br. 07-00-710/2019-02 datum: 22.2.2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbi AA, BB, VV i GG, zaposlenih u Privrednom društvu …, podnetih protiv poslodavca, zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja. U pritužbama je navedeno da podnositeljima/teljkama pritužbi jubilarna nagrada nije isplaćena u punom iznosu, iz razloga što su odsustvovali sa rada zbog bolovanja u periodu dužem od 30 radnih dana. Dalje je navedeno da je takvo postupanje poslodavca, direktna posledica primene odredaba člana 47.1.5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca. U pritužbi AA i VV, dodatno je navedeno i da im nije isplaćena stimulacija u 2019. godini. AA je u pritužbi i dopuni pritužbe, naveo da mu stimulacija u 2019. godini nije isplaćena iako nije odsustvovao sa rada zbog bolovanja u toj godini već u 2018-oj, dok je VV naveo da mu stimulacija u 2019. godini nije isplaćena iz razloga što je odsustvovao sa rada zbog bolovanja u periodu dužem od 30 radnih dana. U pogledu dela pritužbe AA, koji se odnosi na navode da mu stimulacija u 2019. godini nije isplaćena, iako nije odsustvovao sa rada zbog bolovanja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je obustavio postupak, budući da AA nije učinio verovatnim da mu poslodavac nije isplatio stimulaciju zbog zdravstvenog stanja ili nekog drugog ličnog svojstva. Predmet daljeg postupka bilo je utvrđivanje da li je Privredno društvo …, isplaćivanjem umanjenog iznosa jubilarne nagrade svim podnositeljima/teljkama pritužbi, kao i odbijanjem isplate stimulacije VV za 2019. godinu, prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Budući da su pritužbe podnete povodom istog činjeničnog stanja i protiv istog lica, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je postupke spojio, te je u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, zatražio izjašnjenje od Privrednog društva …. U izjašnjenju Privrednog društva …, između ostalog, navedeno je da je poslodavac jednom broju zaposlenih u novembru i decembru 2019. godine isplatio zarade „po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca“ za 2019. godinu, a da su kriterijumi za isplatu navedene zarade: da je lice u radnom odnosu kod poslodavca, da u poslovnoj godini nije odsustvovalo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju u ukupnom periodu dužem od 40 radnih dana, sa izuzetkom bolovanja koja su posledica povrede na radu. Takođe navedeno je da je isplatom zarade „po osnovu doprinosa pojedinih zaposlenih poslovnom uspehu u 2019. godini“, poslodavac želeo da nagradi trud i zalaganje koji su ti zaposleni iskazali u toj godini. Analizirajući član 47.1.5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, a na osnovu kojeg je isplaćen umanjen iznos jubilarne nagrade svim podnositeljima/teljkama pritužbi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da je postavljanjem isključujućeg uslova za isplatu jubilarne nagrade u punom iznosu, odnosno isplatom umanjenog iznosa jubilarne nagrade svim podnosiocima/teljkama pritužbi, došlo do neopravdanog pravljenja razlike po osnovu zdravstvenog stanja, budući da za to ne postoji objektivno i razumno opravdanje. Dalje, analizirajući kriterijume na osnovu kojih je VV uskraćeno pravo na „stimulaciju“ u 2019. godini, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da  propisani uslov „da zaposleni u poslovnoj godini nije odsustvovao sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju u periodu dužem od 40 radnih dana“, takođe neopravdano stavlja u neravnopravan položaj ove zaposlene, odnosno u konkretnom slučaju VV na osnovu ličnog svojstva – zdravstvenog stanja. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, dao je mišljenje da je Privredno društvo …, isplatom umanjenog iznosa jubilarne nagrade podnositeljima/teljkama pritužbi, kao i uskraćivanjem prava na stimulaciju VV, povredilo odredbe člana 8. i člana 27. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, te je preporučeno Privrednom Društvu … da preduzme sve neophodne mere, kako bi uskladio odredbu člana 47.1.5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca i kriterijume za dodelu stimulacije, sa antidiskriminacionim propisima kao i da otkloni posledice diskriminatornog postupanja.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbe AA, BB, VV i GG, zaposlenih u Privrednom društvu …, zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja.
   • U pritužbi i dopuni pritužbe AA je, između ostalog, naveo:

