бр. 07-00-21/2024-02 datum: 14. 5. 2024.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe fakulteta AA protiv Advokatske komore BB zbog diskriminacije diplomiranih pravnika i pravnica koji su studije završili na ovom fakultetu prilikom upisa u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AK BB. U pritužbi je navedeno da AK BB od aprila 2022. godine ne upisuje odnosno ne rešava po zahtevima kandidata koji su stekli stručni naziv diplomirani pravnik/ca nafakultetu AA, dok po zahtevima kandidata koji su stručni naziv diplomirani pravnik/ca stekli na pravnim fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija, AK BB redovno postupa. Uz pritužbu su dostavljeni dokazi. AK BB se nije izjasnila na navode iz pritužbe. Imajući u vidu da se AK BB nije izjasnila na navode iz pritužbe iako je zahtev uredno primila, Poverenik je u postupku razmatrao činjenice i dokaze koji su dostavljeni uz pritužbu, kao i one pribavljene u postupku od drugih lica u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik se u toku postupka obratio Ministarstvu prosvete, Ministarstvu pravde i Advokatskoj komori Srbije (AKS). Prilikom donošenja odluke Poverenik je najpre konstatovao da je akt diskriminacije učinjen verovatnim u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je na osnovu podnetih dokaza, ali i ostalih izvedenih dokaza tokom postupka utvrdio da je Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta ustanove u visokom obrazovanju izdalo Uverenje o akreditaciji visokoškolske ustanove br. 612-00-00103/6/2020-03 od 5. jula 2021. godine da fakultet AA ispunjava propisane standarde visokoškolske ustanove propisane Pravilnikom o standardima i postupku za akreditaciju  visokoškolskih ustanova. Dalje tokom postupka je utvrđeno da se u postupku upisa u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AK BB, diplomirani pravnici/ce koji su zvanje steklli na fakultetu AA susreću sa onemogućavanjem, odnosno otežavanjem upisa u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AK BB, upravo iz razloga što su ovo zvanje stekli na „privatnom“ fakultetu, tj. na fakultetu čiji osnivač nije Republka Srbija. Otežavanje i onemogućavanje upisa u Imenik advokatskih pripravnika, stavlja ova lica u neopravdano nepovoljniji položaj sa brojnim posledicama u pogledu njihovog daljeg stručnog osposobljavanja i zaposlenja. Poverenik ukazuje da Zakon o zabrani diskriminacije, odredbom člana 19. stav 3. izričito zabranjuje diskriminaciju vaspitnih i obrazovnih ustanova koje obavljaju delatnost u skladu sa zakonom, kao i lica koja su koristila usluge ovakvih ustanova u skladu sa zakonom, kao i da Zakon o visokom obrazovanju u članu 4. stav 1. tačka 10) propisuje ravnopravnost visokoobrazovnih ustanova bez obzira na oblik svojine, odnosno na to ko je osnivač. Saglasno navedenom, uz primenu pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, Poverenik je doneo mišljenje da je Advokatska komora BB povredila odredbe člana 6, 16. i člana 19. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije. Ovoj komori je preporučeno da odmah po prijemu ovog mišljenja, odnosno u što kraćem roku, odluči po već podnetim zahtevima lica koja su zvanje diplomirani pravnik/ca stekli na fakultetu AA, za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AK BB, na jednak način kao što postupa po zahtevima lica koja su zvanje diplomirani pravnik/ca stekla na pravnim fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija; da ubuduće na nediskriminatoran način rešava po zahtevima lica koja su zvanje diplomirani pravnik/ca stekli na fakultetu AA, tj. da jednako postupa po zahtevima podnosioca bez obzira da li su diplomu stekli na fakultetu AA ili na pravnom fakultetu čije je osnivač Republika Srbija dokle god su na ovim fakultetima ispunjeni uslovi u pogledu odgovarajuće akreditacije i dozvole za rad za studijski program pravo u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima koji uređuju oblast visokog obrazovanja; da sa mišljenjem Poverenika upozna Advokatsku komoru Srbije, kao i da se ubuduće pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu fakulteta AA, koju je u ime fakulteta podnela dekanka ovog fakulteta, VV, protiv Advokatske komore BB (u daljem tekstu: AK BB).
   • U pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, je navedeno:

– da je AK BB od aprila 2022. godine prestala da donosi odluke o ispunjenosti uslova za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AK BB po molbama za upis kandidata koji su stekli stručni naziv diplomirani pravnik na fakultetu AA, dok je po molbama kandidata koji su stručni naziv diplomirani pravnik stekli na pravnim fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija uključujući Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, AK BB redovno postupala;

– da je ovakvim postupanjem AK BB prima facie povredila odredbe člana 21. st. 1. i 3. Ustava Republike Srbije („Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki“; „Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna po bilo kom osnovu…“), kao i Zakona o zabrani diskriminacije, i to odredbe člana 16. stav 1. („Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti“) i člana 19. stav 3. („Zabranjena je diskriminacija vaspitnih i obrazovanih ustanova koje obavljaju delatnost u skladu sa zakonom i drugim propisom, kao i lica koja koriste ili su koristili usluge ovih ustanova u skladu sa zakonom.“);

– da je fakultet AA, akreditovana visokoškolska ustanova i da je u poslednjem ciklusu akreditacije Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta ustanove u visokom obrazovanju izdalo Uverenje o akreditaciji visokoškolske ustanove 5. jula 2021. godine pod brojem 612-00-00103/6/2020-03;

– da su se dekanka fakulteta AA i prethodni dekan prof. dr GG nekoliko puta pisanim putem obraćali AK BB ukazujući na nedozvoljeno postupanje, ali da do dana sastavljanja dopisa Povereniku nisu dobili odgovore;

– da su obraćali i usmenim putem predsedniku AK BB ali da nije bilo reakcije, te da su 20. decembra 2023. godine, a na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zatražili od AK BB da dobije informacije koje su od značaja za opisano postupanje AK BB prema studentima koji su završili fakultet AA;

– da je AK BB na pomenuti zahtev odgovorila i navela da će tražene informacije pružiti u naknadnom zakonskom roku od 40 dana;

– da je nekoliko diplomiranih pravnika koji su stručni naziv stekli na fakultetu AA uložilo žalbu Advokatskoj komori Srbije kao nadležnom drugostepenom organu zbog nepostupanja AK BB, o čemu se Poverenik može obavestiti uvidom u rad Advokatske komore Srbije (AKS), ali da ni po odlukama AKS, AK BB nije postupala;

– da je potpredsednik AKB, DD dao izjavu koja je preneta u dnevnom listu „Danas“, 13. januara 2024. godine, u kojoj je naglasio da „komora formalno – pravno nema osnov da ljudima zabrani upis“, te da ukoliko je ova izjava tačna potvrđuje upravo činjenicu da je AK BB svesna protivustavnog i protivzakonitog postupanja ali da sa takvim postupanjem nastavlja;

– na kraju se predlaže da Poverenik pokrene odgovarajući postupak i preduzme mere protiv AKB.

• Uz pritužbu su dostavljeni: 1) Zahtev za pristup informaciji od javnog značaja od 20. decembra 2023. godine koji je podnet AKS; 2) dopis fakulteta AA br. 1-10/23 od 21. februara 2023. godine upućen AK BB, predsedniku i članovima Upravnog odbora AK BB; 3) dopis fakulteta AA br. 1-79/22 od 7. decembra 2022. godine upućen AKB, predsedniku AKB, ĐĐ; 4) dopis fakulteta AA br. 1-79-1/22 od 7. decembra 2022. godine upućen svim advokatskim kancelarijama u Beogradu; 5) dopis fakulteta AA br. 1-81/22 od 16. decembra 2022. godine upućen AK BB, predsedniku AK BB .
• U prilogu dopisa fakulteta AA od 7. februara 2024. godine, dostavljen je dopis AK BB kojim se dostavljaju podaci po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja prof. dr GG, jednog od osnivača fakulteta AA, koji je primljen nakon podnošenja pritužbe Povereniku.
• Poverenik je dopisom br. 07-00-21/2024-02 od 28. marta 2024. zatražio od podnositelja pritužbe da ga obavesti da li su u međuvremenu pokrenuli sudski postupak i ukoliko jesu pred kojim sudom i kada. S tim u vezi, fakultet AA obavestio je Poverenika, aprila 2024. godine da fakultet AA nije pokrenuo sudski postupak.
• U skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je zatražio izjašnjenje Advokatske komore BB. Do dana sastavljanja ovog dopisa, AK BB nije dostavila odgovor na zahtev za izjašnjenje br. 07-00-21/2024-02 od 18. januara 2024. godine, iako je isti uredno primila 31. januara 2024. godine, što je potvrđeno rešenjem potražnice br. 649973 u kojoj je navedeno da je pošiljka Poverenika broj 10891 u statusu: „Pošiljka uručena primaocu dana 31. januara 2024. godine, kao i dostavnicom koju je Poverenik primio 12. februara 2024. godine, u kojoj je kao datum prijema zahteva za izjašnjenje Poverenika, naveden 31. januar 2024. godine.
• Poverenik je u skladu sa odredbom člana 37. stav 2. radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, uputio dopise i Advokatskoj komori Srbije, Ministarstvu pravde i Ministarstvu prosvete.
• Advokatska komore Srbije dostavila je dopis br. 93/2024 od 5. februara 2024. godine u kojem je između ostalog, navedeno:

