12. 07-00-1402/2018-02 datum: 12.2.2019.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju su podneli CPS i CRD protiv gimnazije L. zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom. U pritužbi je navedeno da se u prostorije gimnazije L. može ući samo korišćenjem stepenica, koje predstavlјaju trajnu nesavladivu arhitektonsku prepreku za učenike i druge osobe koje se kreću uz pomoć invalidskih kolica, jer ne mogu samostalno, bez pomoći drugih lica da uđu u objekat u kojem se nalaze učionice i služba gimnazije. U prilogu pritužbe dostavlјena je i fotografija glavnog ulaza u zgradu gimnazije L. U izjašnjenju direktorke gimnazije L. navedno je da škola pored glavnog ulaza ima i drugi ulaz iz dvorišta koji je pristupačan i kroz koji se direktno ulazi u prostorije škole, kao i da na svim ulazima stalno dežuraju pomoćni radnici. Dalјe je navedeno da gimnazija ni ove ni ranijih godina nije imala zaposlene i učenike sa invaliditetom koji se kreću pomoću invalidskih kolica, kao i da, ukoliko bi došlo do upisa učenika sa invaliditetom, škola ima učionicu u prizemlјu koja je pristupačna za sve učenike. U prilogu izjašnjenja dostavlјene su fotografije ulaza u školsku zgradu iz dvorišta i fotografije prostorija u koje se dolazi kroz ovaj ulaz. U toku postupka je utvrđeno da gimnazija L. pored glavnog ulaza ima i ulaz iz dvorišta škole koji je pristupačan osobama sa invaliditetom koje koriste invalidska kolica, kao i da taj ulaz vodi direktno u prostorije škole. Zbog toga je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao mišlјenje da gimnazija L. nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Dalјe, u skladu sa nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da Poverenik preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, Poverenik je uputio preporuku mera gimnaziji Leskovac da u okviru Programa prevencije diskriminacije i diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, odredi mere i aktivnosti kojim će unaprediti postojeće standarde pristupačnosti u ustanovi i obezbediti ostavarivanje prevencije diskriminacije učenika, zaposlenih i trećih lica na osnovu invaliditeta, a povodom pristupačnosti zgrade škole.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbu su podneli CPS i CRD protiv gimnazije L. zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da gimnazija L. nije učenicima i ostalim osobama sa invaliditetom koji se kreću uz pomoć invalidskih kolica obezbedila nesmetan pristup objektu u kojem su smeštene učionice i službe ove ustanove;
• da se u prostorije gimnazije L. može ući samo korišćenjem stepenica, koje predstavlјaju trajnu nesavladivu arhitektonsku prepreku za učenike i druge osobe koje se kreću uz pomoć invalidskih kolica, jer ne mogu samostalno, bez pomoći drugih lica da uđu u objekat u kojem se nalaze učionice i služba gimnazije;
• da je na ovaj način gimnazija L. povredila odredbe čl. 1. i 21. Ustava Republike Srbije, čl. 4. i 13. Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 13 i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
  • U prilogu pritužbe dostavlјena je i fotografija ulaza u zgradu gimnazije L.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je od direktorke gimnazije L. zatraženo da se izjasni o navodima pritužbe.
  • U izjašnjenju direktorke gimnazije L, između ostalog, navedeno je:
• da je gimnazija L. osnovana 1879. godine i jedna je od najstarijih škola na jugu Srbije, dok je zgrada u kojoj se sada nalazi škola izgrađena 1945. godine i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš;
• da gimnaziju u ovoj školskoj godini pohađa 776 učenika, kao i da ima 83 zaposlenih lica;
• da ni ove, ni ranijih godina gimnazija nije imala učenike koji se obrazuju po IOP-u ili imaju neku vrstu invaliditeta ili se kreću pomoću kolica, niti takva zaposlena lica;
• da ukoliko bi došlo do upisa učenika sa invaliditetom, škola ima učionicu u prizemlјu koja je pristupačna za sve učenike;
• da škola pored glavnog ulaza ima i drugi ulaz iz dvorišta koji je pristupačan i kroz koji se direktno ulazi u prostorije škole, kao i da na svim ulazima stalno dežuraju pomoćni radnici.
  • U prilogu izjašnjenja dostavlјene su fotografije prilaza školi, drvorišta škole, ulaza u gimnaziju iz dvorišta škole i hodnika i prostorija u koje se dolazi kroz ulaz iz dvorišta.

