1174-19 Utvrđenja diskriminacija po osnovu pola

16. Apr 2020.

br. 07-00-618/2019-02 datum: 16.04.2020. godine

 

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela AA protiv dr BB, zbog diskriminaicje na osovu pola. Podnositeljka pritužbe je između ostalog navela da joj je dr BB jednom prilikom kada je menjala njegovu sekretaricu i kada je ugostio osmoricu prijatelja u svom kabinetu, rekao da gleda na sat i da na svakih pet minuta uđe i pita prisutne „šta će gospoda da piju jer su to njegovi iz stranke pošto je on predsednik stranke …, te da ju je vređao pred gostima, što je kulminiralo komentarom koji je uputio jednom od svojih posetilaca, rečima: „Sviđa li ti se, hoćeš li da je j…“, pri tome misleći na pritužilju. Takođe je navela da je bila prinuđena da ćuti i trpi i da joj je pretio otkazom. Dalje je navela da je 4. novembra 2018. godine dr BB koji je tada bio dekan, ispred vrata kabineta sekretarice dekana privukao k sebi i uhvatio za grudi, zbog čega mu je u šoku rekla „šta radiš to“, „za ovo ću da te tužim“, na šta je on sa podsmehom odgovorio „što da me tužiš zato što sam te uhvatio za sisu“. Takođe je navela da su navedeni događaj snimile i kamere, ali da je drugi dan snimak obrisan. U pritužbi je navela da je sve to proganjalo i da je zbog toga rešila da pokrene postupak jer smatra da bi trebalo da se zna da postoji podrška za sve one koji nesmeju da kažu. Pored toga je navela da je on u … „sila“ i da joj je otvoreno rekao da mu ne može ništa jer je pitao advokata, te da želi da zadnje poniženje koje je doživela bude obelodanjeno i kažnjeno. U pritužbi je predložila VV, kao svedokinju moja može da potvrdi njene navode. S tim u vezi, obzirom da je u skladu sa Zakonom o zabrani doskriminacije podnosilac pritužbe dužan da dostavi dokaze kojima akt diskriminacije čini verovatnim, Poverenik je pribavio izjavu svedokinje. Pritužba je dostavljena dr BB radi izjašnjenja. U svom izjašnjenju dr BB je osporio navode pritužbe navodeći da oni nisu tačni i da su izmišljeni, kao i da nikada nije omalovažavao i vređao podnositljeku pritužbe. Dalje je naveo da navodi iz pritužbe da je podnositeljku pritužbe primoravao da na svakih pet minuta ulazi u kancelariju da bi sipala piće nisu tačni, i da bi na osnovu takvog ponašanja svako pomislio da je „psihički bolestan“, i da se sam pita kako je moguće da je njega „takvog bolesnog, kolektiv fakulteta birao pet puta u zvanje dekana fakulteta, tajnim glasanjem?“, te da je na kraju 15-godišnjeg mandata dekana izabran za prorektora Univerziteta, što misli „da ne mogu da budu bolesni ljudi“. U izjašnjenju je naveo da odgovorno tvrdi da skoro svakog dana AA verbalno maltretira VV, što se može saznati od osoba čije se kancelarije dodiruju sa pomenutom kancelarijom, kao i da su do njega, u periodu kada je bio dekan, dolazile usmene prijave da se to dešava, tako da je nekoliko puta reagovao, te da je začuđujuće što VV nikada nije htela da napiše pisanu izjavu o tome. Pored toga je naveo da podnositeljka pritužbe ima srednju stručnu spremu u skladu sa kojom ju je rasporedio na odgovarajuće radno mesto, zbog čega ga je podnositeljka pritužbe nekoliko puta verbalno napadala navodeći da joj nije dao adekvatno radno mesto, te da smatra da je to jedini razlog zbog čega je podnositeljka pritužbe podnela pritužbu protiv njega. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualne propuste u radu ili postupanje za koje su nadležni drugi državni organi, nisu uzeti u razmatranje. S tim u vezi nisu izvođeni ni dokazi, niti saslušavani svedoci povodom događaja iz kojih očigledno proizlazi da se ne radi o povredi prava iz Zakona o zabrani diskrimnacije. Stoga, imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenik se isključivo fokusirao na utvrđivanje da li je dr BB izložio podnositeljku pritužbe uznemiravanju i ponižavajućem postupanju na osnovu njenog ličnog svojstva – pola. S tim u vezi, važna je primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da je dr BB diskriminisao, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na dr BB. Prema podacima iz pritužbe i izjašnjenja nesporno je da je podnositeljka pritužbe zaposlena na Fakultetu tehničkih nauka u …, kao i da je dr BB angažovan na istom fakultetu, od čega je više od deceniju obavljao dužnost dekana. Takođe, nesporno je da su pritužilja i dr BB u više navrata direktno sarađivali. Imajući u vidu da je svedokinja potvrdila navode iz pritužbe u pogledu događaja od 4. novembra 2018. godine kojem je neposredno prisustvovala, Poverenik se fokusirao na utvrđivanje činjenica povodom ovog događaja. U skladu sa pravilom o prebacivanju tereta dokazivanja, Poverenik je analizirao navode iz izjašnjenja dr BB, u kojem je navedeno da „sve što je navedeno u pritužbi nije tačno i da je izmišljeno“. Dr BB se u svom izjašnjenju nije uopšte osvrnuo na događaj od 4. novembra 2018. godine, odnosno, nije naveo da li se tog dana uopšte sreo sa podnositeljkom pritužbe, a ukoliko jeste, kako je taj susret izgledao i šta se tom prilikom dogodilo. Iako nije spominjao događaj od 4. novembra 2018. godine, dr BB se u svom izjašnjenju osvrnuo na činjenicu da je VV predložena za svedokinju u ovom postupku. Međutim, on nije naveo da će svedokinja potvrditi da navodi iz pritužbe nisu istiniti, odnosno, da se događaj opisan u pritužbi uopšte nije dogodio, ili da se odigrao drugačije, već se isključivo bavio njenim odnosom sa podnositeljkom pritužbe, ističući da pritužilja gotovo svakog dana navodno zlostavlja svedokinju. Svedokinja u svom iskazu ni jednom rečju nije spomenula da su međuljudski odnosi između nje i podnositeljke pritužbe narušeni. Štaviše, iskazala je empatiju prema teškoj situaciji u kojoj se podnositeljka pritužbe našla, pri čemu je detaljnim opisom događaj od 4. novembra 2018. godine kojem je neposredno prisustvovala u potpunosti potvrdila navode podnositeljke pritužbe. Što se tiče navoda iz izjašnjenja koji se odnose na stručnost i bogato profesionalno iskustvo, Poverenik konstatuje da navedeno nije predmet analize Poverenika, niti je pritužbom njegova stručnost osporavana. To takođe ne znači da neko ko ima profesionalne kompetencije za obavljanje posla univerzitetskog profesora, ne može kršiti propise o zabrani diskriminacije i u radnom okruženju ispoljavati razne oblike neprimerenog ponašanja.  Takođe, u izjašnjenju je istakao da se u njegovoj karijeri niko od zaposlenih nije žalio da ga je uznemiravao i ponižavao, o čemu je pozvao Poverenika da se raspita kod zaposlenih. Čak i da nisu postojale nikakve ranije pritužbe na ponašanje dr BB, to samo po sebi ne znači, niti je dokaz u prilog tvrdnji da kritičnog dana nije diskriminisao AA. Osim toga, postupak pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti je formalan i odlučuje se na osnovu dokaza koji se dostavljaju uz pritužbu i izjašnjenje na pritužbu, a ne „raspitivanjem“. Imajući u vidu sve navedeno, a polazeći od člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, dr BB nije dokazao da se događaj od 4. novembra 2018. godine odigrao na drugačiji način od onog kako je opisano u pritužbi, odnosno, nije ponudio činjenice i dokaze u prilog tvrdnji da spornog datuma nije uznemirio i ponizio podnositeljku pritužbe na osnovu njenog ličnog svojstva – pola. Nakon sprovedenog postupka Poverenik je dao mišljenje da je 4. novembra 2018. godine, dr BB prilikom susreta sa AA izvršio akt diskriminacije – uznemiravanje i ponižavajuće postupanje na osnovu pola, čime je povredio odredbe člana 12, a u vezi sa članom 20. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije i članom 10. Zakona o ravnopravnosti polova. Zbog toga je dr BB preporučeno da uputi pisano izvinjenje AA zbog uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja na osnovu pola, kao i da se ubuduće suzdrži od uznemiravajućih i ponižavajućih postupaka prema podnositeljki pritužbe.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se AA, pritužbom protiv dr BB, profesora na Fakultetu tehničkih nauka u …, zbog diskriminacije na osnovu pola.
    • U pritužbi i dopuni pritužbe je, između ostalog, navedeno:
  • da je zaposlena na Fakultetu tehničkih nauka u …, punih 20 godina, i da je dr BB bio dekan pomenute ustanove 15 godina;
  • da je periodu dok je bio dekan često ponižavao, u prisustvu zaposlenih i stranaka;
  • da je jednom prilikom menjala sekretaricu dr BB, koji je tog dana ugostio osmoricu prijatelja u svom kabinetu, te da joj je rekao da gleda na sat i da na svakih pet minuta uđe i pita prisutne „šta će gospoda da piju jer su to njegovi iz stranke pošto je on predsednik stranke …“;
  • da je prilikom svakog ulaska u kabinet, dr BB ismevao i uznemiravao i da je tri naredna sata na svakih pet minuta morala da ulazi u kabinet i pita šta će da piju;
  • da je u jednom momentu izašao sa jednim već pijanim gostom koji se slučajno okrenuo ka njoj, a da je BB pitao: „sviđa li ti se hoćeš li da je j…“;
  • da je često radila prekovremeno, i da je tri godine, pored svog referata, radila i na poslovima koji se odnose na javne nabavke;
  • da je jednom prilikom angažovao da pomogne koleginici da „srede dokumentaciju za akreditaciju“, i da je kada je odbila da radi taj posao jer joj ne piše u ugovoru, pozvao u kancelariju i pretio sa šest kopija ugovora da će dobiti otkaz sa posla, zbog čega je doživela stres i mesec dana „koristila tablete“;
  • da se dr BB 2018. godine penzionisao ali da je ostao da radi kao profesor u penziji na master i doktorskim studijama;
  • da je 4. novembra 2018. godine pošla kod dekana u kancelariju i da je na vratima kancelarije sekretarice koju je menjala VV, dr BB koji je išao iz suprotnog smera, sačekao i iznenada privukao ka sebi jednom rukom, a drugom rukom je uhvatio za grudi;
  • da mu je u šoku rekla „šta radiš to“, „za ovo ću da te tužim“, na šta je on sa podsmehom odgovorio „što da me tužiš zato što sam te uhvatio za sisu“. Ovaj događaj je videla VV, koja je u pritužbi predožena kao svedokinja;
  • da su navedeni događaj snimile i kamere, ali je drugi dan snimak obrisan;
  • da su njena deca ispaštala, jer je živela u teškoj situaciji;
  • da je morala da ih ostavlja često same kako bi radila duže i to tuđe poslove, a sve zbog toga što je BB trebalo da se iživljava;
  • da je sve to proganjalo i da je zbog toga rešila da pokrene postupak jer smatra da bi trebalo da se zna da postoji podrška za sve one koji nesmeju da kažu;
  • da je BB „sila“ u …, da u sud nema poverenja bez obzira na dokaze i svedočenje koleginice;
  • da je on u … sve i da joj je otvoreno rekao da mu ne može ništa jer je pitao advokata;
  • da želi da zadnje poniženje koje je doživela bude obelodanjeno i kažnjeno, te da bi joj bilo lakše kada bi „ovaj bahati čovek bio odgovoran, za sve što mi je učinio“.
    • U toku postupka je, u skladu sa odredbom člana 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1] pribavljena izjava svedokinje VV.
    • U izjavi svedokinje VV, između ostalog, navedeno je:
  • da je bila prisutna i da je videla kada je dr BB, na vratima kabineta sekretarice dekana koju je tog dana zamenjivala, sačekao AA, da je privukao k sebi i uhvatio za grudi;
