12. 07-00-255/2019-02 datum: 12.8.2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju su AA i BB iz … podnele protiv Ugostiteljske radnje …, zbog diskriminacije na osnovu pola i izgleda. U pritužbi je između ostalog navedeno da Ugostiteljska radnja … reklamira svoj proizvod u javnom prostoru i putem društvenih mreža na način koji omalovažava, vređa i diskriminiše žene, svodeći ih na njihov fizički izgled i pojedine delove tela. U pritužbi se dalje navodi da je žensko telo u pomenutim reklamama zloupotrebljeno i iskorišćeno „na način da je u potpunosti lišeno svakog duhovnog elementa, gotovo svedeno na plastične lutke“, pri čemu se zloupotreba ogleda u „apstrahovanju tela od osobe i insistiranju isključivo na samom telu“, što podrazumeva „eksploatisanje grudi, stražnjice, nogu…“. Dalje, u pritužbi je navedeno i da Ugostiteljska radnja …, takvim postupanjem, promoviše seksizam, rodne stereotipe i predrasude prema ženama. U pritužbi je istaknuto da je na jednoj od reklama, kao i objava na svojoj Fejsbuk stranici ove ugostiteljske radnje prikazano obnaženo žensko telo, koju prati dvosmislena poruka, sa jasnom seksualnom konotacijom, „Nije svaka pizza ista!“, te da iz toga jasno proizlazi da je telo žena u reklamama seksualizovano, čime se žena svodi samo na objekat poželjnosti. S obzirtom da VV, preduzetnik/vlasnik Ugostiteljske radnje „…, nije dostavio izjašnjenje na navode iz pritužbe u zakonom propisanom roku, Poverenik je, u skladu sa pravilom o teretu dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, razmatrao dokaze i činjenice navedene u pritužbi, kao i one dokaze koji su javno dostupni neograničenom broju lica na Fesbuk stranici „…“. Nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza utvrđeno je da objave na Fejsbuk stranici Ugostiteljske radnje … kao i reklama ovog subjekta na bilbordu, predstavljaju reklamu prehrambenih proizvoda, u kojima dominiraju fotografije ženskih osoba odevenih u intimno rublje sa erotizovanim isticanjem pojedinih delova ženskog tela, uz dvosmislene poruke sa seksualnom konotacijom. Zakon o zabrani diskriminacije kao jedan od oblika diskriminacije propisuje uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, naročito ako se time stvara ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Takođe zakonom je između ostalog zabranjeno i izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Nakon spovedenog postupka, Poverenik je dao mišljenje da je Ugostiteljska radnja …, objavama na svojoj Fejsbuk stranici, kao i objavljenom reklamom na bilbordima povredila odredbe člana 12, a u vezi sa članom 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Ugostiteljskoj radnji … preporučeno je da spornu reklamu ukloni sa bilborda na kojima je objavljena, a na kojima se još uvek nalazi, da sa svoje Fejsbuk stranice ukloni sve objave kojima se vrši uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema ženama, u koje naročito spadaju objave od 16.3.2021. godine, 23.4.2021. godine i 25.4.2021. godine.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom su se obratile AA i BB iz … . Pritužbu su podnele protiv Ugostiteljske radnje …, zbog diskriminacije na osnovu pola i izgleda.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

–  da Ugostiteljska radnja … reklamira svoj proizvod u javnom prostoru i putem društvenih mreža na način koji omalovažava, vređa i diskriminiše žene, svodeći ih na njihov fizički izgled i pojedine delove tela;

–  da je žensko telo u pomenutim reklamama zloupotrebljeno i iskorišćeno „na način da je u potpunosti lišeno svakog duhovnog elementa, gotovo svedeno na plastične lutke“, pri čemu se zloupotreba ogleda u „apstrahovanju tela od osobe i insistiranju isključivo na samom telu“, što podrazumeva „eksploatisanje grudi, stražnjice, nogu…“;

–  da takvim oglašavanjem Ugostiteljska radnja … promoviše seksizam, rodne stereotipe i predrasude prema ženama, a što je nedopustivo i predstavlja vređanje i kršenje ljudskog dostojanstva žene;

