1058-21 Pritužba zbog diskriminacije po osnovu sindikalne pripadnosti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

br. 07-00-00504/2020-02 datum: 10.6.2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA, rukovoditeljke Odeljenja za unapređenje, razvoj i nadzor bibliotečke delatnosti u Gradskoj biblioteci, podnete protiv Sindikalne organizacije Gradske biblioteke i Saveza samostalnih sindikata grada i opština-Sindikata radnika kulture, zbog diskriminacije na osnovu nepripadnosti sindikalnoj organizaciji. U pritužbi je navedeno da je Sindikalna organizacije Gradske biblioteke, kao reprezentativni sindikat u Gradskoj biblioteci, uz podršku Saveza samostalnih sindikata grada i opština-Sindikata radnika kulture, onemogućio AA da bude kandidovana za članicu upravnog odbora Gradske biblioteke iz reda zaposlenih tako što je kandidovanje članova za upravni i nadzorni odbor biblioteke iz reda zaposlenih uslovila članstvom u Sindikalnoj organizaciji. U navodima izjašnjenja oba sindikata navedeno je da Pravila o radu sindikalne organizacije utvrđuju da se predlaganje, evidentiranje i izbor kandidata za članove upravnog i nadzornog odbora vrši na isti način i po istim pravilima koja se primenjuju za izbor predsednika i organa Sindikalne organizacije, a koja su regulisana ovim pravilima. Statutom Saveza samostalnih sindikata Srbije, kao najvišeg akta sindikata sa kojim svi akti sindikalnih organizacija moraju da budu usklađeni, utvrđeno je na eksplicitan način u članu 46. da se pravo člana sindikata da bude biran u organe sindikata stiče godinu dana nakon učlanjenja u samostalni sindikat. Izborna pravila su primenjena i prilikom izbora članova upravnog i nadzornog odbora biblioteke. Takođe, u izjašnjenju je navedeno da su, u skladu Pravilima o radu sindikalne organizacije, članovi upravnog i nadzornog odbora koji su imenovani na predlog reprezentativnog sindikata dužni da prenose i zastupaju odluke, predloge i druge stavove organa sindikata, te nije jasno kako bi neko ko nije član sindikata i ne prisustvuje sindikalnim sastancima bio upoznat sa ovim odlukama i zastupao ih u upravnom i nadzornom odboru. U izjašnjenju je dalje navedeno da se postavlja pitanje da li neko ko nije član sindikata poznaje akte sindikata i njegovih viših organa koje bi zastupao i da li bi taj neko uopšte imao interesa da štiti interese sindikata, kao što bi to činio neko ko je član sindikata i dobro je upoznat sa ovim aktima. U toku postupka Poverenik je konstatovao da činjenice i dokazi koje su ponudili Sindikalna organizacija Gradske biblioteke i Savez samostalnih sindikata grada i opština-Sindikat radnika kulture a ne pružaju osnova za zaključak da je onemogućivanje AA da bude kandidovana za članicu upravnog odbora Gradske biblioteke iz reda zaposlenih zasnovano na legitimnim i opravdanim razlozima. Naime, Zakonom o kulturi propisano je da ako je osnivač ustanove Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, najviše jedna trećina članova upravnog odbora imenuje se iz reda zaposlenih u ustanovi, na predlog reprezentativnog sindikata ustanove, odnosno najviše jedna trećina članova nadzornog odbora imenuje se iz reda zaposlenih u ustanovi, na predlog reprezentativnog sindikata ustanove. Posebnim kolektivnim ugovorom za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave propisano je da postupak predlaganja članova upravnog odbora i nadzornog odbora iz reda zaposlenih vodi reprezentativni sindikat kod poslodavca. Zakonom o radu definisano je da zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Budući da Zakon o kulturi, Zakon o radu i Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture – akti više pravne snage od statuta ili pravila sindikata, ne postavljaju ni jedan drugi uslov za izbor članova upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih, nije moglo biti uvaženo izjašnjenje sindikata u kojem se pozivaju na odredbe Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, Pravila sindikalne organizacije biblioteke koje se odnose na izbor organa sindikalne organizacije. Doslovnom primenom pravila za izbor organa sindikata na izbor za članove upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih, iz postupka predlaganja isključena je AA i svi zaposleni koji nisu članovi reprezentativnog sindikata odnosno Sindikalne organizacije biblioteke. Poverenik je stoga doneo mišljenje da su Sindikalna organizacije Gradske biblioteke, kao reprezentativni sindikat u Gradskoj biblioteci i Savez samostalnih sindikata grada i opština-Sindikat radnika kulture diskriminisali AA jer su joj zbog toga što nije članica Sindikalne organizacije onemogućili da bude kandidovana u postupku predlaganja članova upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih, čime su povredili odredbe člana 6. u vezi sa članom 16. i 25. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je Sindikalnoj organizaciji Gradske biblioteke i Savezu samostalnih sindikata grada i opština-Sindikatu radnika kulture preporučio da ubuduće prilikom tumačenja propisa koji se primenjuju na izbor za članove upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih tumače u skladu sa antidskriminacionim propisima tako da ne onemogućavaju zaposlene koji nisu članovi sindikata da budu kandidovani za člana upravnog ili nadzornog odbora ustanove, kao i da sa mišljenjem Poverenika upozna direktora ustanove u cilju preduzimanja mera iz njegove nadležnosti.

TOK POSTUPKA
- Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbe je podnela AA protiv Saveza samostalnih sindikata grada i opština-Sindikata radnika kulture (u daljem tekstu: Sindikat radnika kulture) i Sindikalne organizacije Gradske biblioteke (u daljem tekstu: Sindikalna organizacija biblioteke), zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji.
- U pritužbama je, između ostalog, navedeno:

