1263-23 Pritužba zbog diskriminacije u oblasti pružanja zdravstvenih usluga na osnovu ličnog svojstva zdravstveno stanje

03. Jun 2024.

br. 07-00-621/2023-02 datum: 3.6.2024.

 

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela Fondacija A. A. protiv Doma zdravlja B. B. zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. Udruženje je obavestilo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o nameri da, u skladu sa članom 46. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije, sprovede situaciono testiranje potencijalne diskriminacije lica koja žive sa HIV-om, u oblasti pružanja zdravstvene zaštite, kako bi nesporedno proverili da li zaposleni u medicinskim ustanovama prilikom pružanja svojih usluga poštuju pravila o zabrani diskriminacije. U pritužbi je navedeno da je testerka 22. novembra 2023. godine, u 12:25 minuta, telefonom pozvala privatni Dom zdravlja B. B. i tražila uklanjanje kondiloma uzrokovanih HPV virusom. Navodi da je zaposlena obavestila o cenama intervencije i da će „razgovorati sa doktorkom i odrediti termin“, da je obavestila da ima slobodan termin 24. novembra 2023. godine, u 19:00 časova, kod dr Vesne Jovanović. Testerka je ostavila svoje podatke i obavestila je da je HIV+ osoba, i da joj je zaposlena odgovorila da će morati da se konsultuje sa doktorkom, i da je nakon toga testerka pozvala Dom zdravlja u 13:06 minuta, nakon propuštenog poziva.  Ističe da je zaposlena obavestila da nisu u mogućnosti da pruže uslugu jer „ne mogu da sterilišu instrumente jer nemaju specijalni autoklav sterilizator“. U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja Doma zdravlja B. B. je navedeno da je intervencija otkazana jer je autoklav sterilizator bio na servisu“, a ne iz razloga jer je pacijentkinja putem telefona navela da je osoba koja živi sa HIV-om. Imajući u vidu navode iz izjašnjenja, Poverenik je izvršio uvid u dostavljene dokaze, i to Zapisnik o predaji aparata i Izveštaj o popravci aparata iz kojih je utvrđeno da je autoklav sterilizator bio na servisu u periodu od 21. do 25. novembra 2023. godine, i da je tom prilikom zamenjen grejač na uređaju. U dopuni izjašnjenja Dom zdravlja je istakao da u periodu od 21. do 25. novembra 2023. godine, ni jednom pacijentu nije pružena hirurška intervencija i da raspolažu sa jednim autoklav sterilizatorom. U prilog navodima da ne vrši diskriminaciju osoba koje žive sa HIV-om,  Dom zdravlja B. B. je dostavio izvod iz knjigovodstvenog programa za 2023. godinu, kao i fotokopiju Protokola pacijenata, na osnovu kojih je utvrđeno da je u prethodnoj godini izvšeno 119 medicinskih usluga prijema i testiranja pacijenata na HIV virus. Takođe u prilogu doune izjašnjenja Dom zdravlja je dostavio elektronsko pismo pacijenta koji živi sa HIV-om u kojem je navedeno da koristi zdravstvene usluge Doma zdravlja. Imajući u vidu sve dostavljene dokaze Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da Dom zdravlja B. B., u konkretnom slučaju nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu Fondacije A. A. protiv Doma zdravlja B. B. zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da je Fondacija A. A. obavestila Poverenika za zaštitu ravnopravnost o nameri da, u skladu sa članom stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije,[1] sprovede situaciono testiranje „potencijalne diskriminacije lica koja žive sa HIV-om, u oblasti pružanja zdravstvene zaštite“, kako bi nesporedno proverili da li zaposleni u medicinskim ustanovama prilikom pružanja svojih usluga poštuju pravila o zabrani diskriminacije.
  • da je situaciono testiranje sprovedeno 22. novembra, tako što je testerka pozvala telefonom Dom zdravlja B. B. i tražila uklanjanje kondiloma uzrokovanih HPV;
  • da je zaposlena informisala testerku o cenama intervencije, „do 15 promena 20.000 dinara a preko 35 promena 36.000 dinara i da doktorka dolazi večeras i da će razgovarati sa njom i dogovoriti termin“;
  • da je zaposlena pozvala testerku u 12:30 minuta i da je informisala da ima slobodan termin 24. novembra u 19:00 časova kod dr Vesne Jovanović i da je testerka nakon što je ostavila svoje podatke obavestila zaposlenu „da je osoba sa HIV+ statusom;
