br. 07-00-387/2023-02 datum: 7.8.2023.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti^[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje Ministarstvu za brigu o selu

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITU OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Ministarstvu za brigu o selu da:

• kao ovlašćeni predlagač Uredbe o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu na osnovu koje je raspisan Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, inicira izmene uslova za učešće na javnom konkursu koji se nalaze u glavi VI Programa pod tačkama 6. i 12. na način kojim će se pravo učešća na konkursu obezbediti bez diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – osuđivanost.

Potrebno je da o navedenom Ministarstvo obavestiti Poverenika u roku od 30 dana od prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se Udruženje AA, u vezi sa Uredbom o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu (u daljem tekstu: Uredba) koju je Vlada Republike Srbije donela 23. februara 2023. godine. Naime, podnosioci su u svom obraćanju ukazali da je na osnovu člana 23. Zakona o ministarstvima i Uredbe, Ministarstvo za brigu o selu raspisalo javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom kao i da se u glavi VI Programa i glavi V konkursa pod tačkama 6. i 12. navodi da pravo učešća na konkursu imaju podnosioci prijave koji na dan podnošenja prijave ispunjavaju sledeće uslove: (…) „da nisu osuđivani i da protiv njih nije pokrenut krivični postupak, kao ni istraga“ (…) i „da se protiv podnosioca prijave ne vodi izvršni postupak“. Podnosioci smatraju da „ne postoji objektivan i opravdan razlog da određene kategorije lica ne budu obuhvaćene Programom“ i da propisani uslovi isključuju čitave grupe lica na osnovu ličnih svojstava što je u suprotnosti sa antimidiskriminacionim propisima. Takođe, naveli su da smatraju da postavljanjem uslova da se protiv podnosioca zahteva ne vodi izvršni postupak, donosioci propisa isključuju mogućnost da za dodelu bespovratnih sredstava konkurišu lica protiv kojih je pokrenut postupak radi namirenja određenog potraživanja „ne uzimajući u obzir da su sredstva izvršenja različita u zavisnosti od toga da li je reč o novčanom ili nenovčanom potraživanju“, kao ni činjenicu da je „u velikom broju slučajeva izvršni postupak pokrenut usled teškog materijalnog stanja lica koje nije bilo u mogućnosti da izmire svoje dugove“ i da je na ovaj način, određenoj grupi lica uskraćen pristup programima stambene podrške zbog njihovog ličnog svojstva.

Poverenik najpre ukazuje da Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 34. stav 3. Ustava propisano je da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[3], koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama člana 7. propisano je da posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa, lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog ličnog svojstva, u nepovoljniji položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

Odredbama člana 23. Zakona o ministarstvima[4], propisano je da Ministarstvo za brigu o selu obavlja poslove državne uprave i sa njima povezane stručne poslove koji se odnose na: strateško sagledavanje položaja sela i seoskog stanovništva; predlaganje mera i aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu; negovanje tradicije i tradicionalnog načina života na selu, radi očuvanja kulturno-istorijskih sadržaja seoskih sredina, kao i druge poslove određene zakonom.

Takođe, Krivičnim zakonikom[5] u članu 94. stav 1. propisano je da osude za određena krivična dela ili na određene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak određenih prava ili zabranu sticanja određenih prava. Stavom 2. iste odredbe zakonika propisano je da pravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za krivično delo učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je učinilac oslobođen od kazne, dok je stavom 3. propisano da se pravne posledice osude mogu predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predviđene. Odredbama člana 95. stav 2. tačka 4. ovog zakonika propisano je da su pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava zabrana dobijanja određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnih organa ili organa lokalne samouprave. Odredbama člana 96. stav 3. propisano je da se pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava mogu propisati u trajanju najduže do deset godina, dok je stavom 5. iste odredbe propisano da rehabilitacijom prestaju pravne posledice osude predviđene u članu 95. stav 2. ovog zakonika. Takođe, odredbama člana 97. stav 1. propisano je da se rehabilitacijom briše osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osuđeni se smatra neosuđivanim, dok je stavom 2. iste odredbe propisano da rehabilitacija nastaje ili na osnovu samog zakona (zakonska rehabilitacija) ili po molbi osuđenog lica na osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija). Članom 101. ovog zakonika propisano je da kad proteknu tri godine od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne, sud može odlučiti da prestane pravna posledica osude koja se odnosi na zabranu sticanja određenog prava, ukoliko već nije prestala usled rehabilitacije. Pri odlučivanju o prestanku pravne posledice osude sud će uzeti u obzir ponašanje osuđenog posle osude, da li je naknadio štetu prouzrokovanu krivičnim delom i vratio imovinsku korist stečenu izvršenjem krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka pravne posledice osude (stav 2. iste odredbe). Odredbama člana 102. stav 6. propisano je da se podaci o brisanoj osudi ne mogu nikome dati.