• da je u 2018. godini bio na bolovanju, te da mu u 2019. godini „nije isplaćena naknada u visini 60% koeficijenta“;
• da je predmetna naknada isplaćena velikom broju zaposlenih 5.11.2019. godine, dok podnosiocu pritužbe nije uopšte isplaćena;
• u dopuni pritužbe je precizirao da u 2019. godini uopšte nije bio na bolovanju, te da mu i pored toga, nije isplaćena stimulacija;
• da mu je isplaćena jubilarna nagrada 26.12.2019. godine, ali u umanjenom iznosu, na osnovu kriterijuma postavljenih članom 47.1.5 Kolektivnog ugovora kod poslodavca, a kojima je propisano da se iznos jubilarne nagrade za svaku godinu provedenu u radnom odnosu kod poslodavca, umanjuje ukoliko je dobitnik nagrade u godini bio na bolovnju duže od 30 dana;
• da smatra da je ovako postavljen kriterijum za isplatu jubilarne nagrade u suprotnosti sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije;
  • Uz pritužbu i dopunu pritužbe dostavljena je kopija zapisnika sa sastanka glavnog odbora Sindikata … od 26.9.2019. godine.
  • U pritužbi i dopuni pritužbe, BB je, između ostalog, navela:
• da pritužbu podnosi zato što joj je isplaćena jubilarna nagrada u umanjenom iznosu iz razloga što je bila na bolovanju dužem od 30 dana, usled povrede na radu;
• da se povodom konkretnog problema nije direktno obraćala poslodavcu, već je usmeno kontaktirala obračunsku službu, ali da pojašnjenje nije dobila;
• da smatra da je posledica isplate umanjene jubilarne nagrade ta što je članom 47.1.5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca propisano da se jubilarna nagrada umanjuje u određenom iznosu sa svaku godinu provedenu u radnom odnosu kod poslodavca, ukoliko je dobitnik nagrade u toj godini bio na bolovanju u periodu dužem od 30 radnih dana.
  • Uz pritužbu i dopunu pritužbe BB dostavila je fotokopiju spornog člana Kolektivnog ugovora kod poslodavca, kojim se propisuju kriterijumi za isplatu jubilarne nagrade.
  • U pritužbi i dopuni pritužbe VV je, između ostalog, naveo:
• da je u 2019. godini više puta bio na bolovanju u ukupnom trajanju preko 30 radnih dana;
• da smatra da mu zbog toga poslodavac nije isplatio stimulaciju jer su kriterijumi za isplatu stimulacije, postavljeni odlukom poslodavca, zaposlenima predočeni na sastanku Sindikata … gde je konstatovano da je jedan od uslova za isplatu stimulacije da zaposleni nije u poslovnoj godini odsustvovao sa rada zbog bolovanja duže od 30 radnih dana;
• da mu je jubilarna nagrada isplaćena u umanjenom iznosu takođe iz razloga što je odsustvovao sa rada zbog bolovanja u periodu dužem od 30 radnih dana u 2019. godini;
• da smatra da ga je poslodavac navedenim postupanjem diskriminisao po osnovu zdravstvenog stanja.
  • Uz pritužbu, dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Kopija zapisnika sa sastanka G.O. Sindikada … od 26.9.2019. godine; 2) Kopija molbe upućene poslodavcu od 8.11.2019. godine; 3) Fotokopija člana 47.1.5. kolektivnog ugovoroa kod poslodavca 4) kopija Kolektivnog ugovora kod poslodavca
  • U pritužbi i dopuni pritužbe GG je, između ostalog, navela:
• da joj poslodavac nije isplatio jubilarnu nagradu u punom iznosu;
• da je iznos jubilarne nagrade umanjen iz razloga što je odsustvovala sa rada zbog bolovanja u periodu dužem od 30 radnih dana u 2019. godini;
• da smatra da je umanjenjem jubilarne nagrade diskriminasana po osnovu zdravstvenog stanja.
  • Uz pritužbu dostavljen je član 47.1.5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca
  • Budući da su pritužbe podnete povodom istog činjeničnog stanja i protiv istog lica, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je postupke spojio, te je u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbi i dopuna pritužbi od Privrednog društva ….
  • U izjašnjenju Privrednog društva …, između ostalog, navedeno je:
• da je poslodavac jednom broju zaposlenih u novembru i decembru 2019. godine isplatio zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca za 2019. godinu;
• da su predmetne isplate vršene u skladu sa Zakonom o radu, važećim kolektivnim ugovorom kod poslodavca, a na osnovu Odluka generalnog direktora kojima su definisani kriterijumi za isplatu ;
• da su kriterijumi za isplatu zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca: da je lice u radnom odnosu kod poslodavca, da u poslovnoj godini nije odsustvovalo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju u ukupnom periodu dužem od 40 radnih dana, sa izuzetkom bolovanja koja su posledica povrede na radu;
• da je poslodavac, isplatom zarade po osnovu doprinosa pojedinih zaposlenih poslovnom uspehu poslodavca u 2019. godini, želeo da nagradi trud i zalaganje koji su ti zaposleni iskazali u poslovnoj godini;

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u kopiju molbe od 8.11.2019. godine, koju je VV dostavio uz pritužbu, utvrđeno je da se VV obratio poslodavcu sa molbom da mu se odgovori na pitanje iz kojih razloga mu stimulacija nije isplaćena 5.11.2019. godine.