da su u Gradskoj biblioteci (u daljem tekstu: Biblioteka) u toku izbori za članove upravnog i nadzornog odbora iz redova zaposlenih i da se ovi izbori sprovode nezakonito zbog toga što nisu javni kao što propisuju opšti akt Gradske biblioteke i Pravila Sindikalne organizacije biblioteke;
da Sindikalna organizacija biblioteke, koja vodi postupak predlaganja članova upravnog i nadzornog odbora iz redova zaposlenih, smatra da zaposlene u biblioteci koji nisu članovi Sindikalne organizacije biblioteke treba isključiti iz izbornog procesa čime je diskriminisano devetnaest zaposlenih u Biblioteci koji nisu članovi sindikalne organizacije;
da Sindikalna organizacija biblioteke uživa podršku Sindikata radnika kulture u zastupanju stava da zaposleni u biblioteci koji nisu članovi Sindikalne organizacije biblioteke ne mogu biti predloženi za članove upravnog i nadzornog odbora;
da je podnositeljka pritužbe u Biblioteci zaposlena dvanaest godina na radnom mestu rukovoditeljke Odeljenja za unapređenje, razvoj i nadzor bibliotečke delatnosti i da je direktno diskriminisana jer joj je osporeno pravo da bude kandidovana za člana upravnog odbora Biblioteke jer nije članica Sindikalne organizacije biblioteke, iako je za kandidata predložena uprvo od strane članova Sindikalne organizacije biblioteke;
da je čl. 24 i 25. Statuta Biblioteke propisan način izbora članova upravnog i nadzornog odbora iz redova zaposlenih i da je u članu 24. navedeno da se članovi upravnog odbora iz reda zaposlenih u Biblioteci imenuju na predlog reprezentativnog sindikata Biblioteke;
da je članom 25. Statuta Biblioteke propisano da se predlaganje za člana upravnog odbora iz reda zaposlenih vrši na skupu zaposlenih, javnim glasanjem i da je shodno tome sindikat (ili direktor) dužan da organizuje skup zaposlenih koji će javnim glasanjem predlagati kandidate za članove upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih a ne iz reda sindikalne organizacije;
da je Statut Biblioteke u skladu sa Zakonom o kulturi[1] i članom 42. tog zakona, kojim je propisan način imenovanja članova upravnog odbora iz redova zaposlenih u ustanovama kulture čiji je osnovač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, i članom 46. kojim je propisan način imenovanja članova nadzornog odbora iz redova zaposlenih u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;
da je članom 26. Pravila Sindikalne organizacije biblioteke propisano da Sindikalna organizacija, kao reprezentativna sindikalna organizacija, predlaže dva kandidata za članove upravnog odbora i jednog kandidata za člana nadzornog odbora, u skladu sa Zakonom o kulturi i opštim aktom Biblioteke i da, sledstveno tome, Pravila Sindikalne organizacije biblioteke moraju biti u skladu sa Statutom Biblioteke;
da predstavnici upravljačkih struktura Sindikalne organizacije biblioteke stavljaju Pravila Sindikalne organizacije biblioteke iznad Statuta Biblioteke tako što izbornu proceduru za organe Sindikalne organizacije doslovno primenjuju na izbor kandidata za članove upravnog i nadzornog odbora Biblioteke, čime diskriminušu zaposlene u Biblioteci koji nisu članovi Sindikalne organizacije biblioteke, a kojih se izbor članova upravnog i nadzornog odbora itekako tiče i na koji imaju pravo;
da bi se, strogo formalno gledano, moglo prihvatiti ograničenje koje se sastoji u tome da oni zaposleni koji nisu članovi Sindikalne organizacije biblioteke ne bi mogli da predlažu kandidate za članove upravnog i nadzornog odbora, ali da svakako imaju pravo da budu predloženi kao i da glasaju. Ukoliko bilo koji član Sindikalne organizacije biblioteke predloži bilo kog zaposlenog i on prihvati kandidaturu, ne postoje nikakve zakonske smetnje da njegovo ime ne bude na glasačkom listiću;
da opisanim postupanjem organi Sindikalne organizacije biblioteke grubo krše odredbe Pravila Sindikalne organizacije biblioteke, Statuta Biblioteke, kao i Ustav Republike Srbije i međunarodne konvencije;
da su podnositeljki pritužbe BB i VV usmeno 24. oktobra u Biblioteci saopštile da je Sindikalna organizacija biblioteke zatražila mišljenje Sindikata radnika kulture i da moraju da se drže tog mišljenja shodno kome niko ko nije član Sindikalne organizacije biblioteke ne može da dospe na listu kandidata za članove upravnog i nadzornog odbora, čak i ako je predložen;
da podnositeljka pritužbe mišljenje Sindikata radnika kulture nije videla ali da je sa njegovom sadržinom bila upoznata jer je sekretarka Biblioteke GG podnositeljki pritužbe saopštila da su na sastanku kod direktora Biblioteke predstavnici Sindikata radnika kulture insistirali da se za proceduru izbora kandidata za članove upravnog i Nadzornog odbora moraju primeniti Pravila za izbor predsednika i organa Sindikalne organizacije biblioteke, što podrazumeva da i kandidate i birače čine isključivo članovi Sindikalne organizacije biblioteke;
da su Pravila Sindikalne organizacije biblioteke koja su primenjena prilikom izbora kandidata za članove upravnog i nadzornog odbora tumačena proizvoljno, jednostrano i tendeciozno, stavljajući osnov člansta u Sindikalnoj organizaciji biblioteke iznad „interesa zaposlenih i članstva Sindikalne organizacije biblioteke“ što, po članu 24. Pravila Sindikalne organizacije biblioteke predstavlja osnov za pokretanje postupka za opoziv organa Sindikalne organizacije biblioteke;
da Statut Biblioteke kao i Pravila Sindikalne organizacije biblioteke propisuju javnost postupka izbora kandidata za članove upravnog i nadzornog odbora, a da je uprkos tome odabran imejl kao način predlaganja kandidata, te da je iz dostavljenog poziva jasno da je ovaj način komunikacije odabran zbog epidemiološke situacije, što je validan razlog jer je u Biblioteci zaposleno 100 radnika, ali da imejl nipošto nije javno sredstvo i da je mogao biti organizovan skup na otvorenom, u dvorištu Biblioteke ili putem ZOOM a Imejl su dobili samo članovi Sindikalne organizacije biblioteke, dok 19 zaposlenih koji nisu članovi sindikata o predstojećim izborima nisu bili ni obavešteni;
da tri od pet članova Izvršnog odbora Sindikalne organizacije biblioteke nije moglo da pristupi sindikalnom mejlu jer je šifra za ulazak promenjena od strane ostalih članova uprave Sindikalne organizacije biblioteke, te ove članice Izvršnog odbora nisu imale uvid u tok predlaganja. Šifra im nije data ni nakon što su je lično zatražile, što je dovoljan razlog da se ceo postupak ospori, međutim Sindikat radnika kulture u ovoj činjenici nije video nikakav problem jer je u dopisu od 21.10.2020. godine koje je poslat Gradkoj biblioteci navedeno da je „Sindikalna organizacija biblioteke apsolutno poštovala Pravila Sindikalne organizacije biblioteke“;
da su DD i ĐĐ javno istupile i iznele stav da su radnje koje sprovodi deo upravljačkih struktura Sindikalne organizacije biblioteke nezakonite i da se sa takvim odlukama neće saglasiti, o čemu su spremne da svedoče;
da je direktor Biblioteke, prema izbornoj proceduri propisanoj Statutom Biblioteke, oformio izbornu komisiju koja je pomenuti imejl zajednički otvorila 19. oktobra i pročitala predloge ali da je manipulacija pristiglom elektronskom poštom od strane privilegovanih bila moguća pre otvaranja, što predstavlja razlog za poništaj procedure
da je Izborna komisija odlučila da se od 11 kandidata predloženih za članove upravnog odbora kao kandidati odaberu prvih četvoro po broju predloga, a od 13 predloženih kandidata predloženih za člana nadzornog odbora prva dva kandidata po broju predloga, što predstavlja kršenje procedure jer u pozivu za predlaganje nijednom reči nije spomenuto da je potrebno slati što veći broj predloga niti je pominjano rangiranje. Za izglasavanje kandidata za članove upravnog i nadzornog odbora validan je broj glasova na listiću, a ne broj predloga jer svaki predlog, ukoliko se predloženi saglasi, zavređuje mesto na glasačkom listiću;
da podnositeljka pritužbe nije bila na poslu u periodu od 13-19. oktobra, da se u tok izbornog postupka uključila 20. oktobra i da je o istom saznala iz telefonskih poziva koleginica koje su uočile nepravilnosti i alarmirale upravu Biblioteke;
da je direktor Biblioteke nekoliko dana pre 17. oktobra, kad je isticao mandat aktuelnim članovima upravnog i nadzornog odbora, zatražio od predstavnika Sindikalne organizacije biblioteke imena zaposlenih koje Sindikalna organizacija biblioteke predlaže. Predsednica Sindikalne organizacije biblioteke je, bez ikakve izborne procedure, direktoru odnela tri imena, o čemu direktor može da posvedoči. Tim povodom su EE i ĐĐ alarmirale Sindikalnu organizaciju biblioteke i upravu, zahtevajući sprovođenje izbornog postupka;
da nijedan sastanak članstva Sindikalne organizacije biblioteke nije održan u aktuelnom mandatu, a da su članice Izvršnog odbora Sindikalne organizacije biblioteke ĐĐ i ŽŽ skrajnute iz svih dogovora;
da su na sastanku sa predstavnicima Sindikata radnika kulture 22. oktobra 2020. godine direktor i sekretar Biblioteke prihvatili nametnuto tumačenje da se iz izborne procedure izuzima 19 radnika koji nisu u sindikatu, ali se odustalo od rangiranja kandidata predloženih imejlom, osim podnositeljke pritužbe i još jedne koleginice o čemu su informisane usmeno;
da je u petak, 24. oktobra, predsednica Sindikalne organizacije biblioteke bila kod direktora i da su se dogovorili o sadržaju novog poziva za glasanje koje će se obaviti 26. oktobra, u ponedeljak (u koji je podnositeljka pritužbe imala uvid) i u kojem je navedeno da će ipak svi koji su predloženi imati pravo da budu kandidovani osim onih koji ne pripadaju Sindikalnoj organizaciji biblioteke a to su podnositeljka pritužbe i još jedna koleginica;
da je podnositeljka pritužbe javno istupila pred izbornom komisijom, zahtevajući svoja prava i osporavajući slanje takvog poziva, predočavajući da će alarmirati sve rasposložive institucije i medije i zahtevati svoja prava na sve rasposložive načine;
da se Izborna komisija složila da proveri sledeće korake sa direktorom Biblioteke;
da podnositeljka pritužbe smatra da su njoj i ostalim kolegama iz Biblioteke koji nisu članovi Sindikalne organizacije biblioteke osporena osnovna ljudska i radna prava, da njih devetnaestoro trpi direktnu diskriminaciju po osnovu nepripadanja Sindikalnoj organizaciji biblioteke i da im se uskraćuje prilika da učestvuju u pitanjima koja se tiču Biblioteke;
da najjači vid diskriminacije trpe podnositeljka prutužbe i još jedna koleginica, kojima je uskraćeno pravo da budu kandidovane za članice upravnog i nadzornog odbora, a predložene su od strane članova Sindikalne organizacije biblioteke;
da im je uskraćeno osnovno ljudsko pravo, zagarantovano Ustavom i međunarodnim konvencijama, da biraju i budu birane a da su diskriminaciju izvršili Sindikalna organizacija biblioteke i Sindikat radnika kulture;
da je podnositeljka pritužbe zaposlena u Biblioteci a da se opisani izbori tiču te kuće, te da nije u pitanju izbor organa Sindikalne organizacije biblioteke, gde po zakonu i po prirodi stvari imaju pravo da budu delegirani smo članovi Sindikalne organizacije biblioteke.