Odredbama člana 10. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku[6]  propisano je da podatak o tome da li se protiv nekog lica vodi istraga javni tužilac će na zahtev dostaviti samo sudu, drugom javnom tužiocu ili policiji, a okrivljenom, njegovom braniocu ili oštećenom kada su ispunjeni uslovi propisani u članu 297. ovog zakonika. Dalje, odredbama člana 295. stav 2. propisano je da se u istrazi, između ostalog, prikupljaju dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak. Odredbama člana 308. stav 1. ovog zakonika propisano je da javni tužilac može u toku istrage da odustane od gonjenja osumnjičenog i obustavi istragu ako: delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti, ako je krivično gonjenje zastarelo ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje; nema dovoljno dokaza za optuženje. Dalje, odredbama člana 338. propisano je da se krivični postupak obustavlja ako delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti, ako je krivično gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje i ako nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju[7] u članu 31. stav 1. tačka 11. propisano je da su državni organi, imaoci javnih ovlašćenja, druga pravna lica i preduzetnici dužni da sudu i javnom izvršitelju besplatno dostave, na njihov zahtev, podatke o nepokretnostima na kojima ili povodom kojih izvršni dužnik ima imovinska prava. Odredbama člana 54. stav 2. ovog zakona propisano je da sredstva izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja jesu, između ostalog, prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika, prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, zajednička prodaja nepokretnosti i pokretnih stvari, dok je stavom 3. iste odredbe propisano da sredstva izvršenja radi ostvarivanja nenovčanog potraživanja jesu između ostalog: predaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, ispražnjenje i predaja nepokretnosti izvršnog dužnika, činjenje, nečinjenje ili trpljenje izvršnog dužnika, deoba suvlasničke stvari. Odredbama člana 60. stav 1. ovog zakona propisano je da izvršni poverilac koji zahteva izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja iz izvršne ili verodostojne isprave nije dužan da u predlogu za izvršenje naznači sredstvo i predmet izvršenja (izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika), dok je stavom 3. iste odredbe propisano da se u rešenju o izvršenju ne navode sredstvo i predmet izvršenja, već se izvršenje određuje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika.

