br. 07-00-103/2024-02 datum: 19. 7. 2024. godine

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje Centru za socijalni rad AA

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITU OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Centru za socijalni rad AA:

– da preduzme sve mere iz svoje nadležnosti u cilju pružanja usluga socijalne zaštite porodici B, koje su neophodne radi unapređivanja porodičnih odnosa, veština i roditeljskih kompetencija i stvaranja bezbednog i sigurnog okruženja kako bi se ubrzao eventualni povratak dece u porodicu;

– da nakon eventualnog povratka dece u porodicu, zajedno sa drugim službama u lokalnoj zajednici i članovima porodice preduzme potrebne mere iz svoje nadležnosti u cilju osnaživanja porodice kako bi se predupredile i/ili otklonile okolnosti zbog kojih bi deca ponovo mogla da budu izmeštena iz porodice;

– da prilikom donošenja odluke o izmeštanju dece iz porodice porekla, imovno stanje, odnosno, materijalna ugroženost porodice ni u kom slučaju ne bude preovlađujući kriterijum za smeštaj dece u porodični smeštaj.

Centar za socijalni rad AA će obavestiti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

Obrazloženje

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila su se udruženja Vojvođanski romski centar Stari Banovci i Evropski centar za prava Roma povodom postupanja Centra za socijalni rad AA, koje je rezultiralo oduzimanjem petoro dece iz romske porodice B. iz … Udruženja su navela da Centar za socijalni rad AA izmeštanje dece iz porodice B. u hraniteljske porodice opravdava siromaštvom porodice B. Ukazano je da se otac dece (B.B.) nalazi na izdržavanju kazne zatvora i da se o deci starala majka V.B, kao i da su izmeštena deca različitog uzrasta: devet, sedam, tri i četiri godine, kao i beba od dva i po meseca. U dopisu je navedeno da romska nacionalna manjina nedvosmisleno predstavlja najsiromašniju društvenu grupu u Srbiji, i da uruženja iskazuju sumnju da je siromaštvo porodice B. povod za izmeštanje dece iz biološke porodice, kao i da postupak Centra za socijalni rad AA predstavlja kršenje principa ravnopravnosti i adekvatne socijalne zaštite. Navode da „oduzimanje dece iz porodice“ mora biti poslednja mera, primenjena samo kada su iscrpljene sve alternative koje bi obezbedile detetu sigurnost i dobrobit. U obraćanju Povereniku su istakli da je uloga centra za socijalni rad upravo da pomogne ljudima koji se nađu u lošim socioekonomskim situacijama. Dodaju i da imaju saznanja da su deca redovno vakcinisana i da pohađaju školsku nastavu. Dalje je navedeno da je zahvaljujući angažovanju koordinatora za romska pitanja …, ubrzo organizovan sastanak predsednika opštine AA, direktorke Centra za socijalni rad i koordinatora za romska pitanja na kojem je dogovoreno da će se deca vratiti majci, nakon adaptacije kuće u kojoj žive, a koje će finansirati opština AA.