2. ČINјENIČNO STANјE

• Uvidom u fotografiju koja je dostavlјena uz pritužbu utvrđeno je da na ulazu u zgradu gimnazije L. postoje arhitektonske barijere u vidu više stepenica, koje onemogućavaju osobama koje koriste invalidska kolica i druga pomagala za kretanje da nesmetano uđu u zgradu gimnazije.
• Uvidom u fotografije dostavlјene uz izjašnjenje direktorke gimnazije L, utvrđeno je da iz dvorišta škole postoji ulaz koji je pristupačan osobama sa invaliditetom koja koriste invalidska kolica. Utvrđeno je da na školskoj zgradi postoje dvokrilna metalna vrata i rampa kojom je premošćena visinska razlika i kroz koja se ulazi u školsku zgradu. Dalјe, je u tvrđeno da sa desne strane od ovog ulaza nalazi hodnik iz kojeg se ulazi u više prostorija/učionica.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir  

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[3].

• Ustav Republike Srbije[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Poverenik dalјe ukazuje da je Republika Srbija usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[5], čiji je cilј da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih lјudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[6]. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isklјučivanje ili ograničenje po osnovu invaliditeta, što ima za cilј ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih lјudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhvaćeni i svi oblici diskriminacije, uklјučujući i uskraćivanje razumnog prilagođavanja, a države ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Članom 9. Konvencije između ostalog je propisano da će u cilјu omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklјučujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Mere koje uklјučuju identifikovanje i uklanjanje barijera za pristup, odnose se, između ostalog i na zgrade.
• U Opštem komentaru broj 2 (2014), na član 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Komitet za prava osoba sa invaliditetom najpre je istakao da je pristupačnost preduslov za samostalan život i puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u društvu, kao i da bez pristupa fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklјučujući informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogućnosti za učešće u društvu u kojem žive. Takođe, Komitet je naveo da osobe sa invaliditetom treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama namenjenim javnosti na način koji će poštovati dostojanstvo tih osoba i osigurati ravnopravno i efikasno korišćenje. Komitet smatra da uskraćivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je počinio neko iz javnog ili privatnog sektora. Takođe, Komitet ističe da pristupačnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu poteškoća sa kojom se osoba susreće i bez pravlјenja bilo kakvih razlika po bilo kom ličnom svojstvu osobe sa invaliditetom. Dalјe, je navedeno da pravo na pristupačnost zagarantovano Konvencijom ima koren u postojećim lјudskim pravima, kao što su pravo na jednak pristup javnim službama i servisima garantovano Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima^[7] (član 25 c) i pravo na pristup bilo kom mestu ili usluzi namenjenim javnosti, garantovano Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije^[8] (član 5 f).
• Takođe, Zaklјučna zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[9] sa preporukama za zaštitu i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u narednom izveštajnom periodu (CRPD/C/SRB/CO/1), koje je Republici Srbiji nakon predstavlјanja ovog izveštaja uputio Komitet za prava osoba sa invaliditetom UN, sadrže i preporuku koja se odnosi na izradu sveobuhvatnog plana pristupačnosti i ohrabrivanje u primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima, prikuplјanje i obradu statističkih podataka o osobama sa invaliditetom i uslugama koje im se pružaju i drugih.^[10] Naime, Komitet je uputio Republici Srbiji preporuku da razvije sveobuhvatan plan za obezbeđivanje pristupačnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja će postaviti polazne tačke za uklanjanje postojećih prepreka i da promoviše univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupačnost informacija i medija, posebno elektronskih medija, a sve u skladu sa Opštom preporukom broj 2 na Pristupačnost. U tom smislu, Komitet je uputio preporuku da država članica između ostalog odredi dovolјno sredstava za nadziranje sprovođenja standarda pristupačnosti, uz podršku ažurirane nacionalne baze podataka na svojoj teritoriji, da utvrdi delotvorne sankcije za odvraćanje koje se mogu nametnuti zbog nesprovođenja i uklјuči organizacije osoba sa invaliditetom u ovaj proces.
• Zakon o zabrani diskriminacije definiše diskriminaciju kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se odnose na zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju lјudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
• Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[11], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Odredbama člana 13. stav 1. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, dok je stavom 2. istog člana propisano da se pod uslugom, u smislu ovog zakona, smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. istog člana propisano da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije.
• Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[12], propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije.