Uredbom o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu u članu 1. propisano je da se ovom uredbom utvrđuje Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu (u daljem tekstu: Program) koji čini njen sastavni deo. U odeljku II propisano je da je opšti cilj Programa smanjenje migratornog kretanja stanovništva koja dovode do depopulacije u ruralnim područjima Republike Srbije, motivisanje seoskog stanovništva da ostane na selu i podsticanje mladih da se vrate na selo rešavanjem stambenog pitanja. Takođe, specifični ciljevi Programa su povećanje broja stanovnika u selima, smanjenje prosečne starosti u selima, povećanje stope nataliteta i poboljšanje demografske strukture u selima o pokretanje i rast privrednih aktivnosti na selu. Dalje, u odeljku V Programa uređen je finansijski okvir za kupovinu seoske kuće sa okućnicom tako što Ministarstvo za brigu o selu dodeljuje bespovratna sredstva za kupovinu seoske kuće sa okućnicom čija procenjena tržišna vrednost nepokretnosti ne može biti veća od 1.200.000,00 dinara. Istim odeljkom propisano je da će dodeljena bespovratna sredstva biti preneta jedinici lokalne samouprave nakon zaključenja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava koji zaključuje Ministarstvo, jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi seoska kuća sa okućnicom i podnosilac prijave kome su rešenjem ministra odobrena bespovratna sredstva, od Republike nižem nivou vlasti. Takođe, propisano je da se po uplati sredstava na račun jedinice lokalne samouprave, zaključuje ugovor o prodaji nepokretnosti između podnosioca prijave kome su rešenjem ministra odobrena bespovratna sredstva i prodavca nepokretnosti, a čija je ugovorna strana i jedinica lokalne samouprave, koja je u obavezi da prenese sredstva na namenski račun prodavcu nepokretnosti po zaključenom ugovoru o prodaji nepokretnosti. Dalje, u odeljku VI Programa pod tačkama 6. i 12. navedeno je da pravo učešća na konkursu imaju podnosioci prijave koji na dan podnošenja prijave ispunjavaju sledeće uslove: (…) „da nisu osuđivani i da protiv njih nije pokrenut krivični postupak, kao ni istraga“ (…) i „da se protiv podnosioca prijave ne vodi izvršni postupak“. U Odeljku H – Zaključenje ugovora, propisano je da se međusobna prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa korišćenjem bespovratnih sredstava uređuju ugovorom o dodeli bespovratnih sredstava koji zaključuju Ministarstvo, jedinica lokalne samouprave i podnosioci prijave kojima su bespovratna sredstva dodeljena rešenjem ministra. Jedinica lokalne samouprave, korisnici bespovratnih sredstava i prodavac nepokretnosti su u obavezi da u roku od sedam dana od dana uplate bespovratnih sredstava jedinici lokalne samouprave od Ministarstva, zaključe ugovor o prodaji nepokretnosti čiji je predmet seoska kuća sa okućnicom. Jedinica lokalne samouprave kao ugovorna strana ugovora o prodaji nepokretnosti je u obavezi da u ime i za račun korisnika bespovratnih sredstava izvrši uplatu sredstava na namenski račun prodavca nepokretnosti, odmah nakon zaključenja ugovora o prodaji. Jednica lokalne samouprave nema svojstvo kupca i ne stiče pravo svojine na nepokretnosti. Na osnovu rešenja ministra, nadležna služba za katastar nepokretnosti upisaće zabeležbu zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti u korist Ministarstva, u roku od deset dana od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti. Javni beležnik, odnosno sud na čijem području nije imenovan javni beležnik, dužan je da po službenoj dužnosti dostavi nadležnoj službi za katastar nepokretnosti rešenje ministra i ugovor o prodaji nepokretnosti.

Dalje na osnovu člana 8. Zakona o budžetu, Uredbe Vlade o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu i člana 23. Zakona o ministarstvima, Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom kojim su, na isti način kao i u Programu, utvrđeni uslovi za učešće na javnom konkursu, subjekti koji mogu da konkurišu i način prenosa bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. Analizom propisanih uslova utvrđeno je da pravo učešća na javnom konkursu imaju podnosioci prijave koji na dan podnošenja prijave ispunjavaju određene uslove, među kojima su i oni koji se odnose na neosuđivanost, kao i da protiv podnosioca/podnosilaca prijave nije pokrenut krivični postupak, kao ni istraga, odnosno da nije pokrenut izvršni postupak.

Prilikom analize opravdanosti postavljanja navedenih uslova, najpre su uzeti u obzir ciljevi koji se Programom i javnim konkursom žele postići, a koji se prevashodno odnose na smanjenje migratornog kretanja stanovništva koja dovode do depopulacije u ruralnim područjima Republike Srbije, motivisanje seoskog stanovništva da ostane na selu i podsticanje mladih da se vrate na selo rešavanjem stambenog pitanja, povećanje stope nataliteta i rast privrednih aktivnosti na selu, kao i način na koji je predviđeno njihovo ostvarivanje. S tim u vezi, Poverenik smatra da su Programom precizno definisane procedure u pogledu prenosa bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom kojima je onemogućeno nenamensko iskorišćavanje obezbeđenih sredstava od strane svih učesnika konkursa. Ministarstvo direktno uplaćuje novčana sredstva jedinici lokalne samouprave na kojoj se nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora o prodaji nepokretnosti koji se zaključuje između podnosioca prijave kome su rešenjem ministra odobrena bespovratna sredstva i prodavca nepokretnosti, a čija je ugovorna strana i jedinica lokalne samouprave koja je u obavezi da ta sredstva prenese na namenski račun prodavcu nepokretnosti po zaključenom ugovoru o prodaji nepokretnosti. Takođe, na osnovu rešenja ministra, nadležna služba za katastar nepokretnosti upisuje zabeležbu zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti u korist Ministarstva, u roku od deset dana od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti. Javni beležnik, odnosno sud na čijem području nije imenovan javni beležnik, dužan je da po službenoj dužnosti dostavi nadležnoj službi za katastar nepokretnosti rešenje ministra i ugovor o prodaji nepokretnosti.

