бр. 07-00-61/2016-02 датум: 4.4.2016.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе малолетног A.M, коју је поднела његова мајка С.M. против општине Пријепоље. У притужби је наведено да је A.M. ученик са сметњама у развоју, да похађа ОШ „В. П. В.“ у П, те да му није обезбеђена подршка личног пратиоца. У изјашњењу општине Пријепоље наведено је да је општина Пријепоље, буџетом за 2016. годину, планирала финансијска средства у износу од 2.961.540,00 динара за финасирање личних пратилаца за личну помоћ детету и ученику у систему основног образовања, али да чека мишљење и упутство Министарства просвете, науке и технолошког развоја у вези са ангажовањем и финансирањем личних пратиоца. У току поступка је утврђено да општина Пријепоље није обезбедила ангажовање личног пратиоца A.M, иако је обезбеђивање овог вида додатне подршке детету и ученику у надлежности локалне самоуправе. Повереница за заштиту равноправности указала је да нејасноће везане за ангажовање и финансирање личних пратиоца не умањују одговорност општине Пријепоље због пропуста да обезбеди овај вид додатне подршке A.M. и осталој деци којој је подршка личног пратиоца потребна. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је пропуштањем да обезбеди додатну подршку личних пратиоца за децу и ученике којој је овај вид подршке потребан, општина Пријепоље онемогућила да A.M. добије потребну додатну подршку за образовање, чиме је прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је општини Пријепоље препоручено да предузме све неопходне радње и мере којима ће обезбедити ангажовање личног пратиоца за A.M, ученика ОШ „В. П. В.“ у П, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу малолетног A.M, коју је поднела његова мајка С.M, против општине Пријепоље.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:
 да је A.M. ученик са сметњама у развоју и да похађа ОШ „В. П. В.“ у П,
 да му није обезбеђена подршка личног пратиоца, због чега није похађао друго полугодиште у претходној школској години,
 да је Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету/ученику донела мишљење бр. 560-6/15 од 28. априла 2015. године у којем је навела да је A.M. потребна подршка личног пратиоца за време боравка у школи, јер не може у довољној мери да самостално води бригу о себи,
 да се А. мајка обраћала Општинском већу Пријепоље за помоћ, али је добила само усмена обећања да ће проблем бити решен у 2015. години, односно да ће се наћи трајно решење у 2016. години,
 да се, иако је почела 2016. година „не назире решење проблема“, те је С.M. била принуђена да сама финансира подршку личног пратиоца за А, што представља велики издатак за њену породицу и угрожава им егзистенцију.

1.3. Уз притужбу су поднети следећи докази: 1) Мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету/ученику бр. 560-6/15 од 28. априла 2015. године; 2) закључак Општинског већа општине Пријепоље бр. 403-1728/14; 403-2129/14; 403-2098/14 од 29. децембра 2014. године; 3) закључак Општинског већа општине Пријепоље бр. 610-8/15 од 7. септембра 2015. године; 4) закључак Општинског већа општине Пријепоље бр. 403-2129/15 од 22. октобра 2015. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Х. Х, начелнице Општинске управе општине Пријепоље.

1.5. У изјашњењу, између осталог, наведено је:

– да је општина Пријепоље, буџетом за 2016. годину, планирала финансијска средства у износу од 2.961.540,00 динара за финасирање личних пратилаца за личну помоћ детету и ученику у систему основног образовања,
– да је Општинско веће општине Пријепоље, на седници одржаној 22. фебрауара 2016. године, донело Правилник о пратиоцу за личну помоћ детету и ученику,
– да је Општинско веће доставило овај правилник Министарству просвете, науке и технолошког развоја и затражило мишљење да ли се правилник може користити за финасирање личних пратилаца,
– да се општина Пријепоље нада да ће, по добијању мишљења министарства, решити питање ангажовања и финасирања пратилаца за личну помоћ детету и ученику.