  • da je zaposlena u Domu zdravlja B. B. obavestila da u tom slučaju mora da se konsultuje sa doktorkom i da će se javiti testerki ponovo;
  • da je nakon propuštenog poziva, testerka pozvala Dom zdravlja i da je zaposlena medicinska sestra obavestila da se konsultovala sa direktorkom i da nisu u mogućnosti da pruže uslugu jer ne mogu da sterilišu instrumente, jer nemaju specijalni sterilizator;
  • da je testerka obavestila da prima terapiju i da ne može nikom da prenese virus, i kako onda sterilišu instrumente posle bilo kog pacijenta, i da je zaposlena odgovorila da nemaju specijalni autoklav sterilizator
  • da je testerka obavila razgovor u prisustvu kontorolora i koordinatorke fondacije.
    • U prilogu pritužbe je dostavljeno: 1) Obaveštenje o nameri sprovođenja situacionog testiranja; 2) Izveštaj o sprovedenom situacionom testiranju za Dom zdravlja B. B..
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[2], te je zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbe od V., direktorke Doma zdravlja B. B.;
    • U izjašnjenju direktorke V., navedeno je:
  • da Dom zdravlja B. najoštrije osuđuje svaki vid diskriminacije u svim oblastima života, i od osnivanja zdravstvene ustanove nijedan pacijent nikada nije diskriminisan;
  • da se „nikakav događaj nije desio“, jer bi to značilo da je pacijent koji je HIV+ došao u Dom zdravlja i lekar bi odbio pregled pacijenta, što se nije dogodilo;
  • da zaposena „ni u jednoj rečenici nije izgovorila da pacijentkinja sa HIV-om ne može biti pregledana u našoj ustanovi“;
  • da nije retkost da pacijenti „imaju nerealne zahteve putem telefona, da zakazuju različite vrste pregleda i intervencija a da se nakon toga jednostano ne pojave“, i da je potpuno neuobičajeno da pacijent putem telefona „odmah traži intervenciju pritom navodeći da je HIV+ osoba, što nije praksa pacijenata već o svom HIV+ statusu obaveste lekara prilikom pregleda;
  • da je i pored toga medicinska sestra zakazala intervenciju, međutim nakon razgovora sa osobljem ustanovljeno je da nisu u mogućnosti da obave intervenciju jer je u tom momentu autoklav sterilizator bio na servisu, i intervencija je otkazana iz tog razloga, a ne jer je pacijentkinja putem telefona navela da je HIV+;
  • da u prilogu pritužbe dostavljaju dokaze da autoklav sterilizator nije bio u prostorijama Doma zdravlja, već na servisu i da iz tog razloga nijedna intervencija nije mogla biti zakazana u tom periodu, s obzirom „da se intervencija u kojoj ima krvi ili je može biti, bez obzira na pacijenta sprovodi po istom protokolu“;
  • da se u posebno predviđenoj prostoriji izvode sve intervencije, poštujući sva pravila asepse i antisepse, odnosno mere za sprečavanje, suzbijanje i širenje bilo kakve infekcije „čime nas obavezuju sledeći zakoni: Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Krivični zakonik“;
  • da je „očigledno po Fondaciji trebalo da uradimo intervenciju bez obzira što u tom momentu nemamo odgovarajući autoklav sterilizator u kome bi mogli da pre i nakon intervencije sterilišemo sve što je potebno za bezbednu intervenciju bez obzira da li soba ima ili nema HIV infekciju“;
  • da Dom zdravlja B. ne vrši diskriminaciju prema osobama koje imaju HIV, dokaz je i činjenica da nudi medicinske usluge testiranja pacijenata na HIV virus, i da u prilogu dostavljaju fakture i izvode iz protokola gde su usluge evidentirane ne navodeći imena pacijenata, jer nemaju potrebnu saglasnost;
  • da na veb prezentaciji Doma zdravlja nude usluge testiranja pacijenata na HIV virus, na društvenim mrežama u objavama sa profila Doma zdravlja pozivaju pacijente na testiranje, i da 1. decembra na svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a, pružaju 20% popusta pacijentima koji se testuraju na HIV virus;
  • da je u 2023. godini, ukupno 119 pacijenata testirano u Domu zdravlja B. B. i da prilikom testiranja pacijenata na virus, zaposleni u Domu zdravlja su u kontaktu sa pacijentima i uzorkuju krv i može doći do eventualnog prenošenja virusa, ali poštujući pravila asepse i antisepse to se nikada nije dogodilo;
  • da je pravo i obaveza Doma zdravlja B. B. da ukoliko neku uslugu nisu u prilici da pruže po svim pravilima struke iz bilo kog razloga istu otkažu bez obzira ko je u pitanju.