Sagledavajući sve napred navedeno, može se konstatovati da je nejasno iz kojih razloga je pravo učešća na javnom konkursu onemogućeno osuđivanim licima, kao i licima protiv kojih je pokrenut krivični ili izvršni postupak, odnosno istraga. Dalje, iz same formulacije proizlazi da je ove uslove potrebno da podnosioci prijave ispunjavaju na dan podnošenja prijave za učešće na konkursu, pa se tumačenjem navedenog može zaključiti da je pravo učešća na konkursu uskraćeno svim licima koja na dan podnošenja prijave ne ispunjavaju navedene uslove, ali ne i recimo licima koja budu osuđena nakon podnošenja prijave za učešće na konkursu, odnosno protiv kojih nakon podnošenja prijave bude pokrenut krivični postupak ili istraga, odnosno izvršni postupak.

Dalje, Poverenik ukazuje i na odredbe člana 94. stav 1. Krivičnog zakonika kojima je propisano da osude za određena krivična dela ili na određene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak određenih prava ili zabranu sticanja određenih prava, dok je stavom 2. iste odredbe propisano da pravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za krivično delo učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je učinilac oslobođen od kazne. S obzirom da je uslov o neosuđivanosti učesnika konkursa postavljen uopšteno, odnosno da se od podnosioca prijave za učešće na konkursu zahteva dokaz o neosuđivanosti bez obzira na vrstu i visinu kazne, iz navedenog proizlazi da uslove konkursa ne ispunjavaju ni ona lica koja su osuđena na novčanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili lica koja su pravnosnažno oslobođenja od kazne, što je u suprotnosti sa odredbama člana 94. stav 2. Krivičnog zakonika. Takođe, Poverenik podseća da naše krivičnopravno zakonodavstvo prepoznaje i institut rehabilitacije. Naime, odredbama člana 97. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da se rehabilitacijom briše osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osuđeni se smatra neosuđivanim. Takođe, članom 101. ovog zakonika propisano je da kad proteknu tri godine od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne, sud može odlučiti da prestane pravna posledica osude koja se odnosi na zabranu sticanja određenog prava, ukoliko već nije prestala usled rehabilitacije. S obzirom da se podaci o brisanoj osudi ne mogu nikome dati (član 102. tačka 6. Krivičnog zakonika), evidentno je da pod određenim uslovima osuđivano lice može ispunjavati uslove konkursa ukoliko rehabilitacija nastupi pre dana podnošenja prijave na konkurs, ali ne i recimo u situacijama kada brisanje uslovne osude nastupi dan nakon isteka roka za prijavu na javni konkurs. Što se tiče ispitivanja postojanja/nepostojanja objektivnog i razumnog opravdanja za navedeno pravljenje razlike između osuđivanih i neosuđivanih lica, Poverenik ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava u svojoj dosadašnjoj praksi zauzeo stav da, ako se država odluči da obezbedi određenu beneficiju, ona to mora učiniti na način koji je kompatibilan sa antidiskriminacionim propisima.

Osim toga, neophodno je takođe podsetiti da je jedna od osnovnih svrha kažnjavanja što uspešnija reintegracija bivših osuđenih lica u društvo, kako za počinice lakših krivičnih dela, tako i za lica koja su bila smeštena u ustanovama zatvorskog tipa. Pomoć bivše osuđenim licima obuhvata rešavanje niza problema sa kojima se mogu suočiti, zbog čega je neophodno da se u punoj meri u proces reintegracije uključe nadležni organi ali i drugi društveni akteri koji u okviru svojih ovlašćenja učestvuju u završnoj fazi resocijalizacije. Uključivanje ovih lica u redovne društvene tokove bez stigmatizacije i predrasuda zbog ranije počinjenih krivičnih dela smanjiće i procenat recidivizma koji se u najvećem broju slučajeva javlja kao odgovor na neadekvatan postepnalni prihvat i neobezeđivanje uslova za stanovanje, zaposlenje i život na slobodi.