1.6. Уз изјашњење је достављен Правилник о пратиоцу за личну помоћ детету и ученику бр. 403-254/16 од 22. фебруара 2016. године и допис бр. 403-254/16 од 24. фебруара 2016. године који је општина Пријепоље упутила Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у притужбу и прилоге који су достављени уз притужбу, утврђено је да је Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету/ученику донела мишљење бр. 560-6/15 од 28. априла 2015. године у којем је навела да A.M, као и свако друго дете, има право на даље школовање. Он, такође, има право и на додатну помоћ и подршку. С обзиром на његове развојне потешкоће, поред прилагођавања у виду индивудалног образовног плана, што се у школи већ спроводи, неопходна је и персонална подршка за време боравка у школи, јер А. не може у довољној мери да самостално води бригу о себи, нити да се уклопи у ритам и структуру школских активности, те би у том циљу требало ангажовати личног пратиоца. У одељку мишљења којим се утврђује индивидуални план подршке детету, комисија је навела да ангажовање личног пратиоца за A.M. треба спровести у што краћем року, а као одговорну особу/службу одредила је управу школе и локалну заједницу.

2.2. Увидом у изјашњење и прилоге који су достављени уз изјашњење, утврђено је да је општина Пријепоље, одлуком о буџету за 2016. годину, планирала средства за ангажовање личних пратилаца за децу и ученике којима је овакав вид подршке потребан. Такође је утвђено да је Општинско веће општине Пријепоље донело Правилник о пратиоцу за личну помоћ детету и ученику бр. 403-254/16 од 22. фебруара 2016. године, након чега се општина Пријепоље обратила Министарству просвете, науке и технолошког развоја и затражила упутства за финансирање и одабир личних пратиоца. Како још увек није добила тражена упутства, општина Пријепоље није отпочела са финансирањем и ангажовањем личних пратиоца.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равоправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности .

3.3. Конвенција о правима особа са инвалидитетом у чл. 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Чланом 24. је прописано да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање, и да им у остваривању овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, државе обезбеђују инклузивни систем образовања на свих нивоима. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, као и њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, али и у циљу омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Истим чланом је прописано да у остваривању права на образовање, државе ће обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе. Поред тога, прописано је да особе са инвалидитетом треба да добију посебну подршку у оквиру система општег образовања ради њиховог ефикаснијег образовања.

3.4. Повереница за заштиту равноправности потом констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета , која у чл. 28. предвиђа да дете, између осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета и припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.

3.5. Одредбом члана 29. Конвенције о правима детета, која је проширена и појашњена Општим коментаром бр. 1. из 2001. године, наведено је да члан 29. став 1. Конвенције инсистира на потреби да образовање буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није опремљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу. Комитет наглашава да је важно да деца усвоје и животне вештине као што су способност да се доносе уравнотежене одлуке; да се сукоби решавају на ненасилан начин; да се развије здрав начин живота, добри односи у друштву и одговорност, критичко размишљање, таленти и друге способности. Насупрот томе, Комитет напомиње да дискриминација, по било ком основу, било да је отворена или скривена, вређа људско достојанство детета и у стању је да подрије или чак уништи способност детета да има користи од могућности које му пружа образовање.

3.6. Комитет за права детета донео је и Коментар бр. 9. који се односи на права детета са сметњама у развоју, у којем се наводи да држава треба да предузме одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације деце, укључујући и на основу сметњи у развоју. Изричито навођење сметњи у развоју као основа дискриминације је јединствено а може се објаснити чињеницом да деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце. Комитет посебну пажњу поклања инклузивном образовању, те наводи да оно треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју. Начин и облик укључивања треба да буду диктирани индивидуалним образовним потребама детета, јер образовање неке деце са сметњама у развоју захтева врсту подршке коју није лако пронаћи у редовном школском систему.