  • da je jasno čula AA koja je više vikajući, vidno uzrujana zbog njegovog ponašanja rekla da će da ga tuži;
  • da se sklonio od AA, ne obazirući se na nju kao svedokinju i da je rekao „što, je li zato što sam te uhvatio za sisu“;
  • da je dr BB bio skoro 15 godina dekan i da je u tom periodu često omalovažavao ili govorio nešto neprimereno;
  • da radi u istoj kancelariji kao i podnositeljka pritužbe, i kada god bi se dr BB naljutio, došao bi kod njih dve i vikao na AA;
  • da su jednom prilikom otvorile prozor u kancelariji iako je bila zima ali su morale zbog stranaka;
  • da je za nesreću on tada ušao u njihovu kancelariju i da je mnogo ružnih reči uputio samo AA i da je zapretio da će da im isključi grejanje;
  • da je podnositeljka pritužbe često radila poslove „koji nisu u okviru njenog obima posla“, i da je ostajala da radi i prekovremeno, za šta nije bila plaćena, osim jedne prilike kada su joj isplatili 25.000 dinara, da bi posle 15 dana dr BB, tada na funkciji dekana, tražio da vrati taj novac, što je ona i učinila;
  • da je bila prisutna u mnogim situacijama, te da su uslovi pod kojima je radila AA bili teški, a da ako bi nekad rekla nešto u znak AA odbrane da bi joj rekao „ako ti se ne sviđa idi odakle si došla“, pošto ona nije iz …, a da ako bilo šta kaže da će dobiti otkaz;
  • da je videla mnogo puta AA da po povratku iz kabineta dekana plače, nekad toliko glasno jer nije mogla da se kontroliše;
  • da je jednom ni kriva ni dužna morala da iskopira šest primeraka AA ugovora, te da ju je pozvao da joj kaže da će dobiti otkaz, a sve zato što je odbila da radi poslove koji nisu njeni i da „zapamti da je on dekan i da ima pravo da radi šta hoće“;
  • na kraju je navela „Sve u svemu gospodo, nije joj bilo lako i sada sam svedok da često uzima sredstva za smirenje“.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je sproveo postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje na pritužbu dr BB.
    • U izjašnjenju na pritužbu, dr BB je, između ostalog, naveo:
  • da je AA zazposlena na Fakultetu tehničkih nauka u Opštoj i pravnoj službi, i da se „udarni događaj u njenoj pritužbi dogodio u trenutku kada sam navodno dodirivao gornji deo njenog tela“, a kako bi događaj dobio na težini podnositeljka pritužbe ga je predstavila na početku pritužbe kao osobu koja je ponižava, pokazuje surovost i bahatost, terajući je da u kancelariji dekana „svakih pet minuta ulazi da sipa piće mojim pijanim gostima“;
  • da sve što je podnositeljka navela u pritužbi nije tačno i da je izmišljeno i da s toga pritužbu odbacuje;
  • da navodi iz pritužbe da je podnositeljku pritužbe primoravao da na svakih pet minuta ulazi u kancelariju da bi sipala piće nisu tačni, i da bi na osnovu takvog ponašanja svako pomislio da je „psihički bolestan“, i da se sam pita kako je moguće da je njega „takvog bolesnog, kolektiv fakulteta birao pet puta u zvanje dekana fakulteta, tajnim glasanjem? Da li se o tome pričalo? Na kraju 15-godišnjeg mandata dekana izabran sam za prorektora Univerziteta. To mislim ne mogu da budu bolesni ljudi“;
  • da je akreditaciju fakulteta, koja je dva puta izvršena za njegovog mandata, radila stručna lica (profesori i asistenti), koji se razumeju u taj zahtevan posao, te da ne zna kako je g-đa AA videla tu sebe;
  • da se podnositeljki pritužbe uvek izlazilo u susret kada su u pitanju bili njeni finansijski problemi;
  • da je lično odobravao njene zahteve za nepovratnu novčanu pomoć nekoliko puta, što se može proveriti u Finansijskoj službi, što može potvrditi blagajnica fakulteta GG;
  • da u kancelariji gde radi podnositeljka pritužbe, radi i BB, koja je navedena kao svedok pritužbe;
  • da odgovorno tvrdi pod krivičnom odgovornošću, da skoro svakog dana AA verbalno maltretira BB, što se može saznati od osoba čije se kancelarije dodiruju sa pomenutom kancelarijom;
  • da su do njega, u periodu kada je bio dekan, dolazile usmene prijave da se to dešava, tako da je nekoliko puta reagovao, uzevši u zaštitu VV, te da je začuđujuće što BB nikada nije htela da napiše pisanu izjavu o tome, te da se to i danas dešava, a da njemu nije jasno zašto;
  • da nenastavno osoblje u koje spada AA, čine pravna, studentska, finansijska i tehnička služba;
  • da u svim službama, izuzev portira, su osobe ženskog pola i da su sve one sa visokom stručnom spremom, koju su većinom stekle na nekim studijskim programima fakulteta;
  • da je za sve njih, kao dekan sistematizacijom radnih mesta rasporedio na adekvatna zaduženja i prema pravilniku dodelio lični dohodak;
  • da je podnositeljka pritužbe koja ima srednju stručnu spremu, rasporedio na odgovarajuće radno mesto koje njenoj spremi pripada uz odgovarajući lični dohodak;
  • da je to naveo jer ga je podnositeljka pritužbe nekoliko puta verbalno napadala navodeći da joj nije dao adekvatno radno mesto, što može da potvrdi i tadašnja sekretarica DD, koja sada radi na mestu šefa kabineta dekana;
  • smatra da je navedeno jedini razlog zbog čega je podnositeljka pritužbe podnela pritužbu protiv njega;
  • da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može da pita bilo koga od nastavnog i nenastavnog osoblja fakulteta, da li je za četrdeset godina radnog staža u nastavi i 15 godina mandata dekana fakulteta nekog povredio, uznemiravao, ponižavao i seksualno uznemiravao.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u pritužbu, izjašnjenje i iskaz svedokinje, nesporno je da je podnositeljka pritužbe u radnom odnosu na Fakultetu tehničkih nauka u …, te da je profesor BB bio na funkciji dekana Fakulteta, da se penzionisao, kao i da još uvek radi na fakultetu.

 

  • Među stranama nije sporno da su podnositeljka pritužbe i profesor BB imali određene nesuglasice i verbalne konflikte na poslu.

 

  • Uvidom u izjavu svedokinje VV, koleginice podnositeljke pritužbe, utvrđeno je da je svedokinja između ostalog, navela da je bila prisutna i videla da je dr BB, na vratima kabineta sekretarice dekana, koju je toga dana zamenjivala, sačekao podnositeljku pritužbe, privukao ka sebi i uhvatio je za grudi. Svedokinja navodi da je jasno čula pritužilju, koja je više vičući, vidno uzrujana, rekla dr BB da će ga tužiti, na šta se on sklonio od nje i ne obazirući se na svedokinju, rekao podnositeljki pritužbe: „Što, je li zato što sam te uhvatio za sisu?“. Takođe je istakla je da je viđala podnositeljku pritužbe da, nakon povratka iz kabineta, glasno plače i da joj u celoj toj situaciji nije bilo lako.

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene priloge.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Odredbom člana 1. tačka 1. Konvencije Međunarodne organizacije rada br. 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapošljavanja i zanimanja[4], određeno je da izraz diskriminacija, između ostalog, podrazumeva svako pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zasnovanog na rasi, boji, polu, veri, političkom mišljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, koji idu za tim da unište ili naruše jednakost mogućnosti ili postupanja u pogledu zapošljavanja ili zanimanja.
  • Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[5], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih ovom konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takođe, članom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je fizičko ili drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.
  • Odredbama člana 4. Zakona o ravnopravnosti polova[6] propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti, a odredbom člana stav 1. tačka 6. propisano je da uznemiravanje predstavlja svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt, učinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, ponižavajućeg, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja, zasnovan na polu, a da seksualno uznemiravanje predstavlja neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt seksualne prirode, učinjen sa namerom ili posledicom povrede ličnog dostojanstva, stvaranja zastrašujućeg, neprijateljskog, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja, zasnovan na polu.

 

  • Odredbama člana 18. Zakona o radu[7] zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, a odredbom člana 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog i u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa. Takođe, odredbama člana 21. stav 1. i 2. ovog zakona zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. Uznemiravanje u smislu ovog zakona jeste svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, došk seksualno uznemiravanje u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.