Centar za socijalni rad AA je dopisom broj 551-…/20240 od … 2024. godine obavestio Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da su V. B. i B. B. u bračnoj zajednici stekli petoro dece – … (2015. godište), … (2017. godište), … (2020. godište), … (2021. godište) i … (2023. godište), kao i da CSR AA prati funkcionisanje porodice B. od 7. jula 2023. godine kada ih je Osnovno javno tužilaštvo u … obavestilo da je maloletna … udarila stariju ženu zbog čega je bilo potrebno izvršiti procenu da li je maloletnica zanemarena od roditelja. Dalje je navedeno da je porodica romskog porekla, potpuna, niskog socioekonomskog i obrazovnog statusa, kao i da su članovi proširene porodice u lokalnoj zajednici prepoznati kao lica sklona asocijalnom ponašanju. Navedeno je da se B. B. trenutno nalazi na izdržavanju kazne zatvora, kao i da V. B. nije pohađala školu, da je nepismena, bez zanimanja i stručne spreme, da slabo govori i razume srpski jezik. Navedeno je da se porodica izdržava od novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka, kao i da su usmereni na ostvarivanje minimalnih životnih potreba. Dalje je navedeno da je G.G, majka B. B, živela sa V. B. i pomagala joj u brizi oko dece, kao i da je V.B. „u skladu sa minimalnim roditeljskim veštinama zadovoljavala potrebe dece“ uz podršku G. G, a da se G. G. odselila iz … Dalje je navedeno: „Često su se obraćali Centru za pomoć, te je Centar pružao pomoć u vidu jednokratnih novčanih pomoći, odeće i obuće za decu, u saradnji sa Crvenim krstom pružao pomoć u paketima, u saradnji sa Kancelarijom za smanjenje siromaštva odobravao novčana sredstva za kupovinu ogreva, hrane u prodavnici. Stručni radnici su vodili V. B. na ginekološke preglede, organizovan je prevoz za V. B. i njeno dete do … bolnice, zbog pregleda. Nakon što se G. G. odselila, V. B. je ostala sama sa decom i nije adekvatno mogla da se brine o potrebama dece, o obrazovnim potrebama, zdravstvenim potrebama, da im osigura bezbednost.“ Dalje je navedeno da su 27. februara 2024. godine stručni radnici obavili kućnu posetu i zatekli V. B. sa starijim ćerkama ispred kuće; da su deca bila bosa, trčala su pored otvorenog šahta, sekire i testere koje su stajale na stazi, sa sečivom okrenutim na gore; da je dvorište puno otpada, srče od ogledala i drugih predmeta potencijalno opasnih po bezbednost dece. „V. B. je vikala na upozorenje stručnih radnika da ukloni sekiru i testeru, uzela je sekiru i bacila u šiblje, u dvorištu bez pravca. Vikala je na stručne radnike i na decu.“ Navedeno je da je beba bila u kući, u prostoriji punoj dima od peći, koja se loži u kući, sama, pokrivena ćebetom preko glave, da devojčice … i … pohađaju prvi razred osnovne škole, ali neredovno, kao i da … nije pohađala predškolsko obrazovanja zbog čega joj je odložen polazak u prvi razred. Navedeno je i da najmlađe dete nema regulisanu zdravstvenu knjižicu, „a V. B. ne može to da obavi“, da V. B. nema podršku srodnika, kao i da je odbila predlog stručnih radnika da se deca izmese u hraniteljsku porodicu „dok ona ne bude u mogućnosti da se brine o njima“.

U izveštaju Centra za socijalni rad je dalje navedeno da „deca često ostaju bez nadzora odrasle osobe, tj. majke, u neadekvatnim uslovima potencijalno opasnim po bezbednost dece, a najstarije ćerke ne pohađaju redovno školu, te im je uskraćeno pravo na obrazovanje. Deci su u porodici majke ugroženi zdravlje i bezbednost, te uskraćena prava na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.“ Navedeno je da, s obzirom da „V. B. nije u mogućnosti da samostalno adekvatno brine o deci, da zadovoljava njihove potrebe i da brine o njihovoj bezbednosti i pruža adekvatan nadzor“, stručni saradnici su doneli odluku da je najbolji vid zaštite za decu da se smeste u hraniteljske porodice, što je i učinjeno 28. februara 2024. godine. Dalje je navedeno da je sačinjen plan usluga sa zadacima koje bi majka trebalo da ispuni kako bi se deca vratila u primarnu porodicu. „Pred majku su postavljeni zadaci – stvaranje bezbednog i urednog stambenog prostora za decu, da osigura da u prostoru svi predmeti, koji su potencijalno opasni po bezbednost, budu van domašaja dece, da V. B. ima podršku i pomoć od strane pouzdane osobe, odlazak kod psihijatra, da obezbedi redovno pohađanje škole i zdravstvenu zaštitu za decu, da sarađuje da stručnim radnicima Centra. Stručni radnici CSR AA će nastaviti savetodavni rad sa majkom, osnaživanje majke, i preduzimati mere iz svoje nadležnost, u skladu sa najboljim interesom dece.“

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre ukazuje na relevantne pravne propise u oblasti zaštite prava deteta i zaštite od diskriminacije.

Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbom člana 66. propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[3], koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 22. propisano je da svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice.

Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta^[4], a jedan od njenih opštih principa je princip nediskriminacije. Pravo na nediskriminaciju obavezuje državu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom, obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovih roditelja ili zakonskih staratelja. Najbolji interesi deteta su jedan od principa Konvencije, koji treba da bude od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece. Odredbom člana 9. Konvencije strane ugovornice su se obavezale da dete ne bude odvojeno od svojih roditelja protiv njihove volje, osim kada nadležne vlasti, uz sudski nadzor, odrede u skladu sa važećim zakonom i postupkom, da je takvo odvajanje neophodno u najboljem interesu deteta. Takva odluka može biti neophodna u određenom slučaju, kao npr. ako roditelji zlostavljaju ili zanemaruju dete ili žive odvojeno pa se mora doneti odluka o mestu stanovanja deteta.

Smernice UN za alternativno staranje o deci[5] prepoznaju da je porodica temeljna osnova društva i prirodna sredina za razvoj, dobrobit i zaštitu dece, zbog čega treba prvenstveno uložiti napore da se detetu omogući da ostane ili se vrati na staranje svojim roditeljima ili, u odgovarajućim slučajevima, drugim članovima uže porodice, kao i da država treba da osigura da porodice u svojoj ulozi starateljstva imaju pristup odgovarajućim oblicima podrške. U Smernicama je navedeno i da izdvajanje deteta iz porodice treba posmatrati kao poslednju meru kojoj se pribegava i, kad god je to moguće, treba da bude privremena i da traje što je moguće kraće. Takođe, istaknuto je da finansijsko i materijalno siromaštvo ili uslovi, direktno i isključivo povezani sa takvim siromaštvom, nikada ne smeju biti jedino opravdanje za izdvajanje deteta iz roditeljskog staranja, prihvatanje deteta u sistem alternativne zaštite ili za sprečavanje njegove reintegracije, već takvu situaciju treba posmatrati kao upozorenje za pružanje odgovarajuće podrške porodici. U poglavlju pod nazivom „Prevencija potrebe za alternativnom brigom“ navedeno je da države treba da sprovodi delotvorne mere za prevenciju odricanja i napuštanja dece te izdvajanja dece iz njihovih porodica. Socijalne politike i programi treba da, između ostalog, osnaže porodice stavovima, veštinama, sposobnostima i alatima koji će im omogućiti da na odgovarajući način svojoj deci osiguraju zaštitu, brigu i razvoj.

Preporuka Saveta Evrope o pravima dece i socijalnim uslugama koje su prilagođene deci i porodicama[6] ukazuje da bi pružanje socijalnih usluga trebalo da osigura postojanje okruženja podrške za dete obezbeđujući odgovarajući nivo i raznovrsnost usluga i resursa neophodnih za pozitivno roditeljstvo i snaženje roditeljskih veština, kao i da odluke o smeštanju deteta van njegovog doma moraju da se donose na osnovu najboljeg interesa deteta. Izbor zaštite treba da odgovara i sadašnjim i budućim potrebama deteta. Pružanje socijalnih usluga za decu i porodice radi zaštite ugrožene dece trebalo bi, između ostalog, da uvažava sledeća načela: a) prevenciju i ranu intervenciju; b) partnerstvo sa roditeljima usredsređeno na dete; c) pažljivu procenu potreba svakog pojedinačnog deteta u vezi sa faktorima zaštite (uključujući snagu), kao i faktorima rizika u društvenom okruženju deteta; d) sprečavanje ponovne viktimizacije deteta.

Odredbom člana 4. Zakona o socijalnoj zaštiti^[7] propisano je da svaki pojedinac i porodica kojima je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba imaju pravo na socijalnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Stavom 2. istog člana propisano je da se pravo na socijalnu zaštitu obezbeđuju pružanjem usluga socijalne zaštite i materijalnom podrškom. Dalje, odredbom člana 40. stav 1. tačka 4. Zakona propisano da je su savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge – intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja; podrška porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilja; porodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti;

Članom 41. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da je korisnik prava ili usluga socijalne zaštite pojedinac, odnosno porodica koja se suočava s preprekama u zadovoljavanju potreba, usled čega ne može da dostigne ili da održi kvalitet života ili koja nema dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba, a ne može da ih ostvari svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora. Stavom 2. istog člana propisano je da je maloletno lice i punoletno lice do navršenih 26 godina života korisnik prava ili usluga socijalne zaštite kada mu je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti, ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne može da dostigne optimalni nivo razvoja.