3.7. Устав Републике Србије у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.8. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 19. ст. 1. и 2. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом. Забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.9. Законом о основама система образовања и васпитања дефинисано је једнако право и доступност образовања и васпитања за све, као и начини за укључивање деце са сметњама у развоју у образовни систем. Одредбама члана 6. прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, као и да лица са сметњама у развоју и инвалидитетом имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања и васпитања, уз појединачну, односно групну додатну подршку или у посебној групи у школи у складу са овим законом. Одредбом члана 44. став 1. овог закона прописана је забрана дискриминације, те је одређено да су у установи забрањене активности којима се угрожавају, омаловажавају, дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица, по основу: расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, физичких и психичких својстава, сметњи у развоју и инвалидитета, здравственог стања, узраста, социјалног и културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења и подстицање или неспречавање таквих активности, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације. Чланом 117. став 8. прописано је да изузетно, ради пружања помоћи детету, односно ученику са сметњама у развоју, образовно-васпитном раду може да присуствује и пратилац детета, односно ученика.

3.10. Чланом 20. став 1. тачка 17. Закона о локалној самоуправи прописано је да општина, преко својих органа, у складу са Уставом и законом, оснива установе у области социјалне заштите и прати и обезбеђује њихово функционисање, даје дозволе за почетак рада установа социјалне заштите које оснивају друга правна и физичка лица, утврђује испуњеност услова за пружање услуга социјалне заштите, утврђује нормативе и стандарде за обављање делатности установа чији је оснивач, доноси прописе о правима у социјалној заштити и обавља послове државног старатеља.

3.11. Законом о социјалној заштити прописане су услуге социјалне заштите, међу којима су посебно наведене услуге подршке за самосталан живот (становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самостални живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву).

3.12. Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику прописано је да се додатна подршка обезбеђује без дискриминације по било ком основу сваком детету, односно ученику из друштвено осетљивих група, коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању, здравству или социјалној заштити. Одредбама члана 4. уређена је процена потреба која се врши ради сагледавања потреба детета и могућности да се у породици, у редовном систему образовања, у посебној предшколској групи или школи, у установи социјалне или здравствене заштите, у складу са законом и другим прописима обезбеде мере подршке, односно, непосредна и посредна додатна подршка које захтевају додатна финансијска средства. Непосредна додатна подршка, између осталог, подразумева: прилагођавање и набавку уџбеника и наставних средстава; индивидуални образовни план који подразумева прилагођавање стандарда постигнућа из једног или више предмета; употреба прилагођених наставних средстава и асистивне технологије; ангажовање педагошког асистента у образовно-васпитном раду, према потреби (током целог дана или само за неке предмете или активности); превазилажење језичке баријере, као подршка деци којој матерњи језик није српски; ангажовање пратиоца за личну помоћ детету ради лакшег функционисања и комуникације са другима током остваривања васпитно-образовног рада у предшколској установи или образовно-васпитног рада у школи, током целодневне наставе или продуженог боравка, ваннаставних активности, извођења наставе у природи, излета, екскурзија, одмора и слично.

3.13. Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите прописано је да је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе. Сврха ангажовања личног пратиоца је пружање детету одговарајуће индивидуалне практичне подршке ради укључивања у редовно школовање, и активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.14. На основу притужбе и доказа који су достављени уз притужбу, утврђено је да је A.M. дете са сметњама у развоју, те да похађа други разред ОШ „В. П. В.“ у П. Утврђено је да је Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне здравствене или социјалне подршке детету/ученику дала мишљење да А, због својих развојних потешкоћа, поред прилагођавања у виду индивудалног образовног плана, што се у школи већ спроводи, треба да има персоналну подршку личног пратиоца за време боравка у школи, јер не може у довољној мери да самостално води бригу о себи, нити да се уклопи у ритам и структуру школских активности.

3.15. Имајући у виду чињеницу да је притужба поднета против општине Пријепоље, задатак Поверенице за заштиту равноправности, у конкретном случају, био је да испита да ли је општина Пријепоље пропустила да A.M. обезбеди потребну додатну подршку личног пратиоца и тиме извршила акт дискриминације на основу његовог личног својства – инвалидитета.

3.16. Повереница за заштиту равноправности констатује да је најпре потребно сагледати појам, улогу и значај личног пратиоца детета и ученика у васпитно-образовном раду. Наиме, лични пратилац представља меру подршке детету ради лакшег функционисања и комуникације са другима током остваривања васпитно-образовног рада у предшколској установи или образовно-васпитног рада у школи, током целодневне наставе или продуженог боравка, ваннаставних активности, извођења наставе у природи, излета, екскурзија, одмора и слично. Важно је нагласити да овај додатни вид подршке детету и ученику спада у услуге из домена социјалне заштите, те је стога обавеза јединице локалне самоуправе да успостави и обезбеди пружање услуге личног пратиоца свој деци којој је ова услуга неопходна.

3.17. Неспорно је да општина Пријепоље није обезбедила ангажовање личног пратиоца A.M, иако је обезбеђивање овог вида додатне подршке детету и ученику у надлежности локалне самоуправе. Повереница за заштиту равноправности ценила је навод из изјашњења да је општина Пријепоље, буџетом за 2016. годину, планирала средства за финансирање личних пратиоца за ученике у систему основног и средњег образовања, али да још увек није употребила ова средства, јер надлежнима у општини није јасно на који начин треба да спроведу њихов одабир и финансирање. Стога се општина Пријепоље, у фебруару 2016. године, обратила Министарству просвете, науке и технолошког развоја и затражила упутства везана за ангажовање личних пратиоца.

3.18. Повереница за заштиту равноправности указује да нејасноће везане за ангажовање и финансирање личних пратиоца не умањују одговорност општине Пријепоље због пропуста да обезбеди овај вид додатне подршке A.M. и осталој деци којој је подршка личног пратиоца потребна. У том смислу, посебно треба имати на уму чињеницу да су надлежност и рад интерресорне комисије пренети на ниво локалне самоуправе, те да ни једно министарство, па ни Министарство просвете, науке и технолошког развоја, нема надлежност да утиче на начин финансирања додатних видова подршке које препоручи ова комисија, осим обезбеђивање подршке педагошког асистента. Стога, Повереница констатује да је нејасно из ког разлога општина Пријепоље чека мишљење и упутства министарства, када је неспорно да је у њеној искључивој надлежности да донесе одлуку о ангажовању и финансирању личних пратиоца.

3.19. Повереница констатује да ангажовање личног пратиоца има за циљ да се детету и ученику пружи одговарајућа индивидуална подршка ради укључивања у редовно школовање и активности у заједници и ради постизања што већег нивоа самосталности детета. Стога, подршка личног пратиоца није услуга на коју дете може да чека, јер пропусти у њеном обезбеђивању могу да отежају деци са инвалидитетом и сметњама у развоју укључивање у редован систем образовања.

3.20. Иако се ставови према особама са инвалидитетом мењају и преиспитују последњих година, они и даље представљају једну од препрека за пуно учешће особа са инвалидитетом у животу заједнице. Најбољи начин да се промене негативни ставови је повећање контаката са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом, њихова пуна социјална инклузија, уз информисање и едукацију шире јавности о њиховим правима, потребама и могућностима.

3.21. Сагледавајући све околности овог случаја, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је општина Пријепоље, пропуштајући да обезбеди додатну подршку личног пратиоца, отежала A.M. остваривање права на образовање и пуно укључивање у образовни систем, чиме је извршила акт дискриминације на основу његовог личног својства – инвалидитета.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да обезбеди додатну подршку личних пратиоца за децу и ученике којој је овај вид подршке потребан, општина Пријепоље онемогућила је да A.M. добије потребну додатну подршку за образовање, чиме је прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује општини Пријепоље да:

5.1. Предузме све неопходне радње и мере којима ће обезбедити ангажовање личног пратиоца за A.M, ученика ОШ „В. П. В.“ у П.

5.2. Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да општина Пријепоље обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико општина Пријепоље не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужба С.М. против општине Пријепоље због дискриминације по основу инвалидитета у области образовања и васпитања