 

Analiza navoda iz pritužbe, priloga i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

3.9. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualne propuste u radu ili postupanje za koje su nadležni drugi državni organi, nisu uzeti u razmatranje. S tim u vezi nisu izvođeni ni dokazi, niti saslušavani svedoci povodom događaja iz kojih očigledno proizlazi da se ne radi o povredi prava iz Zakona o zabrani diskrimnacije već eventualno nekog drugog prava.

3.10. Stoga, imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenik se isključivo fokusirao na utvrđivanje da li je dr BB izložio podnositeljku pritužbe uznemiravanju i ponižavajućem postupanju na osnovu njenog ličnog svojstva – pola. Naime, podnositeljka pritužbe je navela da podnosi pritužbu protiv dr BB iz nekoliko razloga, od kojih su dva u vezi sa njenim ličnim svojstvom – polom: 1) vređanja i uznemiravanja koje se dogodilo jednom prilikom kada je menjala njegovu sekretaricu, a kada ju je dr BB vređao pred svojim gostima, što je kulminiralo komentarem koji je uputio jednom od svojih posetilaca, rečima: „Sviđa li ti se, hoćeš li da je j…“, pri tome misleći na pritužilju; 2) hvatanje pritužilje za grudi, uz neprimeren komentar, nakon njenog pružanja otpora, rečima: „Što da me tužiš, zato što sam te uhvatio za sisu“, što se po pritužiljinim navodima dogodilo 4. novembra 2018. godine.

3.11. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje dr BB bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je dr BB diskriminisao AA, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na dr BB. Naime, prema podacima iz pritužbe i izjašnjenja nesporno je da je podnositeljka pritužbe zaposlena na Fakultetu tehničkih nauka u …, kao i da je dr BB angažovan na istom fakultetu, od čega je više od deceniju obavljao dužnost dekana. Takođe, nesporno je da su pritužilja i dr BB u više navrata direktno sarađivali.

U pritužbi, AA je navela da je jednom prilikom menjala sekretaricu dr BB, koji je tog dana ugostio osmoricu prijatelja u svom kabinetu, te da joj je rekao da „da na svakih pet minuta uđe i pita šta će gospoda da piju“. U pritužbi je navela da je prilikom svakog ulaska u kabinet, dr BB ismevao i uznemiravao, što je, prema njenim rečima, kulminiralo komentarem koji je uputio jednom od svojih gostiju, rečima: „Sviđa li ti se, hoćeš li da je j…“, pri tome misleći na pritužilju. Međutim, u odnosu na okolnosti koje se tiču ovog događaja, analizom pritužbe, dopune pritužbe i iskaza svedoka, utvrđeno je da podnositeljka pritužbe nije dostavila ni jedan dokaz u prilog tvrdnji da se ovaj događaj odigrao na način na koji je opisala u pritužbi, odnosno, da ju je dr BB, kritičnom prilikom, vređao na osnovu njenog pola. Stoga, Poverenik se fokusirao na utvrđivanje da li je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim da je pretrpela akt diskriminacije na osnovu pola u drugoj opisanoj situaciji, koja se odigrala 4. novembra 2018. godine.

Opisujući konkretnu situaciju, pritužilja je navela da je 4. novembra 2018. godine pošla kod dekana u kancelariju i da je na vratima kancelarije sekretara, tadašnji dekan dr BB iznenada privukao ka sebi jednom rukom, a drugom rukom je uhvatio za grudi, te da mu je u šoku rekla „šta radiš to“, „za ovo ću da te tužim“, na šta je dr BB sa podsmehom odgovorio „što da me tužiš zato što sam te uhvatio za sisu“. U pritužbi je navela da VV, može da potvrdi ove njene navode jer je neposredno bila prisutna, zbog čega ju je predložila kao svedokinju.

3.12.  Svedokinja VV, koleginica podnositeljke pritužbe i dr BB, koja je bila prisutna tokom ovog događaja, u potpunosti je potkrepila navode pritužbe opisujući  događaj od 4. novembra 2018. godine, kojem je prisustvovala. Ona je navela da je toga dana zamenjivala sekretaricu dekana, te da je videla kako je dr BB sačekao podnositeljku pritužbe, privukao je ka sebi i uhvatio je za grudi. Svedokinja je u svom iskazu istakla da je jasno čula pritužilju, koja je više vičući, vidno uzrujana, rekla profesoru BB da će ga tužiti, na šta se on sklonio od nje i ne obazirući se na svedokinju, rekao podnositeljki pritužbe: „Što, je li zato što sam te uhvatio za sisu?“

3.13. Prilikom razmatranja navoda iz pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je imao u vidu i rezultate različitih istraživanja o izloženosti žena seksualnom uznemiravanju na radu. Tako je istraživanje rađeno u Republici Srbiji[8] pokazalo da 42% ispitanih žena kaže da su doživele barem jedan oblik seksualnog uznemiravanja nakon svoje 15. godine. Žene su izjavile da je seksualno uznemiravanje u Srbiji uobičajeno iskustvo svih žena, koje obično počinje tokom perioda adolescencije. Rana iskustva su uključivala neželjeno dodirivanje od strane adolescentnih dečaka, što je okolina smatrala normalnim ponašanjem i nije uzimano za ozbiljno ni od strane odraslih koji su ga bili svesni. U odraslom dobu ispitanice su opisale doživljavanje seksualnog uznemiravanja na poslu od kolega, posebno od onih na višim položajima. Kao najčešće oblike seksualnog uznemiravanja žene navode zastrašivanje i to tako što ih neko nepristojno i neprikladno fiksira pogledom, ili postavlja nametljiva i uvredljiva pitanja o njihovom privatnom životu. Dva procenta ispitanih žena je navelo da je neželjeno dodirivano, grljeno ili ljubljeno više od šest puta tokom života. Istraživanje Agencije za osnovna prava Evropske unije[9] je pokazalo da je seksualno uznemiravanje i dalje veoma uobičajeno iskustvo mnogih žena. U zavisnosti od vrste uznemiravanja, ovo istraživanje pokazuje da je 83 do 102 miliona (45%–55%) žena u 28 zemalja članica Evropske unije bilo izloženo nekoj vrsti uznemiravanja od petnaeste godine, uključujući i uznemiravanje na poslu.

3.14.   Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi dr BB. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je dr BB ponudio pružaju dovoljno osnova za zaključak da prema podnositeljki pritužbe nije postupao na uvredljiv i ponižavajuć način zbog njenog ličnog svojstva – pola, odnosno, da svojim postupanjem nije povredio dostojanstvo ličnosti AA.

3.15.   Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je navode iz izjašnjenja dr BB, u kojem je navedeno da „sve što je navedeno u pritužbi nije tačno i da je izmišljeno“. Međutim, dr BB ove navode nije potkrepio dokazima. Štaviše, u svom izjašnjenju, dr BB se, osim prethodno spomenute opšte napomene, nije osvrnuo na događaj od 4. novembra 2018. godine, odnosno, nije naveo da li se tog dana uopšte sreo sa podnositeljkom pritužbe, a ukoliko jeste, kako je taj susret izgledao i šta je tom prilikom rečeno. Iako nije spominjao događaj od 4. novembra 2018. godine, dr BB se u svom izjašnjenju osvrnuo na činjenicu da je VV predložena za svedokinju u ovom postupku. Međutim, on nije naveo da će svedokinja potvrditi da navodi iz pritužbe nisu istiniti, odnosno, da se događaj opisan u pritužbi uopšte nije dogodio, ili da se odigrao drugačije, već se isključivo bavio njenim odnosom sa podnositeljkom pritužbe, ističući da pritužilja gotovo svakog dana navodno zlostavlja svedokinju. Ipak, svedokinja u svom iskazu ni jednom rečju nije spomenula da su međuljudski odnosi između nje i podnositeljke pritužbe narušeni. Štaviše, svedokinja se sa empatijom izrazla o teškoj situaciji u kojoj se podnositeljka pritužbe našla, ističući da je prisustvovala i trenucima kada je pritužilja, nakon povratka iz kabineta, glasno plakala, te da joj je zbog svega što se dešava nije bilo lako.  Dr BB nije nijednim dokazom doveo u sumnju kredibilitet svedokinje VV, niti se moglo steći uverenje da je ona iz bilo kog razloga zainteresovana za ishod postupka, zbog čega je Poverenik njen iskaz prihvatio u potpunosti.

Dalje, u svom izjašnjenju, dr BB je istakao svoju stručnost i bogato profesionalno iskustvo, te činjenicu da je nakon petnaest godina mandata dekana izabran za prorektora Univerziteta, što nije predmet analize Poverenika u ovom postupku, niti je pritužbom njegova stručnost osporavana. To takođe ne znači da neko ko ima profesionalne kompetencije za obavljanje posla univerzitetskog profesora, ne može kršiti propise o zabrani diskriminacije i u radnom okruženju ispoljavati razne oblike neprimerenog ponašanja. Takođe, u izjašnjenju je istakao da se u njegovoj karijeri niko od zaposlenih nije žalio da ga je uznemiravao i ponižavao, o čemu je pozvao Poverenika da se raspita kod zaposlenih. Međutim, čak i da nisu postojale nikakve ranije pritužbe na ponašanje dr BB, to samo po sebi ne znači, niti je dokaz u prilog tvrdnji da kritičnog dana nije diskriminisao AA. Osim toga, postupak pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti je formalan i odlučuje se na osnovu dokaza koji se dostavljaju uz pritužbu i izjašnjenje na pritužbu, a ne „raspitivanjem“.

3.16. Konačno, u svom izjašnjenju dr BB ističe da je podnisteljki pritužbe „izlaženo u susret kada su bili u pitanju njeni finansijski problemi“, te da je nekoliko puta „lično odobravao njene zahteve za nepovratnu novčanu pomoć“. Kao ni prethodno, ni ovaj navod sam po sebi ne govori u prilog činjenici da dr BB nije uznemiravajuće i ponižavajuće postupao prema podnositeljki pritužbe 4. novembra 2018. godine. Osim toga, u pitanju su lični podaci podnositeljke pritužbe, čije iznošenje nije ni od kakvog značaja za utvrđivanje relevantnih činjenica u ovom postupku.

Takođe, indikativno je da se u izjašnjenju navode upravo ovakve činjenice, koje govore o odnosu moći između dr BB i podnositeljke pritužbe. Seksualno uznemiravanje u svojoj suštini, naročito kada se događa na radnom mestu između nadređenog i podređene, predstavlja kompleksan odnos, koji ima svoju dinamiku. Kroz različite studije, utvrđeno je da je seksualno uznemiravanje utemeljeno u potrebi, najčešće muškaraca, da i kroz ovaj oblik ponašanja ispolje svoju dominaciju i moć i u profesionalnom muško-ženskom odnosu[10], te eventualna finansijska podrška zaposlenoj od njenog nadređenog ne znači da je taj isti nadređeni nije pre ili nakon toga i seksualno uznemiravao.

3.17. Imajući u vidu sve prethodno navedeno dr BB, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, nije dokazao da se događaj od 4. novembra 2018. godine odigrao na drugačiji način od onog kako je opisano u pritužbi, odnosno, nije ponudio činjenice i dokaze u prilog tvrdnji da spornog datuma nije uznemirio i ponizio podnositeljku pritužbe na osnovu njenog ličnog svojstva – pola.

3.18. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti želi da ukaže i na posledice koje seksualno uznemiravanje ostavlja na žrtve, kao i na razloge zbog kojih je malo onih koji su pretrpeli ovaj oblik diskriminacije, odlučuje da ovo delo prijavi. Naime, psihološke posledice seksualnog uznemiravanja rezultat su kompleksne interakcije između osobe koja je izložena seksualnom uznemiravanju, počinioca, njihovih koleginica i kolega i nadređenih, te njima bliskih osoba. Osnovna posledica seksualnog uznemiravanja je stres. Što je taj stres dugotrajniji i intenzivniji, veća je verovatnoća da će posledice biti teže. Visok nivo stresa koji će verovatno doživljavati osobe izložene seksualnom uznemiravanju takođe loše utiče na fizičko zdravlje. Više studija o seksualnom uznemiravanju pokazalo je da seksualno uznemiravanje ostavlja ozbiljne negativne posledice na profesionalni život ne samo uznemiravanih osoba nego i čitavih organizacija u kojima dolazi do uznemiravanja.[11] I sama podnositeljka pritužbe je istakla da su joj ostale posledice vezane za plakanje u snu i neprospavane noći. Takođe, svedokinja, koja deli kancelariju sa podnositeljkom pritužbe, navela je, na kraju svog iskaza, govoreći o pritužilji: „Sve u svemu gospodo, nije joj bilo lako i sada sam svedok da često uzima sredstva za smirenje“.

Važno je ukazati i da su rezultati istražavanja[12] rađenog u našoj zemlji pokazali da više od četvrtine žena (26%) koje su doživele seksualno uznemiravanje na radnom mestu nisu to nikome rekle ili prijavile, a samo 8% je upotrebilo zvanični mehanizam za takve prijave na radnom mestu, dok je 2% žena seksualno uznemiravanje prijavilo policiji. Gotovo polovina žena (49%) koje nisu prijavile seksualno uznemiravanje reklo je da su želela da to same reše, 28% je navelo da nije želelo da prijavi to iskustvo, 17% se bojalo da bi, da je prijavilo incident(e), ostalo bez posla, a 11% da ih je bilo sramota. Intervjui su, takođe, otkrili da su se žene koje su doživele seksualno uznemiravanje češće odlučivale na to da odu sa radnog mesta gde su doživele uznemiravanje nego da prijave incident(e). Stoga, ne čudi što je podnositeljki pritužbe bilo potrebno više od godinu dana da se osnaži i zatraži zaštitu od uznemiravanja i ponižavanja koje je pretrpela na radnom mestu.

Takođe, praksa Poverenika u postupanju po pritužbama, kao i nalazi različitih istraživanja i izveštaja, pokazuju da do diskriminacije na osnovu pola/roda najčešće dolazi upravo u sferi zapošljavanja ili na poslu. Podaci pokazuju da su žene u manjem procentu zaposlene od muškaraca i da čine najveću ranjivu grupu na tržištu rada u Republici Srbiji, te da su žene više diskriminisane u radnim odnosima i na poslu, od postavljanja pitanja u vezi sa planiranjem porodice, preko seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, do nemogućnosti napredovanja.[13] Istraživanje Fondacije Kvinna till Kvinna Rodna diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji[14] iz 2019. godine, ispituje rodnu diskriminaciju, koja se definiše kao diskriminacija kojoj je osoba izložena zbog roda kojem pripada, do koje dolazi zato što je neko žena, muškarac ili pripada nekom drugom rodnom identitetu. Rodna diskriminacija pogađa i žene i muškarce, s tim što su joj češće izložene žene. Više od polovine anketiranih iz ovog istraživanja imalo je iskustva s diskriminacijom kada je reč o napredovanju na poslu. Žene se suočavaju i s tim da im poslodavac upućuje aluzije i predloge seksualne prirode, a prisutno je i seksualno uznemiravanje. Gotovo polovina anketiranih žena izjavila je da je iskusila neki vid seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, a svaka peta da je seksualnom uznemiravanju bila izložena više puta. Žene se retko obraćaju sudovima za zaštitu prava iz radnog odnosa. Rezultati istraživanja Radna prava i diskriminacija – upoznatost i stavovi žena u Srbiji[15] pokazuju da je glavni razlog strah od gubitka posla i trajne ili veoma duge nemogućnosti za nalaženje novog zaposlenja. Takođe, razlozi su i nedovoljno poznavanje prava, visoki troškovi postupka i nepostojanje mehanizama koji bi sprečili viktimizaciju.

3.20. Pitanje seksualnog uznemiravanja žena, kao jedne od manifestacije rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije na osnovu pola, već neko vreme je u fokusu međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, ali je bilo više puta i predmet razmatranja naših sudova. Tako je u presudi Apelacionog suda u Kragujevcu, koja se odnosi na seksualno uznemiravanje na radu neželjenim grljenjem, pokušajem ljubljenja i neumesnim verbalnim izrazima, sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i ocenio da je navedeno ponašanje tuženog prema tužilji predstavljalo povredu njenog dostojanstva, ugleda ličnog i profesionalnog integriteta, a kod tužilje je izazvalo osećaj poniženosti i vidne uznemirenosti odnosno stvorilo je ponižavajuće okruženje.[16] Teško je zamisliti meru koja može žrtvi da nadomesti pretrpljeno poniženje, odnosno da otkloni posledice diskriminatornog postupanja. Posledice seksualnog uznemiravanja izuzetno teško pogađaju osobe koje su im izložene i ostavljaju dugotrajne posledice. Komitet za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena, u Opštoj preporuci broj 35, ukazuje da rodno zasnovano nasilje prema ženama predstavlja diskriminaciju žena, koje pogađa žene tokom celog njihovog životnog ciklusa. Prema ovom dokumentu, jedna od manifestacija rodno zasnovanog nasilja je i uznemiravanje.[17] U novousvojenoj Konvenciji protiv nasilja i uznemiravanja iz 2019. godine (broj 190) Međunarodne organizacije rada, između ostalog, priznaje se pravo svake osobe na rad bez nasilja i uznemiravanja;  prepoznaje se da nasilje i uznemiravanje na radnom mestu mogu predstavljati kršenje ili povredu ljudskih prava, te da su nasilje i uznemiravanje pretnja jednakim mogućnostima, neprihvatljiva i nespojiva sa dostojanstvenim radom. Zatim, Konvencija prepoznaje da nasilje i uznemiravanje na radnom mestu utiču na psihičko i fizičko zdravlje, dostojanstvo, kao i porodični i društveni život žrtava, te im mogu onemogućiti pristup, ostanak i napredovanje na tržištu rada, posebno kada je reč o ženama.[18]

 

  1. MIŠLjENjE

 

Dana 4. novembra 2018. godine, dr BB je prilikom susreta sa AA izvršio akt diskriminacije – uznemiravanje i ponižavajuće postupanje na osnovu pola, čime je povredio odredbe člana 12, a u vezi sa članom 20. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje dr BB:

5.1.  Da uputi pisano izvinjenje AA zbog uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja na osnovu pola, kao i da se ubuduće suzdrži od uznemiravajućih i ponižavajućih postupaka prema podnositeljki pritužbe.

Potrebno je da dr BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko dr BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[4] Uredba o ratifikaciji Konvencije Međunarodne organizacije rada br. 111  koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapošljavanja i zanimanja „Sl. list FNRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazum“, broj 3/61

[5] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj 9/03

[6] „Službeni glasnik RS“, broj 104/09

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/23, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

[8] Anketa o nasilju nad ženama koju je sproveo OEBS – Dobrobit i bezbednost žena – Srbija, osnovni izveštaj, OEBS, 2019.

[9] Priručnik za sudije i tužioce za postupanje u predmetima seksualnog uznemiravanja, Majda Halilović i dr, Atlantska inicijativa, Sarajevo, 2018.

[10] Priručnik za sudije i tužioce za postupanje u predmetima seksualnog uznemiravanja, Majda Halilović i dr, Atlantska inicijativa, Sarajevo, 2018.

[11] Priručnik za sudije i tužioce za postupanje u predmetima seksualnog uznemiravanja, Majda Halilović i dr, Atlantska inicijativa, Sarajevo, 2018.

[12] Rodna diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji, Aurelija Đan i Sofija Vrbaški, Fondacija Kvinna till Kvinna, Beograd, 2019.

[13] “Poseban izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji u oblati rada i zapošljavanja“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, decembar 2019. godine, Beograd

[14] Rodna diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji, Fondacija Kvinna till Kvinna, 2019, dostupno na internet adresi: https://kvinnatillkvinna.org/wp-content/uploads/2019/04/EU_Final_GenderLabourSerbia_srb.pdf

[15] Radna prava i diskriminacija – upoznatost i stavovi žena u Srbiji, Beogradski centar za ljudska prava

[16] Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2927/12 od 09.04.2013. godine

[17] Komitet za eliminisanje diskriminacije žena, Opšta preporuka broj 35. o rodno zasnovanom nasilju nad ženama, 14. juli, 2017, CEDAW/C/GC/35

[18] Odluke Saveta o ovlašćivanju država članica da u interesu Evropske unije ratifikuju Konvenciju protiv nasilja i uznemiravanja iz 2019. (br. 190) Međunarodne organizacije rada, Evropska komisija, Brisel, COM(2020) 24 final

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon1174-19 Utvrđenja diskriminacija po osnovu pola Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top