284-18 D.S.Z. protiv V. D. zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije u oblasti javnog informisanja i medija

02. Aug 2018.

  1. 07-00-293/2018-02 datum: 19.6.2018.

 

 

 

MIŠLjENјE

 

 

 

Mišlјenje je doneto povodom pritužbe udruženja „D.S.Z.“ protiv V.D, a povodom teksta objavlјenog 12. januara 2018. godine pod naslovom „U odbranu prirodne porodice“ na sajtu www…. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je sproveo postupak u kom je razmatrao navode iz pritužbe i izjašnjenja, tekst autora V.D, kao i poruke koje šalјe, uzimajući u obzir prostorni i vremenski kontekst. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da je prilikom postupanja u ovom predmetu imao u vidu značaj i ulogu podsticanja različitih stavova i mišlјenja u jednom društvu, ali i restriktivno propisane granice slobode govora i praksu Evropskog suda za lјudska prava u sličnim slučajevima. Posebno je analiziran aspekt javnog manifestovanja vere i ubeđenja, odnosno pravo na slobodu veroispovesti u odnosu na pravo na slobodu od diskriminacije. Sagledavajući celokupan kontekst teksta autora V.D, posebno u odnosu na izjašnjenje koje je dao, termina koji se u tekstu navode, kao i poruka koje on šalјe, Poverenik je dao mišlјenje da su stavovi u tekstu „U odbranu prirodne porodice“, uznemiravajući, ponižavajući i predstavlјaju povredu dostojanstva grupe lica na osnovu ličnog svojstva, čime su prekršene odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je V.D. dao preporuku da na svom sajtu uputi javno izvinjenje osobama drugačije seksualne orijentacije, kao i da se ubuduće suzdrži od akata i izjava kojima se krše propisi o zabrani diskriminacije.

 

 

 

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo udruženje „D.S.Z.“ protiv V.D, a povodom teksta objavlјenog 12. januara 2018. godine pod naslovom „U odbranu prirodne porodice“ na sajtu www…

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

  • da je V.D, kao autor teksta „U odbranu porodice“, iznetim stavovima ugrozio rodnu ravnopravnost, marginalizovao transrodne osobe i propagirao ideje na način koji diskriminiše lica na osnovu bračnog statusa i seksualne orijentacije;

 

  • da se u tekstu između ostalog navodi da se Srbima umesto komunizma, nameće homoseksualizam, pod pričom o rodnoj ravnopravnosti, da homoseksualne veze nisu iskreno emotivne, nego požudne, sitnosopstveničke, hedonističke i potrošačke, zbog čega LGBT parove ne mogu da se tretiraju kao ravnopravni, niti im se sme dozvoliti da usvajaju decu;

 

  • da je ovaj tekst nastao uoči donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti sa cilјem da građane obavesti o „nasrtaju totalitarne vlasti na porodicu“, i da u delu teksta „Odbrana prirodne porodice“ autor izražava ideje i stavove da je jedina prirodna zajednica, zajednica između muškarca i žene;

 

  • da su posebno uvredlјivi delovi teksta koji se odnose na iznošenje stava da „homoseksualne veze nisu emotivne i da su razvratne“, da ne postoje homoseksualne veze bez seksa, dok se heteroseksualne veze održavaju i bez njega;

 

  • da se idejama koje su izražene u tekstu vrši diskriminacija na osnovu bračnog i porodičnog statusa, rodnog identiteta i seksualne orijentacije, kao i da se stvara neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.

1.3. Uz pritužbu je dostavlјen tekst autora V.D. „U odbranu prirodne porodice“, objavlјen 11. januara 2018. godine, na sajtu www….

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje V.D.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu, koje je V.D. dostavio tako što je dostavio internet adresu koja vodi ka tekstu na njegovomom sajtu pod nazivom „Odgovor na tužbu lgbt zaštitara“ je između ostalog navedeno:

  • da svoj stav o porodici zasniva na Svetom Predanju Crkava od Istoka koje je izloženo u „Osnovama socijalne koncepcije Ruske Pravoslavne Crkve“, te da su muškarac i žena stvoreni da bi se u lјubavi celovito sjedinili jedno sa drugim;

 

  • da se osobenosti polova ne svode samo na razlike u telesnoj građi, i da u palom svetu muškarac i žena mogu da se izopače i prestanu da budu izraz bogom dane lјubavi, izrodivši se u ispolјavanje grešne pristrasnosti paloga čoveka prema sopstvenom ja;

 