1.6.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, uputio direktorki Doma zdravlja zahtev za dopunu izjašnjenja, u kojem je zatraženo da precizira i pojasni između ostalog, iz kog razloga nisu ponudili drugi termin za hiruršku intervenciju, ili obavestili testerku da će  novi termin zakazati nakon otklanjanja kvara na autkolav sterilizatoru, kao i u čemu je specifičnost autoklav sterilizatora, odnosno po čemu je poseban aparat za dezinfekciju i da li koriste i druge metode za dezinfekciju hirurških instrumenata. Takođe je zatraženo da precizira da li je dom zdravlja, i na koji način pružao hirurške intervencije u periodu od 21. do 25. novembra 2023. godine i da li Dom zdravlja B. B., raspolaže sa jednim ili Više autklav sterilizatora.

1.7. U dopuni izjašnjenja direktorke V. V., između ostalog navedeno je:

  • da testerki nije ponuđen novi termin jer njihov princip rada sa lekarima koji su u dopunskom radu, podrazumeva da pacijenti traže termine nakon čega Dom zdravlja poziva lekara i dogovara da li je moguće obaviti pregled ili hiruršku intervenciju;
  • da je jedini ginekolog zaposlen na dopunskom radu dr Vesna Jovanović, i da s obzirom da nisu znali da je „testerka pozvala Dom zdravlja“, prema njoj su postupili na isti način kao i prema ostalim pacijentima, na taj način što ne nude nove termine ukoliko sam pacijent ponovo ne zatraži novi termin, naročio u slučaju ukoliko je kvar nekog aparata u pitanju i ne mogu da znaju u kom vremenskom periodu će aparat biti servisiran;
  • da se Poverenik obratio pritužbom 4. januara 2024. godine, nakon što je testerka samo jedan put pozvala Dom zdravlja, 22. novembra 2023. godine, da je to jedini poziv koji im je upućen, da testiranje nije ponovljeno u periodu od dva meseca, i da na osnovu jednog poziva testerke i svih priloženih dokaza „jasno je da nije učinjena diskriminacija od strane Doma zdravlja“;
  • da testerka nije pitala za drugi termin, i da nije tražila da je obaveste kada će moći da uradi intervenciju, i da kao privatna ustanova obavljaju preglede na dobrovoljnoj bazi i pretpostavljaju da ukoliko trenutno ne mogu da obave određenu intervecniju da će pacijent pozvati drugu privatnu zdravsvenu ustanovu;
  • da su sterilizacija i dezinfekcija dve različite metode, da se dezinfikuju predmeti, radne površine, koža, određeni pribor itd.
  • da je sterilizacija metoda potpunog uništenja patogenih mikroorganizama i jedina se koristi u medicini i hirurgiji za sterilizaciju svih hirurških instrumenata, i da bez sterilizatora nije moguće sterilisati instrumente koji se koriste za operaciju;
  • da je najsavremeniji način sterilizacije instrumenata, sterilizacija vodenom parom – autoklavom koji poseduju, i da poseduju jedan autokla sterilizator koji je bio na servisu i nisu bili u prilici da obave intervenciju iz tog razloga;
  • da je medicinska sestra na info pultu otkazala intervenciju i objasnila da trenutno nemaju autoklav sterilizator, jer nema razloga da odbiju pacijenta koji je HIV+ obzirom da Dom zdravlja pruža zdravstvene usluge svim pacijentima bez diskriminacije;
  • da ne postoji ni jedan razlog zašto pacijent sa HIV+ statusom ne bi bio primljen, jer Dom zdravlja pruža zdravstvene usluge pacijentima sa „različitim vrstama infekcija i oboljenja i nikad nismo odbili da pružimo zdravsvene usluge pacijentima“;
  • da dom zdravlja B. u peridu od 21. do 25. novembra 2023. godine, ni jednom pacijentu nije pružao hiruršku intervenciju iz prethodno navedenog razloga, i da raspolaže sa jednim autoklav sterilizatorom;

