1287-18 Utvrđena diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti obrazovanja

25. Jun 2019.

br. 07-00-1469/2018-02 datum: 25. 6. 2019.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA, protiv Srednje škole za ekonomiju, pravo, administraciju i turizam, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. Podnosilac pritužbe navodi da je nejednako tretiran u odnosu na druge učenike, uskraćen za informacije u vezi školskih aktivnosti, te da je početkom školske 2018/2019. godine sa direktorkom postignut dogovor da nastavu prati kada može, s obzirom na zdravstveno stanje, a da predmete polaže na tromesečnom nivou. U izjašnjenju na pritužbu je navedeno da je AA učenik Srednje škole EPA od školske 2017/2018 godine, da je prvih mesec i po dana školske 2017/2018 godine nastavu pohađao redovno, nakon čega prestaje da pohađa nastavu iz zdravstvenih razloga, zbog čega je treći razred učenik završio polaganjem razrednog ispita. Dalje se navodi da je u početku školske 2018/2019. godine, dolazio na nastavu u meri u kojoj je to mogao, s obzirom na svoje zdravstveno stanje, da je vremenom sklopljen dogovor da učenik sam izabere predmete čiju će nastavu redovno pohađati, kao i da mu je omogućeno da predmete odgovara na nivou tromesečja, bez redovnog prisustvovanja nastavi. U toku postupka je utvrđeno da je AA upisao treći razred Srednje škole EPA, školske 2017/1018. godine, ali da je zbog zdravstvenih razloga prestao redovno da pohađa nastavu, te je školsku 2017/2018 godinu, završio polaganjem razrednog ispita. Utvrđeno je da je početkom školske 2018/2019. godine, između AA, njegovih roditelja i škole postignut dogovor o načinu pohađanja nastave, koji je podrazumevao da AA prisustvuje časovima kada može, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a da predmete polaže na nivou tromesečja. Međutim, AA i njegovi roditelji su školi ukazivali na teškoće/probleme, nakon ovako postignutog dogovora, a koji su se ogledale u tome da nije imao adekvatnu komunikaciju u vezi dobijanja informacija o predmetima, da nije na vreme dobijao literaturu (beleške/predavanja sa časova) koju je trebalo da pripremi za odgovaranje. Imajući u vidu navedeno, a primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je Srednja škola EPA ponudila pružaju dovoljno osnova za zaključak da je ova škola preduzela sve mere koje joj stoje na raspolaganju kako bi učeniku AA pružila potrebnu podršku, tokom obrazovanja u ovoj školi, s obzirom na njegovo zdravstveno stanje. Poverenik je konstativao da je u skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, izrada pedagoškog profila učenika početni korak, na osnovu kojeg se dalje utvrđuju područja u kojima postoji potreba za dodatnom podrškom u obrazovanju i vaspitanju i planira se individualizovan način rada. Planom mera se definišu koje mere/vrste podrške su potrebne, kratak opis mera/vrsta podrške i svrha tj. cilj pružanja podrške, kao i ko i kada realizuje i prati pružanje podrške. Međutim, u konkretnom slučaju Srednja škola EPA nije dostavila ni pedagoški profil učenika AA, koji je, u skladu sa navedenim pravilnikom bila dužna da izradi, kao ni druge dokaze iz kojih bi se moglo utvrditi koje metode i način rada su planirani radi ostvarivanja potrebne podrške, kao ni period realizacije planirane mere i odgovorno lice koje prati realizaciju mere podrške. U izjašnjenju ne postoji čak ni osvrt na mere podrške koje bi bile planirane, iako je škola prepoznala problem, s obzirom da im je bilo poznato zdravstveno stanje AA. Srednja škola EPA do okončanja postupka nije dokazala da je u svemu postupila u skladu sa zakonom i citiranim pravilnikom. Pored toga, škola je u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, bila dužna da donese i program prevencije diskriminacije i diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, kao deo školskog programa i razvojnog plana, a koji se konkretizuje godišnjim planom rada ustanove. Ovim programom prevencije određuju se mere i aktivnosti kojima se obezbeđuje ostvarivanje ciljeva prevencije svih oblika diskriminacije i diskriminatornog postupanja. Međutim, do okočanja postupka Srednja škola EPA nije dostavila dokaz da je u okviru godišnjeg plana rada ustanove sačinila program prevencije, u skladu sa ovim pravilnikom. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, dao je mišljenje da je Srednja škola EPA povredila odredbe člana 6. i 19. Zakona o zabrani dikriminacije, a školi je preporučeno da, u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, pristupi izradi detaljnog i sveobuhvatnog programa prevencije diskriminacije i diskriminatornog ponašanja, kojim će odrediti konkretne mere i aktivnosti kojima se obezbeđuje ostvarivanje ciljeva prevencije svih oblika diskriminacije i diskriminatornog postupanja, da organizuje obuku za zaposlene u školi na temu diskriminacije u obrazovanju, posebno u odnosu na učenike kojima je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju, kao i da ubuduće vodi računa da se u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, pridržava propisa koji zabranjuju diskriminaciju.

 

  1. TOK POSTUPKA

 

  • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se pritužbom AA, izjavljenom protiv Srednje škole za ekonomiju, pravo, administraciju i turizam i direktorke škole, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja.
  • U pritužbi i dopunama pritužbe, između ostalog, navedeno je :
  • da Srednju školu EPA pohađa od školske 2017/1018, kada je u trećoj godini prešao iz škole na Z;
  • da je direktorki predočio da se leči od depresije i da ima psihičkih problema, krajem oktobra treće godine, kada je prestao da pohađa redovnu nastavu;
  • da je treću godinu završio polaganjem razrednog ispita;
  • da je početkom školske 2018/2019 godine sa direktorkom, postignut dogovor, koji je podrazumevao da predmete polaže tromesečno, do kraja školske godine, kako bi bio u korak sa svojom generacijom, kao i da mu se literatura dostavi na vreme, kako bi mogao bez pritiska da se spremi za odgovaranje;
  • da nije postojao nikakav konkretan/pisani dokumant povodom ovog sporazuma, jer direktorka nije smatrala da treba da se formira. Suština je bila da mu se izađe u susret, s obzirom na njegovo zdravstveno stanje, ali to na kraju nije ispoštovano;
  • da su njegovi roditelji više puta bili na razgovoru kod direktorke, kao i psihologa škole, gde se situacija uvak pogoršavala posle tih sastanaka;
  • da su se roditelji jednom prilikom obratili i razrednoj starešini, koja je izjavila kako nije u redu da on ima odličan prosek, u odnosu na drugu decu koja su redovna i da su njemu ocene poklonjene zbog bolesti;
  • da ophođenje direktorke prema njemu, kao i celokupnog kolektiva smatra diskriminatornim, što može imati nesagledive posledice kao što je rizik od suicida;
  • da je zbog svog zdravstvenog stanja nejednako tretiran u odnosu na druge učenike, da je isključen iz kolektiva i uskraćen za informacije u vezi školskih aktivnosti;
  • da je 1.11.2018. godine bio na sastanku sa direktorkom, kome su prisustvovali i njegovi roditelji;
  • da je na ovom sastanku direktorka izjavila kako je u prethodnoj školskoj godini obavestila učenike iz odeljenja zašto ne dolazi u školu, i da je bez ikakve saglasnosti i odobrenja javno informisala grupu lica o njegovim osetljivim podacima, što je i uzrok nasilja koje trpi;
  • da je ovakvim postupanjem direktorke podstaknuta lična netrpeljivost prema njemu od strane druge dece, što je ostavilo nesagledive posledice na njegovo mentalno zdravlje;
  • da su 28.11.2018. godine, njegovi roditelji bili na sastanku kod direktorke, kada im je direktorka odštampala papir o njegovom napredovanju, gde je napisano šta treba da polaže, i da se nakon toga situacija pogoršala;
  • da su direktorki dostavljena opravdanja o njegovom zdravstvenom stanju-izveštaji lekara specijaliste-psihijatra, u kojem su navedene dijagnoze;
  • da je klasifikacija mentalnih poremećaja velika i činjenica da ima dijagnostikovan problem psihičke prirode ne umanjuje njegovu vrednost kao osobe, niti treba da bude razlog kako će se neko postaviti prema njemu;
  • da je profesorku nemačkog jezika i književnosti kontaktirao putem mejla, zbog literature za polaganje, kada mu je postavila rigorozne kriterijume za ocenjivanje, navodeći da je za dvojku potrebno 65% gradiva (sada od ovog polugodišta), čime mu je jasno stavljeno do znanja da ovi kriterijumi važe samo za njega;
  • da kada je došao na konsultacije 20. marta 2019. godine, profesorka mu je održala predavanja kako ne zna ni osnovne stvari iz nemačkog jezika, vređajući ga da treba da mu predaje lekcije iz petog razreda osnovne škole, kao i da ona uopšte nije u obavezi da mu drži konsultacije;
  • da ga je na času 17.4.2019. godine ponižavala, stavljajući mu krivicu jer se obratio razrednom starešini za pomoć i dala mu ocenu dobar (3) sa čime se složio, rekavši mu da mora da dobije još jednu ocenu iz pismenog rada, odnosno da napiše sastav na nemačkom bez pomagala, što je za njega neizvodljivo;
  • da u Srednjoj školi EPA postoji Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja zanemarivanja i diskriminacije, čiji je član i njegova razredna starešina, koja ga je ubeđivala da loše percepcira situacije i da je iracionalan, zbog psihičkog problema koje ima, što smatra degradirajuće;
  • da je putem zvanične mejl adrese Srednje škole EPA dobio poziv, u kome ga pozivaju da sa jednim roditeljem dođe na sastanak, kome će prisustvovati i razredni starešina, zatim novi psiholog škole i predsednik Upravnog odbora škole. Na ovom sastanku je trebalo da se sagledaju rezultati na kraju trećeg tromesečja i dogovor oko oblika i sadržaja rada za naredni period;
  • da sastanak nije održan, jer njegovi roditelji nisu bili u Beogradu, o čemu je mejlom i obavestio školu;

 

  • ;
  • da se povećava pritisak koji trpi od strane kolektiva Srednje škole EPA, da se polaganja odlažu uz izgovor da je došlo do promene u rasporedu ili zato što je on kriv za odlaganje odgovaranja, iako on fizički ne može da stigne da polaže sve predmete u roku;
  • da je drugo polugodište počelo 25.2.2019. godine, a da je on kontaktirao razrednog starešinu povodom literature za polaganje predmeta. Međutim, materijal mu se ne dostavlja sve dok lično nije kontaktirao profesore, koji mu sa zakašnjenjem daju otežanu literaturu, bez termina polaganja, a pri tom mu se uskraćuje šansa odgovaranja na konsultacijama, uz izgovor da nije u redu prema drugoj deci da se posebno izdvaja, s obzirom da je redovan učenik;
  • da je od profesora geografije dobio zadatak da uradi prezentacuju, jer su taj zadatak imali i ostali učenici, da su učenici dobili ovaj zadatak još u februaru, ali da je uprkos njihovoj prednosti, on jedini uradio ovaj zadatak i dobio ocenu 3, dok su ostali učenici odbili da urade zadatak;
  • da je profesorku preduzetništva kontaktirao 25.3.2019. godine, povodom lekcija za odgovaranje, a svaki put kada bi pitao profesorku za termin polaganja, uvek bi odlagala uz izgovor da se menja raspored ili ima neki seminar i ne može da stigne. 24.4.2019. godine je bio u školi da bi odgovarao, ali se profesorka nije pojavila;
  • da je prilikom posete psihijatru, nakon dužeg razgovora, doktorka primetila da se njegovo psihičko stanje pogoršalo usled pritiska i stresa koje trpi od strane Srednje škole EPA.

 

  • U prilogu pritužbe i dopune pritužbe dostavljena je: prepiska (sms poruke, mejl) između AA i psihologa škole, direktorke i pojedinih profesora, dopis od 22.11.2018. godine, i pismeno/dokument pod nazivom „Napredovanje učenika AA u prvom klasifikacionom periodu školske 2018/2019.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], te je pribavio izjašnjenje Srednje škole za ekonomiju, pravo, administraciju i turuzam.
  • U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja Srednje škole za ekonomiju, pravo, administraciju i turizam, koju je u ime škole dostavio predsednik Upravnog odbora škole, navedeno je:
  • da je AA učenik ove škole od 2017/2018 godine, a prve dve godine srednje škole završio je u Medicinskoj školi, gde je, prema njegovim rečima, bio izložen vršnjačkom nasilju;
  • da je prvih mesec i po dana školske 2017/2018 godine, nastavu pohađao redovno, nakon čega prestaje da pohađa nastavu iz zdravstvenih razloga;
  • da je direktorka škole bila u komunikaciji sa ocem AA i sa njim je sklopljen dogovor o nastavku detetovog školovanja, u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem;
  • da je treći razred škole AA završio kroz polaganje razrednih ispita;
  • da je u početku školske 2018/2019. godine, dolazio na nastavu u meri u kojoj je to mogao, s obzirom na svoje zdravstveno stanje. Vremenom je postignut dogovor da učenik sam izabere predmete čiju će nastavu redovno pohađati, a omogućeno mu je da ostale predmete odgovara na nivou tromesečja, bez redovnog prisustvovanja nastavi;
  • da je izabrao da redovno pohađa nastavu iz agencijskog i hotelijerskog poslovanja, turističke geografije, sociologije, ustava i prava građana i matematike;
  • da je i kod ovih predmeta učeniku ostravljena mogućnost da dolazi na časove kada on proceni da mu to odgovara;
  • da je učenik od nastavnika dobijao instrukcije, konsultacije i izbor nastavnih jedinica koje je trebalo da priprema, o čemu svedoče prikazi mejlova koje je prosledio. Ovakav način školovanja, u dogovoru sa učenikom i njegovim roditeljima definisan je za period školske 2018/2019. godine;
  • da je prvo polugodište četvrtog razreda školske 2018/2019. godine, učenik završio sa odličnim uspehom, sa prosekom 4,75, što je ujedno i najbolji uspeh u odeljenju;
  • da su netačni navodi iz pritužbe da je od strane zaposlenih „šikaniran i isključen iz školskih aktivnosti“;
  • da su u dogovoru sa svakim nastavnikom pojedinačno tražili najbolja rešenja i dogovarali sa učenikom vrlo fleksibilne rokove za proveru znanja;
  • da nijednog trenutka škola nije potcenila problem na koji su učenik i njegovi roditelji ukazivali, već su uložili sva svoja pedagoška i druga iskustva u pronalaženju najboljih rešenja;
  • da sve aktivnosti koje su preduzimali i koje su planirali, treba da omoguće učeniku da u roku završi četvrti razred i polaže maturski ispit, zajedno sa učenicima odeljenja 4/2;
  • da je u dogovoru sa roditeljima i učenikom utvrđen način podrške u obrazovanju AA, kada je zaključeno da se neće raditi individualni obrazovni plan i dogovoreno ja da se sprovede tzv. individualizovana nastava prema kojoj je data moućnost učeniku da sam bira predmete na koje će dolaziti na redovnu nastavu, a da će sa ostalim nastavnicima sprovoditi individualne konsultacije i ostvarivati napredovanje u svom obrazovanju;
  • da je direktorka škole, na porodiljskom bolovanju te da je od nje prikupio sve relevantne informacije koje se odnose na način školovanja AA, ali da je nije obavestio o pritužbi AA;
  • da smatra da u fazi ranog materinstva, kada doji i neguje dete ovakvi stresovi joj mogu doneti ozbiljne zdravstvene probleme, kao i njenom detetu;
  • da se direktorka škole u periodu do odlaska na porodiljsko bolovanje, pa čak i kada je bila u poodmakloj trudnoći izuzetno angažovala i provela mnoge sate razgovora sa učenikom, njegovim roditeljima i psihologom škole u nastojanju da se pronađu najbolja rešenja i najbolja podrška u obrazovanju za učekika;
  • da je posebno začuđujuća činjenica i nejasno da učenik i posle pritužbe koju je podneo, nastavlja sa školovanjem u njihovoj školi;
  • da svi u školi čine sve kako bi učenik AA završio školovanje zajedno sa svojom generacijom, kao i da svi zaposleni pokazuju puno razumevanja i nastoje da podrže i osnaže AA tokom školovanja.
    • Uz izjašnjenje je dostavljena izjava psihološkinje školeu kojoj je navedeno:
  • da je psihološkinja u Srednjoj školi za ekonomiju, pravo i administraciju od septembra školske 2018/2019. godine;
  • da je direktorka, učenika AA uputila na psihologa, ukoliko oseti potrebu za tim;
  • da je od druge polovine septembra do kraja prvog polugodišta obavila jedanaest razgovora sa AA i da je u većini ovih razgovora učenik izražavao nezadovoljstvo i ljutnju zbog odnosa sa vršnjacima, kako po pitanju drugarstva, tako i po pitanju kolegijalnosti;
  • da je postupke profesora često tumačio kao ugrožavajuće i stigmatizirajuće;
  • da je 28.11.2018. godine, prisustvovala sastanku zajedno sa direktorkom škole, roditeljima učenika AA i po direktorkinom nalogu je postavljena za posrednika u komunikaciji između učenika i profesora u vezi školskih pitanja;
  • da je nakon toka usledila mejl komunikacija, ali se okončala tako što ju je učenik prekinuo gašenjem mejl adrese;
  • da se iz rada sa učenikom stiče utisak o njegovoj izraženoj osetljivosti u međuljudskim odnosima i sklonosti interpretativnosti;
  • da je u stalnom iščekivanju sledećeg negativnog iskustva, nepravde ili diskriminacije, učenik kontinuirano iznosio pritužbe na odnose sa vršnjacima i nastavnicima, ali ne dozvoljavajući nikada da na to odreaguje sredstvima koja su joj kao psihologu škole na raspolaganju;
  • da je u prvom razgovoru otvoreno pitala AAa za postojanje suicidnih misli i/ili namera, koje je negirao, a da se po saznanjima od AA, od oktobra meseca leči kod novog psihijatra, sa kojom je ostvarivao saradnju, kojom je bio zadovoljan;
  • da smatra da je u ovom slučaju neophodno zatražiti i mišljenje nadležnog lekara psihijatra, s obzirom na razvoj događaja, kao i njegovo pominjanje rizika od samoubistva u jednom od skorijih razgovora, čime je pokušao da utiče na njen stav i rad. Smatra da je učeniku AA iz pozicije školskog psihologa pružena adekvatna pomoć, pri čemu su efekti bili ograničeni, zbog čega je napredak u vezi sa njegovim doživljajima i osećanjima vezanim za školski život izostao.
    • U toku postupka su, u skladu sa odredbom člana 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pribavljene i izjave, roditelja AA.
    • U izjavi M. K., navedeno je:
  • da su direktorku, obavestili o zdravstvenom stanju njenog sina, u trećoj godini (školske 2017/2018) kada je prestao redovno da pohađa nastavu usled depresivne epizode u kojoj se tada nalazio;
  • da je direktorka rekla da je njen sin ostvario zakonsko pravo da polaže treću godinu u vidu razrednih ispita, što tada i jeste bila opcija;
  • da su direktorki, pre upisa u četvrtu godinu napomenuli da se psihičko stanje AA nije poboljšalo i predložili da ga prebace na vanredno školovanje, kako bi bez pritiska mogao da nastavi školovanje;
  • da se direktorka nije složila sa tom idejom, rekavši „savetujem kao majka i starija sestra da to ne činite, s obzirom na njegovo stanje, jer se to može prolongirati na nekoliko godina“;
  • da su na direktorkino insistiranje AA upisali na redovno školovanje, uz postignut dogovor, koji je podrazumevao: 1) polaganje predmeta na tromesečnom nivou; 2) blagovremeno dostavljanje literature za polaganje predmeta; 3) prisustvo časovima po želji i u skladu sa psihičkim stanjem.;
  • da se, uprkos postignutom sporazumu, AA nije dostavljala literatura, a na tromesečju je ostao neocenjen iz pojedinih predmeta (geografija, preduzetništvo);
  • da su 28.11.2018. godine bili na sastanku sa direktorkom, kome je prisustvovala i psihološkinja škole, kada je direktorka ponudila da se AA na polugodištu prebaci na vanredno školovanje;
  • da su ovu ponudu odbili, a direktorka je izdala papir o napretku AA u prvom klasifikacionom periodu školske 2018/2019 godine, na kome je taksativno ispisala sve predmete sa imenima profesora, prisustvo na časovima, ostvareni uspeh, kao i materijal za polaganje predmeta za polugodište;
  • da je imao zadatak da ostvari po 3-4 ocene iz 9 predmeta, u roku od nekoliko nedelja;
  • da je nejednako tretiran u odnosu na druge učenike jer mu se otežava školovanje zakasnelim ili potpunim nedostavljanjem literature i rigoroznim ocenjivanjem;
  • da mu se osporava odličan uspeh, smatrajući da psihički nije sposoban da ima isti prosek ocena kao i druga deca, i da mu se ocene poklanjaju zbog bolesti;
  • da dogovor/sporazum koji je postignut sa direktorkom treba da traje do kraja školske 2018/2019. godine, kao i da pisani dokumet povodom ovog sporazuma ne postoji;
  • da je direktorka odbila da shvati ozbiljnost prijava AA protiv socijalnog nasilja koje trpi u školi, uz reči: “daj vremena sebi i drugima“;
  • da je u trećoj godini javno informisala učenike o zdravstvenom stanju AA uz izgovor da bi sve ostalo bilo „providno“ kada bi rekla zbog čega je odsutan iz škole;
  • da je to bio povod učenicima da narušavaju privatnost AA, kao i da ga degradiraju zbog njegovog zdravstvenog stanja;
  • da je jedan od primera degradacije kada su ga učenici lagali da se nastava iz predmeta na kome je on redovan ne održava, i poslali su ga kući;
  • da su na ovaj problem skrenuli pažnju psihologu škole i direktorki, ali su ih one ubeđivale da je to bio datum kada se nastava nije održavala;
  • da je razredna tada izjavila kako se AA poklanjaju ocene zbog bolesti i da nije u redu prema drugoj deci koja su redovna da AAbude odličan, ali je i potvrdila da učenici vole da bojkutuju neke časove;
  • da je direktorka rekla da AA ima pravo da dolazi na konsultacije ako nije u mogućnosti da pohađa redovno nastavu, dok pojedini profesori govore AA da nema pravo na više od jedne konsultacije mesečno, te nije jasno o čemu je reč;
  • da su na sastanku 28.11.2018. godine direktorku škole i psihologa uputili da se rizik od pokušaja suicida kod AA povećava pod pritiskom koji trpi u školi, međutim, pritisak se nastavio u još većoj meri nakon sastanka;

 

  • U izjavi N. K., navedeno je:
  • da se slaže sa izjavom svoje supruge, s obzirom da su prisustvovali istim sastancima;
  • da je direktorki predočeno da AA nije u stanju da pohađa redovnu nastavu krajem oktobra treće godine (2017/2018), kada je pao u stanje depresije;
  • da je treću godinu završio polaganjem razrednog ispita, s tim što su mu termini za polaganje razrednih javljani u kratkim vremenskim razmacija od dan-dva;
  • da je sporazum koji su postigli sa direktorkom podrazumevao da AA ostvari mogućnost dalje edukacije u korak sa svojom generacojim, da polaže predmete na tromesečnom nivou sa blagovremeno dostavljenom literaturom, koja je iste težine kao i kod ostalih učenika, kao i da pohađa željene časove u skladu sa njegovim psihičkim stanjem;
  • da nijedan element ovog dogovora nije postignut, kao i da ne postoji pismeni dokumet, jer je sve bio usmeni dogovor;
  • da AA isključuju iz kolektiva i stvaraju neprijateljsku sredinu, smatrajući ga psihičkim bolesnikom, izdvajaju ga i osporavaju mu šansu da ostvari jednaka prava kao i drugi učenici, što je nedopustivo.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je AA upisao treći razred Srednje škole za ekonimiju, pravo i administraciju školske 2017/2018. godine. Utvrđeno je, da je neposredno nakon početka školske godine AA prestao redovno da pohađa nastavu iz zdravstvenih razloga, o čemu je tada obaveštena direktorka škole. Naime, u izjašnjenju Srednje škole EPA navodi se da je AA prvih mesec i po dana školske 2017/2018. godine nastavu pohađao redovno, nakon čega prestaje da pohađa nastavu iz zdravstvenih razloga. Na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je školsku 2017/2018 godinu, AA završio polaganjem razrednog ispita.
  • Utvrđeno je da školsku 2018/2019. godinu, AA pohađa kao redovan učenik četvrtog razreda Srednje škole za ekonimiju, pravo i administraciju. Na osnovu navoda prutužbe i izjašnjenja, utvrđeno je da je početkom školske 2018/2019. godine, između učenika AA, njegovih roditelja i škole postignut dogovor o načinu pohađanja nastave, koji je podrazumevao da AA prisustvuje časovima po želji, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a da predmete polaže na nivou tromesečja. Na osnovu navoda pritužbe, priloženih dokaza, izjava roditelja i dopisa od 22.11.2018. godine, utvrđeno je da su AA i njegovi roditelji, ukazivali školi na teškoće/probleme, nakon ovako postignutog dogovora, a koji su se ogledale u tome da nije imao adekvatnu komunikaciju u vezi dobijanja informacija o predmetima, da nije na vreme dobijao literaturu (beleške/predavanja sa časova) koju je trebalo da pripremi za odgovaranje. Utvrđeno je, da su roditelji AA, zbog ovih problema pismenim putem, dopisom od 22.11.2018. godine, zahtevali sastanak sa direktorkom, kako bi pronašli rešenje u vezi daljeg školovanja AA u ovoj školi.
  • Na osnovu navoda pritužbe, izjava, psihološkinje utvrđeno je da je 28.11.2018. godine, održan sastanak u školi kome su prisustvovali roditelji AA, psihološkinja škole i direktorka. Utvrđeno je da je na ovom sastanku direktorka roditeljima predala dopis/ pismeno, pod nazivom: Napredovanje učenika AA u prvom klasifikacionom periodu školske 2018/2019 godine, u kojem su navedeni predmeti (sa imenima nastavnika/ca), prisustvo učenika AA na časovima, ostvareni uspeh, i materijal za polaganje predmeta. Tako je, između ostalog, uvidom u ovaj dopis utvrđeno da AA iz srpskog jezika i književnosti nije pohađao časove, nastavnica mu je usmeno dala teme koje treba da spremi za prvu ocenu, dok je za agencijsko-hotelijersko poslovanje naznačeno da je dolazio na nastavu, radio prvi pismeni zadatak i ocenjen za prvo tromesečje ocenom 5. Za predmet preduzetnišvo navedeno je da nije pohađao nastavu, da nema elemenata da mu se izvede ocena za prvo tromesečje, uz navođenje pitanja koja treba da nauči. Za predmet–sociologija sa pravima građana navedeno je da je prisustvovao na nekoliko časova, a nastavnica mu je prosledila prezentacije. Za predmet turistička geografija navedeno je da je prisustvovao na nekoliko časova tokom septembra, ali nedovoljno da mu se izda ocena. Za prvu ocenu potrebno je da nauči iz udžbenika i odgovara na redovnom času ili dopunskoj nastavi, uz navođenje lekcija koje treba da nauči.
  • Uvidom u prepisku koja je dostavljena uz pritužbu utvrđeno je da je AA putem sms poruka, mejlom komunicirao sa direktorkom, psihološkinjom škole i pojedinim profesorima. Iz ove prepiske se može utvrditi da je zahtevao informacije u vezi datuma polaganja ispita i dostavljanja literature, da su mu profesori odgovarali na tražene informacije, zatim da je ukazivao na probleme u vezi načina ove komunikacije (kada nije dobijao odgovore), žalio se da mu pojedina litetratura ne dostavlja, ali i da trpi psihičko nasilje od svojih vršnjaka, sa kojima gotovo nema nikakvu komunikaciju. Tako je, između ostalog, u mejlu, koji je poslao direktorki škole, navedeno: „Direktorka, zamolio bih Vas, pošto sam Vam poslao mejl 9. novembra, ali vi to verovatno niste videli, da mi kažete da li ste razgovarali sa profesorkom nemačkog u sredu o razmeni informacija putem mejla? Pošto već dosta kasnim sa svojim odeljenjem, želeo bih da napomenem da mi niko nije dostavio materijal za polaganje predmeta na tromesečnom nivou, kao po našem dogovoru, sem par profesora koje sam sreo u školi. Da li da očekujem od Vas da mi pošaljete materijal ili da lično kontaktiram ostatak profesora redom.“ Zatim, u mejlu koji je AA uputio psihološkinji škole, navedeno je: Samo bih želeo da Vas obavestim da sam bio u školi, tačno u 15,10 časova, došao sam na osmi čas nemačkog zbog konsultacija i cela škola je bila prazna. Nikoga nije bilo. Ja nemam nikakav kontakt pomoću kog mogu da se obratim profesorki za materijal iz nemačkog za četvrtu godinu. Pošto ste vi zaduženi za dostavljanje materijala, ja bih Vas zamolio da mi ili date mejl profesorke nemačkog, ili da mi dostavite materijal što hitnije.“ Takođe, da napomenem da sam razgovarao sa profesorom geografije juče kada sam ga sreo na hodniku i potvrdio mu već drugi put da planiram da odgovaram na redovnom času zadate teme koje sam dobio. Pošto nisam prisustvovao nastavi i nemam beleške sa časa, a nemam koga da pitam u odeljenju da mi slika to što su obrađivali, iz već znate kog razloga, ja jedino mogu da učim iz udžbenika što je direktorka i napisala na onom papiru koji je dala mojim roditeljima, a profesor je sam rekao kako u udžbeniku nema tih detalja kao što oni uče na času, pa me zanima da li će meni ocena biti smanjena iz tog razloga.“

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

 

  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene priloge, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[4]
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[5], koja u članu 28. propisuje da dete ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da podstiče razvoj različitih oblika srednjeg obrazovanja, uključujući opšte i stručno obrazovanje, koje bi bilo na raspolaganju i dostupno svakom detetu, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Odredbama člana 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja, pa je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu/njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.

Ove odredbe su pojašnjene Opštim komentarom br. 1. iz 2001. godine, u kojem je navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo/njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije opremljeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu. Komitet za prava deteta naveo je da diskriminacija, po bilo kom osnovu, bilo da je otvorena ili skrivena, vređa ljudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili čak uništi sposobnost deteta da ima koristi od mogućnosti koje mu pruža obrazovanje.

  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[6], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Pored toga, članom 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima.
  • Odredbama člana 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[7] propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije. Odredbama člana 79. ovog zakona propisano je da se prava deteta i učenika ostvaruju u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, ovim i drugim zakonima. Ustanova, odnosno zaposleni u ustanovi dužni su da obezbede ostvarivanje prava deteta i učenika, a naročito pravo na: zaštitu od diskriminaciej, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Odredbama člana 76. propisano je da detetu, učeniku i odraslom kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, riziku od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa i izradu, donošenje i ostvarivanje individualnog obrazovnog plana (stav 1). Dalje je propisano da je individualno obrazovni plan (IOP) poseban akt, koji ima za cilj optimalni razvoj deteta i učenika i ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa propisanim ciljevima i principima, odnosno zadovoljavanje obrazovno-vaspitnih potreba deteta i učenika (stav 3). IOP izrađuje tim za dodatnu podršku detetu, odnosno učeniku na osnovu prethodno ostvarenih, evidentiranih i vrednovanih mera individualizacije i izrađenog pedagoškog profila deteta, učenika i odraslog, a ostvaruje se nakon saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika (stav 4). Članom 110. ovog zakona propisano je da su u ustanovi zabranjene diskriminacija i diskriminatorno postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje, u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.
  • Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju[8] propisuje da za učenika i odraslog kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifičnih teškoća u učenju, socijalne uskraćenosti, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i zavisno od potreba, donosi i individualni obrazovni plan, u skladu sa Zakonom. Odredbama stava 2. istog člana određeno je da je cilj dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju postizanje optimalnog uključivanja učenika i odraslih u redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i njegovo napredovanje u obrazovanju i priprema za svet rada.
  • Odredbom člana 3. Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje[9], propisano je da vaspitač, nastavnik, odnosno stručni saradnik prati razvoj i napredovanje deteta, učenika, odnosno odraslog kroz oblasti: veštine za učenje, socijalne i komunikacijske veštine, samostalnost i briga o sebi. Ako u postupku praćenja utvrdi da postoje fizičke, komunikacijske ili socijalne prepreke koje nepovoljno utiču na razvoj ili dobrobit deteta, učenika ili odraslog i na očekivane ishode obrazovanja i vaspitanja, pristupa se prikupljanju podataka, radi formiranja dokumentacije u svrhu pružanja odgovarajuće podrške u obrazovanju i vaspitanju. Odredbama stava ovog člana propisano je da vaspitač, nastavnik, odnosno stručni saradnik, pored podataka iz stava 2. ovog člana prikuplja podatke iz različitih izvora: od roditelja, stručnjaka van obrazovne ustanove koji dobro poznaje dete, učenika, odnosno odraslog, od vršnjaka i samog deteta, pri čemu se koriste različiti instrumenti i tehnike (sistematsko posmatranje aktivnosti deteta, učenika, odnosno odraslog u različitim situacijama, razgovor, testiranje, intervju i upitnik za učenika i druge koji poznaju dete, odnosno učenika. Medicinski nalazi su, po potrebi, sastavni deo dokumentacije. Stavom 4. ovog člana propisano je da na osnovu prikupljenih podataka i dokumentacije iz stava 2. i 3. ovog člana stručni saradnik koordinira izradu i u saradnji sa vaspitačem, odnosno nastavnikom i roditeljem izrađuje pedagoški profil deteta, učenika, odnosno odraslog. Stavom 5. je propisano da pedagoški profil sadrži opis obrazovne situacije deteta, učenika, odnosno odraslog i osnov je za planiranje individualizovanog načina rada sa detetom, učenikom, odnosno odraslim.