  • da Biblija svedoči o teškoj kazni koju je upravo zbog greha muželoštva Bog poslao na žitelјe, i da karakterišući moralno stanje paganskog sveta apostol Pavle ubraja homoseksualne odnose među „najsramnije strasti“ i „razvratnosti“ koje skrnave lјudsko telo;

 

  • da u savremenom društvu diskusije o položaju tzv. „polnih manjina“ pokazuju tendenciju da homoseksualizam shvate ne kao polnu izopačenost, nego kao jednu od „seksualnih orijentacija“ koja ima jednaka prava na izražavanje i uvažavanje;

 

  • da se homoseksualne težnje leče, kao i ostale strasti koje muče savremenog čoveka, i to postom, molitvom, pokajanjem, čitanjem Svetog pisma i svetootačkih dela itd;

 

  • da Crkva osuđuje svaku propagandu homoseksualizma. Takođe navodi da, ne osporavajući nikome lična prava na život i na uvažavanje ličnog dostojanstva, Crkva smatra da licima koja propagiraju homoseksualni način života ne bi trebalo dopustiti da se bave predavačkim, vaspitačkim ili nekim drugim poslom vezanim za decu i omladinu kao ni da zauzimaju starešinske položaje u vojsci ili u popravnim domovima;

 

  • da se povremeno izopačenja lјudske seksualnosti ispolјavaju u formi bolesnog osećanja pripadnosti suprotnom polu, čiji je rezultat pokušaj da se promeni pol, te ta težnja može da ima samo pogubne posledice za dalјi razvoj ličnosti;

 

  • da promena pola posredstvom hormonskog dejstva i sprovođenje hirurškog zahvata u najvećem broju slučajeva dovodi do udvostručenja problema, rađajući unutrašnju krizu:

 

  • da u delu teksta pod naslovom „Stav javnog delatnika“ navodi da svoja politička uverenja zasniva na jasnom stavu o porodici zbog čega kao član Srpskog pokreta Dveri, podržava Porodičnu povelјu Srbije čiji tekst je naveo u celini;

 

  • da smatra da je napadnut zbog svojih verskih i političkih ubeđenja garantovanih Ustavom.

 

  • da kada govori o homoseksualizmu, misli na ideologiju političkog homoseksualizma, a ne na opredelјenje pojedinaca, i da kao pravoslavni hrišćanin ima pravo na svoj pogled na svet;

 

  • da se njegova odbrana porodice, temelјi na hrišćanskim stavovima, da je politički homoseksualizam protivporodično stanovište čiji je cilј razaranje temelјa društva zarad trijumfa kancer-kapitalizma;

 

  • da se umesto radničkih prava, koja su pogažena i ukinuta, proglašavaju prava političkih homoseksualaca;

 

  • da je jedan od razloga njegove borbe protiv političkog homoseksualizma, nastojanje da se deca i omladina sačuvaju od ideološke propagande koju ovaj pokret nameće;

 

  • da je glavni cilј političkog homoseksualizma, uništenje prirodne porodice;

 

  • da su „tužibabe“ iz udruženja „D.S.Z“ izmestile iz konteksta reči Branislava Vujića, koje je citirao. Da im je zasmetalo što Vujić zastupa tezu da LGBT parove ne možemo da tretiramo kao ravnopravne, pri čemu reč „ravnopravno“ nisu stavili pod navodnike. Pojašnjenja radi, navodnici su stavlјeni da bi se ukazalo na činjenicu da u pitanju nije istinska ravnopravnost, nego težnja političkih homoseksualaca da počnu da dominiraju u društvu;

 

  • da su podnositelјi pritužbe, koje naziva „nepismenjacima“ zagovornici radikalnog feminizma, koji je imao više faza. Najpre je tražio da se polovi izjednače u pravima, od aktivnog i pasivnog biračkog prava do prava na zapošlјavanje, što je, kako navodi, „moglo da se razume“;

 

  • da je njihova osnovna ideja da je biološki pol nevažan, a da je bitan „gender“ koga naše feministkinje prevode kao rod;

 

  • da nije vređao „nikakve transrodne osobe“ već da je pokazao da je ideologija rodnog feminizma, prema kojoj je rod društvena konstrukcija a ne pre svega plod bioloških datosti pola, jedna jeftina kvazinaučna „žvaka za prostaka“;

 

  • da politika „rodne ravnopravnosti“ ima za posledicu odumiranje naroda;

 

  • da poručuje Miši Đurkoviću da nije sam i da posluša pesmu “As long as there is one hundred“ u kojoj je reč o borbi Škota protiv engleskog zavojevača kralјa Edvarda, (1320. godina) protiv koga su ustali kralј Robert Brus i veliki junak Vilјem Volas, koga tumači Mel Gibson u fimu „Hrabro srce“ i koji, dok ga čereče, uzvikuje reč „Sloboda!“.