Odredbom člana 9. stav 1. Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad[8] propisano je da je centar za socijalni rad dužan da razvija preventivne programe koji doprinose zadovoljavanju individualnih i zajedničkih potreba građana, odnosno sprečavanju i suzbijanju socijalnih problema u lokalnoj zajednici. Stavom 2. istog člana propisano je da se preventivno delovanje u radu centra sprovodi se realizovanjem konkretnih, tematski određenih i na ciljne grupe usmerenih preventivnih programa, dok je stavom 3. propisano da preventivni programi treba da budu usmereni na pojedince, porodice u riziku i marginalizovane grupe, njihovo osposobljavanje za produktivan život u zajednici, odgovorno roditeljstvo i predupređenje zavisnosti od socijalnih službi; sprečavanje nastanka socijalnih problema, kao što su: nasilje u porodici, prestupništvo mladih, zavisnosti od psiho-aktivnih supstanci i slično; razvijanje volonterskih kapaciteta u zajednici; kampanja usmerenih ka jačanju građanske svesti i odgovornosti za zadovoljavanje zajedničkih potreba, prepoznavanje i otklanjanje problema u zajednici. Na kraju, stavom 4. istog člana propisano je da se preventivne aktivnosti centra definišu kroz plan preventivnih aktivnosti i programe u okviru godišnjeg operativnog plana aktivnosti.

Dalje, odredbom člana 70. Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad propisano je da se plan usluga i mera za porodicu sa planom stalnosti za dete donosi u slučaju kada se utvrdi potreba za daljim pružanjem usluga i mera, po završetku procesa procene, najkasnije 60 dana od kada je započet rad sa korisnikom. Stavom 2. istog člana propisano je da plan usluga i mera za porodicu određuje i mere pravne zaštite u skladu sa nadležnostima organa starateljstva, radi pravovremenog, i sa uslugama socijalne zaštite koordinisanog, sprovođenja. Dalje, stavom 3. istog člana propisano je da prilikom donošenja plana usluga i mera za porodicu i plana stalnosti za dete, centar će zajedno sa drugim službama u lokalnoj zajednici i članovima porodice preduzeti razumne napore da dete ostane sa roditeljima, da se preduprede ili otklone okolnosti zbog kojih dete može da bude izmešteno iz porodice, ili će preduzeti sve napore da se steknu uslovi za povratak deteta u porodicu. Stavom 4. istog člana propisano je da u slučajevima kada nije odgovarajuće preduzimati intervencije, mere i usluge za ostanak ili povratak deteta u porodicu, centar će obrazložiti i dokumentovati okolnosti za takvu odluku, dok je stavom 5. propisano da planiranje usluga, mera i intervencija u slučaju iz stava 4. ovog člana mora biti zasnovano na principu najmanje restriktivnog okruženja i mora uvažiti zahtev da dete uzrasta do sedam godina ne može biti smešteno u ustanovu za smeštaj korisnika bez roditelja duže od tri meseca, osim ukoliko za to postoje zdravstvene indikacije.

Poverenik podseća da je u cilju unapređenja položaja dece i mladih i podrške porodici razvijena usluga Porodični saradnik^[9] koja ima za cilj unapređenje kapaciteta porodice i to na način da omogući bezbednost i stabilne uslove za rast, razvoj i dobrobit deteta u njegovom porodičnom okruženju. Naime, usluga je namenjena porodicama sa decom, sa brojnim i složenim potrebama, u kojima postoji rizik za izmeštanje dece ili pretnja da će se rizik pojaviti, kao i porodicama kod kojih se planira povratak deteta u porodicu, nakon mere izdvajanja iz porodice. Usluga porodični saradnik pruža se u porodici i njenom domu, njihovoj zajednici, realizacijom aktivnosti koje, u skladu sa procenom i porodičnim planom, mogu biti praktična podrška, savetodavno-edukativne aktivnosti i aktivnosti zastupanja, posredovanja i koordinacije u zajednici. Cilj rada porodičnog saradnika sa svakom porodicom je da, zajedno sa porodicom, kreira promenu u funkcionisanju porodice, koja će omogućiti dobrobit deteta u porodici i biti održiva.