– da su se AKS obraćali pravnici koji su stekli stručni naziv diplomirani pravnik na fakultetu AA, a kojima je AK BB onemogućila da se upišu u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera, te da su izjavili žalbe u upravnom postupku i da je Upravni odbor AKS odlučio o svim izjavljenim žalbama po ovom osnovu;

– da je AKS izjavljeno pet žalbi protiv rešenja Upravnog odbora AK BB o odbijanju zahteva za upis i da je o svim žalbama Upravni odbor AKS odlučio i da su odluke dostavljene nadležnom prvostepenom organu;

– da AKS ne raspolaže informacijom da li je neko lice pokrenulo upravni spor povodom odluke AKS radi upisivanja u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera lica koja su stekla stručni naziv diplomirani pravnik fakultetu AA, te da posebno ukazuju da protiv rešenja Upravnog odbora AKS i ne postoji mogućnost pokretanja upravnog spora jer su u konkretnim predmetima žalbe uvažene;

– da AKS može da ima saznanja da li advokatske komore u sastavu AKS postupaju po zahtevima lica koja su stekla stručni naziv diplomirani pravnik na fakultetima čiji osnivač nije Republika Srbija samo na osnovu podataka iz drugostepenog postupka;

– da je u 2023. godini u predmetima sa istim činjeničnim i pravnim osnovom, Upravni odbor AKS odbio jednu žalbu koja je izjavljena protiv rešenja prvostepenog organa kojim je odbijen zahtev za upis u imenik advokatskih pripravnika, dok je u 2 predmeta obustavljen drugostepeni postupak zbog odustanka kandidata koji su izjavili žalbe, a da je u jednom predmetu žalba odbačena kao neblagovremena.