• Zakonom o planiranju i izgradnji[13], propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu moraju projektovati, graditi i održavati tako da se svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogući nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
• Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[14], u članu 3. stav 1. tačka 7, propisuje da pristupačnost predstavlјa rezultat primene tehničkih standarda u planiranju, projektovanju, građenju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih površina, pomoću kojih se svim lјudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne i intelektualne karakteristike ili godine starosti, osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak ili rad.
• Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti[15], propisano je da se Programom prevencije diskriminacije i diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti (u dalјem tekstu: program prevencije) određuju mere i aktivnosti kojima se obezbeđuje ostvarivanje cilјeva prevencije svih oblika diskriminacije i diskriminatornog postupanja utvrđenih ovim aktom. Program prevencije je deo predškolskog, odnosno školskog programa i razvojnog plana, a konkretizuje se godišnjim planom rada ustanove. Program prevencije utvrđuje se na osnovu analize stanja u ostvarivanju ravnopravnosti, rasprostranjenosti različitih oblika diskriminacije, sagledavanja potreba učesnika u obrazovanju za dodatnom podrškom, specifičnosti ustanove i rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta njenog rada. Godišnjim planom rada ustanove, između ostalog, opredelјuju se preventivne aktivnosti, odgovorna lica i vremenska dinamika ostvarivanja planiranih aktivnosti.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja i dostavlјenih priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je gimnazija L. diskriminisala osobe sa invaliditetom neobezbeđivanjem pristupačnog ulaza u zgradu gimnazije.
• Da bi se odgovorilo na pitanje da li u konkretnom slučaju postoji diskriminatorno postupanje gimnazije L, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositelј pritužbe treba da učini verovatnim da je gimnazija L. izvršila akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na gimnaziji L.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da analiza navoda iz pritužbe i fotografije koja je uz pritužbu dostavlјena ukazuju da ulaz u zgradu gimnazije L. ima nekoliko stepenika i da, kao takav, nije pristupačan osobama sa invaliditetom koje koriste invalidska kolica ili se otežano kreću. Saglasno tome, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi gimnazija L. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je gimnazija L. ponudila pružaju dovolјno osnova za zaklјučak da postojanjem arhitektonskih barijera na ulazu u zgradu škole osobe sa invaliditetom nisu diskriminisane.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je navode iz izjašnjenja gimnazije L. da škola ima drugi ulaz iz dvorišta koji je pristupačan i kroz koji se direktno ulazi u prostorije škole. Takođe, analizirane su i fotografije koje su dostavlјene uz izjašnjenje na kojima se vidi da nesporno postoji ulaz iz dvorišta škole koji ima rampu kojom je premošćena visinska razlika koju stvara stepenik, odnosno, visoki prag na ulazu. Na fotografijama se vidi da ovaj ulaz vodi ka drugim prostorijama koje su na istom nivou. S obzirom na navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je gimnazija L. dokazala da ima ulaz u zgradu škole koji je pristupačan za osobe sa invaliditetom i koji omogućava osobama sa invaliditetom koje se kreću uz pomoć invalidskih kolica ulaz u zgradu ustanove i pored postojanja arhitektonske barijere na glavnom ulazu. Takođe, obezbeđenjem prostorija na nivou koji je pristupačan osobama sa invaliditetom, škola omogućava nesmetan i samostalan ulaz u školsku zgradu svim zainteresovanim licima.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dalјe analizirao navode izjašnjenja gimnazije L. da ni ove, a ni ranijih godina škola nije imala zaposlene i učenike sa invaliditetom koji se kreću uz pomoć invalidskih kolica, kao i da ukoliko bi do toga došlo, škola ima učionicu u prizemlјu koja je pristupačna za sve učenike. Poverenik ukazuje da škola ima obavezu da zaposlenima, učenicima i posetiocima škole omogući ne samo ulaz u školsku zgradu, već i nesmetano odvijanje nastave za učenike i nastavnike sa invaliditetom, kao i ostvarivanje prava i obaveza roditelјa sa invaliditetom čija su deca učenici ove škole. Iako trenutno škola nema učenike i zaposlene sa invaliditetom, škola, a naročito gimnazija kao srednja škola koja pruža opšte obrazovanje i za čiji upis, u skladu sa propisima nadležnog ministarstva nisu propisani posebni zdravstveni uslovi za upis, mora biti spremna da organizuje nastavu i funkcionisanje ustanove i u slučaju upisa učenika sa invaliditetom, prijem zaposlenih sa invaliditetom i saradnju sa roditelјima sa invaliditetom čija deca pohađaju nastavu u gimnaziji L.
• Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je gimnazija L, u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije, dokazala da ima ulaz u zgradu škole koji je pristupačan za osobe sa invaliditetom, odnosno, da osobe sa invaliditetom mogu da uđu u zgradu škole i u jedan deo prostorija ustanove. S obzirom na to, Poverenik daje mišlјenje da gimnazija L. nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. U skladu sa propisanom nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da Poverenik preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, Poverenik upućuje preporuku mera gimnaziji L. da preduzme određene mere i aktivnosti u cilјu pobolјšanja pristupačnosti zgrade ove obrazovne ustanove.