Odredbom člana 4. ovog pravilnika propisano je da se na osnovu pedagoškog profila u kojem su utvrđena područja u kojima je potrebna dodatna podrška, vaspitač, nastavnik i stručni saradnik planiraju mere za otklanjanje fizičkih, komunikacijskih i socijalnih prepreka (u daljem tekstu: mere individualizacije). Mere individualizacije se ostvaruju putem: 1) razumnog prilagođavanja prostora i uslova u kojima se odvija aktivnost u predškolskoj ustanovi, odnosno nastava u školi (otklanjanje fizičkih barijera, osmišljavanje dodatnih i posebnih oblika aktivnosti, izrade posebnog rasporeda aktivnosti itd.) 2) prilagođavanja metoda rada, nastavnih sredstava i didaktičkog materijala, načina davanja instrukcije i zadavanja zadataka, praćenja napredovanja, načina usvajanja sadržaja, provere znanja, organizacije situacija učenja, postavljanja pravila ponašanja i komunikacije i dr. i 3) izmena sadržaja aktivnosti u vaspitnoj grupi, odnosno sadržaja učenja i ishoda obrazovanja i vaspitanja. Mere individualizacije sprovode se tokom procesa obrazovanja i vaspitanja, kao sastavni deo obrazovno-vaspitnog rada vaspitača, odnosno nastavnika, o čemu se vodi pedagoška dokumentacija (stav 3), dok se planirane mere individualizacije u ustanovi, upisuju  u Obrazac 3. (stav 4).

  • Pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja[10] propisuje bliže kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije u ustanovama obrazovanja i vaspitanja od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica. Diskriminacija i diskriminatorno postupanje u obrazovanju i vaspitanju je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima u ustanovi u kojom se neopravdano pravi razlika ili daje prvenstvo, a naročito ona kojom se: uskraćuju ili ne preduzimaju mere podrške koje su zakonom propisane, a po osnovu ličnog svojstva.
  • Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti[11], propisano je postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje, način sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, obaveze i odgovornosti deteta, učenika, odraslog, roditelja, zaposlenog, trećeg lica u ustanovi, organa i tela ustanove i druga pitanja od značaja za zaštitu od diskriminacije. Pravilnik propisuje da prevencija diskriminacije, kao i vređanje ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti jesu mere i aktivnosti koje preduzima ustanova da se predupredi svaki oblik diskriminatornog ponašanja. Preventivnim merama i aktivnostima u ustanovi stvara se sigurno i podsticajno okruženje, neguje atmosfera saradnje, uvažavanja i konstruktivne komunikacije, razvija pozitivan sistem vrednosti. Programom prevencije diskriminacije i diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti određuju se mere i aktivnosti kojima se obezbeđuje ostvarivanje ciljeva prevencije svih oblika diskriminacije i diskriminatornog postupanja i predstavlja deo školskog programa i razvojnog plana, a konkretizuje se godišnjim planom rada ustanove. Pravilnik propisuje da program prevencije, između ostalog sadrži i : načine na koje se pruža dodatna podrška učesnicima u obrazovanju i njihovim roditeljima, naročito u slučaju smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenih teškoća, nedovoljnog poznavanja srpskog jezika ili jezika na kome se izvodi nastava, rizika od napuštanja obrazovanja i vaspitanja i dr.

Ovaj pravilnik dalje propisuje da ustanova ima Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, čije su nadležnosti propisane ovim pravilnikom, a koga obrazuje direktor ustanove. Kao jedan od primera tipičnih situacija stavljanja u nepovoljniji položaj učesnika u obrazovanju jeste i neobezbeđivanje dodatne obrazovne podrške, odnosno individualizovanog rada detetu i učeniku kome je takva pomoć potrebna.