• S tim u vezi, Poverenik je zatražio od AKS da dostavi: 1) svih pet anonimizovanih odluka po žalbama koju su podneli pravnici/e koji su stekli stručni naziv diplomirani pravnik/ca na fakultetu AA, a kojima je AK BB onemogućila da se upišu u Imenik advokatskih pripravnika; 2) sve anonimizovane odluke u predmetima sa istim činjeničnim i pravnim osnovom iz 2023. godine u kojima je odbor AKS odlučivao, a koje se tiču odluka advokatskih komora u sastavu AKS koje su postupale po zahtevima lica koja su stekla stručni naziv diplomirani pravnik/ca na fakultetima čiji osnivač nije Republika Srbija.
• AKS je dostavila dopis br. 93-1/2024 od 22. marta 2024. godine u kojem je navedeno da dostavljaju rešenja Upravnog odbora AKS u kojima je odlučivano o žalbama protiv odluka AKB, i to za žalbe koje su izjavila lica koja su stručni naziv stekla na fakultetu AA, Pravnom fakultetu EE, Pravnom fakultetu ŽŽ, Poslovnom i pravnom fakultetu ZZ i Fakultetu za pravo, bezbednost i menadžment II. U prilogu dopune izjašnjenja dostavljeno je 10 odluka.
• Kako AKS nije dostavila svih pet anonimizovanih odluka po žalbama koju su podneli pravnici/e koji su stekli stručni naziv diplomirani pravnik/ca na fakultetu AA, Poverenik je ponovo zatražio da iste dostave. Takođe, zatraženo da pojasne da li su lica za koja su dostavljena rešenje br. 184/2023 od 1.4.2023 i rešenje br. 185/2023 od 1.4.2023 koji su podnosili zahteve za upis u Imenik advokatskih pripravnika – volontera, a čije je žalbe usvojila AKS, diplomirani pravnici/e sa fakultetu AA.
• U dopisu AKS od 16. aprila 2024. godine, navedeno je da je u dopisu AKS br. 93/2024 od 5. februara 2024. godine na pitanje Poverenika da li je AKS kao drugostepeni organ odlučivala po odluci AK BB kojom je onemogućen upis u Imenik advokatskih pripravnika licu koje je stručni naziv diplomirani pravnik stekli na fakultetu AA pogrešno odgovorio da je AKS izjavljeno 5 žalbi protiv rešenja Upravnog odbora AK BB o odbijanju zahteva za upis. Dalje je navedeno da se omaška odnosi na podatak da je reč o žalbama AK BB koje su podnela lica koja su stručni naziv diplomirani pravnik stekla isključivo na fakultetu AA. S tim u vezi, istakli su da je nesporno da se kroz dostavljena rešenja može videti da je reč o pet odluka Upravnog odbora AKS kojima je odlučivano o žalbama protiv AK BB, ali nepravilno je precizirano da su predmetne žalbe izjavila lica koja su stručni naziv diplomirani pravnik stekla na drugim fakultetima čiji osnivač nije RS. Dodali su da su uz dopis br. 93-1/2024 od 22. marta 2024. godine dostavili rešenja Upravnog odbora AKS kojim je odlučivano o žalbama protiv odluka AK BB, ali i drugih komora u sastavu AKS, a sve kako bi Poverenik imao sveobuhvatan uvid u postupanje AKS u predmetima sa sličnim činjeničnim i pravnim osnovom. U prilogu dopisa dostavili su dva rešenja iz 2023. godine kojima su usvojene žalbe lica koja su diplomirala na fakultetu AA i kojima je utvrđeno da ova lica ispunjavaju uslove za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK BB koji su propisani odredbom člana 54. Zakona o advokaturi i kojima se obavezuje AK BB da u narednom roku od 30 dana od dana prijema drugostepenog rešenja, omoguće ovim licima polaganje svečane zakletve advokatskog pripravnika, te da im po položenoj svečanoj zakletvi, uruče rešenja o upisu u Imenik advokatskih pripravnika – volontera AK BB i da im izdaju legitimaciju advokatskih pripravnika u skladu sa odredbama čl. 56. i 57. Zakona o advokaturi. Naime, u svom dopisu su pojasnili da su JJ i KK diplomirani pravnici sa fakulteta AA , te da dostavljaju rešenja Upravnog odbora AKS u kojima je odlučivano po njihovim žalbama izjavljenim protiv AK BB.
• Ministarstvo prosvete dostavilo je dopis br. 021-02-00022/2024-06 od 31. januara 2024. godine u kojem je navedeno da Ministarstvu nisu upućivane predstavke od strane lica koja poseduju diplomu fakulteta AA i drugih privatnih pravnih fakulteta akreditovanih od strane Nacionalnog akreditacionog tela, a u smislu odbijanja upisa navedenih lica u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AK BB.
• Ministarstvo pravde dostavilo je dopis br. 07-00-00033/2024-22 od 25. januara 2024. godine u kojem je navedeno da Ministarstvo nije nadležno za sprovođenje predmetnog nadzora, u smislu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o državnoj upravi, budući da Zakonom o advokaturi, nisu određena nadzorna ovlašćenja ovog ministarstva nad radom advokatskih komora. Pored toga, pojasnili su da poslovi odlučivanja propisani u članu 65. stav 1. tačka 1) Zakona, nisu poslovi državne uprave, već obavljanje tih poslova predstavlja izvornu nadležnost komore, u smislu člana 63. Zakona. Takođe su naveli da je AKS nadležna za javna ovlašćenja kao drugostepeni organ, dok advokatske komore u sastavu AKS odlučuju u prvom stepenu.Napomenuto da je o svemu navedenom obaveštena i Advokatska komora Srbije dopisom Ministarstva br. 119-01-00086/2022-02 od 5. jula 2022. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE
   • Uvidom u Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja koji je prof. dr GG podneo AKS, decembra 2023. godine utvrđeno je da se ovaj zahtev odnosi na informacije nastale u radu AKS i AK BB u vezi sa javnim ovlašćenjima koje su utvrđene u članu 65. stav 1. tačka 1. Zakona o advokaturi. Dalje je navedeno da je zahtevom zatraženo sledeće: 1) odluku na osnovu koje AK BB ne vrši upis u Imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera, lica koja su stručni naziv diplomirani pravnik stekla na fakultetima čiji osnivač nije Republika Srbija; 2) ukupan broj podnetih žalbi na odluke AK BB koje se tiču upisa u imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera podnetih od strane diplomiranih pravnika koji su stručni naziv stekli na pravnim fakultetima čiji osnivač nije RS, u periodu od 1.6.2022. do 1.12.2023. godine; 3) ukupan broj podnetih žalbi zbog nedonošenja odluka od strane AK BB o upisu u imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera diplomiranih pravnika koji su stručni naziv stekli na pravnim fakultetima čiji osnivač nije RS u periodu od 1.6.2022. do 1.12.2023. godine.
   • Uvidom u dopis fakulteta AA br. 1-10/23 od 21.2.2023. godine utvrđeno je da se fakultet AA obratio AK BB radi zastoja upisa u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AK BB diplomiranih pravnika/ca fakulteta AA. Naime u dopisu je između ostalog navedeno da je fakultet AA osnovan 2001. godine, da od osnivanja poseduje dozvolu za rad i da još od prvog ciklusa ima redovnu akreditaciju (do sada je prošao tri ciklusa akreditacije) i to za studije na svim nivoima – za osnovne akademske studije prava, master akademske studije prava, master akademske studije prava na engleskom jeziku Contemporary Legal Studies i za doktorske studije prava (svi programi studija poslednji put su akreditovani 2021. godine). Pored toga, fakultet AA je akreditovao kod Nacionalnog saveta za obrazovanje kratki program studija Izvršno pravo, koji i realizuje, a od Ministarstva pravde dobio je dozvolu za sprovođenje osnovne obuke za posrednike, koju takođe realizuje. Fakultet AA je akreditovan i kao naučnoistraživačka ustanova u svim ciklusima akreditacije, a poslednji put 2022. godine. Na fakultetu AA predaju nastavnici i saradnici koji spadaju u red najboljih nastavnika u Srbiji, čiji radovi su objavljeni ne samo u vrhunskim domaćim časopisima, nego i u vrhunskim međunarodnim časopisima, kao i zbornicima izdatim od strane renomiranih stranih izdavača kao što su Cambridge University Press, Oxford University Press, Routledge, Eleven International Publishing, Brill i Springer. Dalje je u dopisu navedeno da je trenutno nekoliko nastavnika angažovano na projektima Ministarstva nauke i Fonda za nauku Republike Srbije, da fakultet ostvaruje bogatu međunarodnu saradnju, te da je nosilac 3 COST naučna projekta koje finansira EU, a rukovodioci tih projekata za Srbiju su nastavnici fakulteta AA. Da fakultet AA učestvuje u programu Erasmus Mundus, u okviru kojeg sarađuje sa Pravnim fakultetom u Minsteru, a da sa Pravnim fakultetom Univerziteta Milano – Bikoka realizuje zajednički doktorski program već treću godinu, da s obzirom da se AK BB obraćaju diplomirani studenti osnovnih akademskih studija na fakultetu AA da skreću pažnju da je ocenjujući kvalitet, savremenost i međunarodnu usaglašenost tog studijskog programa, u Odluci o akreditaciji Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, u odnosu na Osnovne akademske studije istakla sledeće: „Studijski program je usklađen sa akreditovanim programima pravnih fakulteta u Srbiji, kao i sa ustanovama evropskog obrazovnog prostora. Usaglašenost se sastoji u pogledu uslova upisa studija, trajanja studija, broju bodova koji uspešno okončane studije nose programskom sadržaju navedenih akreditovanih programa evropskog obrazovnog prostora, načina studiranja, kao i u jasno definisanim ciljevima i ishodima učenja, odnosno znanjima i veštinama koje student stiče savladavanjem studijskog programa“. Komsija za akreditaciju posebno je istakla da je program Osnovnih akademskih studija usklađen sa akreditovanim programima drugih pravnih fakulteta u Republici Srbiji, uključujući i one čiji je osnivač Republika Srbija. Napomenuto je da su godinama diplomirani studenti fakulteta AA upisivani u Imenik advokatskih pripravnika AK BB, kao i da se u redovima advokata i sudija nalaze završeni studenti fakulteta AA koji su se pokazali kao dobri profesionalci. Na kraju dopisa je navedeno da žele da veruju da je zastoj u upisivanju u Imenik advokatskih pripravnika AK BB diplomiranih pravnika/ca koji su završili fakultet AA rezultat previda ili nepoznavanja činjenica i da će se takvo stanje ubrzo otkloniti. Uz dopis AK BB dostavljen je i spisak predmeta osnovnih akademskih studija prava fakulteta AA – 240 ESPB.
   • Uvidom u dopis fakulteta AA br. 1-79/22 utvđeno je da se AKB obratio dekan prof. dr GGi između ostalog naveo da AKB prema saznanjima koja su dobili od bivših studenta fakulteta AA, ne vrši prijem novih članova iz kategorije studenata koji su završili fakultete čiji osnivač nije država, te da moli da preispitaju svoju odluku u odnosu na diplomirane studente fakulteta AA. U dopisu je navedeno da je u uporednom pravu opšte prihvaćeno da se fakulteti ne dele na „privatne“ i „državne“, već na „dobre i loše“. Fakultet AA posluje već 20 godina, a ranijim dopisima AK BB je opisano stanje na fakultetu, akreditovanost programa, kvalitet časopisa Pravni zapis, bibliotečki fond ali pre svega nov, moderan nastavni plan i program i kvalitetne profesore koji su radili i sada rade, da ovakva odluka AK BB stvara nenadoknadivu štetu, tako što jedan broj diplomaca fakultet AA ne može da se upiše u članstvo AK BB i stvara se negativna reklama koja nije prikladna za fakultete AA, da podseća da je osnovno načelo ustavnog prava na rad bez diskriminacije, da ovo pismo AK BB treba shvatiti kao poslednji pokušaj da se kolegijalno uz duboko međusobno poštovanje ovaj problem razreši. Na kraju je navedeno da bi bilo izuzetno neprijatno ukoliko bi zbog ponašanja i daljeg odbijanja saradnje na obostrano zadovoljstvo bili prinuđeni da svoja prava ostvaruju drugim putem, te da u iskrenom uverenju da će prihvatiti argumentaciju da se radi o dobrom fakultetu čija je godišnja produkcija studenta relativno mala te nema ozbiljnije opasnosti da naruši brojnost članova Komore.
   • Uvidom u dopis fakulteta AA br. 1-79-1/22 koji su poslali svim advokatskim kancelarijama u Beogradu utvrđeno je da su zamolili kolege i koleginice da se uključe i pomognu u prevazilaženju problema koji je nastao nakon odluke AK BB da u svoje članstvo ne prima studente koji su završili fakultete čiji osnivač nije država. Dalje da je centralno pitanje diskriminatorna neodrživost ovakve odluke jer isključuje fakulteta AA iako je sigurno po svim parametrima među najboljim pravnim fakultetima u Republici Srbiji. Da to potvrđuje činjenica da su na svim nivoima – osnovne studije, master na engleskom, doktorske studije, nauka, medijacija, obuka javnih izvršitelja dobili akreditacije sa najvišim mogućim ocenama, da je časopis Pravni zapis najviši rangirani časopis u Republici Srbiji, da biblioteka poseduje više od 20000 naslova, a da su nastavni plan i program potpuno modernizovani, da kvalitet rada pre svega garantuju nastavnici koji su predavali a i koji sada predaju na fakultetu, da smatraju da je u ovom trenuutku prikladnije da se problem reši kolegijalno uz međusobno profesionalno poštovanje, te da mole da se angažuju u prevazilaženju istog i da će u slučaju nepostizanja zadovoljavajućeg rešenja biti primorani da koriste druge pravne mehanizme ali i da javnost upoznaju sa odlukom koja je neprimerena.
   • Uvidom u dopis fakulteta AA br. 1-81/22 koji je upućen AK BB utvrđeno je da se prof. dr GG obratio članovima Izvršnog odbora AK BB na sednici održanoj 14. decembra 2022. godine, da je naveo da AK BB može uvesti kriterijum provere kvaliteta i tako objektivizirati kriterijum prijema u članstvo komore. Na kraju je upućena molba predsedniku AK BB da sa sadržinom pisma i priloga upozna članove Izvršnog odbora te da studentima fakulteta AA omogući učlanjenje u AK BB, kao i da trenutno stanje istinski ne odgovara fakultetu AA ali da nije dobro ni za samu komoru s obzirom da je jedan broj studenta fakulteta AA već upisan u komoru i da je veliki broj dece advokata završio fakultet AA.