 

 

  1. ČINјENIČNO STANјE

 

 

 

  • U toku postupka utvrđeno je da je na internet stranici www…, 12. januara 2018. godine objavlјen tekst pod nazivom „U odbranu prirodne porodice“, autora V.D.

 

  • Na početku teksta pod podnaslovom „RODNA RAVNOPRAVNOST I PROPAGANDA HOMOSEKSUALIZMA“ autor ističe da je tekst nastao uoči donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti pripremlјenog za usvajanje u 2018. godini i niza pratećih dokumenata „čije će posledice po našu, ionako razorenu porodicu, biti ogromne“. Autor dalјe ističe da ima za cilј da građane obavesti o „najstrašnijem nasrtaju totalitarne vlasti na porodicu, koji se može porediti samo sa komunističkim udarcem na duhovne i porodične vrednosti“. Napominje da se umesto komunizma, Srbima nameće homoseksualizam, i to „pod vidom priče o „rodnoj ravnopravnosti“, čije su propagatorke kod nas, kao što vidimo, „LGBT aktivistkinje“. U dalјem delu teksta citira se pismo B. V. V, u kome je, između ostalog, nevedeno: „ne postoje homseksualne veze bez seksa, dok se heteroseksualne veze održavaju i bez njega. Homoseksualne veze nisu iskreno emotivne, nego požudne, sitnosopstveničke, hedonističke i potrošačke. One pre svega, svojom razvratnošću proširuju polјe potrošnje, a ono se širi tako što razara sve što je prepreka slobodnom kretanju kapitala, pa tako uništava i porodične odnose. Pri tom – propagandno – menja (izvrće) sistem vrednosti, kao i kriterijume službene »normalnosti«. Zato LGBT parove ne možemo da tretiramo kao »ravnopravne«, niti smemo dozvoliti da usvajaju decu. Biti roditelј više je od posedovanja deteta kao »lјudskog kapitala«“.

 

  • U delu teksta pod podnaslovom „ODBRANA PRIRODNE PORODICE“, V.D. piše da je cilј da se brani prirodna porodica i da je to put Srbije. Autor citira američke stručnjake Alan K. Karlsona i Pol T. Mer, koji kažu da su vera i porodica neodvojivi i da se dom zasniva na pobožnosti, služenju Bogu i molitvi, da su deca glavni cilј i svrha braka.

 

  • U nastavku teksta, pod podnaslovom „ŠEST GODINA POSLE ANTONIĆEVE KNјIGE“ autor govori da je sociolog Slobodan Antonić objavio knjigu „Kritika radikalnog feminizma“, u kojoj je sjajno protumačio gramatiku savremene laži o „rodnoj ravnopravnosti“. Dalјe konstatuje „Radikalni feminizam ide dalјe u osvajanju vlasti. On je prošao kroz više faza. U početku, on je tražio da se polovi izjednače u pravima – od aktivnog i pasivnog biračkog prava do prava na zapošlјavanje, i to je moglo da se razume. Međutim, na Zapadu, pre svega u SAD, javio se novi talas feminizma, iza koga su stajale radikalne feministkinje, od kojih su mnoge bile lezbejke i aktivistkinje pokreta za lezbejska prava. Nјihova osnovna ideja je da je biološki pol nevažan, a da je bitan „gender“ (naše feministkinje su tu reč prevele kao „rod“, iako reč „rod“ u srpskom jeziku ima sasvim drugo značenja, i jezgro je iz koga potiču mnoge klјučne reči: od porodice do rodolјublјa ). „Rod“ je društveno konstruisani pol. Mi izvorno kao da nismo muško ni žensko, nego nas takvima konstruišu.“ Smatra da to konkretno znači da se „dečaci od tri godine primoravaju da nose halјinice i igraju se lutkama, i obrnuto, a zatim deci daju mogućnost da menjaju pol već sa petnaest godina“.