Analiza navoda iz pritužbe i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je Srednja škola za ekonomiju, pravo i administraciju povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
  • Među stranama je nesporno da je AA učenik Srednje škole za ekonomiju, pravo i administraciju, počev od školske 2017/2018. godine. Nesporno je i da zbog svog zdravstvenog stanja ima poteškoća sa realizacijom nastave, zbog čega je treći razred školske 2017/2018 godine, završio polaganjem razrednog ispita, jer je prestao da pohađa nastavu. Na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da ni školske 2018/2019 godine, nastavu ne pohađa redovno, te da je početkom ove školske godine postojao „dogovor“ između učenika, njegovih roditelja i škole, da na nastavu dolazi kada može, u skladu sa svojim zdravstveni stanjem, a da predmete odgovara na nivou tromesečja. Međutim, u postupku je utvrđeno da su neposredno nakon ovako postignutog dogovora, AA i njegovi roditelji, školi ukazivali na teškoće koje je imao u vezi pohađanja nastave i polaganja predmeta, zbog svog zdravstvenog stanja.
  • Sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije potrebno je ispitati da li je Srednja škola EPA pružila potrebnu podršku tokom obrazovanja učeniku AA, imajući u vidu njegovo zdravstveno stanje. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da je u konkretnom slučaju važna primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza leži na Srednjoj školi EPA. Saglasno navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da navodi iz pritužbe i dostavljeni dokazi pružaju dovoljno osnova za zaključak da je podnosilac pritužbe učinio verovatnim akt diskriminacije. Tokom postupka, analizom navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza, utvrđeno je da AA učenik Srednje škole EPA, koji ima poteškoće sa realizacijom nastave, zbog zdravstvenog stanja, što je školi predočio na početku školske 2017/2018. godine, kao i da školu ne pohađa redovno. U postupku je utvrđeno da je AA komunikaciju sa pojedinim profesorima, direktorkom i psihologom škole obavljao putem sms poruka, ili putem mejla, zahtevajući informacije u vezi dostavljanja nastavnog gradiva za odgovaranje, vremena odgovaranja i konsultacija sa nastavnicima. U dopis od 22.11.2018. godine, koji su roditelji uputili direktorki škole navodi se da se dostavlja izveštaj lekara, u kojem su naznačene dijagnoze: F 32.1-, F 41.2 i F 60.3- emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti. Sa druge strane, škola u izjašnjenju nije osporila da učenik AA zbog zdravstvenih razloga ne pohađa redovno nastavu, ističući da su prilikom upisa u ovu školu roditelji i AAć ukazali na zdravstvene probleme koji ima, te da je prvih mesec i po dana školske 2017/2018 godine, redovno pohađao nestavu, nakon čega prestaje da pohađa nastavu iz zdravstvenih razloga.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je Srednja škola EPA ponudila pružaju dovoljno osnova za zaključak da je ova škola preduzela sve mere koje joj stoje na raspolaganju kako bi učeniku AA pružila potrebnu podršku, tokom obrazovanja u ovoj školi, s obzirom na njegovo zdravstveno stanje. S tim u vezi, Poverenik je u zahtevu za izjašnjenje od Srednje škole EPA posebno zahtevao da se izjasni koje je mere, u skladu sa zakonom, škola preduzela kako bi učeniku pružila potrebnu podršku tokom obrazovanja. U izjašnjenju se navodi da školsku 2018/2019 godinu, učenik započinje dolaženjem na nastavu u meri u kojoj je to mogao, s obzirom na svoje zdravstveno stanje, da je vremenom sklopljen dogovor da učenik sam izabere predmete čiju će nastavu redovno pohađati, a omogućen mu je da ostale predmete odgovara na nivou tromesečja, bez redovnog prisustvovanja nastavi. Navodi se, takođe da je u dogovoru sa svakim nastavnikom pojedinačno škola tražila najbolje rešenje i uložili sva svoja pedagoška i druga iskustva u pronalaženju najboljeg rešenja za učenika AA. Uz izjašnjenje i dopunu izjašnjenja nije dostavljen nijedan dokaz o preduzetim merama koje je škola preduzela, ili planira da preduzme u vidu dodatne podrške u obrazovanju, za učenika AA. Naime, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je zahtev za izjašnjenje uputio direktorki škole, koja se do okončanja postupka nije ni izjasnila na navode pritužbe. Pored toga, u dopuni izjašnjenja Srednje škole EPA, koju je dostavio predsednik upravnog škole,  navedeno je „direktorka škole Nevena Sarić Pavlović je na porodiljskom bolovanju , prikupio sam od nje sve relevantne informacije koje se odnose na način školovanja AA, ali je nisam obavestio o pritužbi koju je podneo AA“. Direktorka škole se u periodu do odlaslka na bolovanje, izuzetno angažovala i provela mnoge sate razgovora sa učenikom, njegovim roditeljima i psihologom škole u nastojanju da se pronađu najbolja rešenja i najbolja podrška u obrazovanju za navedenog učenika. Imajući u vidu da je izjašnjenje na pritužbu dostavio predsednik Upravnog odbora škole, koji je pojasnio da direktorka, zbog porodiljskog odsustva, nije upoznata sa pritužbom, a da uz pritužbu nije dostavljena adresa prebivališta Poverenik je postupak vodio prema ustanovi, imajući u vidu da se predmet pritužbe odnosi na obaveze i odgovornosti ustanove, a ne pojedinih fizičkih lica.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje propisano da vaspitač, nastavnik, odnosno stručni saradnik prati razvoj i napredovanje deteta, učenika, odnosno odraslog kroz oblasti: veštine za učenje, socijalne i komunikacijske veštine, samostalnost i briga o sebi. Ako u postupku praćenja utvrdi da postoje fizičke, komunikacijske ili socijalne prepreke koje nepovoljno utiču na razvoj ili dobrobit deteta, učenika ili odraslog i na očekivane ishode obrazovanja i vaspitanja, pristupa se prikupljanju podataka, radi formiranja dokumentacije u svrhu pružanja odgovarajuće podrške u obrazovanju i vaspitanju. Dalje je propisano da se na osnovu prikupljenih podataka i dokumentacije iz stava 2. i 3. ovog člana stručni saradnik koordinira izradu i u saradnji sa vaspitačem, odnosno nastavnikom i roditeljem izrađuje pedagoški profil deteta, učenika, odnosno odraslog. Pedagoški profil sadrži opis obrazovne situacije deteta, učenika, odnosno odraslog i osnov je za planiranje individualizovanog načina rada sa detetom, učenikom, odnosno odraslim. Pedagoški profil je opis aktuelnog funkcionisanja učenika i treba da sadrži sve važne informacije o njegovim jakim stranama i interesovanjima i u kojim sve oblastima mu je potrebna podrška, a izrađuje se na Obrascu 2, koji je sastavni deo citiranog pravilnika.

Dakle,  izrada pedagoškog profila učenika je početni korak, na osnovu kojeg se dalje utvrđuje područja u kojima postoji potreba za dodatnom podrškom u obrazovanju i vaspitanju i planira se individualizovan način rada. Planirane mere individualizacije u ustanovi, upisuju se u poseban obrazac (Obrazac 3) koji je, takođe, sastavni deo Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. Planom mera se definišu koje mere/vrste podrške su potrebne (za koje aktivnosti, odnosno predmete/oblasti), kratak opis mera/vrsta podrške i svrha tj. cilj pružanja podrške, kao i ko i kada realizuje i prati pružanje podrške.

Imajući u vidu navedeno, kao i navode Srednje škole EPA „da je u dogovoru sa roditeljima i učenikom utvrđen način podrške u obrazovanju AA, kada je zaključeno da se neće raditi individualni obrazovni plan“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da  IOP nije jedini i obavezan način ostvarivanja prava na dodatnu podršku, te da se potreba za IOP-om ceni u svakom konkretnom slučaju. Ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja moguće je i drugim pedagoškim pristupima i bez izrade IOP-a.

  • Kao što je navedeno, najpre se na osnovu izrađenog pedagoškog profila učenika utvrđuje područje u kojima postoji potreba za dodatnom podrškom u obrazovanju i vaspitanju. Međutim, u konkretnom slučaju Srednja škola EPA nije dostavila ni pedagoški profil učenika AA, koji je, u skladu sa navedenim pravilnikom bila dužna da izradi, kao ni druge dokaze iz kojih bi se moglo utvrditi koje metode i način rada su planirani radi ostvarivanja potrebne podrške, kao ni period realizacije planirane mere i odgovorno lice koje prati realizaciju mere podrške. U izjašnjenju ne postoji čak ni osvrt na mere podrške koje bi bile planirane, zbog čega ovakav koncept izjašnjenja škole na navode pritužbe ostavlja utisak prebacivanja odgovornosti na učenika i roditelje.

