br. 021-01-00272/2022-02 datum: 31. 5. 2022. godine

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Školskoj upravi:

– da školama na području Školske uprave ukaže na obavezu da na zahtev roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo nad svojom decom, a ispunjava uslove u skladu  zakonom omogući pristup E – dnevniku, bez obzira što roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo već ima pristup E – dnevniku.

Školska uprava će u roku od 30 dana od dana prijema ove preporuke obavestiti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

Poverenik za zaštitu ravnopravnosi primio je više pritužbi roditelja koji ne vrše roditeljsko pravo nad decom, zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa, ukazujući da im je onemogućen pristup elektronskom dnevniku, na osnovu kojeg bi mogli da prate obrazovanje svoje dece, dok je drugom roditelju koji na osnovu odluke suda vrši samostalno roditeljsko pravo omogućen pristup elektronskom dnevniku.

Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 65. Ustava propisano je da roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu i da su u tome ravnopravni, kao i da sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[3], koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

Članom 6. stav 1. Porodičnog zakona[4] propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Članom 77. stav 3. ovog zakona propisano je da jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. Članom 78. stav 3. propisano je da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo. Stavom 4. istog člana propisano je da se pitanjima koja bitno utiču na život deteta, u smislu ovog zakona, smatraju naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

Članom 110. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[5] propisano je da su u ustanovi (ustanovi obrazovanja i vaspitanja) zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

Odredbama člana 48. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju[6], između ostalog propisano je da škola podstiče i neguje partnerski odnos sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima učenika, zasnovan na principima međusobnog razumevanja, poštovanja i poverenja, kao i da Programom saradnje sa porodicom, škola definiše oblasti, sadržaj i oblike saradnje sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima dece i učenika, koji obuhvataju detaljno informisanje, savetovanje, uključivanje u nastavne, i ostale aktivnosti škole i konsultovanje u donošenju odluka oko bezbednosnih, nastavnih, organizacionih i finansijskih pitanja, s ciljem unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i obezbeđivanja sveobuhvatnosti i trajnosti vaspitno-obrazovnih uticaja.

Članom 5. stav 1. Pravilnika o sadržaju i načinu vođenja evidencije i izdavanju javnih isprava u osnovnoj školi[7] propisano je da se dnevnik obrazovno-vaspitnog rada razredna knjiga vodi za svaku školsku godinu, posebno za svako odeljenje i sadrži lične podatke o svakom učeniku, evidenciju o uspehu u učenju i vladanju u prvom i drugom polugodištu. Članom 25a stav 2. ovog Pravilnika propisano je da ukoliko škola vodi dnevnik obrazovno-vaspitnog rada u elektronskom obliku, na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika, škola može da obezbedi autorizovani elektronski pristup podacima o uspehu i vladanju tog učenika. Stavom 4. istog člana propisano je da se elektronski pristup iz stava 2. ovog člana obezbeđuje preko pristupnih parametara koje škola dostavlja podnosiocu zahteva – roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku učenika, na adresu elektronske pošte navedene u zahtevu.

Analizom prakse Poverenika, na osnovu podnetih pritužbi, najčešći je slučaj da škola odbije zahtev oca koji samostalno ne vrši roditeljsko pravo za pristup E – dnevniku iako ispunjava sve propisane uslove, jer majka koja samostalno vrši roditeljsko pravo već ima pristup E-dnevniku.

Nesporno je da roditelji mogu koristiti jedan autorizovani elektronski nalog, koji je otvoren na ime jednog roditelja. Međutim, u situaciji u kojoj su roditelji deteta razvedeni, odnosno u situaciji kada jedan roditelj samostalno  vrši roditeljsko pravo, ne postoji razumno i legitimno opravdanje škole da odbije zahtev za pristup E – dnevniku roditelju koji ne vrši roditeljsko pravo, a koji ispunjava uslove u skladu  zakonom, bez obzira što drugi roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo već ima pristup E – dnevniku.

Poverenik ističe da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo, pri čemu se pod pitanjima koja bitno utiču na život deteta, u smislu propisa Republike Srbije smatraju i pitanja obrazovanja deteta.

Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upućuje ovu preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu od diskriminacije svim školskim upravama. Potrebno je da školska uprava u roku od 30 dana od dana prijema ove preporuke, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tač. 9.

[2] Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21)

[3] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS“, br. 22/09)

[4] „Sl. glasnik RS“, br. 18/05, 72/11 – dr. zakon i 6/15

[5] „Sl. glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon i 6/20

[6] „Sl. glasnik RS“, br. 55/13, 101/17, 10/19 i 27/18 – dr. zakon

[7] „Sl. glasnik RS“, br. 66/18, 82/18, 37/19, 56/19, 112/20, 6/21 i 85/21

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

208-22 Preporuka mera školskim upravama- pristup E-dnevniku