Uz pritužbu protiv Sindikalne organizacije biblioteke dostavljeni su sledeći dokazi: zapisnik Sindikalne organizacije biblioteke od 19.10.2020. godine sa sastanka komisije koja je verifikovala predloge za članove upravnog i nadzornog odbora; elektronski poziv članovima Sindikalne organizacije biblioteke da predlože zaposlene za koje smatraju da treba da budu članovi upravnog i nadzornog odbora od 14.10.2020. godine; dopis predsednika Sindikata radnika kulture direktoru Biblioteke od 21.10.2020. godine; Statut gradske biblioteke od 8.10.2010. godine; Pravila Sindikalne organizacije biblioteke od 23.12.2014. godine.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je sproveo postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[2], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Sindikalne organizacije biblioteke i Sindikata radnika kulture.
U izjašnjenju predsednika Sindikata radnika kulture, ZZ, između ostalog, navedeno je:

da su svi navodi iz pritužbe AA zbog navodne diskriminacije na osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama netačni i zasnovani na ličnom i subjektivnom tumačenju sindikalnih akata i akata Biblioteke;
da je članom 22. Statuta Biblioteke propisano da upravni odbor biblioteke čine predsednik i šest članova od kojih se svega dva člana imenuju iz reda zaposlenih i da je podnositeljka pritužbe mogla da svoje pravo na članstvo u upravnom odboru da ostvari kandidovanjem na preostalih pet mesta za članove upravnog odbora;
da je u članu 24. Statuta Biblioteke izričito navedeno da dva člana upravnog odbora i jednog člana nadzornog odbora Biblioteke predlaže reprezentativni sindikat;
da se podnositeljka pritužbe poziva na nepoštovanje odredbi član 25. Statuta Biblioteke svesno i namerno dovodeći Poverenika u zabludu s obzirom da je tim članom regulisana situacija kada u Biblioteci nema reprezentativnog sindikata pa se postupak sprovodi javnim glasanje, a sam postupak izbora organizuje i sprovodi direktor;
da član 42. Zakona o kulturi glasi: „Ako je osnivač ustanove Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, najviše jedna trećina članova upravnog odbora imenuje se iz reda zaposlenih u ustanovi, na predlog reprezentativnog sindikata ustanove, a ukoliko ne postoji reprezentativni sindikat, na predlog većine zaposlenih.“
da je u članu 26. Pravila Sindikalne organizacije biblioteke, kojim je regulisan izbor članova upravnog i nadzornog odbora Biblioteke iz reda zaposlenih, navedeno: „Sindikalna organizacija, kao reprezentativna sindikalna organizacija, predlaže dva kandidata za članove Upravnog i jednog kandidata za člana Nadzornog odbora gradske biblioteke, u skladu sa Zakonom o kulturi i opštim aktom Gradske biblioteke“;
da je čl. 20-25. Pravila Sindikalne organizacije biblioteke regulisana „izborna aktivnost“ i da je između ostalog navedeno da se evidentiranje i utvrđivanje predloga kandidata za članove Izvršnog i Nadzornog odbora vrši na predizbornom sastanku Sindikalne organizacije, na predlog članova Sindikalne organizacije i da se predloženi kandidati izjašnjavaju potpisivanjem saglasnosti o prihvatanju kandidature, iz čega se može zaključiti da kandidate mogu da predlažu isključivo članovi Sindikalne organizacije biblioteke;
da je u članu 22. Pravila Sindikalne organizacije biblioteke navedeno da se izbori sprovode tajnim glasanjem a javno glasanje je moguće izuzetno ako je na listi utvrđen samo jedan kandidat koji mora da dobije više od polovine glasova;
da je članom 23. Pravila Sindikalne orgnizacije biblioteke propisano da su izabrani kandidati koji dobiju najveći broj glasova i to ako je na izbore izašlo više od 50% članova Sindikalne organizacije, što je u konkretnom slučaju ostvareno s obzirom da je od 70 članova Sindikalne organizacije na izbore izašao i glasao 61 član;
da, u skladu sa Statutom Saveza samostalnih sindikata Srbije i Statutom samostalnih sindikata grada, pravo glasa u sindikatu imaju jedino i isključivo zaposleni koji su članovi sindikata, koji plaćaju članarinu i poštuju Statut i odluke sindikata;
da je članom 46. Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, kao najvišeg akta sindikata sa kojim svi akti Sindikalnih organizacija moraju da budu usklađeni propisano da se pravo člana sindikata da bude biran u organe sindikata stiče godinu dana nakon učlanjenja u samostalni sindikat i da su izborna pravila primenjena i prilikom izbora članova upravnog i nadzornog odbora Biblioteke;
da je u članu 68. Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije navedeno da članu i nosiocu funkcije u organu, članstvo u tom organu prestaje, između ostalog i u slučaju prestanka članstva u samostalnom sindikatu, čime se jasno ističe da je svaka izborna funkcija u organu vezana isključivo za članstvo u sindikatu;
da je članom 26. stav 3. Pravila Sindikalne organizacije biblioteke propisano da su članovi upravnog i nadzornog odbora, koji su imenovani na predlog reprezentativnog sindikata, dužni da dosledno i beskompromisno štite interese radnika Biblioteke, u okvirima zakona, kolektivnih ugovora, Statuta viših organa sindikata i Pravila sindikalne organizacije;
da je u članu 26. Pravila Sindikalna organizacije biblioteke navedeno da su članovi upravnog i nadzornog odbora, koji su imenovani na predlog reprezentativnog sindikata dužni da prenose i zastupaju odluke, predloge i druge stavove organa sindikata, te nije jasno kako bi neko ko nije član sindikata i ne prisustvuje sindikalnim sastancima bio upoznat sa ovim odlukama i zastupao ih u upravnom i nadzornom odboru;
da je u članu 26. Pravila Sindikalna organizacije biblioteke navedeno da su članovi upravnog i nadzornog odbora koji su imenovani na predlog reprezentativnog sindikata dužni da stalno i blagovremeno izveštavaju organe sindikata o svom radu u oba odbora, a da jednom godišnje o tome obaveštavaju Skupštinu sindikata, kao i da u slučaju da član upravnog ili nadzornog odbora ne postupa u skladu sa ovim članom ili smernicama sindikalne organizacije, sindikalna organizacija će pokrenuti postupak njegovog opoziva iz čega se jasno vidi da je na jasan način definisana odgovornost članova sindikalne organizacije koji su izabrani u upravni i nadzorni odbor za slučaj nepoštovanja akata sindikata;