 

  • Nakon toga, autor teksta, u podnaslovu „CILj IM JE ULAZAK U ŠKOLE“ dalјe, navodi: „ U okviru novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, traži se nametanje „džender“ ideologije čitavom društvu. Glavni cilј je da se duše osvoje kroz školu. …. Kad LGBT – dženderisti uđu u škole, dobiće podlogu za svoju propagandu kakvu nikad do sada nisu imali. A svi znamo kako su izgledali njihovi „obrazovni paketi“ maja 2016. godine.“

 

  • Na kraju, u podnaslovu teksta „IMAMO PRAVO!“, navodi da „roditelјi imaju pravo da podižu svoju decu i da ih štite od totalitarnih upliva i lažnih ideologija“. Autor zaklјučuje: „ U Srbiji, zemlјi u kojoj je, od popisa 2002. godine do danas, preko 400 000 lјudi manje, i u kojoj svake godine umre 34 000 lјudi više nego što ih se rodi, i u kojoj ima preko milion nezaposlenih i ko zna koliko onih koji su na ivici da izgube posao, porodica, kao osnovna ćelija društva, zahteva naročitu pažnju i zaštitu, što je u skladu sa Univerzalnom deklaracijom o lјudskim pravima UN… Autor ukazuje i na to da roditelјi i zakonski staraoci imaju pravo da obezbede versko i moralno obrazovanje dece u skladu sa svojim uverenjima, prema odredbama Ustava RS. Na kraju zaklјučuje: Zato svim silama ustanimo u odbranu porodice i porodičnih vrednosti. Kako radili, tako nam Bog pomogao!“.

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, razmatrao je navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i tekst autora V.D. pod nazivom „U odbranu prirodne porodice“, objavlјen 12. januara 2018. godine, na internet stranici www….

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[3].

 

  • Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih[5].

 

  • Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[6], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. Konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uklјučuje slobodu posedovanja sopstvenog mišlјenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlјa ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

 

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba  člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.

 

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je V.D. stavovima izraženim u tekstu „U odbranu prirodne porodice“, koji je objavlјen 12. januara 2018. godine, na internet stranici www…, uznemirio i ponizio grupu lica na osnovu njihovih ličnih svojstava, odnosno da li se stavovima izraženim u ovom tekstu stvara strah, neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za pripadnike LGBT populacije.

 

3.7. Poverenik je analizom teksta „U odbranu prirodne porodice“ utvrdio da je tekst podelјen na četiri podnaslova u okviru kojih je autor izneo svoje viđenje porodice i društva ali i prenosio stavove drugih lica. U tom smislu, potrebno je i analizirati da li se izneti stavovi kreću u granicama slobode izražavanja koja je zajemčena članom 46. Ustava Republike Srbije i članom 10. Evropske konvencije o zaštiti lјudskih prava i osnovnih sloboda. Takođe, imajući u vidu da se autor branio time da njegovi stavovi predstavlјaju izraz slobode veroispovesti, Poverenik je posebno analizirao odnos između prava na slobodu ispolјavanja uverenja sa jedne strane i prava na slobodu od diskriminacije sa druge.

3.8. Potrebno je najpre ukazati na nekoliko činjenica koje se tiču slobode izražavanja i eventualnog ograničenja ovog važnog lјudskog prava. Naime, Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Evropskom Konvencijom za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda[7], članom 10. regulisana je sloboda izražavanja, tako što je stavom 1. propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uklјučuje slobodu posedovanja sopstvenog mišlјenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, dok su stavom 2. propisana ograničenja, odnosno, da s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlјa ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva

3.9. Dakle, pravo na slobodu izražavanja nije neograničeno. Prema odrebama Ustava RS i Evropske konvencije, zaštita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograničenja ovog prava. Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Konvencije, Evropski sud za lјudska prava posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva sveobuhvatnu analizu izjava i poruka koje se šalјu, kao i prostornog i vremenskog konteksta, kao i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilјu.[8]

 

3.10. Poverenik ukazuje da svaki pojedinac ima pravo da iznosi svoje mišlјenje i lične stavove, što predstavlјa osnov svakog slobodnog demokratskog društva. Međutim, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavlјivanja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju.

 

3.11. Analizirajući prostorni i vremenski kontekst kada je sporni tekst objavlјen, potrebno je ukazati na položaj LGBT populacije koja je jedna od najmarginalizovanih i najstigmatizovanijih društvenih grupa. Homofobija i transfobija imaju duboke korene u društvu.  Prisutna je velika socijalna distanca i negativan stav javnosti prema LGBT populaciji. U prilog navedenom, govore istraživanja javnog mnjenja prema kojima čak četvrtina ispitanika ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu kolege, trećina njih ne želi da se sa njima druži (34%), polovina ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu vaspitači dece (47%), dok čak 63% ispitanika bi imala nešto protiv da oni sami ili njihova deca budu u braku sa LGBT osobom[9]. Osobe drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, susreću se sa nerazumevanjem i osudom čak i u svojim porodicama, i neretko su žrtve fizičkog i psihičkog nasilјa.

