br. 07-00-130/2020-02 datum: 12.3.2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA, direktora Centra za socijalni rad K., koju je podneo u ime BB, psihološkinje i stručne saradnice ovog centra, izjavljene protiv advokatkinje VV, zbog diskriminacije na osnovu porodičnog statusa. U pritužbi je navedeno da je VV, kao punomoćnica tužene, dana 31. januara.2020. godine, podnela podnesak  sudu u K., u kojem navodi: „Takav predlog nije mogao predložiti ni jedan psiholog koji ima decu i koji razume njihove najbolje interese i potrebe, jer to nije interes dece“. U izjašnjenju na pritužbu VV je, između ostalog, navela da u podnesku od 31. januara 2020. godine nigde nije navedeno ime BB, kao što ni u bilo kom drugom predmetu nije navodila njeno ime, kao ni ime bilo kog zaposlenog radnika Centra za socijalni rad u K., da o BB profesionalno i lično ne zna niša, niti je njen život zanima, da sve što je u podnescima i žalbama pisala, odnosi se isključivo na rad Centra za socijalni rad u K. Nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza utvrđeno je da navedena izjava VV, izneta u podnesku od 31. januara 2020. godine, predstavlja uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje predstavlja povredu dostojanstva BB na osnovu njenog ličnog svojstva -bračnog i porodičnog statusa. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da je ovom izjavom prekršen Zakon o zabrani diskriminacije, zbog čega je VV preporučeno da, povodom diskriminatorne izjave koja je izneta u podnesku, uputi pisano izvinjenje BB kao i da ubuduće u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA, direktor Centra za socijalni rad K., koju je podneo u ime BB, psihološkinje i stručne saradnice ovog centra, izjavljenom protiv VV, zbog diskriminacije na osnovu porodičnog statusa.
   • U pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navedeno je:

• da je VV, dana 31. januara 2020. godine, podnela podnesak u predmetu Osnovnog suda u K. u kojem navodi: „Takav predlog nije mogao predložiti ni jedan psiholog koji ima decu i koji razume njihove najbolje interese i potrebe, jer to nije interes dece“;
• da je BB diplomirana psihološkinja i postupajuća voditeljka slučaja u Centru za socijalni rad K., dala mišljenje za potrebe postupka koji se vodi pred Osnovnim sudom u K.;
• da BB više od 12 godina radi u Centru za socijalni rad K. i neposredno je angažovana u predmetima koji se tiču zaštite prava i inateresa maloletne dece;
• da za obavljanje posla u domenu zaštite dece BB ispunjava sve uslove utvrđene pravnim propisima, a gde nije postavljen uslov da stručni radnik treba da ima svoju biološku decu kako bi mogao da radi svoj posao kao stučnjak u ovoj oblasti i razume najbolji interes deteta;
• da je činjenica da BB nema svoje biološke dece, kao i da je to poznato delu javnosti, ali je i činjenica da to nije od značaja za sudski postupak koji se vodi i da nije od značaja za deo postupka koji se vodio pred Centrom za socijalni rad K., za potrebe kojeg je dala svoje mišljenje, u smislu člana 270. Porodičnog zakona, a svakako nije razlog da se VV bavi time koji psiholog može, a koji ne može da dâ predlog u vezi najboljeg interesa dece;
• da je od značaja činjenica da je u periodu kada je sačinjen podnesak, BB bila privremeno sprečena za rad zbog pobačaja nakon trudnoće;
• da je podnesak sa diskriminatornim stavom upućen Osnovnom sudu u K. i sa njegovom sadržinom upoznati su svi koji su došli u dodir sa ovim aktom;
• da je sadržina podneska u delu kojim se na neprofesionalan, neetičan način osporava stručnost voditeljke slučaja koja nema decu, negativno uticao i pogodio BB, koja se zbog toga oseća uznemireno i omalovaženo;
• da je BB zadužena za predmet B. od 2016. godine i od tada postupa u svojstvu voditeljke slučaja;
• da je isključivo BB davala mišljenje na zahtev suda, u skladu sa članom 270. Porodičnog zakona;
• da je VV advokatkinja , čime njen diskriminatorski i u podnesku uvredljiv stav predstavlja ozbiljan propust i neprofesionalno ponašanje advokatkinje.
  • Uz pritužbu su dostavljeni sledeći dokazi: fotokopija podneska upućenog sudu u K., izjava BB,  nalaz i mišljenje organa starateljstva od 11.3.2019. godine i fotokopija omota spisa za predmet B., za koji je zadužena voditeljka BB.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje VV.
  • U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:
• da su netačni navodi da je u podnesku od 31.1.2020. godine, upućenom sudu u K. bilo šta napisala ili iznela protiv BB;
• da su netačni navodi i da se reči koje BB smatra uvredljivim, odnose na nju lično, niti da se odnose na bilo kog pojedinca lično;
• da u podnesku od 31.1.2020. godine nigde nije navedeno ime BB, kao što ni u bilo kom drugom predmetu nije navodila njeno ime, kao ni ime bilo kog zaposlenog radnika Centra za socijalni rad u K.;
• da se iz konteksta upotrebljenih reči ne može reći da su upućene bilo kome lično, niti se može zaključiti da su upućene da bi se neko diskriminisao po osnovu bračnog i porodičnog stanja;
• da BB, po imenu i prezimenu nije pomenula ni u jednom predmetu, niti je u bilo kom smislu za nju nešto nevodila, da o njoj profesionalno i lično ne zna niša, niti je njen život zanima;
• da sve što je u podnescima i žalbama pisala odnosi se isključivo na rad ustanove, na rad suda i na rad sudskih veštaka;
• da nema saznanja ko je u ime Centra za socijalni rad dao mišljenje vezano za vršenje roditeljskog prava i ko je dao predlog da sud donese privremenu meru da se deca stranaka povere ocu, a da se održavanje ličnih odnosa sa majkom odvija na način da se viđaju u Centru za socijalni rad u kontrolisanim uslovima, niti se to može videti iz spisa predmeta;
• da u ovom predmetu mišljenje i predloge nije davala BB, kao pojedinac, već Centar za socijalni rad, kao ustanova;
• da od februara 2019. godine, od kada zastupa tuženu u predmetu, niko od zaposlenih u Centru za socijalni rad, pa ni BB, zvanično i po spisima predmeta nije bio uključen u predmet, a mišljenja i predlozi su dati pre njenog angažovanja;
• da se BB prvi put zvanično pojavila u predmetu kao predstavnik Centra za socijalni rad na ročištu koje je održano 28.2.2020. godine, a podnesak od 31.1.2020. godine, na koji se poziva i za koji je navela da joj je dostavio tužilac, je tada već bio napisan i nalazio se u spisima predmeta;
• da lično ne poznaje BB, niti joj je poznato njeno bračno i porodično stanje, da li ima ili nema dece, niti se bavi privatnim životima drugih ljudi,
• da BB nije Centar za socijalni rad, a sadržina podneska i reči koje se u njemu navode nisu upućene njoj, niti su se na nju lično odnosile, niti na bilo koje drugo lice, i iskreno joj je žao ukoliko su je iza ma ličnih razloga povredile i uznemirile;
• da je nemoguće nekog diskriminisati na osnovu bračnog i porodičnog stanja ako vam nije poznata ta činjenica;

• da je iznela primedbe na neprihvatljiv i štetan predlog Centra za socijalni rad, ali da se njene reči nisu odnosile ni na jednog psihologa posebno, već uopšteno na sve one osobe koje tako osetljivom problemu pristupaju na način da deci uskraćuju ono najbitnije u detinjstvu i životu- majku.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, naknadno je zatražio od podnositelja pritužbe da dostavi dokaze iz kojih bi se utvrdilo da se izjava VV, iznete u podnesku od 31.1.2020. godine, odnosi na BB, kao i da pojasni da li je BB, kao voditeljka slučaja i psihološkinja Centra za socijalni rad K. dala stručno mišljenje za potrebe i po zahtevu suda, u skladu sa članom 270. Porodičnog zakona.
• U dopuni pritužbe direktor Centra za socijalni rad K. je dostavio fotokopiju izveštaja po predmetu koji se vodi u Centru za socijalni rad u K., a koji je otvoren po prijemu zahteva Osnovnog suda za davanje mišljenja, gde je jasno naznačeno da je voditelj slučaja BB. Takođe, navedeno je da je  BB zadužena po ovom predmetu od 2016. godine, od kada postupa u svojstvu voditelja slučaja, i da je isključivo BB davala mišljenje na zahtev suda u skladu sa članom 270. Porodičnog zakona i člana 62. Pravilnika o organizaciji, normativama i standardima rada Centra za socijalni rad. Uz izjašnjenje je dostavljena i fotokopija omota spisa predmeta B., za koji je zadužena BB i kopiju obaveštenja sudu u Kikindi da je BB privremeno sprečena za rad (na bolovanju).

2. ČINjENIČNO STANjE

• U toku postupka utvrđeno je da je BB, voditeljka slučaja u predmetu B. i da po nalogu Osnovnog suda u K., a u smislu člana 270. Porodičnog zakona, u ime Centra za socijalni rad u K., nalaz i struno mišljenje organa starateljstva u ovom predmetu dala (potpisala) BB.
• Utvrđeno je, da je VV, u podnesku od 31. januara 2020. godine, upućenom Osnovnom sudu u K.,između ostalog navela: „ …Centar i sud su predložili da se deca povere ocu, a da se sa majkom viđaju u kontrolisanim uslovima u Centru za socijalni rad na po pola sata! Za koje dete je najbolje rešenje da majku, od koje se nije odvajalo od rođenja, viđa svakog drugog vikenda po pola sata u kontrolisanim uslovima? Takav predlog nije mogao predložiti ni jedan psiholog koji ima decu i koji razume njihove najbolje interese i potrebe…jer to nije interes dece“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene priloge.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje [3]

3.3. Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[5] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.[6]

3.4.      Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 4. propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.5.      Odredbama člana 26. Zakona o ravnopravnosti polova[7] propisano je da je svako ravnopravan, bez obzira na porodični i bračni status.

Analiza izjave VV sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je VV, svojom izjavom iznetom u podnesku koja glasi: „Takav predlog nije mogao predložiti ni jedan psiholog koji ima decu i koji razume njihove najbolje interese i potrebe, jer to nije interes dece“ povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da li je njena izjave predstavljala uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema BB, zaposlenoj u Centru za socijalni rad K.

3.7. Naime, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je navode iz izjašnjenja VV da se citirani navodi iz podneska od 30. januara 2020. godine, koji je upućen Osnovnom sudu u K., nisu odnoslili na BB niti bilo koj drugo lice lično, da nigde, ni u jednom podnesku nije pomenula ime BBć, niti bilo kog od drugog zaposlenog u  Centru za socijalni rad K.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazala da VV ne osporava navode iz podneka, odnosno  izjavu/rečenicu koja je predmet ove pritužbe iz podneska, s tim što je istakala da protiv BB nije ništa lično napisala, niti je pomenula u podnesku, da reči nisu njoj upućene lično. Međutim, analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza koji su dostavljeni, pokazala je da BB bila voditeljka slučaja u predmetu B., kao i da je ona lično, po nalogu suda, dala stručno mišljenje u ime organa starateljstva u ovom predmetu.  Zbog toga se može zaključiti da je rečenica: Takav predlog nije mogao predložiti ni jedan psiholog koji ima decu i koji razume njihove najbolje interese i potrebe, jer to nije interes dece, usmerena na BB, iako nije navedeno lično njeno ime. Poverenik ističe da se citiranom izjavom VV na uvredljiv način obratila zaposlenoj u ustanovi, što je u suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima, kojima se zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva. Takođe, imajući u vidu i iskaz BB, u kojem navodi „da joj je ova rečenica jako teško pala jer kao psiholog postupa u predmetu i osporava joj se stručnost i kompetentnost zbog toga što nema dece, a posebno je teško doživela iz razloga što je nedavno izgubila trudnoću“,  može se zaključiti da je ovakva izjava VV imala za posledicu povredu dostojanstva BB na osnovu njenog ličnog svojstva – bračnog i porodičnog statusa, što je u suprotnosti sa odredbama člana 12. Zakona o zabran diskriminacije.   

3.8. Pored toga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navod iz izjašnjenja da „se sporna rečenica nije odnosila ni na jedno lice posebno, već uopšteno na sve one koje tako osetljivom problemu pristupaju na način da deci uskraćuju ono najbitnije u detinjstvu i životu-majku, već se odnosila na predlog i mišljenje centra kao ustanove“, kao i da „ni jedan zaposleni radnik/radnica Centra za socijalni rad nije Centar za socijalni rad, niti se može poistovetiti/identifikovati sa tom ustanovom“. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da upućivanje rečenice „Takav predlog nije mogao predložiti ni jedan psiholog koji ima decu…“, predstavlja ujedno i povredu dostojanstva svih osoba koji su stručnjaci iz ove oblasti i rade sa decom, i to na osnovu njihovog ličnog svojstva – bračnog i porodičnog statusa. Stoga, Poverenik ukazuje da je svaka izjava koja je upućena bilo kojoj osobi, a koja za posledicu ima uznemiravanje i ponižavanje grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, relevantna u smislu odredbi Zakona o zabrani diskriminacije i njome se takođe može stvoriti neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.9. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Advokatska komora Srbije, odnosno Advokatska komora Vojvodine, organizacija kojoj su, prema Zakonu o advokaturi[8] poverena javna ovlašćenja, te da su lica koja ih predstavljaju posebno dužna da poštuju propise i profesionalne standarde i da se uzdrže od uvredljivih i diskriminatorskih komentara, poštujući dostojanstvo svake osobe, kao i propise o zabrani diskriminacije. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da činjenica da je VV advokatkinja povlači sa sobom i njenu veću odgovornost za javno izgovorenu reč.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da onda kada se kritikuje i komentariše rad nekog lica, potrebno je to činiti kroz analizu njegovih profesionalnih kompentencija,  bez dovođenja u vezu sa nekim ličnim svojstvom koji su u potpunosti irelevantni za profesionalne pozicije na kojima se osoba nalazi.

4. MIŠLjENjE

Izjavom datom u podnesku upućenom O.s u K., VV prekršla je odredbu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje VV.

5.1. Da povodom diskriminatorne izjave iz podneska od 31. januara 2020. godine, uputi pisano izvinjenje BB, preko Centra za socijalni rad K.

5.2. Da ubuduće vodi računa da, u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da VV obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko VV ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[5] Član 46. stav 1. Ustava Republike Srbije

[6] Član 46. stav 2 Ustava Republike Srbije

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 104/09

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 24/12 – odluka US, član 65.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

290-20 Utvrđena diskriminacija na osnovu bračnog i porodičnog statusa