U prilogu izjašnjenja i dopune izjašnjenja dostavljen je: 1) Zapisnik o predaji aparata na servis od 21. novembra 2023. godine; 2) Izveštaj o popravci aparata Promitech – parni sterilizator autoklav od 25. novembra 2023. godine, radnje za opravku elektronske i optičke opreme; 3) Izvod iz knjigovodstvenog programa za Dom zdravlja B. B., za usluge testiranja na HIV virus; 4) Fotokopija protokola pacijenata o evidentiranim uslugama; 5) Odluku o podršci kampanji svetkog dana borbe protiv HIV/AIDS-a; 6) elektronsko pismo pacijenta sa HIV-om koje je upućeno Domu zdravlja B. B.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • U toku postupka utvrđeno je da je 22. novembra 2023. godine, dobrovoljna ispitivačica diskriminacije Fondacije A. A. sprovela najavljeno situaciono testiranjem pozivanjem Doma zdravlja B.
  • U izveštaju o sprovedenom situacionom testiranju od 22. novembra godine, navedeni su podaci o testeru, o kontroloru/ki situacionog testiranja, zatim testiranom pravnom licu, opis situacije i rezultati testiranja. Naime, u izveštaju je navedeno da je doborovoljna ispitivačica diskriminacije (testerka)  22. novembra 2023. godine, u 12:25 minuta, telefonom pozvala privatni Dom zdravlja A. A. i tražila uklanjanje kondiloma uzrokovanih HPV. Navodi da je zaposlena obavestila o cenama intervencije i da će „razgovorati sa doktorkom i odrediti termin“, da je zaposlena pozvala i obavestila da ima slobodan termin 24. novembra 2023. godine, u 19:00 časova, kod dr Vesne Jovanović. Testerka je ostavila svoje podatke i obavestila je da je HIV+ osoba, i da joj je zaposlena odgovorila da će morati da se konsultuje sa doktorkom, i da je nakon toga testerka pozvala Dom zdravlja u 13:06 minuta, nakon propuštenog poziva. Ističe da je zaposlena obavestila da nisu u mogućnosti da pruže uslugu jer „ne mogu da sterilišu instrumente jer nemaju specijalni sterilizator“, da je teserka obavestila da pije terapiju i da ne može nikom da prenese virus, te da je upitala zaposlenu „kako sterilišete instrumente posle bilo kog pacijenta“. Navodi da je dobila odgovor da ustanova „nema specijalni autoklav sterilizator“. Testerka je razgovor vodila u prisustvu kontrolora i koordinatorke fondacije.
  • Uvidom u Zapisnik o predaji aparata na servis, utvrđeno je da je radnja za popravku elektronske i optičke opreme, novembra 2023. godine, preuzela od Doma zdravlja B. B. aparata Promitech – parni sterilizator autoklav, model PS 2540VLL, serijski broj 2540-10032 radi popravke aparata, jer se aparat ne zagreva.
  • Uvidom u Izveštaj o popravci aparata Promitech – parni sterilizator autoklav, utvrđeno je da je zamenjen grejač na aparatu 25. novembra 2023. godine, i da je aparat vraćen Domu zdravlja B.
  • Uvidom u fakture od 8. maja i 26. aprila 2023. godine, utvrđeno je da je Dom zdravlja obavio nabaku HIV
  • Uvidom u izvod iz knjigovodstvenog programa za Dom zdravlja B. B., utvđeno je da je u 2023. godini, izvršeno 119 usluga tesitaranja pacijenata na HIV virus;
  • Uvidom u fotokopiju protokola pacijenata utvđeno je da su evidentirane usluge testuranja na HIV
  • Uvidom u Odluku o podršci kampanji svetskog dana borbe protiv HIV/AIDS-a, utvrđeno je da je Dom zdravlja B. odobrio 20% popusta za sve građane koji žele da se testiraju na HIV virus 1. decembra 2023. godine.
  • Uvidom u elektronsko pismo jednog pacijenta od 17. maja 2024. godine koje je upućeno Domu zdravlja B. B., istaknuo je da je u pitanju osoba sa HIV+ statusom i da koristi zdravstvene usluge Doma zdravlja bez diskriminacije i da mejl sa njegovim podacima može biti prosleđen Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbi, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti je da postupa po pritužbama zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona.
  • Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
  • Odredbom člana stav 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima[5] garantovano je da će sva prava koja su u njemu formulisana biti ostvarivana bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, političkom ili kakvom drugom mišljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju, rođenju ili kakvoj drugoj okolnosti. U Generalnom zapažanju o nediskriminaciji Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava[6] izričito je uključio zdravstveno stanje, a naročito HIV status u „drugu okolnost“ iz čl. 2. st. 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. U Generalnom zapažanju izričito je navedeno da HIV status ne može da bude osnov za različit tretman u pogledu pristupa obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenoj nezi [..]
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, članom ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje. Ovaj vid diskriminacije postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga.
  • Zakon o zdravstvenoj zaštiti[7] u članu 21. stav 1. propisuje da načelo pravičnosti zdravstvene zaštite podrazumeva zabranu diskriminacije u pružanju zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, roda, seksualne orijentacije i rodnog identiteta, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, zdravstvenog stanja, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta, kao i drugog ličnog svojstva koje može biti uzrok diskriminacije. Odredbom člna 39. stav 1. tač. 1-4. istog zakona propisano je da privatna praksa može obavljati zdravstvenu delatnost ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, i to ako ima: 1) propisanu vrstu i broj zdravstvenih radnika sa stečenim odgovarajućim visokim, odnosno srednjim obrazovanjem, sa licencom nadležne komore, a za obavljanje određenih poslova i sa odgovarajućom specijalizacijom, odnosno užom specijalizacijom, u radnom odnosu na neodređeno vreme; 2) propisanu dijagnostičku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana; 3) propisane prostorije za obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana; 4) propisane vrste i količine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana.
  • Član 6. stav Zakona o pravima pacijenata[8] propisano je da u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije.
  • Član 43. stav 1. Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe[9] propisuje da zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa može se osnovati i obavljati zdravstvenu delatnost ako ima odgovarajuću opremu utvrđenu u Listi opreme za obavljanje zdravstvene delatnosti koja je odštampana uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

