istoj ili sličnoj radnoj poziciji kod poslodavca kao i podnositeljka pritužbe – savetnik za zapošljavanje (evidentičar), kao i da je upozorenje izrečeno zbog istih ili sličnih propusta kao i podnositeljki pritužbe, a u vezi sa unošenjem neadekvatnih podataka u evidenciju poslodavca, za potrebe realizacije programa …. Daljim uvidom, utvrđeno je da je ovim licima izrečena mera opomene koja se sastoji u tome da će poslodavac, ako ovi zaposleni u narednom roku od 6 meseci, ponovo učine iste povrede radnih obaveza, otkazati ugovor o radu, bez ponovnog upozorenja.
• Uvidom u kopiju dopisa v.d. direktorke poslodavca – Filijale GG od 7.3.2023. godine, upućenog direktoru poslodavca, utvrđeno je da je direktor poslodavca ovim dopisom, na njegov zahtev, obavešten o broju korisnika programa …, a za koje su uneti netačni podaci o školovanju u evidenciju (4 lica), da je o tome zahtevano izjašnjenje zaposlenih savetnika, kao i da v.d. direktorka Filijale GG smatra da nema elemenata za pokretanje postupka utvrđivanja povrede radne obaveze, „jer je utvrđeno da su kolege savesno i odgovorno obavile posao koji im je poveren“, odnosno da su izvršile provere koje su im bile na raspolaganju kako bi proverile podatke kandidata da li su zaista i dalje na školovanju ili nisu.
• Uvidom u kopiju Zapisnika sa sastanka komisije za analizu predmeta utvrđivanja povrede obaveze kod poslodavca – Filijali DD od 7.3.2023. godine, utvrđeno je da je ova komisija izvršila proveru statusa 5 nezaposlenih lica koja su uzela učešće u programu …, da je tom prilikom utvrđeno da samo jedno lice nije student odnosno nije na školovanju i da sa njim nije raskinut ugovor, dok je kod ostalih lica utvrđeno naknadnom proverom da su studenti i da nemaju status nezaposlenog lica, te je sa njima raskinut ugovor. Takođe, utvrđeno je da je komisija konstatovala da nema osnova da se pokrene postupak utvrđivanja povrede radne obaveze protiv zaposlenih lica koja su unosila podatke u evidenticiju za kandidate, budući da su zaposleni preduzeli sve radnje koje su imali na raspolaganju kako bi utvrdili tačnost svih podataka iz prijave.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe dopuna pritužbe, dostavljene dokaze, navode iz izjašnjenja i dopune izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom.^[1] Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj, dok je članom 16. stav 1. ovog zakona propisano da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti, dok je stavom 2. istog člana propisano da zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu.
• Članom 18. stav 1. Zakona o radu[3] propisano je da je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Članom 175. stav 1. Zakona o radu, između ostalog, propisano je da, kao jedan od razloga za prestanak radnog odnosa može biti i otkaz ugovora od strane poslodavca ili zaposlenog. Odredbama člana 179. stav 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: 1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze; 2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja; 3) ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada; 4) ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu; 5) ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Odredbama člana 179a Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera: 1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana; 2) novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri; 3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. ovog zakona, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline. Odredbama člana 180. ovog zakona propisano je da je  poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, da u upozorenju navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje, kao i da dostavi upozorenje zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.