 

3.12. Nakon ukazivanja na značaj prava na slobodu izražavanja, ali i granice ove slobode, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti detalјno je analizirao tekst V.D., posebno ceneći vremenski i prostorni kontekst, kao i da li se porukama koje ovaj tekst šalјe stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za LGBT osobe.

 

3.13. U svom tekstu, V.D. je najpre kritikovao odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Poverenik ističe da on, kao i svi drugi građani, ima potpuno pravo i slobodu da komentariše promene u zakonodavnom sistemu i da se sa njima ne slaže, odnosno, da ih kritikuje. Stoga je legitimno što je V.D. izrazio svoje neslaganje sa rešenjima koja su se našla u nacrtu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, posebno imajući u vidu da su neka zakonska rešenja izazvala brojna protivrečna mišlјenja u društvu, te Poverenik ističe da je javna debata o ovakvim pitanjima uvek poželјna i predstavlјa temelјnu vrednost jednog demokratskog društva.

 

3.14. Dalјe, autor je, pojašnjavajući svoje stavove o porodici i društvu, preneo i tekst izvesnog B. V, u kome je, pored ostalog, navedeno da „ne postoje homoseksualne veze bez seksa, dok se heteroseksualne održavaju i bez njega. Homoseksualne veze nisu iskreno emotivne, nego požudne, sitnosopstveničke i potrošačke. One svojom razvratnošću proširuju polјe potrošnje, a ono se širi tako što razara sve što je prepreka slobodnom kretanju kapitala, pa tako uništava i porodične odnose. Pri tom propagandno menja (izvrće) sistem vrednosti, kao i kriterijume službene „normalnosti“. Zato LGBT parove ne možemo da tretiramo kao „ravnopravne“.“

 

3.15. Na ovaj način, istopolni odnos sveden je isklјučivo na seks, lišen drugih humanih odlika kao što je emocionalna povezanost, za razliku od heteroseksualnih odnosa za koje se navodi da mogu postojati i bez seksa. Takođe, homoseksualni odnos je nazvan razvratnim, sitnosopstveničkim i potrošačkim uz upozorenje da homoseksualne veze uništavaju porodične odnose, i menjaju kriterijume „normalnosti“. Poverenik ukazuje da takav stav najpre predstavlјa jedan negativan stereotip o istopolnim odnosima, a zatim postaje eksplicitno uvredlјiv da bi doveo do zaklјučka da LGBT parove ne možemo tretirati kao ravnopravne, što je u direktnoj suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima Republike Srbije.

 

3.16. S obzirom da se akt diskriminacije može sastojati i u prenošenju i činjenju dostupnim diskriminatornih tekstova, bez obzira na to ko je autor, Poverenik je od V.D. zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbe. U izjašnjenju, autor se nije ogradio od pisanja B.V, niti osporio autentičnost teksta. Naprotiv, autor je u svom izjašnjenju izneo brojne stavove kojima se, pod okrilјem prava na slobodu uverenja, iznosi niz diskriminatornih stavova prema LGBT osobama, čime se zapravo potvrđuje njegovo saglašavanje sa stavovima B. V, koje je preneo.

 

3.17. Naime, u svom izjašnjenju V.D. je naveo da „U savremenom društvu, diskusije o položaju „polnih manjina“ pokazuju tendenciju da homoseksualizam shvate ne kao polnu izopačenost nego kao jednu od „seksualnih orijentacija“ koja ima jednaka prava na javno ispolјavanje i uvažavanje.“ Autor prenosi i navodni stav Crkve da se „homoseksualne težnje leče, i to postom, molitvom, pokajanjem, čitanjem Svetog pisma, opštenjem sa verujućim lјudima“ i na slične načine. Takođe, navodi i da se „povremeno izopačenje lјudske seksualnosti ispolјava u formi bolesnog osećanja pripadnosti suprotnom polu, čiji je rezultat pokušaj da se promeni pol (transeksualizam).“

 

3.18. Iako se pritužba organizacije „D.S.Z“ ne odnosi na izjašnjenje V.D, u njemu su izneti stavovi koji su zabrinjavajući, oslikavaju suštinsko nerazumevanje lјudske seksualnosti, podstiču negativne stereotipe o LGBT populaciji, i pokazuju nizak stepen poznavanja prava osoba drugačije seksualne orijentacije. Zbog toga je neophodan izvesni osvrt na takvo izjašnjenje, posebno imajući u vidu da je izjašnjenje autora javno dostupno na njegovom internet sajtu.