 

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je Dom zdravlja B. B. izvršio akt diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja kao ličnog svojstva, odnosno da li je odbio da pruži zdravstvenu uslugu osobi koja je navela da ima HIV samo iz tog razloga.

3.10. S obzirom da je pritužba podneta na osnovu situacionog testiranja diskriminacije, Poverenik najpre ističe da je osnovna svrha situacionog testiranja obezbeđivanje dokaza u postupcima zaštite od diskriminacije. Naime, članom 46. Zakona o zabrani diskriminacije uspostavljen je poseban metod dobrovoljnog ispitivanja diskriminacije (situaciono testiranje), koji olakšava njeno dokazivanje. Situaciono testiranje koristi se s ciljem da se diskriminacija utvrdi „na licu mesta“, kako bi se dokazalo nejednako (nepovoljnije) tretiranje lica ili grupe lica zasnovano na nekom ličnom svojstvu, odnosno, kako bi se učinile vidljivim diskriminatorne prakse. Situaciono testiranje je poseban mehanizam, koji podrazumeva kreiranje određene situacije, u kojoj je osoba (potencijalni diskriminator) dovedena u poziciju da može da se ponaša/postupa diskriminatorno bez bojazni da je neko posmatra, a testeri su oni koji se izlažu postupanju potencijalnog diskriminatora i proveravaju da li se on u datoj situaciji diskriminatorno ponaša. U skladu sa navedenim članom 46. Zakona o zabrani diskriminacije, dobrovoljni ispitivač diskriminacije je lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju.

