br. 07-00-00173/2019-02   datum: 28.6.2019.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe organizacije civilnog društva, protiv AA, odbornika Skupštine grada Niša. U pritužbi je navedeno da je na zasedanju Skupštine grada Niša, 19. marta 2019. godine, prilikom rasprave o finansijskom planu za sigurnu kuću u Nišu, odbornik AA sigurnu kuću nazvao „kućom od pruća“ uz komentar da „ona nije neka zaštita ženama žrtvama nasilja“, nakon čega je izjavio sledeće: „Ženska priroda uvek traži muškarca, ne koji je ravan njoj ili ispod njenog nivoa, već iznad nje. Žena je biće najsličnije Bogu jer je on deo svojih nadležnosti preneo na ženu. Žena je pre svega genetski programirana za produženje vrste. Svetski poredak je takav da se ženama danas sugeriše da deca više ne treba da se doživljavaju kao dar Božji, već kao deo potrošačke korpe koji sprečava pristup nekim drugim zadovoljstvima. Žene imaju tu mogućnost, i tu ih je Bog obdario time, bez obzira šta radila u životu, svaka žena se spašava materinstvom, čak i da je bila najveća bludnica, činjenica da je rodila mnogo dece, to je spašava od svega. Ulaganje ženskog kapitala u karijeru je ozbiljna stvar, ali postoji rizik da se takav kapital koji je svojstven ženama vremenom izgubi. Dok devojka napravi karijeru i postane samostalna, takav kapital u najvećoj meri iščezne“. U pritužbi je takođe navedeno da je odbornici BB, nakon replike da „ne razume njegovu propoved“, odbornik AA uputio sledeće reči: „Kad nekom govorite nešto što ne razume, on na vas gleda kao na idiota. A sa idiotom nema razgovora…“. S obzirtom da AA nije dostavio izjašnjenje na navode iz pritužbe do okončanja zakonom propisanog roka, Poverenik je, u skladu sa pravilom o preraspodeli tereta dokazivanja propisanog članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije, prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode i dokaze koje su dostavili podnosioci pritužbe. Tokom postupka utvrđeno je da je na sednici Skupštine grada Niša, pored napred navedenog, odbornik AA izjavio da „predstavnice lepšeg pola samim rođenjem dobijaju svoje čari i lepotu, što je određeni kapital“, koji kako je to „primetio“ mnoge žene danas „na pogrešan način ulažu“, kao i da „od momenta kada žena napravi karijeru, nema mnogo toga što čini njenu sreću, zbog čega je najbolje takav kapital ulagati u porodicu“. U svom govoru „pozivao“ se na citate Karla Marksa da je „ženska snaga u njenoj slabosti“, Duška Radovića da su „žene nekada bile neravnopravne ali sa pravim muškarcima, a danas su ravnopravne ali sa pogrešnim muškarcima“ i Nikole Tesle da „ogromnim ambicijama žene gube ženstvenost koja vredi mnogo više od profesionalnih uspeha“. Pre otpočinjanja analize predmetnih izjava, Poverenik je ispitao da li postoje smetnje za vođenje postupka, s obzirom da je AA narodni poslanik i odbornik u skupštini grada. Međutim, s obzirom da  predmetnu izjavu nije dao u svojstvu narodnog poslanika, već u svojstvu odbornika u skupštini grada, a da ga odbornički imunitet štiti samo od krivične odgovornosti za izneto mišljenje, postupak je nastavljen. Prilikom analize izjave AA, Poverenik je uzeo u obzir važnost slobode izražavanja, sa jedne strane, ali i zabranu javnog zagovaranja, podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova, kako to propisuje Zakon o zabrani diskriminacije, sa druge strane. Nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza utvrđeno je da je odbornik AA, tokom sednice Skupštine grada Niša, iznosio ideje i stavove kojima se, sa stanovišta pola, promovišu seksizam i stereotipne i tradicionalne rodne uloge u skladu sa kojima ženi pripada podređena uloga u društvu, koja je sama po sebi „prirodna i razumljiva“. Naime, izjave da je žena „genetski programirana za produženje vrste“ i da „od momenta kada žena napravi karijeru nema mnogo toga što čini njenu sreću, zbog čega je najbolje da svoj kapital ulaže u porodicu“, predstavljaju javno zagovaranje tradicionalnih obrazaca ponašanja prema kojima žena „vredi“ samo ukoliko se ostvarila u ulozi majke, čime se obezvređuje i omalovažava njena potreba da se profesionalno i karijerno razvija. Imajući u vidu navedeno, Poverenik smatra da izjave koje u sebi sadrže poruke da je osnovna uloga žena „produženje vrste“ i da je sve drugo u njenom slučaju „bespredmetno“, predstavljaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema svim ženama, a naročito onim koje nisu u mogućnosti ili ne žele da se ostvare u ulozi majke. Takođe, Poverenik je posebno imao u vidu da je svoje stavove odbornik AA iznosio na sednici skupštine grada Niša tokom rasprave o finansijskom planu za Sigurnu kuću u Nišu, i tom prilikom sigurnu kuću nazvao „kućom od pruća“ uz konstataciju da „ona nije neka zaštita ženama koje su žrtve nasilja“. Imajući u vidu da borba protiv nasilja nad ženama  predstavlja jedan od najznačajnih problema na čijem su rešavanju angažovani svi društveni i državni činioci, navedene izjave mogu da obeshrabre žene koje trpe nasilje da potraže zaštitu, kao i da uznemire žene koje su korisnice usluga neke od Sigurnih kuća, budući da im se sa najvišeg lokalnog prestavničkog tela indirektno poručuje da sigurne kuće nisu bezbedno mesto na kojem mogu potražiti zaštitu od nasilja i nasilnika. Naime, nesporno je da AA ima pravo na izražavanje sopstvenog mišljenja, ali činjenica da je odbornik skupštine grada, odnosno predstavnik građana i građanki od kojih možda neke u tom trenutku trpe nasilje ili su žrtve istog, povlači za sobom i njegovu veću odgovornost za javno izgovorenu reč, kao i obavezu da svojim izjavama i stavovima ne podržava i podstiče stereotipe i predrasude o ženama. Takođe, povodom izjave koju je uputio odbornici BB, Poverenik ističe da su svi koji oblikuju javni život u Srbiji, dužni da poštuju propise i da se u javnom govoru uzdrže od uvredljivih, seksističkih i diskriminatorskih sadržaja i neprimerenih izjava prema ženama političarkama, već da svoje lične i političke stavove izražavaju na primeren način, poštujući dostojanstvo žena. Ceneći sve napred navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da su izjavama odbornika AA, koje su bile predmet razmatranja u ovom postupku, prekršene odredbe člana 12. a u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je odborniku AA preporučeno da tokom prvog narednog zasedanja sednice Skupštine grada Niša, ili putem medija, uputi javno izvinjenje povodom diskriminatornih i sekstističkih ideja i stavova koje je izneo na sednici Skupštine grada Niša održanoj 19. marta 2019. godine, kao i da ubuduće vodi računa da se u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, pridržava propisa koji zabranjuju diskriminaciju.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila organizacija civilnog društva, protiv AA, narodnog poslanika i odbornika Skupštine grada Niša.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je AA, vršeći funkciju odbornika, na sednici Skupštine grada Niša, „izneo svoje lično mišljenje i stav o ulozi žene u našem, i društvu uopšte, čime je potrebu žene da se profesionalno i karijerno razvija obezvredio seksističkim, mizogenim i diskriminatornim izjavama“;
• da je na navedenoj sednici, u trenutku kada je pokrenuta rasprava o finansijskom planu za Sigurnu kuću u Nišu, prokomentarisao da je Sigurna kuća „kuća od pruća“ i da „nije neka zaštita“ ženama žrtvama nasilja u porodici, a zatim izjavio sledeće: „ Ženska priroda uvek traži muškarca, ne koji je ravan njoj ili ispod njenog nivoa, već iznad nje. Žena je biće najsličnije Bogu jer je on deo svojih nadležnosti preneo na ženu. Žena je pre svega genetski programirana za produženje vrste. Svetski poredak je takav da se ženama danas sugeriše da deca više ne treba da doživljavaju kao dar Božji, već kao deo potrošačke korpe koji sprečava pristup nekim drugim zadovoljstvima. Žene imaju tu mogućnost, i tu ih je Bog obdario time, bez obzira šta radila u životu, svaka žena se spašava materinstvom, čak i da je bila najveća bludnica, činjenica da je rodila mnogo dece, to je spašava od svega. Ulaganje ženskog kapitala u karijeru je ozbiljna stvar, ali postoji rizik da se takav kapital koji je svojstven ženama vremenom izgubi. Dok devojka napravi karijeru i postane samostalna, takav kapital u najvećoj meri iščezne“ ;
• da su na govor odbornika AA reagovale odbornice BB, članica odborničke grupe „Pokret socijalista – Ujedinjena seljačka stranka – Odgovorno za Niš“ i VV, članica odborničke grupe Srpske napredne stranke;
• da je nakon replike BB da „ovakvu propoved ne razume“, odbornik AA izjavio : „Kad nekom govorite nešto što ne razume, on na vas gleda kao na idiota. A sa idiotom nema razgovora…“, što je „naišlo“ na osudu predsedavajućeg Skupštine grada Niša.
  • Uz pritužbu i dopunu pritužbe u vidu dokaza dostavljen je : 1) link i novinski članak internet portala GG, koje su pod naslovom: …, prenele događaj opisan u pritužbi, i 2) poziv za … zasedanje Skupštine grada Niša.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje odbornika AA, koji u zakonom propisanom roku od 15 dana nije dostavio izjašnjenje, niti se na navode iz pritužbe izjasnio do okončanja postupka pred Poverenikom.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u novinski članak internet portala GG od … godine utvrđeno je da je u ovom članku, između ostalog, navedeno: da je tokom trajanja sednice Skupštine grada Niša, AA u toku rasprave o finansijskom planu niške „Sigurne kuće“ za skupštinskom govornicom Sugurnu kuću nazvao „kućom od pruća“ uz konstataciju da „ona i nije neka zaštita za žene koje trpe nasilje“; da je nakon toga izjavio: „Ženska priroda uvek traži muškarca, ne koji je ravan njoj ili ispod njenog nivoa, već iznad nje. Ona traži zaštitnika jakog kao Kineski zid. Jednak vama nije zaštitnik. Žena je biće najsličnije Bogu jer je on deo svojih nadležnosti preneo na ženu. Žena je pre svega genetski programirana za produženje vrste. Svetski poredak je takav da se ženama danas sugeriše da deca više ne treba da doživljavaju kao dar Božji, već kao deo potrošačke korpe koji sprečava pristup nekim drugim zadovoljstvima. Žene imaju tu mogućnost, i tu ih je Bog obdario time, bez obzira šta radila u životu svaka žena se spašava materinstvom. Čak i da je bila najveća bludnica, činjenica da je rodila mnogo dece, to je spašava od svega“. Daljim uvidom utvrđeno je da je u tekstu navedeno da je odbornik SRS-a „napomenuo da predstavnice lepšeg pola samim rođenjem dobijaju svoje čari i lepotu, što je određeni kapital“ i „primetio da ga danas mnoge na pogrešan način ulažu“ izjavivši: „Ulaganje ženskog kapitala u karijeru je ozbiljna stvar, ali postoji rizik da se takav kapital koji je svojstven ženama vremenom izgubi. Dok devojka napravi karijeru i postane samostalna, takav kapital u najvećoj meri iščezne“. Takođe, u tekstu je navedeno da se tokom izlaganja AA „citirao“ rečenice i misli poznatih, poput Marksa da je „ženska snaga u njenoj slabosti“, Duška Radovića „da su žene nekada bile neravnopravne, ali sa pravim muškarcima, a da su danas ravnopravne, ali sa pogrešnim muškarcima“ i Nikole Tesle „da ogromnim ambicijama žene gube ženstvenost koja vredi mnogo više od svih poslovnih i profesionalnih uspeha“, kao i da su navedeni govor odbornika AA osudile samo odbornice BB i VV. Takođe, utvrđeno je da je u tekstu konstatovano da je nakon izjava BB da je njegov govor potpuno neprimeren kada se raspravlja o radu Sigurne kuće i da „nije nimalo razumela tu propoved“, kao i izjave u kojoj je između ostalog navela: „Ako mislite da žena ne treba da gradi svoju karijeru, već je tu samo za reprodukciju i nastavljanje naše vrste, sa tim se ne slažem. Vi ste onda protiv toga da se žene bave javnim poslovima, da budu na odgovornim funkcijama, da budu deo zakonodavne i izvršne vlasti“, AA izjavio sledeće: „Kad nekom govorite nešto što ne razume, on na vas gleda kao na idiota. A sa idiotom nema razgovora.“ nakon čega je predsedavajući skupštine upozorio da neće dozvoliti vređanje.

• Uvidom u Saziv za …. Sednicu Skupštine grada Niša utvrđeno je da je održavanje navedene sednice planirano za … u velikoj sali Skupštine Grada Niša. Daljim uvidom utvrđeno je da je prema dnevnom redu sednice, pod tačkom 23. navedeno : „Predlog rešenja o davanju saglasnosti na program rada i finansijski plan ustanove „Sigurna kuća za žene i decu žrtve porodičnog nasilja“ Niš za 2019. godinu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode pritužbe i dostavljene priloge.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[1].

3.4. Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[3] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.[4]

3.5.   Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[5], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih ovom konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.6.      Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena^[6] države potpisnice su, između ostalog, obavezane da preduzmu podesne mere radi izmene društvenih i kulturnih običaja u pogledu ponašanja muškaraca i žena da bi se otklonile predrasude, kao i uobičajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena.

3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takođe, članom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je […] izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

3.8.  Zakonom o ravnopravnosti polova^[7] propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti, dok je odredbom člana 10. stav 1. tačka 6. ovog zakona propisano da uznemiravanje predstavlja svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt, učinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, ponižavajućeg, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja, zasnovan na polu.

3.9.  Zakonom o lokalnoj samoupravi^[8] propisano je da odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici skupštine i radnih tela.

3.10. Preporuka Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv seksizma CM/REC (2019)1^[9] pojam seksizam definiše kao svaki čin, gest, vizuelno predstavljanje, izgovorene ili pisane reči, praksu ili ponašanje zasnovano na ideji da je osoba ili grupa osoba inferiorna zbog svog pola, koja se javlja u javnoj ili privatnoj sferi, bilo onlajn ili oflajn, sa ciljem ili svrhom da se, između ostalog, naruši njihovo dostojanstvo i uspostavi i održi sistem rodnih stereotipa.

Analiza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.11.   Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je AA, obavljajući funkciju odbornika, svojim izjavama i stavovima koje je … izneo za skupštinskom govornicom Skupštine grada Niša, prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.12.  S obzirom da AA protiv kojeg je podneta pritužba obavlja funkciju narodnog poslanika i odbornika skupštine grada, pre otpočinjanja analize predmeta pritužbe, bilo je potrebno najpre ispitati da li postoje smetnje za vođenje postupka pred Poverenikom, imajući u vidu da u skladu sa odredbom člana 103. stav 1. Ustava Republike Srbije, odnosno člana 37. Zakona o lokalnoj samoupravi, on uživa imunitet. Naime, narodni poslanik, u skladu sa citiranim članom Ustava Republike Srbije, ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju svoje poslaničke funkcije. Međutim, AA nije dao predmetnu izjavu u vršenju svoje poslaničke funkcije već u svojstvu odbornika u skupštini grada. Imajući u vidu da je izjave i stavove koji su predmet analize, AA dao za skupštinskom govornicom Skupštine grada Niša, dakle u svojstvu odbornika, relevantne su odredbe člana 37. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim je propisano da odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici skupštine i radnih tela. S tim u vezi, možemo konstatovati da u konkretnom slučaju ne postoje procesne prepreke za vođenje postupka pred Poverenikom, budući da Poverenik nema naredbodavna i represivna ovlašćenja, pa samim tim ni mogućnost da izrekne kaznu zatvora ili neku drugu meru lišavanja slobode lica protiv kojeg se vodi postupak, odnosno lica kod koga je utvrđeno da je povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.13.  Dalje, Poverenik ukazuje da su tokom postupka primenjena odredba člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisano pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, pa je analizirao samo činjenice i dokaze koji su navedeni i dostavljeni uz pritužbu, budući da se AA nije izjasnio na navode iz pritužbe u zakonom propisanom roku za dostavljanje izjašnjenja, niti do okončanja ovog postupka. Takođe, Poverenik je imao u vidu propise koji pružaju garancije slobodi izražavanja, ali i odredbu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisana zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. S tim u vezi, važno je istaći da je prilikom ispitivanja da li se određena izjava može „kvalifikovati“ kao uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, potrebno podrobno analizirati poruke koje se navedenom izjavom šalju, a zatim, imajući u vidu prostorni i vremenski kontekst u kojem je data, utvrditi da li ona predstavlja odraz slobode mišljenja i iznošenja stavova, ili se njom, pak, vređaju i ponižavaju određene osobe na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva. Iako iznošenje ličnih stavova predstavlja osnov svakog slobodnog demokratskog društva, Poverenik ukazuje da sloboda govora nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju.

3.14. Poverenik najpre ukazuje na nekoliko činjenica koje se tiču slobode izražavanja. Ustav Republike Srbije u članu 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Takođe, Poverenik ukazuje da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 10. propisuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja koje uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. S obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, one se mogu podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu, ukoliko je takvo ograničenje u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, kao i ukoliko je takvo ograničenje potrebno radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava^[10] posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva analizu izjava, prostorni i vremenski kontekst u kome su one date, kao i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu, odnosno da li je takvo ograničenje srazmerno legitimnom cilju.

Takođe, Apelacioni sud u Beogradu je u svojoj presudi^[11] izneo stav da je sloboda mišljenja i izražavanja jedna od najvećih vrednosti svakog civilizovanog društva, a da granice te slobode najviše zavise od specifičnih okolnosti u svakom pojedinom slučaju. U konkretnom slučaju sud je istakao „da tuženi kao ugledna politička ličnost ima pravo na sopstveno mišljenje, ali ima i obavezu da u svojim javnim nastupima ne propagira diskriminaciju. Sud zaključuje da pružanje zaštite tužiocu ne predstavlja cenzuru, niti predstavlja ograničenje slobode govora tuženog, niti prava na njegovo mišljenje i iznošenje negativnih komentara, već predstavlja zabranu govora kojim se pronose ideje kojima se podstiče diskriminacija, a koje mogu imati štetne posledice na demokratske procese u društvu, kao i na razvoj društva u celini“.

3.15. Poverenik je analizirao izjavu koju je odbornik AA dao na sednici Skupštine grada Niša povodom 23. tačke utvrđenog dnevnog reda koja se odnosila na predlog rešenja o davanju saglasnosti na program rada i finansijski plan ustanove „Sigurna kuća za žene i decu žrtve porodičnog nasilja“ Niš za 2019. godinu. Naime, kako je u pritužbi i dokazima dostavljenim uz pritužbu navedeno, tom prilikom je odbornik AA sigurnu kuću nazvao „kućom od pruća“, a zatim „prokomentarisao“ da „ona nije neka zaštita ženama koje su žrtve nasilja“. Ostaje nejasno, da li je na ovaj način odbornik izrazio bojazan za bezbednost žrtava nasilja, ili je hteo da relativizuje značaj koji sigurne kuće imaju u sistemu zaštite žrtava porodičnog nasilja. Bez obzira na smisao date izjave, Poverenik ističe da sigurne kuće imaju za cilj da ženama koje su ugrožene fizičkim, seksualnim, psihičkim i ekonomskim nasiljem u porodici, obezbede izmeštanje iz takvog okruženja i omoguće njima, ali i njihovoj deci, život bez nasilja. U tom smislu, značaj sigurnih kuća u prevenciji i zaštiti od nasilja u porodici je veliki. Navedenim izjavama, u kojima se sigurne kuće javno, za skupštinskom govornicom, upoređuju sa kućom od pruća, šalju se poruke žrtvama nasilja da nigde nisu sigurne. Na ovaj način, žrtve nasilja koje, iz materijalnih ili drugih razloga, nisu u mogućnosti da se od nasilja zaštite na drugi način, obeshrabruju se i odvraćaju od namere da prijave i napuste nasilnika, dok s druge strane, navedene izjave dodatno uznemiruju žrtve koje se već nalaze na smeštaju u nekoj od sigurnih kuća, budući da im se iz najvišeg lokalnog predstavničkog tela, indirektno, šalje poruka „da ni tu nisu bezbedne“.

3.16. Dalje, ono što je naročito sporno prilikom analize izjava odbornika AA, jesu stavovi koje je predstavnik građana i građanki Niša izneo u nastavku svog izlaganja, a u kojima je, kako to proizlazi iz navoda i dokaza koje su dostavili podnosioci pritužbe, između ostalog izjavio sledeće: „Ženska priroda uvek traži muškarca, ne koji je ravan njoj ili ispod njenog nivoa, već iznad nje. Ona traži zaštitnika jakog kao Kineski zid. Jednak vama nije zaštitnik“... S tim u vezi, Poverenik ukazuje da su u navedenim izjavama odbornika sadržane stereotipne predstave o ženama kojima se negira priznanja zakonom proklamovane ravnopravnosti polova, a koji zaključak naročito proizlazi iz izjave da onaj koji je jednak ženi nije zaštitnik. Poverenik je stava da se navedenim izjavama na posredan način šalje poruka da je neravnopravnost polova „prihvatljiva“ jer žena „nije u stanju da zaštiti sebe“, odnosno da je inferiornost žene u odnosu na muškarca ono što je „prirodno“. Poverenik podseća da je Republika Srbija ratifikovala Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i posebno ukazuje na Opštu preporuku br. 3 CEDAW Komiteta, u kojoj je istaknuto da svi izveštaji država članica o sprovođenju Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena u većoj ili manjoj meri pokazuju da i dalje postoje stereotipne predstave o ženama koje, zahvaljujući socio-kulturnim faktorima, uporno podstiču diskriminaciju zasnovanu na razlici između polova. Imajući u vidu navedeno, Komitet je pozvao sve države ugovornice da usvoje delotvorne programe obrazovanja i informisanja javnosti koji će pomoći da se iskorene predrasude i sadašnja ustaljena praksa koja sprečava potpuno delovanje principa društvene ravnopravnosti žena. Ovo je naročito važno imajući u vidu da i pored zabrane postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova, kao i jednakosti žena i muškaraca pred zakonom, u Srbiji i dalje postoje društveni obrasci ponašanja koji su nepovoljni za žene i koji za posledicu imaju povredu njihovog  dostojanstva koje je priznato svakom licu bez obzira na njegova lična svojstva. Naime, nesporno je da AA ima pravo na sopstveno mišljenje, ali činjenica da je odbornik skupštine grada, odnosno predstavnik građana i građanki, od kojih možda neke u tom trenutku trpe nasilje ili su žrtve istog, povlači za sobom i njegovu veću odgovornost za javno izgovorenu reč i obavezu da svojim izjavama i stavovima ne podržava i podstiče stereotipe i predrasude o ženama.

3.17. Takođe, Poverenik smatra da se izjavama u kojima je navedeno da je žena „pre svega genetski programirana za produženje vrste“, zatim da se „bez obzira šta radila u životu svaka žena spašava materinstvom čak iako je bila najveća bludnica“, i da „predstavnice lepšeg pola rođenjem dobijaju čari i lepotu što je određeni kapital koji danas mnoge na pogrešan način ulažu“ jer „postoji rizik da se takav kapital koji je svojstven ženama vremenom izgubi“, iznose ideje i stavove kojima se, kroz prizmu pola, promovišu seksizam i stereotipne i tradicionalne rodne uloge u skladu sa kojima ženi pripada podređena uloga u društvu. Navedene, kao i izjava da od momenta kada žena napravi karijeru „nema mnogo toga što čini njenu sreću“ zbog čega je najbolje da svoj „kapital“ ulaže u porodicu, jer „dok devojka napravi karijeru i postane samostalna takav kapital u najvećoj meri iščezne“, predstavljaju javno zagovaranje tradicionalnih obrazaca ponašanja prema kojima žena „vredi“ samo ukoliko se ostvarila u ulozi majke, čime se obezvređuje i omalovažava njena potreba da se profesionalno i karijerno razvija. Poverenik je stava da promovisanje ovakvih i sličnih ideja i stavova, prema kojima je žena stvorena sa ciljem da „produži vrstu“ i da je sve drugo u njenom slučaju „bespredmetno“ i u „drugom planu“, predstavlja ponižavanje i kršenje dostojanstva svih žena, a naročito onih koje nisu u mogućnosti da se ostvare kao majke ili ne žele da naprave takav izbor. Povodom činjenica da se tokom svog izlaganja odbornik AA „pozivao“ na citate Marksa da je „ženska snaga u njenoj slabosti“, Duška Radovića da su „žene nekada bile neravnopravne ali sa pravim muškarcima, a danas su ravnopravne ali sa pogrešnim muškarcima“ i Nikole Tesle da „ogromnim ambicijama žene gube ženstvenost koja vredi mnogo više od profesionalnih uspeha“, Poverenik ističe da se svest o položaju žene u društvu značajno promenila tokom prethodnih decenija i da su, s tim u vezi, ratifikovani međunarodni dokumenti i usvojeni domaći propisi koji propisuju rodnu ravnopravnost. S tim u vezi, poruka koja je poslata navedenim citatima, u toku skupštinskog zasedanja tokom kojeg se raspravljalo o davanju saglasnosti na program rada i finansijski plan ustanove „Sigurna kuća za žene i decu žrtve porodičnog nasilja“, predstavlja povredu i grubo kršenje dostojanstva žena.

3.18.  Takođe, povodom navoda pritužbe da je prilikom replike odbornice BB u kojoj je ocenila govor odbornika AA kao „seksistički“ uz konstataciju da „ne razume njegovu propoved“, a kojom prilikom joj je imenovani uzvratio rečima „Kad nekom govorite nešto što ne razume, on na vas gleda kao na idiota. A sa idiotom nema razgovora…“, Poverenik ističe da su svi koji oblikuju javni život u Srbiji, među kojima važno mesto zauzimaju poslanici/e i lokalni odbornici/e, dužni da poštuju propise i da se uzdrže od uvredljivih, seksističkih i diskriminatorskih sadržaja i neprimerenih izjava prema ženama političarkama u javnom govoru, već da svoje lične i političke stavove izražavaju na primeren način, poštujući dostojanstvo žena i propise o zabrani diskriminacije. S tim u vezi, a imajući u vidu da su žene na položajima moći ili vlasti, uključujući javne ličnosti, specifične mete seksizma jer se smatra da su „odstupile“ od društvenih rodnih normi koje isključuju žene iz javnih prostora ili autoriteta pozicije na kojima se nalaze, poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, više puta ukazala da kada se kritikuje i komentariše rad neke žene potrebno je to činiti kroz analizu njenih profesionalnih kompetencija, uz puno uvažavanje i njenog mišljenja i bez dovođenja u vezu sa polom ili bilo kojim drugim ličnim svojstvima žena. Poverenik podseća da se u ravnopravnom i tolerantnom društvu žena ne posmatra isključivo kroz stereotipne rodne uloge i prizmu pola, već i kroz prizmu stručnosti, sposobnosti i znanja, i ističe da činjenica da je AA predstavnik građana i građanki grada u lokalnom, ali i republičkom parlamentu, povlači sa sobom i njegovu veću odgovornost za javno izgovorenu reč, odnosno za stavove i mišljenja koji su dostupni široj javnosti. Zbog toga je još naglašenija njegova obaveza da svojim aktima ne podržava i podstiče stereotipe i predrasude prema ženama.

4. MIŠLjENjE

Izjavama i stavovima koje je tokom rasprave o … tački dnevnog reda odbornik AA izneo na sednici Skupštine grada Niša održanoj …, povređene su odredbe člana 12. a u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije.

1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje AA:

5.1. Da tokom prvog narednog zasedanja sednice Skupštine grada Niša, ili putem medija, uputi javno izvinjenje povodom diskriminatornih i sekstističkih ideja i stavova koje je izneo na sednici Skupštine grada Niša održanoj …

5.2.  Da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da AA obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko AA ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[2] Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06)

[3] Čl. 46. st. 1. Ustava RS

[4] Čl. 46. st. 2 Ustava RS

[5] „Sl. list SCG“- Međunarodni ugovori br. 9/03

[6] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena („Službeni list  SFRJ – Međunarodni ugovori, broj 11/81), član 5.

[7] Zakon o ravnopravnosti polova („Službeni glasnik RS“, broj. 104/2009) član 4. stav 1.

[8] Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14, 101/16 i 47/18) član 37.

[9] dostupno na : https://search.coe.int/cm/pages/result_details.aspx?objectid=090000168093b26a

[10]  Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999.godine

[11] Presuda Apelacionog suda u Beogradu,  Gž. br. 2426/14 od 11. juna 2014. godine

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

190-2019 anonimizovano