Takođe, iako se vođenje istrage, krivičnog ili izvršnog postupka ne smatra ličnim svojstvom u smislu Zakona o zabrani diskriminacije, već zakon prepoznaje jedino osuđivanost kao lično svojstvo, svakako je važno istaći da je prilikom propisivanja uslova konkursa neophodno imati u vidu da je jedna od najvažnijih ustavnih i međunarodnopravnih garancija okrivljenog pretpostavka nevinosti. S tim u vezi, Poverenik ističe da je odredbama člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije predviđeno da se svako smatrati nevinim za krivično delo koje mu se stavlja na teret, dok se njegova krivica ne dokaže pravnosnažnom odlukom suda. S obzirom da se obaveza poštovanja pretpostavke nevinosti ne odnosi samo na sud, već na sve državne organe, uskraćivanje prava na učešće na konkursu licima protiv kojih se vodi krivični postupak ili istraga, predstavljalo bi kršenje jednog od osnovnih elemenata pretpostavke nevinosti – postupanje bez predrasuda i predubeđenja o krivici okrivljenog. Kada je reč o licima protiv kojih je pokrenut izvršni postupak, Poverenik smatra da je upisivanjem zabeležbe zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti u korist Ministarstva koje je predviđeno kao mera obezbeđenja Programom i javnim konkursom, u dovoljnoj meri osigurana zabrana raspolaganja nepokretnostima koje su predmet ugovora o prodaji iako lice koje je odabrano konkursom stiče na njoj pravo svojine, odnosno da u konkretnom slučaju ne postoji opasnost da će predmetna nepokretnost biti iskorišćenja kao sredstvo namirenja novačanog ili nenovčanog potraživanja kako za ona lica protiv kojih je već pokrenut izvršni postupak, tako i za lica protiv kojih u budućnosti može biti pokrenut izvršni postupak.

Na kraju, Poverenik koristi priliku da skrene pažnju i na preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu od diskriminacije, upućenu krajem 2022. godine svim ministarstvima i jedinicama lokalne samouprave, i drugim organima[8]  a koja se odnosi na ispunjavanje zakonske obaveze propisane Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije da se, prilikom pripreme novog propisa ili javne politike od značaja za ostvarivanje prava socioekonomski ugroženih lica ili grupa lica, donese procena uticaja propisa ili javne politike u kojoj se vrši procena usaglašenosti ovih akata sa načelom jednakosti, a sve u skladu sa članom 14. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije. Poštovanjem obaveze izrade procene uticaja propisa ili javne politike na ostvarivanje prava socioekonomski ugroženih lica sprečilo bi donošenje propisa i javnih politika koji su u suprotnosti sa zabranom diskriminacije ili koji imaju negativan uticaj na najugroženije građane ili grupe građana. Zakonska obaveza organa javne vlasti da vrše procenu uticaja, odnosno procenu usaglašenosti određenog propisa ili javne politike sa načelom jednakosti, imajući u vidu da će se ta procena dešavati u fazi pripreme novog propisa ili javne politike, treba da doprinese usvajanju kvalitetnijih propisa, odnosno propisa u kojima je sagledan uticaj na najugroženije grupe, kako u smislu da li su obuhvaćena sva lica odnosno grupe na koja će navedeni propis ili javna politika imati uticaj, tako i u smislu da li će propis doprineti unapređenju njihovog položaja.

Imajući u vidu sve navedeno Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u skladu sa članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upućuje Ministarstvu preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tačka 9)

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 128/20 i 116/22

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 85/05,88/05,107/05,72/09,111/09,121/12,104/13,108/14,94/16 i 35/19

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 72/11,101/11,121/12,32/13,45/13,55/14,35/19,27/21 i 62/21

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16, 113/17, 54/19, 9/20 i 10/23

[8] https://ravnopravnost.gov.rs/718-22-preporuka-mera-jls-procena-uticaja-propisa-na-socioekonomski-ugrozena-lica/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

1028-23 Preporuka mera Ministarstvu za brigu o selu