Prilikom odlučivanja u ovom predmetu, Poverenik je imao u vidu da je škola EPA imala saznanja o zdravstvenom stanju učenika, kao i poteškoćama sa kojima se suočavao u prethodnoj školi, a koje su bile prepreka za njegovu inkluziju. Dakle, nesporno je da je bilo neophodno individualizovati pristup u obrazovanju učenika AA. Međutim, način postupanja škole EPA, u smislu usmenog dogovora o pohađanju nastave, ne može se smatrati individualizacijom nastave, između ostalog i zbog nemogućnosti praćenja odnosno sagledavanja rezultata i učinka takvog pristupa kao i potrebe za eventualnom promenom načina individualizacije nastave. Pristup koji je pokazala škola, a koji očigledno nije u skladu sa važećim Pravilnicima, je upravo kod učenika AA stvorio osećaj neizvesnosti koji je samo mogao imati negativan uticaj, imajući u vidu njegovo zdravstveno stanje. S toga, ne mogu se prihvatiti navodi iz izjašnjenja da su u dogovoru sa svakim nastavnikom pojedinačno tražili najbolje rešenje i dogovarali sa učenikom vrlo fleksibilne rokove za proveru znanja, onako kako je on bio u mogućnosti prema sopstvenoj proceni i uložili sva svoja pedagoška i druga iskustva u pronalaženju po njega najboljih rešenja. Iako iz izjašnjenja i izvedenih dokaza nesumnjivo proizlazi da je škola prepoznala problem, koji zbog zdravstvenoh stanja ima učenik AA, Srednja škola EPA nije dostavila dokaze da je preduzela mere koje joj stoje na raspolaganju, odnosno, nije dokazala da je u svemu postupila u skladu sa zakonom i Pravilnikom  o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje.

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je cilj dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju postizanje optimalnog uključivanja učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i njegovo napredovanje u obrazovanju i pripremama za svet rada. Izostajanjem potrebne podrške, učeniku AA je uskraćena mogućnost da razvija svoj puni potencijal, pripadnost vršnjačkoj grupi i interakciju sa drugima i sa okruženjem. U skladu sa navedenim, Poverenik je stava da škola nije dokazala da je pružila ili planirala da pruži potrebnu podršku učeniku AA, kao učeniku koji se iz zdravstvenih razloga suočava sa poteškoćama u obrazovanju.
  • Pored navedenog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i da Pravilnik o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti propisuje da program prevencije diskriminacije i diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti predstavlja deo školskog programa i razvojnog plana, koji se konkretizuje godišnjim planom rada ustanove. Ovim programom prevencije određuju se mere i aktivnosti kojima se obezbeđuje ostvarivanje ciljeva prevencije svih oblika diskriminacije i diskriminatornog postupanja. Program prevencije, između ostalog, sadrži: načine na koji se principi jednakih mogućnosti i nediskriminacije utvrđuju i ostvariju u svakodnevnom životu i radu ustanove na svim nivoima, u svim oblicima rada (pojedinac, vaspitna grupa, odeljenje, učenički parlament, stručni organi i timovi, roditeljski sastanci, roditelji kao pojedinci i grupa, savet roditelja); načine na koje se pruža dodatna podrška učesnicima u obrazovanju i njihovim roditeljima, naročito u slučaju smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenih teškoća, nedovoljnog poznavanja srpskog jezika ili jezika na kome se izvodi nastava, rizika od napuštanja obrazovanja i vaspitanja i dr; stručno ustavršavanje zaposlenih radi unapređivanja kompetencija za promovisanje i razvijanje kulture ljudskih prava, interkulturalnosti, tolerancije, prevazilaženje stereotipa i predrasuda kod učesnika u obrazovanju, stvaranje inkluzivnog okruženja, prepoznavanje diskriminacije i celishodno reagovanje na diskriminazorno ponašanje. Radi kontinuiranog praćenja efekata programa sprečavanja diskriminatornog postupanja, ustanova vrši analizu stanja u ostvarivanju ravnopravnosti i jednakih mogućnosti. U pripremi analize učestvuju i predstavnici učesnika u obrazovanju i roditelja. analiza se razmatra u odeljenjima (časovi odeljenskog starešine i odeljenskih zajednica), na roditeljskim sastancima, učeničkom parlamentu, stručnim organima i timovima i na savetu roditelja.

Međutim, do okočanja postupka Srednja škola  EPA nije dostavila dokaz da je u okviru godišnjeg plana rada ustanove sačinila navedeni program prevencije, u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti.

  • S tim u vezi, Poverenik ukazuje da se akt diskriminacije može izvršiti ne samo aktivnim delovanjem (preduzimanjem različitih radnji ili donošenjem akata kojim se određeno lice stavlja u nejednak položaj u odnosu na druge), već i propuštanjem da se preduzmu određene radnje, usled čega diskriminisano lice, na osnovu svog ličnog svojstva, trpi određenu posledicu, kojom se faktički stavlja u nejednak položaj u odnosu na druga lica sa kojim se nalazi u istoj ili sličnoj situaciji.

 

  1. MIŠLjENjE

Propuštanjem da preduzme neophodne mere radi omogućavanja praćenja nastave i učešća u drugim obrazovnim aktivnostima, koje bi bile prilagođene zdravstvenom stanju učenika AA, Srednja škola EPA povredila je odredbe čl. 6. i člana 19. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Srednjoj školi EPA da:

 

  • U skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, pristupi izradi detaljnog i sveobuhvatnog programa prevencije diskriminacije i diskriminatornog ponašanja, kojim će odrediti konkretne mere i aktivnosti kojima se obezbeđuje ostvarivanje ciljeva prevencije svih oblika diskriminacije i diskriminatornog postupanja.
  • Organizuje obuku za zaposlene u školi na temu diskriminacije u obrazovanju, posebno u odnosu na učenike kojima je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanj
  • Ubuduće vodi računa da se u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, pridržava propisa koji zabranjuju diskriminaciju.

Potrebno je da Srednja škola EPA obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Srednja škola EPA ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[4] član 21. Ustava Republike Srbije

[5] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[6] „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009, član 2.

[7] „Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 –dr.zakon i 10/19

[8] „Službeni glasnik RS”, broj  55/13, 101/17  i 27/18- dr.zakon, član 12.

[9] „Službeni glasnik RS“, broj 74/2018

[10] „Službeni glasnik RS“, br.22/2016

[11] „Službeni glasnik RS“, br. 65/18

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon1287-18 Utvrđena diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti obrazovanja Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top