da su netačni navodi da su postojale bilo kakve nepravilnosti prilikom sprovođenja izbora za članove upravnog i nadzornog odbora, kao i navodi da nije postojao poziv za glasanje; da su svi članovi sindikata koji imaju pravo glasa pozvani da glasaju 29.10.2020. godine i to ubacivanjem glasačkih listića u kutije, da je sve bilo vrlo transparentno i sprovedeno po svim pravilima, a kod glasačkih kutija je sve vreme od 9-17 časova bila prisutna komisija koja je postupak kontrolisala i o čemu je sačinila zapisnik;
da podnositeljka pritužbe namerno, u cilju dovođenja Poverenika u zabludu postavlja pitanje zašto skup nije bio održan u dvorištu ili preko ZOOM aplikacije, što bi bila čista diskriminacija prema spremačicama i tehničkom i drugom osoblju koje nije u obavezi da koristi imejl, digitalne tehnologije i druge aplikacije, kao i da su tada na snazi bile epidemiološke mere (zabrana okupljanja više od 30 ljudi) da podnositeljka pritužbe navodi da su zbog toga prekršena Pravila i Statut, iako zna da se izbori po najvišim aktima sindikata sprovode tajnim glasanjem i to ubacivanje glasačkih listića u kutije, što je tom prilikom i učinjeno;
da su zaposleni u Gradskoj biblioteci, kao i sama sindikalna orgnizacije, u poslednjih nekoliko meseci izloženi stalnom pritisku od strane pojedinih članova rukovodstva, što mogu i da posvedoče, a pritisak je naročito pojačan kada je postalo jasno da zaposleni žele da aktivno učestvuju u radu upravnog odbora i pokušaju da u ovom telu zaštite sopstvene interese, kao i da tamo neće biti imenovan neko blizak rukovodstvu, što je bila dotadašnja praksa, a što je verovatno izazvalo revolt rukovodstva;
da se iz zapisnika koji je dostavila podnositeljka pritužbe vidi da je u predlozima za članove Upravnog odbora bilo i lica koja nisu članovi sindikata, međutim nisu se svi predlozi našli na listi za glasanje, već smo oni koji su imali najveći broj glasova koji su ih predložili i onih koji su potpisali saglasnost da se nađu na glasačkim listićima, dok je uzet dupli broj predloga od broja lica za funkciju za koju se imenuju;
da je zbog stalnih pritisak i diskriminacije članova sindikata, upravo zbog članstva u sindikatu Sindikat radnika kulture poslao direktoru Biblioteke dopis od 21.10.2020. godine kojim moli da se prestane hitno sa takvim postupanjem i da je taj dopis poslat na ličnu mejl adresu direktora, a da je podnositeljka pritužbe, kao predstavnica poslodavca i bliska saradnica zamenice direktora, došla do istog i poslala ga Povereniku pokušavajući da na taj način obesmisli ovaj dopis i svrhu njegovog slanja, dovodeći pri tome Poverenika u zabludu i stvarajući pogrešnu sliku o stvarnoj situaciji;
da je tvrdnja podnositeljke pritužbe da Pravila Sindilkalne organizacije biblioteke moraju biti u skladu sa Statutom biblioteke jedan od dokaza namernog i pogrešnog prikazivanja stvarne situacije, jer su Gradska biblioteka i Sindikalna organizacija dva potpuno različita pravna lica; da su sindikalnu organizaciju osnovali zaposleni u Grdskoj biblioteci u skladu sa Statutom Saveza samostalnih sindikata Grada, tako da Sindikalna organizacija nema nikakve veze sa Statutom biblioteke već sa Statutom Saveza samostalnih sindikata Grada;
da je netačna tvrdnja da je Sindikat radnika kulture pravila Sindikalne organizacije biblioteke istumačio proizvoljno, jednostrano i tendeciozno, stavljajući osnov članstva u jednoj organizaciji iznad interesa zaposlenih i članstva Sindikalne organizacije biblioteke;
da su izbori regularno sprovedeni, zaposleni članovi Sindikalne organizacije biblioteke (a to je bila većina od ukupnog broja zaposlenih u gradskoj biblioteci) su imali mogućnost da predlažu, između kandidata koji su potpisali saglasnost, zaposleni su izabrali svoje kandidate na osnovu najviše dobijenih glasova;
- U izjašnjenju predsednice Sindikalne organizacije biblioteke, VV, između ostalog, navedeno je:
da su svi navodi iz pritužbe AA zbog navodne diskriminacije na osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama netačni i zasnovani na ličnom i subjektivnom tumačenju sindikalnih akata i akata Biblioteke, kao i da AA nije kompetentna za pravna tumačenja niti je član Sindikalne organizacije čije akte tumači;
da je AA više puta ugrozila sindikalna prava i slobodu iznoseći lažne informacije preko gugl grupe „bibliotekari“ i da je nakon osnivanja sopstvenog sindikata vršila pritisak na članove Sindikalne organizacije biblioteke da se iščlane, zbog čega će Sindikalna organizacija biblioteke u narednom periodu biti prinuđena da podnese krivične prijave i da se obrazi nadležnim organima za zaštitu svojih prava
da je članom 22. Statuta Biblioteke propisano da upravni odbor biblioteke čine predsednik i šest članova od kojih se svega dva člana imenuje reprezentativni sindikat iz reda zaposlenih i da je podnositeljka pritužbe mogla da svoje pravo na članstvo u upravnom odboru da ostvari kandidovanjem na preostalih pet mesta za članove upravnog odbora;
da se podnositeljka pritužbe poziva na nepoštovanje odredbi član 25. Statuta Biblioteke svesno i namerno dovodeći Poverenika u zabludu s obzirom da je tim članom regulisana situacija kada u Biblioteci nema reprezentativnog sindikata pa se postupak sprovodi javnim glasanje, a sam postupak izbora organizuje i sprovodi direktor;
da član 42. Zakona o kulturi glasi: „Ako je osnivač ustanove Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, najviše jedna trećina članova upravnog odbora imenuje se iz reda zaposlenih u ustanovi, na predlog reprezentativnog sindikata ustanove, a ukoliko ne postoji reprezentativni sindikat, na predlog većine zaposlenih.“
da je u članu 26. Pravila Sindikalne organizacije biblioteke, kojim je regulisan izbor članova upravnog i nadzornog odbora Biblioteke iz reda zaposlenih, navedeno: „Sindikalna organizacija, kao reprezentativna sindikalna organizacija, predlaže dva kandidata za članove Upravnog i jednog kandidata za člana Nadzornog odbora gradske biblioteke, u skladu sa Zakonom o kulturi i opštim aktom Gradske biblioteke“;