4. MIŠLjENјE

U postupku koji je sproveden po pritužbi CPS i CRD, nije utvrđeno da je gimnazija L. prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u skladu sa nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da Poverenik preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, upućuje preporuku mera gimnaziji L:

• Da u okviru Programa prevencije diskriminacije i diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, odredi mere i aktivnosti kojim će unaprediti postojeće standarde pristupačnosti u ustanovi i obezbediti ostvarivanje prevencije diskriminacije učenika, zaposlenih i trećih lica sa invaliditetom, a povodom pristupačnosti zgrade ustanove.

Gimnazija L obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o merama koje su preduzete u cilјu sprovođenja ove preoruke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja.

Protiv ovog mišlјenja i preporuke nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06)

[5] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 42/09)

[6] Član 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[7] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJˮ, broj 7/71)

[8] Zakon o ratifikaciji Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije („Službeni list SFRJ“, broj 31/67)

[9] www.ljudskaprava.gov.rs

[10] Izveštaj nadležnih vlasti Republike Srbije u vezi sa primenom preporuka broj 34. i broj 54. Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, u vezi sa preporukom 54, Vlada Republike Srbije, 8. maj 2017. godine, str 1 i 2 – Dostupno na internet adresi: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19868

[11] „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16

[12] „Službeni glasnik RS”, br. 88/2017 i 27/2018 – dr. zakoni, član 7.

[13] „Službeni glasnik RS”, br.72/09, 81/09,64/10, 24/11,121/12,42/13, 50/13, 98/13,132/14 i145/14

[14] „Službeni glasnik RS”, broj 22/15

[15] „Službeni glasnik RS“, broj 65/2018

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1213-18 Pritužba OCD protiv gimnazije L. zbog diskriminaicje na osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja