br. 021-01-726/2024-02 datum: 1.4.2024.
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
mandatar za sastav Vlade Miloš Vučević
11000 BEOGRAD
Nemanjina br. 11
Poštovani gospodine Vučeviću,
Najpre koristim priliku da Vam čestitam što Vam je poveren mandat za sastav Vlade od strane Predsednika Republike Srbije. Pred Vladom čiji ste mandatar se nalaze brojni izazovi na koje treba naći adekvatan odgovor, a među kojima je i kontinuirano unapređenje poštovanja ravnopravnosti i ljudskih prava, uključujući i prava na rodnu ravnopravnost.
S tim u vezi, polazeći od zakonom propisane nadležnosti, želim da istaknem da je naša zemlja proteklih godina učinila značajne korake na planu povećanja učešća žena u političkom i javnom životu, razumevajući da je uravnoteženo učešće muškaraca i žena u odlučivanju jedan od prioriteta za sveukupan razvoj društva, obezbeđivanje pravednije raspodele uticaja, korišćenje kapaciteta i potencijala svih njegovih članova i obezbeđenje održivog razvoja. Rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada.
Prema podacima publikacije Mapa Žene u politici: 2023[1], koju su izradile Interparlamentarna unija (IPU) i UN Women, žene su nedovoljno zastupljene na svim nivoima donošenja odluka širom sveta zbog čega je postizanje rodnog pariteta u političkom životu daleko. Žene se nalaze na pozicijama šefova država i/ili vlada u samo 36 zemalja i čine 26,5% poslanika. Na globalnom nivou, manje od jednog od četiri ministra u kabinetima su žene (22,8%), dok su dominantne u oblastima politike ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i socijalne zaštite. Srbija se nalazi na 39. mestu sa 36% zastupljenosti žena, odnosno devet žena na mestima ministarki u odnosu na postojećih 25 resora, a po broju žena u parlamentu, Srbija se nalazi na 47. mestu sa 34,8% zastupljenosti žena, odnosno učešćem od 87 žena na 250 poslaničkih mesta.
Obaveza da se ženama obezbedi ravnopravni pristup i puno učešće u strukturama moći i odlučivanja, regulisana je i Pekinškom deklaracijom i Platformom za akciju iz 1995. godine, u kojima se navodi da je osnaženje i unapređenje društvenog, ekonomskog i političkog statusa žena od osnovne važnosti za postizanje odgovorne i transparentne vlasti, te da nizak procenat žena u organima odlučivanja na različitim nivoima održava strukturalne barijere. Prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, svako ima pravo da učestvuje u vladi svoje zemlje, a bez aktivnog učešća žena i uključivanja ženske perspektive u sve nivoe odlučivanja ne mogu se postići ciljevi ravnopravnosti, razvoja i mira[2].
Prema oceni Ujedinjenih nacija, Republika Srbija je nastavila spor ali stabilan progres u pogledu poboljšanja zastupljenosti žena u političkom i javnom životu, kada je u pitanju Vlada i Narodna skupština. Vlada formirana 26. oktobra 2022. godine, imala je 28 ministarstava, od kojih su devet vodile žene (32%), što je manje u odnosu na Vladu koja je prethodila navedenoj, u kojoj su žene bile na čelu 10 ministarstava (43%).[3]
Kao što Vam je poznato u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije[4] Poverenik prati stanje u oblasti zaštite ravnopravnosti o čemu podnosi i izveštaj Narodnoj skupštini. Takođe, Poverenik je ovlašćen da upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.
Sagledavajući stanje u oblasti zaštite ravnopravnosti Poverenik je u svom Redovnom godišnjem izveštaju za 2023. godinu uputio niz opštih preporuka za unapređivanje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije. Jedna od ovih preporuka je bila i da je potrebno da Vlada uspostaviti dodatne mehanizme i podsticaje za veće učešće, aktivnost i vidljivost žena u političkom životu.[5] U izveštaju Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) od 28. februara 2024. godine, preporukom br. 14 je ukazano na potrebu da se uspostave dodatni mehanizmi i podsticaji kako bi se političke stranke motivisale da promovišu učešće žena u političkom životu, povećaju njihovu vidljivost tokom izbornih kampanja i unaprede njihovu ulogu u politici.[6]
S tim u vezi, poveravanje odgovarajućeg broja resora ženama nije samo puko ispunjavanje kvote u političkom životu ili takmičenje za prestiž, nego najbitniji preduslov za održiv i uravnotežen razvoj čitavog društva. Dostignuća i kapaciteti koje je veliki broj žena pokazao kroz rezultate svog rada, odgovorno obavljajući brojne poslove u različitim oblastima, preporučuju ih i za obavljanje poslova najviših predstavnika izvršne vlasti u našoj zemlji, od čega se može očekivati korist za sve društvene grupe, pravednija raspodela uticaja u društvu i unapređenje različitih društvenih aspekata naročito u oblastima opterećenim rodnim stereotipima.
Želim da napomenem da u skladu sa zakonom, uravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog od polova između 40-50% u odnosu na drugi pol, a osetno neuravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog pola niža od 40% u odnosu na drugi pol, osim ako iz posebnog zakona ne proizlazi drugačije. [7]
Poveravanjem većeg broja resora manje zastupljenom polu, pored strateškog opredeljenja Republike Srbije i postupanja po datim preporukama, pokazaće Vašu privrženost ostvarivanju rodne ravnopravnosti u oblasti političkog delovanja i javnih poslova.
S tim u vezi, verujem da ćete iskoristiti sva svoja ovlašćenja prilikom formiranja buduće Vlade u cilju postizanja rodne izbalansiranosti kako u pogledu sastava tako i u pogledu poverenih resora.
S iskrenim uvažavanjem,
[1] Women in politics: 2023, Inter-Parliamentary Union (IPU) and UN Women, 2023, dostupno na: https://www.unwomen.org/sites/default/files/2023-03/Women-in-politics-2023-en.pdf
[2] Pekinška deklaracija i platforma za delovanje
[3] Dostupno na: https://serbia.un.org/en/226414-17th-issue-gender-brief-serbia
[4] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 48 i član 33
[5] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/
[6] Dostupno na: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.osce.org/files/f/documents/1/3/563505.pdf
[7] Zakon o rodnoj ravnopravnosti„Službeni glasnik RS“, broj 52/21
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
185-24 Preporuka mera mandataru za sastav Vlade