da je čl. 20-25. Pravila Sindikalne organizacije biblioteke regulisana „izborna aktivnost“ i da je između ostalog navedeno da se evidentiranje i utvrđivanje predloga kandidata za članove Izvršnog i Nadzornog odbora vrši na predizbornom sastanku Sindikalne organizacije, na predlog članova Sindikalne organizacije i da se predloženi kandidati izjašnjavaju potpisivanjem saglasnosti o prihvatanju kandidature, iz čega se može zaključiti da kandidate mogu da predlažu isključivo članovi Sindikalne organizacije biblioteke;
da je u članu 22. Pravila Sindikalne organizacije biblioteke navedeno da se izbori sprovode tajnim glasanjem a javno glasanje je moguće izuzetno ako je na listi utvrđen samo jedan kandidat koji mora da dobije više od polovine glasova;
da je članom 23. Pravila Sindikalne orgnizacije biblioteke propisano da su izabrani kandidati koji dobiju najveći broj glasova i to ako je na izbore izašlo više od 50% članova Sindikalne organizacije, što je u konkretnom slučaju ostvareno s obzirom da je od 70 članova Sindikalne organizacije na izbore izašao i glasao 61 član;
da, u skladu sa Statutom Saveza samostalnih sindikata Srbije i Statutom samostalnih sindikata grada, pravo glasa u sindikatu imaju jedino i isključivo zaposleni koji su članovi sindikata, koji plaćaju članarinu i poštuju Statut i odluke sindikata;
da je članom 46. Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, kao najvišeg akta sindikata sa kojim svi akti Sindikalnih organizacija moraju da budu usklađeni propisano da se pravo člana sindikata da bude biran u organe sindikata stiče godinu dana nakon učlanjenja u samostalni sindikat i da su izborna pravila primenjena i prilikom izbora članova upravnog i nadzornog odbora Biblioteke;
da je u članu 68. Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije navedeno da članu i nosiocu funkcije u organu, članstvo u tom organu prestaje, između ostalog i u slučaju prestanka članstva u samostalnom sindikatu, čime se jasno ističe da je svaka izborna funkcija u organu vezana isključivo za članstvo u sindikatu;
da je članom 26. stav 3. Pravila Sindikalne organizacije biblioteke propisano da su članovi upravnog i nadzornog odbora, koji su imenovani na predlog reprezentativnog sindikata, dužni da dosledno i beskompromisno štite interese radnika Biblioteke, u okvirima zakona, kolektivnih ugovora, Statuta viših organa sindikata i Pravila sindikalne organizacije;
da je u članu 26. Pravila Sindikalna organizacije biblioteke navedeno da su članovi upravnog i nadzornog odbora, koji su imenovani na predlog reprezentativnog sindikata dužni da prenose i zastupaju odluke, predloge i druge stavove organa sindikata, te nije jasno kako bi neko ko nije član sindikata i ne prisustvuje sindikalnim sastancima bio upoznat sa ovim odlukama i zastupao ih u upravnom i nadzornom odboru;
da je u članu 26. Pravila Sindikalna organizacije biblioteke navedeno da su članovi upravnog i nadzornog odbora koji su imenovani na predlog reprezentativnog sindikata dužni da stalno i blagovremeno izveštavaju organe sindikata o svom radu u oba odbora, a da jednom godišnje o tome obaveštavaju Skupštinu sindikata, kao i da u slučaju da član upravnog ili nadzornog odbora ne postupa u skladu sa ovim članom ili smernicama sindikalne organizacije, sindikalna organizacija će pokrenuti postupak njegovog opoziva iz čega se jasno vidi da je na jasan način definisana odgovornost članova sindikalne organizacije koji su izabrani u upravni i nadzorni odbor za slučaj nepoštovanja akata sindikata;
da podnositeljka pritužbe namerno, u cilju dovođenja Poverenika u zabludu postavlja pitanje zašto skup nije bio održan u dvorištu ili preko ZOOM aplikacije, što bi bila čista diskriminacije prema spremačicama i tehničkom i drugom osoblju koje nije u obavezi da koristi imejl, digitalne tehnologije i druge aplikacije, kao i da su tada na snazi bile epidemiološke mere (zabrana okupljanja više od 30 ljudi) da podnositeljka pritužbe navodi da su zbog toga prekršena Pravila i Statut, iako zna da se izbori po najvišim aktima sindikata sprovode tajnim glasanjem i to ubacivanje glasačkih listića u kutije, što je tom prilikom i učinjeno;
da su zaposleni u Gradskoj biblioteci, kao i sama sindikalna orgnizacije, u poslednjih nekoliko meseci izloženi stalnom pritisku od strane pojedinih članova rukovodstva, što mogu i da posvedoče, a pritisak je naročito pojačan kada je postalo jasno da zaposleni žele da aktivno učestvuju u radu upravnog odbora i pokušaju da u ovom telu zaštite sopstvene interese, kao i da tamo neće biti imenovan neko blizak rukovodstvu, što je bila dotadašnja praksa, a što je verovatno izazvalo revolt rukovodstva;
da se iz zapisnika koji je dostavila podnositeljka pritužbe vidi da je u predlozima za članove Upravnog odbora bilo i lica koja nisu članovi sindikata, međutim nisu se svi predlozi našli na listi za glasanje, već smo oni koji su imali najveći broj glasova koji su ih predložili i onih koji su potpisali saglasnost da se nađu na glasačkim listićima, dok je uzet dupli broj predloga od broja lica za funkciju za koju se imenuju;
da je AA pokušavala da negira postojanje reprezentativne sindikalne organizacije kod poslodavca i sama organizuje izbore i imenuje svoje članove Upravnog i Nadzornog odbora, više puta vršila pritisak i na zaposlene uz različite pretnje i vređanje tokom sprovođenja ovih izbora, zbog čega je jedna zaposlena bila prinuđena da zatraži pomoć i od direktora;
da je zbog stalnih pritisak i diskriminacije članova sindikata, upravo zbog članstva u sindikatu Sindikat radnika kulture poslao direktoru Biblioteke dopis od 21.10.2020. godine kojim moli da se prestane hitno sa takvim postupanjem i da je taj dopis poslat na ličnu mejl adresu direktora, a da je podnositeljka pritužbe, kao predstavnica poslodavca i bliska saradnica zamenice direktora, došla do istog i poslala ga Povereniku pokušavajući da na taj način obesmisli ovaj dopis i svrhu njegovog slanja, dovodeći pri tome Poverenika u zabludu i stvarajući pogrešnu sliku o stvarnoj situaciji;

1.7. U prilogu izjašnjenja Sindikalne organizacije biblioteke dostavljeni su sledeći dokazi: dopis direktoru Biblioteke – reakcija na situaciju povodom izbora novih članova upravnog i nadzornog odbora Biblioteke bibliotekarke II, od 26.10.2020. godine; poziv na glasanje koji je predsednica Sindikalne organizacije članovima Sindikalne organizacije biblioteke uputila elektronskom poštom 28.10. 2020. godine

ČINjENIČNO STANjE

Sindikalna organizacija biblioteke je reprezentativni sindikat u Biblioteci, koji u skaldu čl. 24. i 30. Statuta Biblioteke predlaže dva člana upravnog odbora i jednog člana nadzornog odbora iz reda zaposlenih.

Uvidom u imejl od 14.10.2020. godine utvrđeno je da je predsednica Sindikalne organizacije biblioteke obavestila članove Sindikalne organizacije da članovima upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih ističe mandat 17.10.2020. godine i pozvala članove Sindikalne organizacije biblioteke da predlože zaposlene za koje smatraju da treba da budu novi članovi upravnog i nadzornog odbora.

Uvidom u zapisnik Komisije koja je verifikovala predloge za članove upravnog i nadzornog odbora od 19.10.2020.godine utvrđeno je da su članovi Sindikalne organizacije biblioteke predložili 11 kandidata za članove upravnog odbora i 13 kakandidata za člana nadzornog odbora, a nakon toga je Komisija, na osnovu prebrojanih predloga sačinila listu od četiri kandidata za članove upravnog odbora i dva kandidata za člana nadzornog odbora.

Uvidom u poziv za glasanje dostavljenom članovima sindikata 28.10.2020. godine, koji je Povereniku dostavljen uz izjašnjenje Sindikalne organizacije biblioteke, utvrđeno je da je Sindikalna organizacija biblioteke odustala od predloga da na listi za glasanje budu četiri kandidata za članove upravnog odbora i dva kandidata za člana nadzornog odbora, kako je prethodno predloženo nakon prebrojavanja predloga kandidata, i na listi za glasanje našli su se svi kandidati koje su predložili članovi Sindikalne organizacije biblioteke osim onih kandidata koji ne ispunjavaju uslov – članstvo u Sindikalnoj organizaciji biblioteke.

Uvidom u mišljenje Sindikata radnika kulture, utvrđeno je da je direktor Gradske biblioteke informisan da je poziv direktora na „sastanak zaposlenih“ za izbor kandidata iz reda zaposlenih i da su sve radnje u cilju organizovanja i izbora predloga kandidata za članove Upravnog i Nadzornog odbora iz reda zaposlenih, nezakonite i nestatutarne, imajući u vidu da u Gradskoj biblioteci postoji reprezentativan sindikat.

Uvidom u izjašnjenje Sindikalne organizacije biblioteke i Sindikata radnika kulture utvrđeno je da oba sindikata Pravila sindikalne organizacije biblioteke tumače na način koji podrazumeva da predloženi kandidati za članove upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih mogu biti samo članovi Sindikalne organizacije biblioteke.

Uvidom u navode pritužbe, u dostavljena izjašnjenja, u dopis bibliotekarke II direktoru Biblioteke koji je naslovljen „reakcija na situaciju povodom izbora novih članova upravnog i nadzornog odbora“, kao i uvidom u dopis Sindikata radnika kulture direktoru biblioteke, utvrđeno je da je izbor kandidat za članove upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih izazvao podeljenost, nezadovoljstvo i probleme u kolektivu Biblioteke.

MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu činjenične navode navedene u pritužbi, izjašnjenjima, kao i podnete dokaze.

Pravni okvir

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u članu zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[5], kojim je propisano da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 25. stav 1. zabranjena diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci, odnosno sindikalnoj organizaciji. Članom 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije ( „Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.
Odredbom člana 18. Zakona o radu[6] zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbom člana 5. stav 1. ovog zakona propisano je da zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.
Odredbama člana 42. stav 1. Zakona o kulturi propisano je da ako je osnivač ustanove Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, najviše jedna trećina članova upravnog odbora imenuje se iz reda zaposlenih u ustanovi, na predlog reprezentativnog sindikata ustanove, a ukoliko ne postoji reprezentativni sindikat, na predlog većine zaposlenih. Stavom 2. istog člana propisano je da najmanje jedan od članova upravnog odbora iz reda zaposlenih mora da bude iz reda nosilaca osnovne, tj. programske delatnosti. Odredbama člana 46. stav 1. propisano je da ako je osnivač ustanove Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, najviše jedna trećina članova nadzornog odbora imenuje se iz reda zaposlenih u ustanovi, na predlog reprezentativnog sindikata ustanove, a ukoliko ne postoji reprezentativni sindikat, na predlog većine zaposlenih.

Posebnim kolektivnim ugovorom za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave[7] odredbom člana 65. propisano je da postupak predlaganja članova upravnog odbora i nadzornog odbora iz reda zaposlenih vodi reprezentativni sindikat kod poslodavca, u skladu sa zakonom.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li su Sindikalna organizacija biblioteke i Sindikat radnika kulture izvršili akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva podnositeljke pritužbe – nepripadnost sindikalnoj organizaciji. Pri tome, Poverenik je analizirao samo one navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualne druge povrede prava za čije utvrđivanje su nadležni drugi državni organi, nisu uzeti u razmatranje.
U toku postupka, kao nesporne, utvrđene su sledeće činjenice:

da je podnositeljka pritužbe AA zaposlena u Gradskoj biblioteci na radnom mestu rukovoditeljke Odeljenja za unapređenje, razvoj i nadzor bibliotečke delatnosti;
da AA nije članica Sindikalne organizacije biblioteke;
da je Sindikalna organizacija biblioteke reprezentativni sindikat u Gradskoj biblioteci;
da je AA u prvom postupku predlaganja bila predložena za članicu upravnog odbora upravo od strane članova Sindikalne organizacije biblioteke, ali da joj je uskraćeno pravo da bude kandidovana jer nije članica Sindikalne organizacije biblioteke;
da je Sindikalna organizacija biblioteke postavila članstvo u toj sindikalnoj organizaciji kao uslov za kandidovanje za člana upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih;
da je Sindikat radnika kulture od početka bio aktivno uključen u postupak izbora kandidata za članove upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih u Gradskoj biblioteci.

3.10. S tim u vezi Poverenik je analizirao propise kojima je regulisano pitanje imenovanja članova upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih u ustanovama kulture čiji je osnivač ustanove Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave. Zakonom o kulturi propisano je da se najviše jedna trećina članova upravnog odbora imenuje iz reda zaposlenih u ustanovi, na predlog reprezentativnog sindikata ustanove, a ukoliko ne postoji reprezentativni sindikat, na predlog većine zaposlenih, odnosno najviše jedna trećina članova nadzornog odbora imenuje se iz reda zaposlenih u ustanovi, na predlog reprezentativnog sindikata ustanove, a ukoliko ne postoji reprezentativni sindikat, na predlog većine zaposlenih. Posebnim kolektivnim ugovorom za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave odredbom člana 65. propisano je da postupak predlaganja članova upravnog odbora i nadzornog odbora iz reda zaposlenih vodi reprezentativni sindikat kod poslodavca, u skladu sa zakonom. Statutom Biblioteke predviđeno je da se članovi upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih imenuju na predlog reprezentativnog sindikata. Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o radu definisano je da zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.

3.11. Sindikalna organizacija biblioteke je u toku izbora kandidta za članove upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih primenjivala Pravila o radu Sindikalne organizacije biblioteke jer je članom 26. stav 2. Pravila utvrđeno da se predlaganje, evidentiranje i izbor kandidata za članove upravnog i nadzornog odbora vrši se na isti način i po istim pravilima koja se primenjuju za izbor predsednika i organa Sindikalne organizacije. Sindikalna organizacija biblioteke je doslovno primenila Pravila i na taj način iz postupka predlaganja članova za upravni i nadzorni odbor Biblioteke iz reda zaposlenih isključila podnositeljku pritužbe i sve zaposlene koji nisu članovi Sindikalne organizacije biblioteke. U navodima izjašnjenja na pritužbu Sidikalna organizacija biblioteke, pored navedenog, ističe i da su članovi upravnog i nadzornog odbora koji su imenovani na predlog reprezentativnog sindikata dužni da prenose i zastupaju odluke, predloge i druge stavove organa sindikata, te nije jasno kako bi neko ko nije član sindikata i ne prisustvuje sindikalnim sastancima bio upoznat sa ovim odlukama i zastupao ih u upravnom i nadzornom odboru.

3.12. Sindikat radnika kulture je direktoru biblioteke 21.10.2020. godine uputio dopis u kome je pored ostalog navedeno da se tom sindikatu obratio veliki broj zaposlenih koji su članovi sindikata, tako da se sa sigurnošću može zaključiti da je Sindikat radnika kulture, kao krovni sindikat kojeg je Sindikalna orgnizacija biblioteke član, od početka bio upoznat i u ključen u situaciju oko izbora kandidata za članove upravnog i nadzornog odbor iz reda zaposlenih. Dalje u navodima ovog dopisa, Sindikat radnika kulture pravilno je ukazao da kandidate za članove upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih predlaže reprezentativni sindikat u biblioteci a to je Sindikalna organizacija biblioteke i da se izbori za predlog članova upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih ne mogu sprovoditi kao da u Gradskoj biblioteci ne postoji reprezenatativni sindikat.

3.13. Da bi se utvrdilo da li je postupanje Sindikata radnika kulture bilo diskriminatorno, odnosno da li je taj sindikat učestvovao u isključivanju podnositeljke pritužbe i ostalih zaposlenih koji nisu članovi sindikata iz postupka predlaganja za članove upravnog i nadzornog odbora, važna je primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je Sindikat radnika kulture izvršio akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na Sindikatu radnika kulture. S tim u vezi, od Sindikata radnika kulture Poverenik je zatražio da se izjasni o navodima pritužbe da je izvršio akt diskriminacije tako što je uputio obavezujuće mišljenje Sindikalnoj organizaciji biblioteke da „niko ko nije član Sindikalne organizacije ne može da učestvuje u izborima, niti da dospe na listu kandidata čak i a ko je predložen od strane članova Sindikalne organizacije“ i da je podržavao Sindikalnu organizaciju biblioteke da postupak izbora kandidata za članove upravnog i nadzornog odbora biblioteke iz reda zaposlenih sprovede na način kojim se iz tog postupka isključuju podnositeljka pritužbe i svi zaposleni koji nisu članovi Sindikalne organizacije biblioteke. Sindikat radnika kulture u navodima svog izjašnjenja nije direktno odgovorio na pitanje Poverenika da li je uputio obavezujuće mišljenje, ali je istakao da se predlaganje, evidentiranje i izbor kandidata za članove upravnog i nadzornog odbora vrši se na isti način i po istim pravilima koja se primenjuju za izbor predsednika i organa Sindikalne organizacije odnosno da se Pravila o radu Sindikalne organizacije biblioteke primenjuju doslovno i na način koji onemogućava zaposlenima koji nisu članovi Sindikalne organizacije biblioteke da budu predloženi za kandidate za članove upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih.

3.14. Analizom dopisa Sindikata radnika kulture direktoru biblioteke od 21.10.2020. godine i analizom izjašnjenja ovog sindikata Poverenik je utvrdio da je Sindikat radnika kulture, kao krovni sindikat, bio od početka uključen u postupak izbora kandidata za članove upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih u Gradskoj biblioteci i da je zastupao stanovište sprovođenja postupka izbora kandidata na način koji isključuje podnositeljku pritužbe i sve ostale zaposlene koji nisu članovi Sindikalne organizacije biblioteke.

3.15. Analizom navedenih propisa kojima je regulisano pitanje imenovanja članova upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je utvrdio je postavljanje uslova članstvo u Sindikalnoj organizaciji biblioteke kao uslova za ostvarivanja prava na kandidaturu za člana upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih očigledno dovelo do stavljanja u nejednak položaj AA i zaposlenih koji nisu članovi Sindikalne organizacije biblioteke.

3.16. U skladu sa navedenim, Poverenik je utvrdio da je Sindikalna organizacija biblioteke postavljanjem uslova članstvo u tom sindikatu kao uslova za kandidovanje za člana upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih izvršio su neposrednu diskriminaciju podnositeljke pritužbe zbog nepripadnosti sindikalnoj organizaciji a koja je izričito zabranjena odredbama člana 25. Zakona o zabrani diskriminacije.

3.17. Sindikat radnika kulture, kao krovni sindikat kojeg je Sindikalna organizacija biblioteke član, izvršio je neposrednu diskriminaciju podnositeljke pritužbe tako što je podržavao Sindikalnu organizaciju biblioteke i istoj davao uputstava da postavi uslov članstvo u tom sindikatu kao uslova za kandidovanje za člana upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih čime je izvršio su neposrednu diskriminaciju podnositeljke pritužbe zbog nepripadnosti sindikalnoj organizaciji a koja je izričito zabranjena odredbama člana 25. Zakona o zabrani diskriminacije.

3.18. Poverenik konstatuje da je postunjem Sindikalne organizacije biblioteke i Sindikata radnika kulture podnositeljka pritužbe onemogućena da bude kandidovana za članicu upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih u Gradskoj biblioteci, a pitanje da li bi podnositeljka pritužbe bila izabrana za članicu upravnog ili nadzornog odbora nije relevantno i nije predmet ove pravne stvari.

MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi AA utvrđeno je da su Sindikalna organizacije Gradske biblioteke, kao reprezentativni sindikat u Gradskoj biblioteci i Savez samostalnih sindikata grada -Sindikat radnika kulture diskriminisali AA jer su joj zbog toga što nije članica Sindikalne organizacije onemogućili da bude kandidovana u postupku predlaganja članova upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih, čime su povredili odredbe člana 6. u vezi sa članom 16. i 25. Zakona o zabrani diskriminacije.

5.PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Sindikalnoj organizaciji Gradske biblioteke i Savezu samostalnih sindikata grada-Sindikatu radnika kulture da:

5.1. Ubuduće prilikom tumačenja propisa koji se primenjuju na izbor za članove upravnog i nadzornog odbora iz reda zaposlenih tumače u skladu sa antidskriminacionim propisima tako da ne onemogućavaju zaposlene koji nisu članovi sindikata da budu kandidovani za člana upravnog ili nadzornog odbora ustanove.

5.2. Sa mišljenjem Poverenika upozna direktora ustanove u cilju preduzimanja mera iz njegove nadležnosti.

Potrebno je da Sindikalna organizacija biblioteke i Sindikat radnika kulture obaveste Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko navedena lica ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 13/16, 30/16 – ispravka i 6/20

[2] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[5] Član 2. stav 1. tačka. 1. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21)

[6] „Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 106/18 i 144/20

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1058-21 Pritužba zbog diskriminacije po osnovu sindikalne pripadnosti