3.11. Na osnovu izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju utvrđeno je da je  doborovoljna ispitivačica diskriminacije (testerka)  22. novembra 2023. godine, u 12:25 minuta, telefonom pozvala privatni Dom zdravlja B.  B. i tražila uklanjanje kondiloma uzrokovanih HPV virusom. U izveštaju je navedeno da je zaposlena obavestila testerku o cenama intervencije i da će „razgovorati sa doktorkom i odrediti termin“, da je zatim zaposlena pozvala i obavestila da ima slobodan termin 24. novembra 2023. godine, u 19:00 časova, kod dr Vesne Jovanović. Testerka je ostavila svoje podatke i obavestila je da je HIV+ osoba, i da joj je zaposlena odgovorila da će morati da se konsultuje sa doktorkom, i da je nakon toga testerka pozvala Dom zdravlja  u 13:06 minuta, nakon propuštenog poziva.  Ističe da je zaposlena obavestila da nisu u mogućnosti da pruže uslugu jer „ne mogu da sterilišu instrumente jer nemaju specijalni autoklav sterilizator.

3.12. Dakle u konkretnom slučaju, nakon sprovedenog situacionog testiranja diskriminacije u telefonskom razgovoru sa zaposlenom u Domu zdravlja B. B., ishod testiranja je pokazao da postoji verovatnoća o postojanju diskriminiacije, jer je Dom zdravlja B. B. odbio da pruži hiruršku intervenciju uklanjanja kondiloma. S tim u vezi, Poverenik ističe da je u konkretnom slučaju relevantna primenu pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, ukoliko podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je podneta pritužba. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, i to izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije, Poverenik konstatuje da su podnosioci pritužbe učinili verovatnim akt diskriminacije, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Dakle, dalje je potrebno utvrditi da li je Dom zdravlja  B. B. pružio dokaze da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti.

3.13. U izjašnjenju Doma zdravlja B. B.je između ostalog navedeno da nisu bili u mogućnosti da obave intervenciju jer je autoklav sterilizator bio na servisu, i da je to bio razlog otkazivanja intervencije, a ne to što je testerka izjavila da je osoba koja živi sa HIV-om. U izjašnjenju su takođe naveli da je pacijetkinja obaveštena da ne mogu da pruže uslugu jer nemaju autoklav sterilizator, te da nije odbijena usled njenog zdravstvenog stanja s obzirom da Dom zdravlja B. B.“ ne vrši diskiminaciju osoba koje su HIV+, već da pruža usluge ovim osobama. Kao primer su naveli testiranja na HIV virus, kojih testiranja je u 2023. godini u ustanovi obavljeno u 119 slučajeva. Istakli su i da prilikom testiranja pacijenata na virus, zaposleni u Domu zdravlja su u kontaktu sa pacijentima i uzorkuju krv i može doći do eventualnog prenošenja virusa, ali poštujući pravila asepse i antisepse to se nikada nije dogodilo.

3.14. Povodom ovih navoda iz izjašnjenja Poverenik najpre ukazuje da je među stranama nesporno da je testerki odbijena medicinska usluga usled okolnosti da Dom zdravlja B. B. 22. novembra 2023. godine, nije posedovao autkolav sterilizator. U izjašnjenju je istaknuto da je autoklav sterilizator bio na servisu u periodu od 21. do 25. decembra 2023. godine, usled kvara i zamene grejača na uređaju. U prilogu ovim navodima Dom zdravlja B. B. je dostavio Zapisnik o predaji aparata na servis od 21. novembra 2023. godine, i Izveštaj o popravci aparata Promitech – parni sterilizator autoklav od 25. novembra 2023. godine, radnje za opravku elektronske i optičke opreme.