• Uvidom u kopiju saopštenja Sindikalne organizacije … br. 08/19 od 20.11.2019. godine, utvrđeno je da je poslodavac doneo odluku da isplati zaradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u 2019. godini, u visini 60 % osnovne zarade, svim zaposlenima, izuzev zaposlenih u sektoru prodaje, iz razloga što su već nagrađivani, kao  i određenog broja zaposlenih koji su bili na „dužem bolovanju“, pri čemu je navedeno da je poslodavac ove zaposlene okarakterisao kao „neradnike“

• Uvidom u navode iz izjašnjenja Privrednog društva …, utvrđeno je da su kriterijumi za isplatu zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u 2019. godini: da je lice u radnom odnosu kod poslodavca, da nije odsustvovalo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u periodu dužem od 40 radnih dana u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, sa izuzetkom bolovanja koja su posledica povrede na radu.

• Uvidom u Kolektivni ugovor kod poslodavca br. 623 od 29.1.2018. godine utvrđeno je da je odredbom člana 47.1.5. propisano da „uslov za isplatu jubilarne nagrade u punom iznosu predviđenom tačkama odredbe 47.1.4, da zaposleni nije odsustvovao sa rada više od ukupno 30 (trideset) radnih dana u toku kalendarske godine, po osnovu (1) bolovanja, odnosno privremene sprečenosti za rad zbog bolesti (uključujući i profesionalno oboljenje) ili povrede na radu i van rada, za koje zaposleni ima pravo na odsustvo u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, i/ili po osnovu (2) neplaćenog odsustva iz članova 78 i 79 Zakona o radu. Zaposlenom koji je u kalendarskoj godini odsustvovao sa rada više od 30 (trideset) radnih dana, jubilarna nagrada se umanjuje za tu i svaku narednu kalendarsku godinu u kojoj je odsustvovao sa rada više od 30 (trideset) radnih dana, i to za 1/5 po godini od propisanog novčanog iznosa“

• Takoće, uvidom u Kolektivni ugovor kod poslodavca, utvrđeno je da ni jednom odredbom predmetnog kolektivnog ugovora nisu propisani kriterijumi za isplatu zarade zaposlenima po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[3].

• Ustav Republike Srbije[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta[5].

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[6] gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Za analizu konretnog slučaja, od značaja su odredbe člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je propisano da povreda načela jednakih prava i obaveza, kao jedan od oblika diskriminacije, postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Takođe, članom 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da je  zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Članom 27. stav 1. ovog zakona, propisano je da je zabranjena diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica

• Članom 4. stav 2. Zakona o radu[7], između ostalog, propisano je da kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o radu i ugovor o radu moraju biti u saglasnosti sa zakonom, dok je članom 18. ovog zakona zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, članstvo u političkim organizacijama i sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbom člana 20. ovog zakona, diskriminacija je zabranjena i u odnosu na sva prava iz radnog odnosa, dok je članom 120. tačka 1) ovog zakona, između ostalog, propisano da se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može utvrditi pravo na jubilarnu nagradu. Takođe, članom 104. stav 1. Zakona o radu, propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, dok je članom 105. stav 1. propisano da se zarada zaposlenog, između ostalog, sastoji i od zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.).