Analiza navoda pritužbe, dopune pritužbe, izjašnjenja, dopuna izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Zadatak Poverenika u konkretnom slučaju jeste da utvrdi da li je poslodavac svojim postupanjem, odnosno irzicanjem upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, diksriminisao podnositeljku pritužbe po osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, pola, starosnog doba, kao i po osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama. Poverenik se nije upuštao u eventualne propuste ili povrede prava koje nisu u nadležnosti ovog državnog organa.
• Neophodno je, najpre ukazati na relevantne činjenice koje su utvrđene u toku postupka na osnovu izvedenih dokaza. Uvidom u dostavljene kopije Zapisnika poslodavca – Filijale DD i Filijale GG, kao i iz izjašnjenja na pritužbu, utvrđeno je da je poslodavac naložio svim rukovodiocima filijala na teritoriji Republike Srbije da izvrše određene radnje kako bi se utvrdilo eventualno postojanje propusta u radu, u vezi sa unošenjem netačnih podataka o statusu školovanja korisnika/ca programa ….
• Iz Upozorenja poslodavca br. … od 6.3.2023. godine, proizlazi da je podnositeljka pritužbe upozorena o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, zbog činjenice da joj se stavlja na teret da je nesavesno i nemarno izvršavala radne obaveze, u pogledu unošenja netačnih podataka o statusu školovanja kandidata/kinja za učešće u programu …, kao i da je propustila rok da navedene podatke blagovremeno unese u evidenciju za jednog kandidata. Takođe, nesporno je da je direktor doneo predmetno upozorenje na osnovu dostavljene prijave v.d. direktora Filijale VV.
• Dalje, uvidom u kopije pet anonimizovanih rešenja o izricanju mere opomene iz juna 2023. godine, nesporno je da je i za pet drugih zaposlenih lica kod poslodavca, na istom ili sličnom radnom mestu kao i podnositeljka pritužbe, zbog istih ili sličnih propusta, prvobitno uručena opomena o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a naknadno im je izrečena i mera opomene u skladu sa odredbama Zakona o radu.
• Analizom izvedenih dokaza, kao i navoda direktora iz izjašnjenja, Poverenik može konstatovati da podnositeljki pritužbe, na osnovu prethodno uručenog upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, u vidu povrede radne obaveze, nije izrečena nikakva mera iz člana 179a Zakona o radu, niti je podnositeljki pritužbe otkazan ugovor o radu.
• S obzirom na napred navedeno, Poverenik može konstatovati da je poslodavac i drugim zaposlenim licima na istom ili sličnom radnom mestu izrekao upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, zbog povrede radne obaveze i to zbog istih ili sličnih propusta koji su stavljeni na teret podnositeljki pritužbe. Dalje, Poverenik je konstatovao da je direktor sva upozorenja, kao i opomene za druga lica izricao na osnovu prijave rukovodilaca organizacionih jedinica o utvrđenim propustima u radu navedenih lica.
• Budući da je poslodavac u uporedivoj situaciji i protiv drugih zaposlenih pokrenuo istovetan postupak, kao i da podnositeljki pritužbe nije izrečena mera opomene, niti joj je otkazan ugovor o radu, Poverenik konstatuje da navedeno postupanje poslodavca nije u uzročno-posledičnoj vezi sa ličnim svojstvima podnositeljke pritužbe, odnosno da podnositeljka pritužbe nije stavljena u neopravdano nepovoljniji položaj na osnovu bilo kog ličnog svojstva navedenog u pritužbi u odnosu na druge zaposlene u istoj ili sličnoj situaciji. Zbog toga, Poverenik nije mogao uvažiti navode podnositeljke pritužbe, da je ona jedina zaposlena kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije kojoj je uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.
• Na kraju, neophodno je i ukazati na činjenicu da odredbe Zakona o radu daju ovlašćenje poslodavcu da pokrene postupak protiv zaposlenog, ukoliko smatra da postoji određena povreda radne obaveze, kao i da omogući zaposlenom u konkretnom slučaju da se o propustima koji mu se stavljaju na teret, u zakonskom roku izjasni o tome. S toga, Poverenik za zaštitu ravnopranosti se nije upuštao u analizu istinitosti postojanja navedenih propusta koji su stavljeni na teret podnositeljki pritužbe, već je analizirao da li je poslodavac svojim postupanjem povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da li je, koristeći svoja ovlašćenja prema odredbama Zakona o radu, nepovoljnije tretirao podnositeljku pritužbe, u odnosu na druge zaposlene u istoj ili sličnoj situaciji, po osnovu ličnih svojstava koje je navela u pritužbi.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi koju je AA podnela protiv poslodavca, utvrđeno je da poslodavac nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21)

[3] „Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

315-23 Pritužba zbog diskriminacije po osnovu pola, starosnog doba, nacionalne pripadnosti i članstva u sindikalnim organizacijama