3.15. U dopuni izjašnjenja Doma zdravlja  B. B.,  između ostalog istaknuto je da je jedini ginekolog zaposlen na dopunskom radu dr Vesna Jovanović, i da s obzirom da nisu znali da je „testerka pozvala Dom zdravlja“, prema njoj su postupili na isti način kao i prema ostalim pacijentima, na taj način što ne nude nove termine ukoliko sam pacijent ponovo ne zatraži novi termin, naročio u slučaju ukoliko je kvar nekog aparata u pitanju i ne mogu da znaju u kom vremenskom periodu će aparat biti servisiran. Takođe je istaknuto da ne postoji ni jedan razlog zašto pacijent sa HIV+ statusom ne bi bio primljen, jer Dom zdravlja pruža zdravstvene usluge pacijentima sa „različitim vrstama infekcija i oboljenja„ i „nikada nisu odbili da pruže zdravstvene usluge pacijentima“, kao i da Dom zdravlja B. B. u peridu od 21. do 25. novembra 2023. godine, ni jednom pacijentu nije pružao hiruršku intervenciju, i da raspolaže sa jednim autoklav sterilizatorom.

3.16. Imajući u vidu navode iz izjašnjenja, Poverenik je izvršio uvid u dostavljene dokaze, i to Zapisnik o predaji aparata i Izveštaj o popravci aparata iz kojih je utvrđeno da je autoklav sterilizator bio na servisu u periodu od 21. do 25. novembra 2023. godine, i da je tom prilikom zamenjen grejač na uređaju. U dopuni izjašnjenja Dom zdravlja je istakao da u periodu od 21. do 25. novembra 2023. godine, ni jednom pacijentu nije pružena hirurška intervencija i da raspolažu sa jednim autoklav sterilizatorom. U prilog navodima da ne vrši diskriminaciju osoba koje žive sa HIV-om,  Dom zdravlja B. B. je dostavio izvod iz knjigovodstvenog programa za 2023. godinu, kao i fotokopiju Protokola pacijenata, na osnovu kojih je utvrđeno da je u prethodnoj godini izvšeno 119 medicinskih usluga prijema i testiranja pacijenata na HIV virus. Takođe u prilogu doune izjašnjenja Dom zdravlja je dostavio elektronsko pismo pacijenta koji živi sa HIV-om u kojem je navedeno da koristi zdravstvene usluge Doma zdravlja.

3.17. S tim u vezi na osnovu sagledanog činjeničnog stanja i analize navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dopune izjašnjenja, može se konstatovati da Dom zdravlja B. B., nije otkazao medicinsku intervenciju testerki, jer je osoba koja živi sa HIV-om, već usled okolonosti da nisu imali autoklav sterilizator, odnosno da je ovaj uređaj bio na popravci. Imajući u vidu sve dostavljene dokaze Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da Dom zdravlja B. B., u konkretnom slučaju nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.18. Iako u konkretnom slučaju nije utvrđena povreda prava, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su osobe koje žive sa HIV-om jedna od najviše marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa u Srbiji, što dovodi do njihove izolacije, stigmatizacije i diskriminacije. Osobe koje žive sa HIV-om svakodnevno se susreću sa odbacivanjem, isključivanjem, osudom i drugim problemima, što može, između ostalog dovesti i do samoizolacije i nesigurnosti da potraže zdravstvenu zaštitu van klinika specijalizovanih za zdravstvenu negu osoba koje žive sa HIV-om. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti podseća na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kiyutin protiv Rusije, u kojoj sud navodi da, uprkos znatnom napretku u prevenciji HIV-a i boljem pristupu tretmanu u vezi sa virusom poslednjih godina, stigma i diskriminacija osoba koje žive sa HIV/AIDS-om ostala je predmet velike zabrinutosti svih međunarodnih organizacija koje su aktivne u domenu HIV/AIDS-a. Sud u obrazloženju presude, navodi da je u Deklaraciji o posvećenosti borbi protiv HIV/AIDS-a naznačeno da je stigma pogoršala posledice epidemije za pojedince, porodice, zajednice i nacije, te da smatra da su osobe koje žive sa HIV-om osetljiva grupa koja je već dugo vremena žrtva predrasuda i stigmatizacije[10].