 

3.19. Najpre, u vezi sa navodima autora da u savremenom društvu postoje „tendencije da se homoseksualnost shvati, ne kao polna izopačenost nego kao seksualna orijentacija koja ima jednaka prava na javno ispolјavanje i uvažavanje“, Poverenik ukazuje da su takve tendencije okončane u našem društvu i da su osobe drugačije sekualne orijentacije, na osnovu imperativnih propisa, jednake u dostojanstvu i pravima sa heteroseksualnim osobama.

 

3.20. Zatim, u vezi sa navodnim „lečenjem homoseksualnosti“, treba reći da svako ima pravo na svoja uverenja, pa i da u lečenju radije pristupi verskim ritualima nego medicinskim dostignućima, u onoj meri u kojoj se takva praksa odnosi na njih i ne dira u prava drugih. Ipak, stavlјati osobe drugačije seksualne orijentacije u bilo kakav kontekst bolesti i nenormalnosti, diskriminatorno je i duboko uznemiravajuće za sugrađane čije se potrebe i kapaciteti za emotivno-sekualnim partnerskim odnosom ni u čemu ne razlikuju od potreba i kapaciteta heteroseksualnih osoba.

 

Naime, kroz istoriju su postojali pokušaji „lečenja“ homoseksualnosti i to neretko surovim metodama koje nisu davale nikakve rezultate. Lezbejke su podvrgavane histerektomiji i terapiji injekcija estrogena, dok su gej muškarci podvrgavani kastraciji i elektrošokovima. Naučna zajednica danas, homoseksualnost ne smatra mentalnim poremećajem već varijetetom seksualne orijentacije. Takođe, treba imati u vidu i da je Svetska zdravstvena organizacija uklonila kategoriju „poremećaj rodnog identiteta“, i predložila novu kategoriju „rodna inkongurencija (neusklađenost) pod poglavlјem 6 – stanja povezana sa seksualnim zdravlјem.

 

3.21.  Suštinski, V.D. svoje stavove brani uglavnom pravom na slobodu veroispovesti i uverenja, pa navodi da su to „stavovi pravoslavnog vernika“. Smatra da ono što je predmet pritužbe za diskriminaciju, predstavlјa zapravo izraz njegove slobode ispolјavanja vere. Pojašnjava da, kao pravoslavni hrišćanin, iz čije dogmatike izvire i etika, svoje stavove bazira na „Svetom predanju crkava od istoka“.

3.22. Zbog toga Poverenik ukazuje na važeće propise koji regulišu slobodu verosipovesti kao i na relevantne stavove Evropskog suda za lјudska prava. Naime, Evropska konvencija o lјudskim pravima i osnovnim slobodama[10] u članu 9. garantuje slobodu misli, savesti i veroispovesti; propisuje da ovo pravo uklјučuje slobodu promene vere ili uverenja i slobodu čoveka da, bilo sam, ili zajedno s drugima, javno ili privatno, ispolјava veru ili uverenje molitvom, propovedi, običajima i obredom. Takođe, navedeno je da sloboda ispovedanja vere ili ubeđenja može biti podvrgnuta samo onim ograničenjima koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu u interesu  javne bezbednosti, radi zaštite javnog reda, zdravlјa ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

Na sličan način je ovo pitanje uređeno Ustavom RS[11] koji članom 43. jemči slobodu veroispovesti i ispolјavanja vere, obavlјanjem verskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici sa drugima. Sloboda ispovedanja vere se može ograničiti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, radi zaštite života i zdravlјa lјudi, morala demokratskog društva, sloboda i prava građana, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje. Član 44. propisuje da su crkve i verske zajednice ravnopravne i odvojene od države.

3.23. Dakle pravo na slobodu veroispovesti, podrazumeva prvenstveno slobodu uverenja i obavlјanja verskih obreda, promene vere i ispolјavanje vere, ali ne sme služiti kao izgovor za povredu prava drugih i diskriminaciju.

Iz jurisprudencije Evropskog suda za lјudska prava, takođe proističe da je sud u brojnim slučajevima dao prevagu poštovanju prava drugih u odnosu na slobodu izražavanja veroispovesti. U presudi Martins Casimiro i Cerveira Ferreira protiv Luksemburga, sud je zauzeo stav da je dužnost poštovanja bilo kakvih uverenja roditelјa podređena osnovnom pravu deteta da dobije obrazovanje, te se stoga odredba čl. 2. Protokola br. 1. ne može tumačiti na način koji bi zahtevao priznanje želјe roditelјa da, na primer, njihovo dete dobije izuzeće i da mu bude dozvolјeno da ne pohađa školu subotom, iz verskih razloga[12].

Na sličan način sud Severne Irske, zauzeo je stav u slučaju kada iz verskih razloga, vlasnici poslastičarnice nisu hteli da naprave tortu na kojoj je pisalo „Podržavam gej brak“. Naime, iako su se vlasnici branili stavom da je to protivno njihovom verskom uverenju, Sud je ostao na stanovištu da tuženi nisu verska ustanova, da se bave profitnom delatnošću, da za njih nema ustupaka i da moraju sve korisnike usluga da tretiraju na jednak način. Sud dalјe navodi da oni imaju pravo na verska uverenja, ali samo u skladu sa zakonom.[13]

3.24.  Imajući u vidu navedeno, a u kontekstu izjašnjenja autora teksta koji citirajući Stari zavet pojašnjava svoje etičke principe i uverenja, treba ukazati da ne postoje nikakve smetnje da bilo koje lice, svoje vrednosti i način života uređuje prema bilo kojim etičkim ili religijskim izvorima, ali kada govorimo o savremenom društvu, treba imati u vidu da danas takođe postoje i univerzalne civilizacijske vrednosti kao i zakoni koji su obavezujući za sve. Univerzalna deklaracija o lјudskim pravima proklamuje da se svi lјudi rađaju jednaki i slobodni u dostojanstvu i pravima, a Ustav Republike Srbije propisuje da je lјudsko dostojanstvo neprikosnoveno[14]. Antidiskriminacioni propisi garantuju poštovanje lјudskog dostojanstva i zabranjuju svaku diskriminaciju. Danas je nedopustivo da se osobe drugačije seksualne orijentacije, na eksplicitan ili implicitan način nazivaju izopačenima i bolesnima, kao što to u svom izjašnjenju čini autor, upravo kada govori o savremenom društvu, citirajući pritom druga lica i prenoseći navodne stavove crkve.

3.25. Takođe, ne postoje nikakve smetnje da se autor zalaže za porodične ili bilo koje druge vrednosti, sve dok ne dira u prava drugih lica. Međutim, autor podstiče stereotip da poštovanje prava jedne grupe lica, nosi sa sobom gubitak prava za druge. Odnosno da će ostvarivanje prava na privatni i porodični život osobama drugačije seksualne orijentacije, na neki način ugroziti ista prava heteroseksualnih osoba. Pri tome, u tekstu „U odbranu prirodne porodice“, koji je predmet pritužbe, autor upozorava na dramatične podatke o padu nataliteta, stvarajući na taj način privid da je pad nataliteta u društvu u vezi sa pokretima za zaštitu lјudskih prava osoba drugačije seksualne orijentacije i osnaživanje žena. Takvi stereotipi su pogubni za društvo u celini. Naime, Poverenik ukazuje da populaciona politika, podrazumeva mehanizme podsticanja rađanja, koji obuhvataju i žene i muškarce ravnopravno, kao i brigu o porodici i odgovornom roditelјstvu, i tome ni na koji način ne može biti smetnja zalaganje manjina u društvu za poštovanje svog dostojanstva i prava na porodični život.

3.26.  Na posletku, autor se u tekstu koji je predmet pritužbe, poziva i na međunarodne izvore prava, i to najčešće na pravne propise Ujedinjenih nacija. Sa time u vezi, Poverenik ukazuje da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija, 2008. godine donela deklaraciju koja osuđuje kršenje lјudskih prava koja su zasnovana na seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu[15]. Kada su u pitanju pravni izvori Ujedinjenih nacija, važno je pomenuti i Principe iz Džogdžakarte. Princip br. 3 utvrđuje da „svako ima pravo da svuda bude pravno priznat kao pravni subjekat. Osobe različite seksualne orijentacije i rodnih identiteta će imati pravnu sposobnost u svim životnim aspektima. Samodefinisana seksualna orijentacija i rodni identitet je integralni deo njihovih ličnosti i jedan je od najosnovnijih suštinskih aspekata samoodređenja, dostojanstva i slobode. Niko neće biti podvrgnut pritisku da poništi, suzbije ili odbije svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet“. Imajući u vidu stavove autora o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, važno je pomenuti i na koji način su ovi pojmvi definisani u ovom UN dokumetu koji je usvojen 2007. godine. Naime, seksualna orijentacija se odnosi na sposobnost svake osobe da oseća duboku emocionalnu, fizičku ili seksualnu privlačnost sa osobama različitog i/ili istog pola i/ili roda. Rodni identitet se odnosi na duboki unutrašnji osećaj i vlastitu rodnu samospoznaju koja može ali i ne mora da korespondira sa polom koji je osobi upisan rođenjem, uklјučujući i sopstveni osećaj tela (koji se može menjati, ukoliko je slobodnom volјom odlučeno, medicinskim ili hirurškim putem) i ostalo ispolјavanje roda uklјučujući i odevanjem, govorom i ponašanjem.[16]

3.27. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na presudu Evropskog suda za lјudska prava u predmetu Vejdeland i drugi protiv Švedske (presuda od 9. februara 2012. godine) u kojoj je sud istakao da je diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije podjednako ozbilјna kao i diskriminacija zasnovana na rasi, poreklu i boji kože, te da „napadi“ na određene osobe počinjeni vređanjem, ismevanjem ili klevetanjem određenih grupa stanovništva mogu biti dovolјni kako bi se vlasti opredelile da suzbiju ovakav govor i u onim slučajevima kada u govoru nema poziva na čin nasilјa ili druga krivična dela.

Obeležavajući Međunarodni dan protiv homofobije i transfobije, UN Visoka komesarka za lјudska prava Nevi Pilaj je rekla da se homofobija i transfobija ne razlikuju od seksizma, mizoginije, rasizma i ksenofobije. “Ali dok su te druge forme predrasuda univerzalno osuđene od vlada, homofobija i transfobija su prečesto previđane,” rekla je. “Istorija nam pokazuje da je ogromna lјudska cena diskriminacije i predrasuda. Niko nije ovlašćen da tretira ni jednu grupu lјudi kao manje vredne ili da su manje vredni poštovanja. Svako pojedino lјudsko biće ima ista prava, pravo na isto poštovanje i etički tretman, bez obzira na seksalnu orijentaciju i rodni identitet.”[17]

3.28. Svestranom analizom teksta V.D. „U odbranu prirodne porodice“, posebno u kontekstu izjašnjenja koje je dao, Poverenik nalazi da su prekoračene granice slobode govora. Prenošenjem teksta B.V., čije je stavove prisvojio, V.D. je podržao negativne stereotipe o LGBT populaciji koji su najčešći uzrok diskriminacije i prenosio ideje i mišlјenja koje vređaju dostojanstvo grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, i stvaraju strah, neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.

 

 

  1. MIŠLjENјE

 

Stavovima iznetim u tekstom „U odbranu prirodne porodice“, objavlјenom 12. januara 2018. godine na sajtu www…, povređen je član 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje preporuku V.D.:

 

5.1. Da na svom sajtu javno uputi izvinjenje osobama drugačije seksualne orijentacije zbog iznetih stavova koji predstavlјaju povredu dostojanstva grupe lica na osnovu ličnog svojstva.

5.2. Da se ubuduće suzdrži od akata i izjava koje predstavlјaju dikskriminaciju lica na osnovu bilo kog ličnog svojstva.

 

Potrebno je da V.D., obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko V.D. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33.

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[5] Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), član 46.

[6] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[7] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda („Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“, – br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005 – ispr. i „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/2010)

[8] Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999.godine

[9] Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja, „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, decembar 2016. godine, Beograd

[10] „Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03

[11] „Sl. glasnik RS”, br. 98/2006

[12] Martins Casimiro and Cerveira Ferreira v. Luxembourg, br. 44888/98, 27. april 1999. godine

[13] Vera u ravnopravnost: veroispovest i uverenja u Evropi, Ekvinet 2017. godina, str. 80

[14] Član 23. Ustava Republike Srbije

[15] http://www.wluml.org/node/7296

[16] http://www.rodnaravnopravnost.rs/attachments/013_Yogyakarta%20principi%20na%20srpskom.pdf

[17] Prof. dr Zorica Mrščević, Međunarodni standardi i iskustva u regulisanju prava transrodnih osoba

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 

microsoft-word-icon284-18 D.S.Z. protiv V. D. zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije u oblasti javnog informisanja i medija Preuzmi

 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top