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet pritužbi, potrebno je utvrditi da li je Privredno društvo …, primenom člana 47.1.5 Kolektivnog ugovora kod poslodavca, odnosno isplatom umanjenog iznosa jubilarne nagrade, diskriminisao podnositelje/teljke pritužbi na osnovu njihovog ličnog svojstva – zdravstvenog stanja, kao i da li je poslodavac, propisivanjem kriterijuma za isplatu stimulacije, odnosno zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u 2019. godini, diskriminisao VV i AA po osnovu zdravstvenog stanja, budući da im stimulacija uopšte nije isplaćena u 2019. godini.
• Pre upuštanja u analizu odredbe člana 47.1.5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre ukazuje na posebno pravilo o teretu dokazivanja, propisano članom 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je lice protiv koga podnosi pritužbu izvršilo akt diskriminacije zbog nekog njegovog ličnog svojstva, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je pritužba podneta.
• Poverenik konstatuje da su podnositelji/teljke pritužbi naveli da su zaposleni u Privrednom društvu … kao i da im jubilarna nagrada nije isplaćena u punom iznosu saglasno odredbi člana 47.1.5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca. Poverenik konstatuje da poslodavac u svom izjašnjenju na navode iz pritužbi nije osporavao navedene činjenice.
• Dalje, analiza odredbe člana 47.1.5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, pokazala je da je, utvrđivanjem uslova za isplatu jubilarne nagrade u punom iznosu, na način definisan članom 47.1.5. Kolektivnog ugovora, očigledno došlo do pravljenja razlike po osnovu zdravstvenog stanja, odnosno do stavljanja u nejednak položaj onih zaposlenih, koji su zbog svog zdravstvenog stanja bili primorani da u kalendarskoj godini odsustvuju sa rada zbog privremene sprečenosti za rad zbog bolesti (uključujući i profesionalno oboljenje) ili povrede na radu i van rada, za koje zaposleni ima pravo na odsustvo u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, u periodu dužem od 30 radnih dana. Da bi se utvrdilo da li je predmetnom odredbom Kolektivnog ugovora kod poslodavca povređeno načelo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti, saglasno članu 8. Zakona o zabrani diskriminacije, da li postoji razumno i objektivno opravdanje da se, onim zaposlenima koji su u kalendarskoj godini odsustvovali sa rada zbog privremene sprečenosti za rad zbog bolesti (uključujući i profesionalno oboljenje) ili povrede na radu i van rada, za koje imaju pravo na odsustvo u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, u periodu dužem od 30 radnih dana, jubilarna nagrada isplati u umanjenom iznosu. Zbog toga je potrebno ispitati: 1) da li je cilj koji se postiže primenom spornog člana dopušten i opravdan i 2) da li postoji srazmera između preduzetih mera i ciljeva koji se primenom spornog člana ostvaruju.
• Osnovni cilj utvrđivanja prava na jubilarnu nagradu je, pre svega, nagrada zaposlenom za „vernost poslodavcu“, odnosno određena materijalna satisfakcija zaposlenom za period trajanja radnog odnosa u kontinuitetu kod poslodavca. Saglasno navedenom, mora se imati u vidu da, bez obzira da li je zaposleni u tom periodu bio odsutan sa rada zbog privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili profesionalnog oboljenja u periodu dužem od trideset radnih dana, njegov radni odnos traje u kontinuitetu, bez prekida. S tim u vezi, ne postoji objektivno i razumno opravdanje za postavljanje ograničavajućeg uslova za isplatu jubilarne nagrade zaposlenom u punom iznosu, na način na koji je to učinjeno spornim članom Kolektivnog ugovora. Ovako definisan uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu u punom iznosu, ima za cilj da se umanji novčani iznos jubilarne nagrade onoj kategoriji zaposlenih, koji su zbog svog zdravstvenog stanja bili primorani da odsustvuju sa rada, u kalendarskoj godini, duže od 30 radnih dana, čime su oni neopravdano stavljeni u neravnopravan položaj na osnovu svog ličnog svojstva.
• Pre upuštanja u analizu kriterijuma Odluka generalnog direktora, u vezi sa isplatom zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u 2019. godini, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da AA, saglasno članu 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije nije učinio verovatnim da mu stimulacija u 2019. godini nije isplaćena zbog odsustva sa rada zbog bolovanja, budući da je u dopuni pritužbe, naveo da u 2019. godini uopšte nije bio na bolovanju. Drugim rečima, AA nije učinio verovatnim da je uskraćivanje prava na isplatu stimulacije za 2019. godinu u uzročno – posledičnoj vezi sa njegovim zdravstvenim stanjem kao ličnim svojstvom, pa je Poverenik, na osnovu člana 36. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije obustavio postupak u ovom delu pritužbe. Sa druge strane, uzimajući u obzir da je VV u pritužbi naveo da mu stimulacija u 2019. godini nije isplaćena iz razloga što je bio na bolovanju u periodu dužem od 30 radnih dana, a da ove navode poslodavac nije osporio u izjašnjenju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nalazi da je VV, saglasno članu 45. stav 2. Zakona o zabrani dikriminacije, učinio verovatnim da mu stimulacija u 2019. godini nije isplaćena zbog odsustvovanja sa rada zbog bolovanja u periodu dužem od 30 radnih dana, kao i da je učinio verovatnim da je raspoređen u onom organizacionom delu poslodavca, koji je odlukom generalnog direktora određen za isplatu stimulacije.