   • Uvidom u Uverenje o akreditaciji visokoškolske ustanove br. 612-00-00103/6/2020-03 od 5. jula 2021. godine utvrđeno je da fakultet AA, sa sedištem u Beogradu, u ulici Bulevar maršala Tolbuhina br. 36, PIB:101151149, matični broj: 17381431 ispunjava propisane standarde visokoškolske ustanove propisane Pravilnikom o standardima i postupku za akreditaciju  visokoškolskih ustanova. Dalje je utvrđeno da je imajući u vidu da je Ustanova ispunila sve standarde za akreditaciju visokoškolskih ustanova propisanih Pravilnikom o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova, fakultet AA je akreditovan.
   • Uvidom u dopis AK BB br. 12070/2023 od 24. januara 2024. godine koji je upućen dr GG navedeno je da je postupajući po odredbi člana 16. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, podvodm podnetog zahteva br.1270/2023 od 25. decembra 2023. godine, dostavljaju sledeće informacije: Upravni odbor AK BB nije doneo „odluku na osnovu koje se ne vrši upis u Imenik advokatskih pripravnika i Imenik advokatskih pripravnika volontera AK BB, lica koji su stručni naziv diplomirani pravnik stekli na fakultetima čiji osnivač nije Republika Srbija“. Dalje je navedeno da AK BB u prvom stepenu vrši javna ovlašćenja i odlučuje o zahtevima za upis, kao i da su članom 54. Zakona o advokaturi propisani uslovi za upis u Imenik advokatskih pripravnika , dok je članom 55. propisano dokazivanje ispunjenosti uslova za upis kandidata i odlučivanje nadležnog organa po zahtevu za upis; da je odredbom člana 23. stav 1. tačka 4. propisano da Upravni odbor AK BB odlučuje u okviru zakonom utvrđenih prava Komore o upisu u Imenik advokatskih pripravnika tako što utvrđuje ispunjenost uslova za upis svakog kandidata pojedinačno. Dalje je navedeno da ukupan broj podnetih zahteva za upis u Imenik advokatskih pripravnika i Imenik advokatskih pripravnika volontera koji su stručni naziv stekli na pravnim fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija, u periodu od 1.6.2022. godine do 1.12.2023. godine iznosi 472. Zatim je navedeno da ukupan broj donetih odluka na osnovu kojih je izvršen upis u Imenik advokatskih pripravnika i Imenik advokatskih pripravnika volontera koji su stručni naziv stekli na pravnim fakultetima čiji osnivač je Republika Srbija, u periodu od 1.6.2022. godine do 1.12.2023. godine 467. Dalje je u odgovoru AK BB navedeno da je ukupan broj podnetih zahteva za upis u Imenik advokatskih pripravnika i Imenik advokatskih pripravnika volontera podnetih od strane diplomiranih pravnika koji su stručni naziv stekli na pravnim fakultetima čiji osnivač nije Republika Srbija, u periodu od 1.6.2022. godine do 1.12.2023. godine iznosio 59. Na kraju je navedeno da je ukupan broj donetih odluka na osnovu kojih je izvršen upis u Imenik advokatskih pripravnika i pripravnika volontera, diplomiranih pravnika koji su stručni naziv stekli na pravnim fakultetima čiji osnivač nije Republika Srbija, u periodu od 1.6.2022. godine do 1.12.2023. godine, 9.
   • Uvidom u Rešenje AKS br. 498/2023 od 9. septembra 2023. godine koje je AKS dostavila Povereniku uz svoj odgovor, utvrđeno je da se ovim rešenjem usvaja žalba JJ zbog nedonošenja rešenja o zahtevu za upis advokatskih pripravnika i utvrđuje se da JJ diplomirani pravnik iz Beograda ispunjava uslove za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK BB koji su propisani odredbom člana 54. Zakona o advokaturi. Obavezuje se AK BB da u narednom roku od 30 dana od dana prijema drugostepenog rešenja, omogući JJ polaganje svečane zakletve advokatskih pripravnika, te da mu po položenoj svečanoj zakletvi uruči rešenje o upisu u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK BB i izda legitimaciju advokatskog pripravnika u skladu sa odredbom člana 56. i 57. Zakona o advokaturi. U obrazloženju je između ostalog navedeno da je žalilac JJ podneo dana 3.6.2022. godine AKB zahtev sa potrebnom dokumentacijom, radi donošenja odluke o upisu u Imenik advokatskih pripravnika – volontera te komore koji je zaveden pod br. 4121/2022. O zahtevu za upis u Imenik nadležni organ AK BB nije doneo odluku u roku od 60 dana čime se stekli uslovi za izjavljivanje žalbe u skladu sa članom 151. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku. AK BB je svojim dopisom 5277/2023 od 23.6.2023. koji je primljen u AKS 27.6.2023. obavestila drugostepeni organ da je Upravni odbor AK BB nakon prijema drugostepenog rešenja Upravnog odbora AKS br. 184/2023 od 01.04.2023 razmatrao zahtev JJ za upis u imenik advokatskih pripravnika – volontera na sednicama Upravnog odbora AK BB  koje su održane 25.04.2023, 25.05. 2023 i 22.06.2023 ali da odluka povodom istog nije doneta zbog nedovoljnog broja glasova “za“ i „protiv“. AKS u svom obrazloženju drugostepenog rešenja je navela da žalilac ispunjava zakonom propisane uslove za upis u Imenik advokatskih pripravnika iz člana 54. Zakona o advokaturi uključivši uslov: „diploma pravnog fakulteta stečena u RS ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja“ o čemu je dostavljen i propisani dokaz – uverenje o stečenom visokom obrazovanju fakulteta JJ br.1774/07 od 10.05.2022. godine s obzirom da je diplomirao na akreditovanom univerzitetu, akreditovanom fakultetu i akdreditovanom studijskom programu i stekao stručni naziv diplomirani pravnik. Dalje je u obrazloženju rešenja navedeno da prvostepeni organ nije odlučio po zahtevu žalioca za upis u Imenik advokatskih pripravnika – volontera AK BB ni posle donošenja rešenja Upravnog odbora AKS br. 184/2023 od 01.4.2023. Istaknuto je da advokatske komore u sastavu AKS donose odluke o upisu kandidata u Imenik advokatskih pripravnika i Imenik advokata koji su diplomirali na akreditovanim Univerzitetima, akreditovanim fakultetima i akreditovanim studijskim programima bez obzira ko je osnivač visokoškolske ustanove, da diplomci sa akreditovanih univerziteta, akreditovanih pravnih fakulteta i akreditovanih studijskih programa za pravo mogu da polažu pravosudni ispit pred Komisijom Ministarstva pravde i mogu da se zapošljavaju u sudovima i javnim tužilaštvima i budu birani za sudijske i javnotužilačke funkcije. S tim u vezi, da je nesporno da je žalilac podneo potpun i uredan zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera i da je kao dokaz da ispunjava uslov iz člana 54. stav 1. Zakona o advokaturi dostavio rešenje o stečenom visokom obrazovanju na fakultetu AA br.1769/07 od 10.05.2022, uverenje o položenim ispitima na fakultetu AA br. 1769/07 od 10.05.2022. Fakultet AA je u vreme kad je žalilac na njemu diplomirao, imao propisanu akreditaciju i dozvolu za rad za studijski program pravo pa je diploma tog fakulteta izjednačena sa diplomom visokoškolske ustanove koja je registrovana i akreditovana za rad sa nazivom pravni fakultet na nekom drugom univerzitetu čiji osnivač nije Republika Srbija. Ukoliko određena visokoškolska ustanova sprovodi studijske programe koji su akreditovani na Zakonom o visokom obrazovanju propisan način i ukoliko ta ustanova ima dozvolu za rad, kao što je ovde slučaj, žalilac ispunjava Zakonom o advokaturi propisane uslove za upis u Imenik advokatskih pripravnika – volontera AK BB – diplomu pravnog fakulteta stečenu u Republici Srbiji. Imajući u vidu činjenicu da prvostepeni organ nije odlučio po zahtevu žalioca za upis u Imenik br. 184/2023 od 01.04.2023. te je doneo odluku da se odlaže odlučivanje po svim zahtevima kandidata koji su diplomirali na visokoškolskim ustanovama čiji osnivač nije Republika Srbija, prema nalaženju drugostepenog organa žalba JJ je osnovana. Ovakvim postupanjem prvostepenog organa van njegove nadležnosti utvrđene Zakonom o advokaturi, narušava se načelo pravne sigurnosti i jednakosti građana. Prilikom odlučivanja o žalbi drugostepeni organ je posebno imao u vidu odredbu člana 21. Ustava Republike Srbije kojom je propisana zabrana diskriminacije, pogotovo što je prvostepeni organ već donosio rešenje o upisu kandidata koji su diplomirali na istoj visokoškolskoj ustanovi kao i žalilac. Diskriminacija kandidata se ogleda ne samo u nepriznavanju određene diplome akreditovane visokoškolske ustanove za studijski program – pravo, već nedonošenje odluke po zahtevu za upis samo zato što je grupa kandidata, među kojima je i žalilac diplomirala na visokoškolskoj ustanovi čiji osnivač nije Republika Srbija. Ovaj drugostepeni organ posebno ukazuje da nadležni organi advokatske komore vrše javno ovlašćenje u skladu sa Zakonom o advokaturi, te da su u vršenju poverenih javnih ovlašćenja nadležni organi advokatske komore dužni da postupaju u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zakonom i u skladu sa obimom i svrhom poverenih javnih ovlašćenja. Sa svih napred navedenih razloga Upravni odbor AKS je našao da je žalba osnovana.
   • Uvidom u drugo Rešenje AKS br. 398/2023 od 09.09.2023. koje je Povereniku dostavljeno uz dopis AKS, utvrđeno je da se usvaja žalba KK zbog nedonošenja rešenja o zahtevu za upis u Imenik advokatskih pripravnika i utvrđuje se da KK diplomirani pravnik iz Beograda ispunjava uslove za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AK BB koji su propisani odredbom člana 54. Zakona o advokaturi. Obavezuje se AK BB da u narednom roku od 30 dana prijema drugostepenog rešenja omogući KK polaganje svečane zakletve advokatskog pripravnika, te da mu po položenoj zakletvi uruči rešenje o upisu u imenik advokatskih pripravnika volontera AK BB i izda legitimaciju advokatskog pripravnika u skladu sa odredbom člana 56. i 57. Zakona o advokaturi. Žalilac KK iz Beograda je 14.10.2022. podneo AKB zahtev sa potrebnom dokumentacijom, radi donošenja odluke o upisu u Imenik advokatskih pripravnika – volontera te komore, koji je zaveden pod br. 8743/2022. O njegovom zahtevu nadležni organ AK BB nije doneo odluku u roku od 60 dana, čime su se stekli uslovi za izjavljivanje žalbe u skladu sa članom 151. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku. AK BB je svojim dopisom 1555/2023 od 03.03.2023. obavestila drugostepeni organ da je zahtev KK razmatran na sednici Upravnog odbora AK BB koja je održana 14.12.2022. i da odluka nije doneta. Zahtev KK je uvršten i na dnevni red sednice Upravnog odbora AK BB koja je održana 01.02.2023. ali je na toj sednici doneta odluka da se odloži odlučivanje o zahtevima za upis onih kandidata koji su diplomirali na fakultetima čiji osnivač nije Republika Srbija. Ovaj drugostepeni organ nalazi da je žalba osnovana: žalilac ispunjava zakonom propisane uslove za upis u Imenik advokatskih pripravnika iz člana 54. Zakona o advokaturi, uključivši i uslov: „diploma pravnog fakulteta stečena u RS ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja“ o čemu je dostavljen i propisani dokaz – uverenje o stečenom visokom obrazovanju fakultetu AA br. 1774/07 od 13.06.2022., uverenje o položenim ispitima na fakultetu AA od 13.06.2022. S obzirom da je diplomirao na akreditovanom univerzitetu, akreditovanom fakultetu i akreditovanom studijskom programu i stekao naziv – diplomirani pravnik; da prvostepeni organ nije odlučio po zahtevu žalioca za upis u Imenik advokatskih pripravnika – volontera AK BB ni posle donošenja rešenja Upravnog odbora AKS br. 185/2023 od 01.04.2023; da advokatske komore u sastavu AKS donose odluke o upisu kandidata u imenik advokatskih pripravnika i imenik advokata koji su diplomirali na akreditovanim univerzitetima, fakultetima i akreditovanim studijskim programima, bez obzira ko je osnivač visokoškolske ustanove; da diplomci sa akreditovanih univerziteta, akreditovanih pravnih fakulteta i akreditovanih studijskih programa za pravo, mogu da polažu pravosudni ispit pred Komisijom Ministarstva pravde i mogu da se zapošljavaju u sudovima i javnim tužilaštvima i budu birani na sudijske i javnotužilačke funkcije. Dalje je, između ostalog navedeno da je nesporno da je žalilac podneo uredan i potpun zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika – volontera i da je kao dokaz da ispunjava uslov iz člana 54. stav 1. Zakona o advokaturi dostavio uverenje o stečenom visokom obrazovanju fakulteta AA br. 1774/07 od 13.06.2022., uverenje o položenim ispitima na fakultetu AA br. 1774/07 od 13.06.2022. Da imajući u vidu da prvostepeni organ nije odlučio po zahtevu žalioca za upis ni nakon donošenja rešenja Upravnog odbora AKS br. 185/2023 od 01.04.2023. te da je doneo odluku da se odlaže odlučivanje po svim zahtevima kandidata koji su diplomirali na visokoškolskim ustanovama čiji osnivač nije Republika Srbija, prema nalaženju ovog drugostepenog organa žalba BB je osnovana.
   • Uvidom u članak koji je 13. januara 2024. godine objavljen u dnevnom listu „Danas“ pod nazivom „Čuvanje kvaliteta ili nezakonita diskriminacija: Zbog čega je u Beogradu nemoguće postati advokatski pripravnik sa diplomom privatnog fakulteta?“ koji je dostupan i na linku https://www.danas.rs/vesti/drustvo/advokatski-pripravnik-privatni-fakultet/  utvrđeno je da je u članku data izjava potpredsednika AKB. U članku je između ostalog navedeno: „Kako za Danas ističe advokat ĐĐ, potpredsednik AK BB-a, na taj korak su se odlučili kako bi zaštitili profesiju od sveopšte degradacije“. Dalje je navedeno: „Kako ističe, komora je pre nego što je uveden moratorijum za diplomce privatnih fakulteta pokušavala da problem reši sa nadležnim institucijama.“
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode sadržane u pritužbi, dostavljene dokaze i druge činjenice utvrđene u postupku, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosi^[1].

3.2. Ustav Republike Srbije[2] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.3. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[3], koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Dalje, članom 6. Zakona o zabrani diskriminacije definisano je da je neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 16. stav 1. zakona kojim je zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Članom 19. stav 1. Zakona propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, dok je stavom 2. istog člana da je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Stavom 3. istog člana zabranjena je diskriminacija vaspitnih i obrazovanih ustanova koje se obavljaju delatnost u skladu sa zakonom i drugim propisom, kao i lica koja koriste ili su koristili usluge ovih ustanova u skladu sa zakonom. Članom 51. ovog zakona predviđen je i prekršaj u slučaju povrede člana 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

3.4. Članom 14. stav 1. tačka 14. Zakona o advokaturi[4] propisano je da „advokatski pripravnik“ je diplomirani pravnik upisan u imenik advokatskih pripravnika, koji se obavljanjem pripravničke vežbe kod advokata, osposobljava za rad u advokaturi, dok je tačkom 15) propisano da „imenik advokatskih pripravnika“ je imenik advokatskih pripravnika koji se osposobljavaju za rad u advokaturi. Članom 23. stav 1. tačka 1. ovog zakona je propisano da Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu imaju sledeća javna ovlašćenja, i to odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera. Dalje, članom 54. istog zakona, propisano je da su uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika su: 1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja; 2) državljanstvo Republike Srbije; 3) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost; 4) nepostojanje radnog odnosa; 5) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom; 6) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika ili direktora u pravnom licu, predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije; 7) nepostojanje položenog pravosudnog ispita ili radnog iskustva koje kandidatu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita; 8) dostojnost za obavljanje advokatske službe; 9) zaključen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje tri godine advokatske prakse, sedište kancelarije na teritoriji iste advokatske komore i važeću advokatsku legitimaciju ili zaključen ugovor o radu sa društvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je označen da će biti zadužen za realizaciju plana i programa obuke advokatskog pripravnika i nadzirati njegov rad i stručno usavršavanje. Članom 53. ovog zakona propisano je Advokatski pripravnik može da započne obavljanje pripravničke vežbe ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i ako je položio zakletvu advokatskog pripravnika.

3.5. Zakon o visokom obrazovanju u članu 4. propisani su principi visokog obrazovanja. U stavu 1. tačka 10) ovog člana kao jedan od principa propisan je princip ravnopravnosti visokoobrazovnih ustanova bez obzira na oblik svojine, odnosno na to ko je osnivač. Članom 23. stav 1. ovog zakona propisano je da se akreditacijom utvrđuje da visokoškolska ustanova i studijski programi ispunjavaju standarde iz člana 12. tač. 13) i 14) ovog zakona i da visokoškolska ustanova ima pravo na izdavanje javnih isprava u skladu sa ovim zakonom. Stavom 9. tačka 1. ovog člana propisano je da u postupku akreditacije Nacionalno akreditaciono telo izdaje uverenje o akreditaciji visokoškolske ustanove, odnosno studijskog programa, na osnovu rešenja Komisije za akreditaciju o akreditaciji visokoškolske ustanove, odnosno studijskog programa, odnosno na osnovu rešenja Komisije za žalbe o akreditaciji visokoškolske ustanove, odnosno studijskog programa.

3.6. Pravilnikom o standardima i postupku akreditacije visokoškolskih ustanova i studijskih programa[5] utvrđuju se standardi i postupak akreditacije studijskih programa. Članom 2. ovog pravilnika je propisano da postupku akreditacije studijskih programa podležu sve visokoškolske ustanove u Republici Srbiji.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju, potrebno je razmotriti da li je Advokatska komora BB prilikom upisa u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AK BB onemogućila ili otežala upis diplomiranih pravnika/ca koji su diplomirali na fakultetu AA iz razloga što su ova lica zvanje diplomirani pravnik/ca stekla na „privatnom“ fakultetu AA, odnosno pravnom fakultetu čiji osnivač nije Republika Srbija.

3.8. Poverenik najpre ukazuje da Zakon o zabrani diskriminacije u članu 45. stav 2. propisuje posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slučaj da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju. Stavom 4. ovog člana propisano je da se navedeno pravilo o teretu dokazivanja primenjuje i na postupak pred Poverenikom.

3.9. Podnositelj pritužbe je učinio verovatnim akt diskriminacije, tako što je dostavio dokaze za svoje navode da AK BB od aprila 2022. godine ne upisuje odnosno ne rešava po zahtevima kandidata koji su stekli stručni naziv diplomirani pravnik/ca na fakultetu AA, dok po zahtevima kandidata koji su stručni naziv diplomirani pravnik/ca stekli na pravnim fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija, AK BB redovno postupa. Naime, u prilogu pritužbe dostavljena su obraćanja fakulteta po ovom pitanju AK BB, dopis upućen advokatskim kancelarijama u Beogradu, zahtev za informacije od javnog značaja i odgovor na zahtev iz kojeg se vidi očita disproporcija u odlučivanju po zahtevima u zavisnosti od toga da li se radi o kandidatu koji je završio visoko obrazovnu ustanovu čije je osnivač Republika Srbija ili ustanovu čiji osnivač nije Republika Srbija, kao i link na kojem je 13. januara 2024. objavljen članak u dnevnom listu „Danas“ pod nazivom „Čuvanje kvaliteta ili nezakonita diskriminacija: Zbog čega je u Beogradu nemoguće postati advokatski pripravnik sa diplomom privatnog fakulteta?“. U pritužbi je navedeno da ove navode potvrđuje i postupanje Advokatske komore Srbije (AKS) u predmetima po žalbama diplomiranih pravnika koji su stručni naziv stekli na fakultetu AA, kao i da je zbog nepostupanja AK BB po zahtevima za upis, AKS donosila odluke po kojima AK BB takođe nije postupala. Imajući u vidu navedeno Poverenik se obratio AKS, koja je odgovorila na zahtev Poverenika i u prilogu dostavila rešenja iz 2023. godine kojima je postupala po žalbama lica koja su podnela zahtev za upis u imenik advokatskih pripravnika AK BB, a koja su stekla zvanje diplomirani pravnik/ca na fakultetu AA. Imajući u vidu da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled ovog akta nije došlo do povrede načela jednakosti snosi AK BB u skladu sa pomenutim članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije.

3.10. Imajući u vidu da se AK BB nije izjasnila na navode iz pritužbe iako je zahtev uredno primila, Poverenik je u postupku razmatrao činjenice i dokaze koji su dostavljeni uz pritužbu, kao i one pribavljene u postupku od drugih lica. Radi pravilnog utvrđivanja svih relevantnih činjenica, Poverenik je najpre pristupio analizi člana 54. Zakona o advokaturi kojim su propisani uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika. U ovom članu kao prvi uslov naveden je uslov: diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja. Imajući u vidu pomenuti uslov, neophodno je utvrditi da li lice koje je diplomiralo na fakultetu AA ispunjava ovaj uslov, odnos da li fakultet AA kao visoko obrazovna ustanova akreditovana u skladu sa propisima Republike Srbije, te da li uverenje o diplomiranju, odnosno diploma koju izdaje fakultet AA predstavlja diplomu podobnu za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika-volontera. Poverenik najpre konstatuje da je nesporno utvrđeno da je fakultetu AA izdato Uverenje o akreditaciji visokoškolske ustanove br. 612-00-00103/6/2020-03 od 5. jula 2021. godine koje je donelo Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta ustanove u visokom obrazovanju, odnosno telo koje je u skladu sa zakonom nadležno da ceni ispunjenost uslova za akreditaciju visokoškolske ustanove. Ovo telo je nakon sprovedenog postupka akreditacije izdalo uverenje kojim je utvrdilo da fakultet AA u Beogradu, sa sedištem u Beogradu, u ulici Bulevar maršala Tolbuhina br. 36, PIB: 101151149, matični broj: 17381431 ispunjava propisane standarde visokoškolske ustanove.

3.11. Dalje, analizom dopisa fakulteta AA br. 1-10/23 od 21.2.2023. godine utvrđeno je da se fakultet AA obratio AK BB radi zastoja upisa u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AK BB diplomiranih pravnika/ca fakulteta AA. Naime, u dopisu je AK BB ukazano da je fakultet AA osnovan 2001. godine, da od osnivanja poseduje dozvolu za rad i da još od prvog ciklusa ima redovnu akreditaciju (do sada je prošao tri ciklusa akreditacije) i to za studije na svim nivoima – za osnovne akademske studije prava, master akademske studije prava, master akademske studije prava na engleskom jeziku Contemporary Legal Studies i za doktorske studije prava (svi programi studija poslednji put su akreditovani 2021. godine). Pored toga, fakultet AA je akreditovan kod Nacionalnog saveta za obrazovanje kratki program studija Izvršno pravo, koji i realizuje, a od Ministarstva pravde dobio je dozvolu za sprovođenje osnovne obuke za posrednike, koju takođe realizuje. Fakultet AA je akreditovan i kao naučnoistraživačka ustanova u svim ciklusima akreditacije, a poslednji put 2022. godine. Dalje, da je ocenjujući kvalitet, savremenost i međunarodnu usaglašenost tog studijskog programa, u Odluci o akreditaciji Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, u odnosu na Osnovne akademske studije istakla sledeće: „Studijski program je usklađen sa akreditovanim programima pravnih fakulteta u Srbiji, kao i sa ustanovama evropskog obrazovnog prostora. Da se usaglašenost sastoji u pogledu uslova upisa studija, trajanja studija, broju bodova koji uspešno okončane studije nose programskom sadržaju navedenih akreditovanih programa evrospkog obrazovnog prostora, načina studiranja, kao i u jasno definisanim ciljevima i ishodima učenja, odnosno znanjima i veštinama koje student stiče savladavanjem studijskog programa“. Na kraju, da je Komsija za akreditaciju posebno istakla da je program Osnovnih akademskih studija usklađen sa akreditovanim programima drugih pravnih fakulteta, uključujući one čiji je osnivač Republika Srbija.

3.12. Takođe i iz rešenja AKS, koje je AKS donosila kao nadležan drugostepeni organ u postupcima po zahtevima za upis u Imenik advokataskih pripravnika-volontera, ova komora je usvojila žalbe lica koja su diplomirala na fakultetu AA i utvrdila da ova lica ispunjavaju sve uslove za upis u Imenik advokatskih pripravnika i pripravnika volontera AK BB koji su propisani odredbom člana 54. Zakona o advokaturi, zbog čega je navedenim rešenjima obavezala AK BB da u narednom roku od 30 dana od dana prijema drugostepenog rešenja, omoguće ovim licima polaganje svečane zakletve advokatskog pripravnika, te da im po položenoj svečanoj zakletvi, uruče rešenja o upisu u Imenik advokatskih pripravnika – volontera AK BB i da im izdaju legitimaciju advokatskih pripravnika u skladu sa odredbama čl. 56. i 57. Zakona o advokaturi. U obrazloženju ovih rešenja AKS je konstatovala da AK BB nije odlučila po zahtevu žalioca koji je zvanje stekao na fakultetu AA za upis u Imenik advokatskih pripravnika – volontera ni posle donošenja prethodnog rešenja Upravnog odbora AKS u ovim pravnim stvarima. U obrazloženjima AKS je istaknuto da advokatske komore u sastavu AKS treba da donose odluke o upisu kandidata u Imenik advokatskih pripravnika i Imenik advokata koji su diplomirali na akreditovanim Univerzitetima, akreditovanim fakultetima i akreditovanim studijskim programima bez obzira ko je osnivač visokoškolske ustanove, da diplomci sa akreditovanih univerziteta, akreditovanih pravnih fakulteta i akreditovanih studijskih programa za pravo mogu da polažu pravosudni ispit pred Komisijom Ministarstva pravde i mogu da se zapošljavaju u sudovima i javnim tužilaštvima i budu birani za sudijske i javnotužilačke funkcije. U obrazloženjima pomenutih rešenja AKS je između ostalog navedeno da žalioci ispunjavaju zakonom propisane uslove za upis u Imenik advokatskih pripravnika iz člana 54. Zakona o advokaturi uključivši uslov: „diploma pravnog fakulteta stečena u RS ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja“ o čemu su isti i dostavili propisane dokaze – uverenja o stečenom visokom obrazovanju na fakultetu AA br.1774/07 od 10.05.2022 i br. 1774/07 od 13.06.2022, te da su diplomirali na akreditovanom univerzitetu, akreditovanom fakultetu i akdreditovanom studijskom programu i stekli stručni naziv diplomirani pravnici.  Poverenik dalje posebno ukazuje na deo obrazloženja rešenja AKS u kojima je navedeno da „imajući u vidu činjenicu da prvostepeni organ nije odlučio po zahtevu žalioca za upis u Imenik br. 184/2023 od 01.04.2023. te je doneo odluku da se odlaže odlučivanje po svim zahtevima kandidata koji su diplomirali na visokoškolskim ustanovama čiji osnivač nije Republika Srbija, prema nalaženju drugostepenog organa žalba je osnovana. Ovakvim postupanjem prvostepenog organa van njegove nadležnosti utvrđene Zakonom o advokaturi, narušava se načelo pravne sigurnosti i jednakosti građana. Prilikom odlučivanja o žalbi drugostepeni organ je posebno imao u vidu odredbu člana 21. Ustava Republike Srbije kojom je propisana zabrana diskriminacije, pogotovo što je prvostepeni organ već donosio rešenje o upisu kandidata koji su diplomirali na istoj visokoškolskoj ustanovi kao i žalilac. Diskriminacija kandidata se ogleda ne samo u nepriznavanju određene diplome akreditovane visokoškolske ustanove za studijski program – pravo, već nedonošenje odluke po zahtevu za upis samo zato što je grupa kandidata, među kojima je i žalilac diplomirala na visokoškolskoj ustanovi čiji osnivač nije Republika Srbija. Ovaj drugostepeni organ posebno ukazuje da nadležni organi advokatske komore vrše javno ovlašćenje u skladu sa Zakonom o advokaturi, te da su u vršenju poverenih javnih ovlašćenja nadležni organi advokatske komore dužni da postupaju u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zakonom i u skladu sa obimom i svrhom poverenih javnih ovlašćenja. Sa svih napred navedenih razloga Upravni odbor AKS je našao da je žalba osnovana.“  

3.13. Poverenik takođe ukazuje i da je iz rešenja AKS kako ova komora navodi nesporno da diplomirani pravnici/e koji su studije završili na fakultetu AA imaju pravo da polažu pravosudni ispit pred Komisijom Ministarstva pravde i da mogu da se zapošljavaju u sudovima i javnim tužilaštvima i da budu birani za sudijske i javnotužilačke funkcije, čime je praksa da AK BB ne rešava po zahtevima diplomiranih pravnika koji su završili fakultet AA ili da im otežava upis dodatno zabrinjavajuća i ukazuje na činjenicu da AK BB isključuje kandidate bez legitimnog i opravdanog razloga.

3.14. Neodlučivanje o zahtevima lica koja su stekla zvanje diplomirani pravnik na fakultetu AA koji je akreditovan kod Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta ustanove u visokom obrazovanju, odnosno tela koje je u skladu sa zakonom nadležno da ceni ispunjenost uslova za akreditaciju visokoškolske ustanove, dovodi do višestrukih negativnih posledica za dalje stručno usavršavanje i profesionalni život ovih osoba. S tim u vezi, Poverenik podseća da u skladu sa odredbom člana 14. stav 1. tačka 14) Zakona o advokaturi^[6] „advokatski pripravnik“ je diplomirani pravnik upisan u imenik advokatskih pripravnika, koji se obavljanjem pripravničke vežbe kod advokata, osposobljava za rad u advokaturi, dok je članom 53. ovog zakona propisano da advokatski pripravnik može da započne obavljanje advokatske vežbe samo ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i položio zakletvu. Takođe, jedan od uslova za upis je zaključen ugovor o radu sa advokatom i sedište kancelarije na teritoriji advokatske komore. Svojim postupanjem, AK BB ne samo da onemogućava ovim licima stručno usavršavanje, već i održavanje zaposlenja imajući u vidu da ukoliko se lice ne upiše u imenik advokatskih pripravnika niti može da stekne uslov za polaganje pravosudnog, ni advokatskog ispita, niti advokat koji je zaključio ugovor sa pripravnikom ima interes da to lice zadrži u advokatskoj kancelariji imajući u vidu da ne može da obavlja posao za koji se školovalo, odnosno ne može da se stručno osposobljava u skladu sa zakonom. Poverenik podseća da zaštitu od diskriminacije, u skladu sa odredbom člana 16. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije uživa kako lice u radnom odnosu, tako i lice koje traži posao, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Kandidati koji su zvanje diplomiranog pravnika stekli na fakultetu AA i imaju zaključen ugovor o radu sa advokatom čija je kancelarija u Beogradu, prinuđeni su da prolaze dugotrajnu i iscrpljujuću proceduru korišćenja pravnih lekova protiv ćutanja AK BB na njihove zahteve, sa neizvesnošću koliko će takav postupak trajati i da li će uopšte biti upisani ili sa druge strane, da menjaju poslodavca i odlaze u druge jedinice lokalnih samouprava ukoliko je njihova profesionalna želja da se bave advokatskom profesijom. Na ovaj način njihov položaj je značajno otežan u odnosu na lica koja su zvanje stekla na Pravnom fakultetu čiji je osnivač Republika Srbija, kao i na lica koja svoju pripravničku praksu obavljaju kod advokata čije kancelarije imaju sedište na teritoriji drugih advokatskih komora. Poverenik ukazuje da ovakva praksa dodatno nema opravdanje imajući u vidu da lice koje je podnelo zahtev u drugoj komori u sastavu AKS će biti upisano u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera, a nakon sprovedenog pripravničkog staža i položenog pravosudnog i advokatskog ispita i u Imenik advokata, pri čemu se prilikom promene sedišta advokatske kancelarije u skladu sa članom 13. Zakona o advokaturi advokat koji premešta sedište advokatske kancelarije sa teritorije jedne na teritoriju druge advokatske komore u sastavu AKS, upisuje u imenik advokata druge advokatske komore bez ispitivanja uslova za upis, osim uslova iz člana 6. stav 1. tačka 9) ovog zakona u pogledu prostora koji je pogodan za bavljenje advokaturom u skladu sa aktom AKS. Imajući u vidu sve navedeno, ovakvim postupanjem AK BB narušava se načelo pravne sigurnosti i jednakosti građana, tako što se pravi razlika prema licima samo zbog činjenice da li su zvanje diplomirani pravnik/ca stekli na „privatnom“ pravnom fakultetu kao što je fakultet AA ili na „državnom“ pravnom fakultetu tj. fakultetu čije je osnivač Republika Srbija, iako navedeni fakulteti jednako ispunjavaju uslove propisane zakonom i imaju izdatu dozvolu za rad od strane nadležnog organa. Navedeno stvara i nepoverenje kod studenata koji tek treba da upišu studije da li će diploma određene visoko-školske ustanove, iako ustanova ispunjava zakonom propisane uslove, biti podobna za rad u određenim profesijama kao što je advokatura, odnosno da li će nepostupanjem određene komore biti faktički isključeni iz mogućnosti za usavršavanje i rad u struci za koju su se školovali na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju je nadležna ta komora.

3.15.  Takođe, Poverenik ističe da u drugostepenim postupcima povodom žalbi podnosilaca zahteva koji ni nakon 60 dana nisu dobili odgovor AK BB, AKS ispravno navodi da je povređen član 21. Ustava Republike Srbije kojom je propisana zabrana diskriminacije i da se diskriminacija kandidata ogleda u nepriznavanju diplome akreditovane visokoškolske ustanove za studijski program pravo i nedonošenju odluke po zahtevu za upis samo zato što je ova grupa kandidata diplomirala na visokoškolskoj ustanovi čiji osnivač nije Republika Srbija. Iz prakse Evropskog suda za ljudska prava proizlazi da pravo na obrazovanje podrazumeva da država pojedincima garantuje pravo pristupa postojećim obrazovnim ustanovama, kao i obezbeđenje koristi od stečenog obrazovanja time što su im zvanično priznate završene studije.[7] Prava garantovana ovim članom odnose se i na državne i na privatne institucije, odnosno na učenike i studente u državnim i privatnim školama.[8] Pravo na obrazovanje, utvrđeno je i u članu 2. Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava kojim se garantuje svakom licu u nadležnosti država potpisnica „pravo na pristup obrazovnim institucijama koje postoje u datom trenutku“, ali taj pristup predstavlja samo deo prava na obrazovanje. Da bi to pravo „bilo efektivno, nadalje je potrebno da, između ostalog, lice koje je korisnik ima mogućnost da ostvari dobit iz obrazovanja koje je stekao, odnosno, pravo da dobije, u skladu s važećim pravilima u svakoj državi, u ovom ili onom obliku, zvanično priznanje studija koje je završio“[9]

3.16. Saglasno svemu navedenom, uz primenu pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, Poverenik zaključuje da je u konkretnom slučaju očigledno napravljena razlika na osnovu činjenice da su diplomirani pravnici stekli zvanje na na „privatnom“ fakultetu tj. Pravnom fakultetu čiji osnivač nije Republika Srbija, čime im je onemogućeno, odnosno otežano da se upišu u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AK BB te da obavljaju pripravničku vežbu na teritoriji Beograda, odnosno da se bave poslom za koji su se školovali iako Zakon o zabrani diskriminacije, odredbom člana 19. stav 3. izričito zabranjuje diskriminaciju vaspitnih i obrazovnih ustanova koje obavljaju delatnost u skladu sa zakonom, kao i lica koja su koristila usluge ovakvih ustanova u skladu sa zakonom. Dakle, Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju pravnih lica, odnosno zabranjuje nejednak tretman s obzirom na vaspitnu i obrazovnu ustanovu koje obavljaju delatnost u skladu sa zakonom i drugim propisom. Drugim rečima, zabranjuje se diskriminacija ovih ustanova, bez obzira na to da li je njihov osnivač država ili privatno lice. Konačno, zabranjuje se nejednak tretman lica koja koriste ili su koristila usluge ovih ustanova u skladu sa zakonom^[10] što se u konkretnom slučaju odnosi na fakultet AA.

4. MIŠLjENjE

Advokatska komora BB povredila je odredbe člana 6, 16. i člana 19. stav 3.  Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Advokatskoj komori BB:

5.1. Da odmah po prijemu ovog mišljenja, odnosno u što kraćem roku, odluči po već podnetim zahtevima lica koja su zvanje diplomirani pravnik/ca stekli na fakultetu AA za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AK BB na jednak način kao što postupa po zahtevima lica koja su zvanje diplomirani pravnik/ca stekla na pravnim fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija.

5.2. Da ubuduće na nediskriminatoran način rešava po zahtevima lica koja su zvanje diplomirani pravnik/ca stekli na fakultetu AA, tj. da jednako postupa po zahtevima podnosioca bez obzira da li su diplomu stekli na fakultetu AA ili na pravnom fakultetu čije je osnivač Republika Srbija dokle god su na ovim fakultetima ispunjeni uslovi u pogledu odgovarajuće akreditacije i dozvole za rad za studijski program pravo u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima koji uređuju oblast visokog obrazovanja;

5.3. Da sa mišljenjem Poverenika upozna Advokatsku komoru Srbije.

5.4. Da se ubuduće pridržavaju propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Advokatska komora BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Advokatska komora BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 24/12

[5] „Službeni glasnik RS”, broj 13/19

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 24/12

[7] Case relating to certain aspects of the laws on the use of languages in education v. Belgium, predstavka br. 1474/62 et seq., presuda od 23. jula 1968, stav 4.

[8] Ingrid Jordebo Foundation of Christan Schools and Ingrid Jordebo v. Sweden, Evropska komisija, predstavka br. 11533/85, odluka od 6. marta 1987. Videti i Leyla Sahin v. Turkey, predstavka br. 44774/98, presuda od 10. novembra 2005, stav 153.

[9] //efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://advokat-prnjavorac.com/zakoni/Odabrane-presude-ESLJP3.pdf   str. 281.

Belgian Linguistic case, presuda str. 30–32, st. 3–5; videti takođe Kjeldsen, Busk Madsen and Pedersen v. Denmark, presuda od 7. decembra 1976, Serija A br. 23, str. 25–26, st. 52). Takođe, implicitno sadržano u izrazu „niko ne može…“ je načelo ravnopravnosti u postupanju prema svim građanima u korišćenju njihovog prava na obrazovanje.

[10] Komentar Zakona o zabrani diskriminacije, izdavač Pravosudna akademija, Beograd 2014. str.137.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

17-24 Diskriminacija diplomiranih pravnika koji su stekli zvanje na fakultetu čiji osnivač nije Republika Srbija prilikom upisa u Imenik advokatskih pripravnika – volontera AK BB