3.19. Vlada Repubile Srbije je usvojila Strategiju za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, 2018–2025. godine[11], u kojoj je istaknuto da je Opšti cilj Strategije prevencija HIV infekcije i drugih polno prenosivih infekcija, kao i obezbeđenje lečenja i podrške svim osobama koje žive sa HIV-om. Glavne komponente Strategije su: 1) prevencija; 2) lečenje i podrška osoba koje žive sa HIV-om; 3) zaštita ljudskih prava, stigma i diskriminacija; 4) standardi kvaliteta; 5) strateške informacije za akciju. U okviru poglavlja  zaštita ljudskih prava, stigma i diskriminacija postavljen je cilj da se  smanji stigma i eliminiše diskriminacija u okruženju prema PLHIV i ključnim populacijama u riziku uz puno poštovanje njihovih ljudskih prava. Unapređenje kapaciteta za eliminaciju diskriminacije, suzbijanje svih oblika nasilja i za poštovanje i zaštitu ljudskih prava povezanih sa HIV-om.  U okviru analize aktuele sitacije istaknuto je da čak oko 41% zdravstvenih radnika u Republici Srbiji ima diskriminatoran stav prema osobama koje žive sa HIV-om. Većina slučajeva stigme i diskriminacije prijavljenih od strane PLHIV biva počinjeno od strane zdravstvenih radnika. U Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2023. godinu[12], istaknuto je da osobe koje žive sa HIV/AIDS-om retko podnose pritužbe iz straha da će njihov status postati poznat široj zajednici, čime se povećava rizik od viktimizacije i zbog čega su  vrlo značajna sprovedena situaciona testiranja diskriminacije. Takođe u izveštaju Human rights and HIV/AIDS Report of the United Nations High Commissioner for Human Rights[13], Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava uputio je preporuke koje su neophodne za postizanje društvenih ciljeva koje je usvojila Generalna skupština u svojoj Političkoj deklaraciji o HIV-u/ AIDS-u, i to: ukidanje nejednakosti i usmeravanje ka okončanju AIDS-a do 2030. godine; uklanjanje kaznenih zakonskih i političkih okvira; smanjenje stigme i diskriminacije; i rešavanje rodnih nejednakosti i rodno zasnovanog nasilja. Diskriminacija prema osobama koje žive sa HIV-om u zdravstvenim ustanovama je široko rasprostranjena, sa udelom ljudi koji žive sa HIV-om u rasponu od 1,7% do čak 21% u 13 zemalja koji su prijavili uskraćivanje zdravstvenih usluga najmanje jednom u prethodnih 12 meseci. U najmanje 1/3 zemalja koje su izveštavale, više od 10% ispitanika u svim ključnim populacijama izbegavalo je da potraži zdravstvenu zaštitu.

3.20. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da svi društveni akteri, posebno zdravstveni radnici/ce koji zbog prirode svog posla prvi saznaju za HIV pozitivan status osoba, moraju da pruže podršku i omoguće osobama koje žive sa HIV-om pružanje zdravstvenih usluga bez diskriminacije i pod istim uslovima kao i za osobe koje ne žive sa HIV-om.

 

  1. MIŠLjENjE

 

Dom zdravlja B. B. nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[3] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 98/06)

[5] Čl. 33. Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima („Službeni glasnik SFRJ“, br. 7/71)

[6] Br. 20 iz 2009. godine

[7] „Službeni glansik RS“, br. 25/19 i 92/23 – autentično tumačenje

[8] „Službeni glansik RS“, br. 45/13 i 25/19 dr. zakon

[9]„Službeni glasnik RS“, br. 43/06, 112/09, 50/10, 79/11, 10/12 – dr. pravilnik, 119/12 – dr. pravilnik, 22/13, 16/18, 18/22 i 20/23

[10] Case of Kiyutin v. Russia, application no. 2700/10,  10. mart 2011. godine

[11] „Službeni glasnik RS“, br. 61/18

[12] Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti 2023. godinu, dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

[13]Human rights and HIV/AIDS, Report of the United Nations High Commissioner for Human Rights, 2022, dostupno na internet stranici: https://documents-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/G22/337/67/PDF/G2233767.pdf?OpenElement

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

microsoft-word-icon1263-23 Pritužba zbog diskriminacije u oblasti pružanja zdravstvenih usluga na osnovu ličnog svojstva zdravstveno stanje Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top