–  da iz fotografija koje je Ugostiteljska radnja … postavila na svojim Fejsbuk i Instagram nalozima, proizlazi da je sporna reklama objavljena i na bilbordima;

–  da je na jednoj od reklama prikazano obnaženo žensko telo, koju prati dvosmislena poruka, sa jasnom seksualnom konotacijom, „Nije svaka pizza ista!“, te da iz toga jasno proizlazi da je telo žena u reklamama seksualizovano, čime se žena svodi samo na objekat poželjnosti koji treba da privuče pažnju muškaraca na proizvod, a ne i ciljnu grupu kojoj se proizvod nudi, iako proizvod sam po sebi nije namenjen određenom polu, odnosno muškarcima.

1.3. Uz pritužbu dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Printskrin Fejsbuk stranice „…“ od 16.3.2021. godine; 2) Printskrin Fejsbuk stranice „…“, sa objavom od 23.4.2021. godine; 3) Printskrin Fejsbuk stranice „…“ od 25.4.2021. godine.

1.4.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od VV, preduzetnika/vlasnika Ugostiteljske radnje …, koji u zakonom propisanom roku od 15 dana nije dostavio izjašnjenje, niti se na navode iz pritužbe izjasnio do okončanja postupka pred Poverenikom.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u podatke iz registra Agencije za privredne registre[1], kao i uvidom u osnovne informacije o administratoru Fejsbuk stranice „…“, utvrđeno je da je Ugostiteljska radnja …, vlasnik, odnosno administrator Fejsbuk stranice „…“.
• Uvidom u objavu od 25.4.2021. godine na Fejsbuk stranici „…“, na internet adresi …, utvrđeno je da je na bilbordu postavljena reklama sa logoom Ugostiteljske radnje …. Na reklami je prikazana žena u intimnom rublju, koja u levoj ruci drži prehrambeni proizvod ove ugostiteljske radnje, dok se u donjem levom uglu bilborda nalazi natpis „Nije svaka pizza ista!“.
• Uvidom u objavu od 16.3.2021. godine na Fejsbuk stranici „…“, na internet adresi …, utvrđeno je da je predmetna objava postavljena uz natpis „U danima kada nas jedino hrana spaja, odaberite prave ukuse, … – ukus koji osvaja”, uz fotografiju ženske osobe u intimnom rublju koja u desnoj ruci drži prehrambeni proizvod objavljivača.
• Uvidom u objavu od 23.4.2021. godine na Fejsbuk stranici „…“, na internet adresi …, utvrđeno je da se u navedenoj objavi nalaze informacije o gradovima gde lica mogu kupiti proizvod Ugostiteljske radnje …, uz fotografiju ženske osobe u intimnom rublju, koja konzumira proizvod navedene ugostiteljske radnje.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dostavljene dokaze, javno dostupne podatke, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom.^[2] Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustavom se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih. [4] U članu 46. Ustava propisano je da se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, kao i da sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih.
• Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena[5], koju je Republika Srbija ratifikovala propisuje da Članom 2. tačka (e.) propisano je da države članice osuđuju diskriminaciju žena u svim vidovima, saglasne su da sprovode svim odgovarajućim sredstvima koja im stoje na raspolaganju i bez odlaganja, politiku otklanjanja diskriminacije žena i radi toga se obavezuju: (e) da preduzmu sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije žena od strane bilo kog lica, organizacije ili preduzeća. Članom 5. ove Konvencije države potpisnice su, između ostalog, obavezane da preduzmu podesne mere radi izmene društvenih i kulturnih običaja u pogledu ponašanja muškaraca i žena da bi se otklonile predrasude, kao i uobičajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[6], koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takođe, članom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je […] izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Članom 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.
• Članom 4. stav 1. Zakona o rodnoj ravnopravnosti[7] propisano je da diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, predstavlja svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života. Stavom 5. istog člana, između ostalog, propisano je da se diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, smatra i uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, pretnje i uslovljavanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje, rodno zasnovan govor mržnje […].
• Zakonom o oglašavanju[8] propisano je da je oglasna poruka obaveštenje koje čini sadržaj oglašavanja, bez obzira na oblik, način ili sredstvo putem kojeg se prenosi. Odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da oglašavanje mora biti zasnovano na principu korišćenja dozvoljenih sredstava za postizanje cilja i drugim principima društvene odgovornosti, dok je stavom 2. istog člana propisano da se oglasnom porukom ne sme izazivati mržnja ili netolerancija, zloupotrebljavati poverenje, odnos zavisnosti, lakovernost, nedostatak iskustva ili znanja i sujeverje primalaca oglasne poruke. Članom 6. stav 3. Zakona o oglašavanju propisano je da oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim. Odredbom člana 8. ovog zakona propisano je načelo zabrane podsticanja diskriminacije odnosno, zabranjeno je da oglasna poruka, neposredno ili posredno, podstiče diskriminaciju po bilo kom osnovu.

Analiza navoda pritužbe i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je reklamom za svoje proizvode, kao i objavama na Fejsbuk stranici, Ugostiteljska radnja …, povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
• Poverenik najpre ukazuje da je postupak po pritužbi započeo podnošenjem pritužbe pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, zbog čega će biti okončan po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09). Naime, članom 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije[9] je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.
• Pre svega, neophodno je istaći da je za postupanje u konkretnom predmetu važna primena pravila o teretu dokazivanja iz člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je lice protiv koga podnosi pritužbu izvršilo akt diskriminacije zbog nekog njegovog ličnog svojstva, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je pritužba podneta. Uzimajući u obzir navode iz pritužbe, dostavljene dokaze, kao i javno dostupne podatke na Fejsbuk stranici „…“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, te stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi VV, preduzetnik/vlasnik Ugostiteljske radnje … . Imajući u vidu da se VV, preduzetnik/vlasnik Ugostiteljske radnje …, nije izjasnio na navode iz pritužbe u zakonom propisanom roku za dostavljanje izjašnjenja, niti do okončanja ovog postupka, Poverenik je razmatrao dokaze i činjenice navedene u pritužbi, kao i one dokaze koji su javno dostupni neograničenom broju lica na Fejsbuk stranici „…“.
• Članom 46. Ustava propisano je da se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, kao i da sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Takođe i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 10. propisuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja, kao i da ova sloboda može biti ograničena, između ostalog, ukoliko je takvo ograničenje potrebno radi sprečavanja zaštite ugleda ili prava drugih.
• Pored propisa koji pružaju garancije slobodi izražavanja, kao i slobodi da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, u konkretnom slučaju potrebno je imati u vidu antidiskriminacione odredbe kako iz Zakona o zabrani diskriminacije tako i drugih zakona koji se odnose na oglašavanje. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije je propisana zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. S tim u vezi, važno je istaći da se radnja izvršenja ovog oblika diskriminacije može javiti u vidu svakog postupanja koje je uznemiravajuće i ponižavajuće, uključujući i usmeno ili pisano obraćanje. Dalje odredbom člana 20. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Pored toga, članom 6. stav 1. Zakona o oglašavanju propisano je da oglašavanje mora biti zasnovano na principu korišćenja dozvoljenih sredstava za postizanje cilja i drugim principima društvene odgovornosti, dok je stavom 3. ovog člana propisano da oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim. Odredbom člana 8. ovog zakona propisano je načelo zabrane podsticanja diskriminacije odnosno, zabranjeno je da oglasna poruka, neposredno ili posredno, podstiče diskriminaciju po bilo kom osnovu.
• Pored toga, a s obzirom da se lice protiv kog je podneta pritužba nije izjasnilo, Poverenik koristi priliku da ukaže da se diskriminacija može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše.
• Ceneći sve napred navedeno, a imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li idejno rešenje koje je korišćeno u reklamama za prehrambene proizvode, kao i u objavama na Fejsbuk stranici Ugostiteljske radnje …, ima za cilj, odnosno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovih ličnih svojstava.
• Da bi utvrdio navedeno Poverenik je izvršio uvid u objave Ugostiteljske radnje … na Fejsbuk stranici, od 16.3.2021. godine, 23.4.2021. godine i 25.4.2021. godine, kao i u reklamu na bilbordu koja je bila povod za pokretanje postupka pred Poverenikom. U Fejsbuk objavama Ugostiteljske radnje „… pored teksta koji predstavlja promociju prehrambenih proizvoda, nalazi se i fotografija bilborda sa logoom ove ugostiteljske radnje uz prikaz ženske osobe u intimnom rublju kako konzumira prehrambeni proizvod. Na bilbordu se, pored navedenog nalazi i tekst oglasne poruke koji glasi „Nije svaka pizza ista!“. U ovoj reklami akcenat je stavljen na atraktivni izgled obnažene žene, gde su posebno istaknute njene grudi. Erotizovano isticanje pojedinih delova ženskog tela je očigledno imalo za cilj da privuče pažnju kupaca. Dalje, osim omalovažavajućeg prikazivanja žene kao objekta seksualne želje ili „objekta za gledanje“, u konkretnom slučaju ova slika je propraćena i dvosmislenim tekstom oglasne poruke na bilbordu. U reklami akcenat je stavljen na sliku obnaženog ženskog tela, pri čemu je slika propraćena lascivnim i dvosmislenim tekstom koji u sebi sadrži seksualnu konotaciju.
• Poverenik ukazuje da upravo prikazivanje ženskih osoba na ovakav način doprinosi održavanju ideje o „normalnosti“ tretiranja ženskih osoba isključivo kao „objekata seksualne želje“ i to „pod velom“ humora i drugih „dopadljivih sadržaja“, a kojima se vređa dostojanstvo žena i stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje na osnovu pola kao njihovog ličnog svojstva.
• Nesporno je da su reklame jedan od najraširenijih oblika medijskih i kulturnih proizvoda, kojima smo izloženi svakodnevno, kao i da je uticaj oglašavanja na stavove, ponašanje i emocije vrlo snažan, naročito kod dece i mladih. Sve češći je trend da reklame retko prikazuju prednosti proizvoda čiju prodaju pokušavaju podstaći, a sve više nameću određene životne stilove koje mladi usvajaju kao deo njihovih identiteta i obrazaca ponašanja. To se prvenstveno odnosi na rodne stereotipe.[10] Reklame utiču na ponašanje društva i pojednica i neizbežno utiču na ponašanje kupca/potrošača. S tim u vezi, na koji način reklame prikazuju osobu nije bez značaja, jer se na taj način stvara slika o tome šta je duštveno prihvatljivo. Prikazivanjem rodnih stereotipa, seksističkim komentarima i porukama, reklamama se može poslati više poruka, a jedna od njih je i poruka da su žene seksualni objekti.
• Poverenik ističe i da je Republika Srbija ratifikovala Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena. U Opštoj preporuci br. 3 CEDAW Komiteta, ukazano je da svi izveštaji država članica o sprovođenju Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, u većoj ili manjoj meri, pokazuju da i dalje postoje stereotipne predstave o ženama koje, zahvaljujući socio-kulturnim faktorima, uporno podstiču diskriminaciju. Preporuka Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv seksizma CM/REC (2019)1[11] pojam seksizam definiše kao svaki čin, gest, vizuelno predstavljanje, izgovorene ili pisane reči, praksu ili ponašanje zasnovano na ideji da je osoba ili grupa osoba inferiorna zbog svog pola, koja se javlja u javnoj ili privatnoj sferi, bilo onlajn ili oflajn, sa ciljem ili svrhom da se, između ostalog, naruši njihovo dostojanstvo i uspostavi i održi sistem rodnih stereotipa.
• Strategija rodne ravnopravnosti Saveta Evrope za period od 2018-2023. godine[12], kao svoj prvi cilj propisuje prevenciju i borbu protiv stereotipa i seksizma. U Strategiji se naglašava da nasilni i omalovažavajući sadržaji u medijima koji između ostalog uključuju pornografiju, ponovo obnavljaju ideju o podređenoj ulozi žene i doprinose takvom tretiranju žena u porodici i društvu.
• Takođe, Savet ministara Evropske unije uputio je preporuku zemljama članicama o prevenciji i borbi protiv seksizma^[13] u kojoj je navedeno da seksizam u medijima, reklamiranju i drugim vidovima komunikacije doprinosi okruženju koje toleriše i trivijalizuje „svakodnevni“ seksizam koji se manifestuje kroz seksualno i seksualizovano prikazivanje žena, devojčica, muškaraca i dečaka, u reklamirnju, filmovima, televiziji, video igricama; zatim, degradirajuće ili trivijalno izveštavanje o ženskom izgledu, oblačenju i ponašanju, umesto izveštavanja o njihovim pogledima i mišljenjima. Članice se pozivaju da prihvate sledeće mere: uvedu propise kojima će seksizam biti zabranjen u medijima i reklamiranju i da podrže praćenje i primenu tih propisa; da pruže podršku učestvovanju informaciono-komunikacione tehnologije, medija i reklamne industrije u sačinjavanju, usvajanju i primeni autonomnih pravila i politika kojima bi se seksizam eliminisao, uključujući seksistički govor mržnje i promovisanje uloge medija i marketinških agencija u suzbijanju seksizma i porepoznavanju ove teme.
• Na kraju, Poverenik ističe da je imao u vidu da reklame predstavljaju svojevrstan vid slobode izražavanja kroz dizajnersko rešenje. Međutim, ova sloboda ne sme biti izgovor za bilo koji vid diskriminacije i omalovažavanje po bilo kom ličnom svojstvu. Zbog toga je potrebno da svi, pa tako i kompanije i drugi oblici organizovanja poštuju propise i profesionalne standarde i da se uzdrže od uvredljivih, seksističkih i diskriminatorskih sadržaja, a da svoju kreativnost izražavaju poštujući dostojanstvo svih, kao i propise o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

Ugostiteljska radnja …, objavama na svojoj Fejsbuk stranici, kao i reklamom na bilbordu povredila je odredbe člana 12, a u vezi sa članom 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Ugostiteljskoj radnji … :

5.1.  Da reklamu koja je povod pritužbe ukloni sa svih bilborda na kojima je objavljena, a na kojima se još uvek nalazi.

5.2. Da sa svoje Fejsbuk stranice ukloni objave kojima se vrši uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema ženama, u koje naročito spadaju objave od 16.3.2021. godine, 23.4.2021. godine i 25.4.2021. godine.

Potrebno je da Ugostiteljska radnja …, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Ugostiteljska radnja …, ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1]Podaci dostupni na internet stranici: …

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[4] Ustava Republike Srbije, član 46. stav 1. i 2.

[5] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena („Službeni list  SFRJ – Međunarodni ugovori, broj 11/81), član 2. tačka (e.)

[6] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09)

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 52/21

[8] Zakon o oglašavanju („Službeni glasnik RS“, br.6/16 i 52/19 – dr.zakon), član 2. stav 1. tačka 2 i član 6. stav 3.

[9] „Službeni glasnik RS“, broj 52/21

[10] „Reklame i rodni stereotipi: Važnost medijske pismenosti“, 2018. godina

[11] dostupno na : https://search.coe.int/cm/pages/result_details.aspx?objectid=090000168093b26a

[12] Council of Europe Gender Equality Strategy 2018-2023.  sadržaj dopstupan na: https://rm.coe.int/strategy-en-2018-2023/16807b58eb

[13] Recommendation CM/Rec(2019)1 of the Committee of Ministers to member States on preventing and combating sexism,

Adopted by the Committee of Ministers on 27 March 2019  sadržaj dostupan na:          https://rm.coe.int/CoERMPublicCommonSearchServices/DisplayDCTMContent?documentId=090000168093b26a

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

262-21 Reklama koja ponižava žene