Poverenik je 2019. godine uputio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti br. 021-00-522/2019-02, kojom je preporučio ovom ministarstvu da centrima za socijalni rad ukaže na obaveze koje proizlaze iz Ustava, ratifikovanih međunarodnih dokumenata i zakona koje se odnose na neophodnost preduzimanja svih mera iz njihove nadležnosti u cilju pružanja podrške porodicama u riziku od izmeštanja dece iz porodice, te da alternativno zbrinjavanje dece centri za socijalni rad organizuju tek kada nisu uspeli svi prethodni napori da se razdvajanje porodice predupredi ili kada je izdvajanje evidentno u najboljem interesu zdravlja, dobrobiti, razvoja i/ili bezbednosti deteta. Pored toga preporučeno je da Ministarstvo preduzme i druge mere iz svoje nadležnosti u cilju jačanja usluga socijalne zaštite i kreiranja novih usluga koje su neophodne radi omogućavanja detetu da živi u porodičnom okruženju.

Takođe, potrebno je ukazati da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti državni organ u čijoj je nadležnosti da sprovodi postupak koje se odnose na akte diskriminacije. Saglasno tome, predmet analize uvek je ograničen na utvrđivanje postojanja diskriminacije, na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije i drugih relevantnih propisa koji sadrže antidiskriminatorne odredbe. Utvrđivanje eventualnih povreda drugih zakona i/ili procedura prilikom donošenja odluka o izmeštanju dece iz porodice porekla, ispravnosti i zakonitosti postupaka procene deteta i članova porodice i drugih mera iz nadležnosti CSR, ne spadaju u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

U svom dopisu udruženja Vojvođanski romski centar i Evropski centar za prava Roma su izrazili sumnju da je siromaštvo porodice B. povod za izmeštanje dece iz biološke porodice. Analizom navoda Centra za socijalni rad  AA ne može se  zaključiti da je socioekonomski status porodice (jedini) razlog izmeštanja dece iz porodice. U dopisu je navedeno da majka, V. B., ima „minimalne roditeljske veštine“ i da, od kako je ostala sama sa decom jer se svekrva G. G. odselila a otac dece je na izdržavanju kazne zatvora, „V. B. nije u mogućnosti da samostalno adekvatno brine o deci, da zadovoljava njihove potrebe i da brine o njihovoj bezbednosti i pruža adekvatan nadzor“. Dalje je navedeno da su stručna lica centra, priliko kućne posete 27. februara 2024. godine, zatekla decu u nebezbednim uslovima (pored otvorene šahte, sa sekirom i testerom koje su bile dostupne deci), da su deca bila bosa na dvorištu, da je najmlađe dete (od 2, 5 meseca) bilo u kući bez nadzora, sa mnogo dima iz peći, kao i da nije imalo zdravstvenu knjižicu, a da najstarije devojčice (devet i sedam godina) ne idu redovno u školu.

Daljom analizom dopisa Centra za socijalni rad AA, uočeno je da je Centar pružao porodici B. pomoć u vidu jednokratnih novčanih pomoći, odeće i obuće za decu, u saradnji sa Crvenim krstom pružao pomoć u paketima, u saradnji sa Kancelarijom za smanjenje siromaštva odobravao novčana sredstva za kupovinu ogreva, hrane u prodavnici, stručni radnici su vodili V. B. na ginekološke preglede, organizovan je prevoz za V. B. i njeno dete do … bolnice, zbog pregleda. Iako je Centar naveo da su deca izmeštena iz porodice zbog toga što majka nije mogla da brine o potrebama dece, „obrazovnim potrebama, zdravstvenim potrebama, da im osigura bezbednost“, porodici, bar po navodima Centra, nije pružena drugačija podrška izuzev materijalne podrške. Centar nije naveo, a ni dostavio dokaze da je V. B. odnosno porodici B, pružena neka podrška i savetodavno-terapijskih i socijalno-edukativnih socijalnih usluga. Takođe, u dopisu Centra je navedeno da prati funkcionisanje porodice B. od 7. jula 2023. godine, kao i da su deca izdvojena iz porodice 28. februara 2024. godine nakon kućne posete, odnosno sedam meseci od kada Centar prati funkcionisanje porodice. U dopisu Centra za socijalni rad AA je, između ostalog, navedeno da je sačinjen plan usluga sa zadacima koje bi majka trebalo da ispuni kako bi se deca vratila u primarnu porodicu: „Pred majku su postavljeni zadaci – stvaranje bezbednog i urednog stambenog prostora za decu, da osigura da u prostoru svi predmeti, koji su potencijalno opasni po bezbednost, budu van domašaja dece, da V. B. ima podršku i pomoć od strane pouzdane osobe, odlazak kod psihijatra, da obezbedi redovno pohađanje škole i zdravstvenu zaštitu za decu, da sarađuje da stručnim radnicima Centra. Stručni radnici CSR AA će nastaviti savetodavni rad sa majkom, osnaživanje majke, i preduzimati mere iz svoje nadležnost, u skladu sa najboljim interesom dece.“

Poverenik podseća da domaći i međunarodni pravni propisi sadrže odredbe koje nalažu nadležnim organima da, u skladu sa mogućnostima države, preduzmu potrebne mere i pomognu roditeljima da detetu/deci obezbede pravo na adekvatan životni standard, te da uvek prilikom odlučivanja imaju na umu značaj odrastanja deteta uz roditelje i obezbede svu moguću pomoć podršku porodicama da ispunjavaju svoje odgovornosti prema detetu/deci. Stoga je neophodno da nadležni organi, u svakom konkretnom slučaju, razmotre sve raspoložive mogućnosti i da osnaže roditelja/e da ispunjavaju obaveze prema detetu i na taj način otklone uzroke eventualne odluke o napuštanju deteta. Tek nakon što budu iscrpljeni svi mehanizmi koji stoje na raspolaganju nadležnim organima, može se doneti odluka o izdvajanju deteta iz porodice porekla.

Poverenik ponovo ukazuje i na stav Smernica Ujedinjenih nacija za alternativno staranje o deci da finansijsko i materijalno siromaštvo ili uslovi, direktno i isključivo povezani sa takvim siromaštvom, nikada ne smeju biti jedino opravdanje za izdvajanje deteta iz roditeljskog staranja, već takvu situaciju treba posmatrati kao upozorenje za pružanje odgovarajuće podrške porodici. Dakle, pre oduzimanja deteta, potrebno je prethodno preduzeti sve napore u cilju jačanja, odnosno kreiranje novih usluga socijalne zaštite, radi omogućavanja života u porodičnom okruženju i unapređivanja stanja u pogledu prava deteta.

Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upućuje preporuku Centru za socijalni rad AA uz obavezu obaveštavanja o preduzetim merama u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33. tač.  9.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj  98/06 i 115/2021)

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/2021

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, br. 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97)

[5] Rezolucija Generalne skupštine UN 64/142, Smernice UN za alternativno staranje o deci, jun 2009.

[6] Preporuka CM/Rec (2011)12 Komiteta ministara državama članicama o dečjim pravima i socijalnim uslugama prilagođenim deci i porodicama; dostupno na https://rm.coe.int/16806bf095

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 24/11 i 117/2022 – odluka US

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 59/2008, 37/2010, 39/2011 – dr. pravilnik, 1/2012 – dr. pravilnik, 51/2019, 12/2020 i 83/2022

[9]http://www.zavodsz.gov.rs/sr/podru%C4%8Dje-delovanja/unapre%C4%91enje-mera-socijalne-za%C5%A1tite/unapre%C4%91enje-polo%C5%BEaja-dece-i-mladih-i-podr%C5%A1ka-porodici/porodi%C4%8Dni-saradnik/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

134-24 Preporuka mera CSR zbog izmeštanja dece iz siromašnih porodica