• Analiza jednog od kriterijuma Odluka generalnog direktora poslodavca za isplatu stimulacije u 2019. godini, kojom je propisano da pravo na isplatu stimulacije imaju oni zaposleni u organizacionom delu, koji u 2019. godini nisu odsustvovali sa rada u periodu dužem od 40 radnih dana u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, pokazala je da je poslodavac, predmetnim kriterijumom očigledno stavio u nejednak položaj VV, koji je zbog privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju odsustvovao sa rada u periodu dužem od 40 radnih dana u 2019. godini. Drugim rečima, nesporno je da je u konkretnom slučaju došlo do pravljenja razlike po osnovu zdravstvenog stanja. Da bi se utvrdilo da li je postavljanjem predmetnog kriterijuma povređeno načelo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti, saglasno članu 8. Zakona o zabrani diskriminacije, da li postoji razumno i objektivno opravdanje da se VV, koji je u 2019. godini odsustvovao sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, u potpunosti uskrati pravo na isplatu stimulacije.

• Najpre, neophodno je ukazati da poslodavac, u konkretnom slučaju, saglasno odredbama člana 104. stav 1. i člana 105. stav 1. Zakona o radu, nesporno ima pravo da, opštim aktom, odnosno odlukom generalnog direktora u konkretnom slučaju, odredi način i kriterijume za isplatu zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, onim zaposlenima i u onim organizacionim delovima, za koje smatra da su faktički doprineli poslovnom uspehu poslodavca u poslovnoj godini. Međutim, neophodno je da poslodavac, donošenjem takvog opšteg akta ne čini povredu odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.

• Legitimno je da poslodavac ima za cilj da nagradi zaposlene koji su faktički, svojim radom doprineli poslovnom uspehu poslodavca. Međutim, trebalo bi imati u vidu i razmotriti i da li su i oni zaposleni koji su u određenom periodu odsustvovali zbog svog zdravstvenog stanja, ipak doprineli poslovnom uspehu poslodavca u toj poslovnoj godini, i u kojoj meri. Mera potpunog isključivanja zaposlenog od isplate zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, samo zato što je u poslovnoj godini odsustvovao sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ne može imati opravdanja i ne teži legitimnom cilju. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da to što je VV u 2019. godini odsustvovao sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, duže od određenog perioda, ne znači nužno da nije doprineo poslovnom uspehu poslodavca. S tim u vezi, trebalo bi u svakom konkretnom slučaju proceniti doprinos zaposlenih ostvarivanju poslovnog uspeha poslodavca, na osnovu objektivnih kriterijuma, bez ograničavajućih uslova koja se faktički odnose na lično svojstvo zaposlenih kao što je u konkretnom slučaju to – zdravstveno stanje.

• Imajući u vidu navedeno, poslodavac u konkretnom slučaju nije pružio dokaze da postoji objektivno i razumno opravdanje da se zaposlenima koji su u određenom periodu bili sprečeni za rad zbog svog zdravstvenog stanja, ograniči ili uskrati neko pravo iz radnog odnosa koje bi se, u uporedivoj situaciji, priznalo zaposlenom koji je bio zdrav odnosno nije odsustvovao sa rada u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju. Imajući to u vidu, poslodavac je umanjenjem iznosa jubilarne nagrade i uskraćivanjem prava na nagradu za poslovni uspeh poslodavca (stimulaciju), licima koja su zbog svog zdravstvenog stanja odsustvovala sa rada duže od 30 radnih dana, povredio propise kojima se zabranjuje diskriminacija.

4. MIŠLjENjE

Privredno društvo …, isplatom umanjenog iznosa jubilarne nagrade svim podnosiocima/teljkama pritužbi, na osnovu člana 47.1.5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, kao i uskraćivanjem prava na stimulaciju VV, povredilo je odredbe člana 8, i člana 27. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Privrednom Društvu …:

• Da preduzme sve neophodne mere, kako bi uskladio odredbu člana 47.1.5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca sa antidiskriminacionim propisima.

• Da uskladi kriterijume za dodelu zarade po osnovu doprinosa zaposlenih poslovnom uspehu kod posladavca, sa antidiskriminacionim propisima.

• Da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema podnositeljima/kama pritužbi.

Potrebno je da Privredno društvo … obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Privredno društvo … ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06

[5] Ustav Republike Srbije, član 21.

[6] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1267-19 Mišljenje povodom pritužbi više lica protiv poslodavodavca zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja