дел. бр. 997/2011 датум: 26. 8. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреде одредаба Закона о забрани дискриминације и даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“, бр. 22/2009) поводом притужбе С. Л, председника пливачког клуба Л. к., Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

У изјавама М. С., тренера пливачког клуба К. л.. од 20. марта и 6. јула 2011. године на базену СРЦ „…“ у В. Ц., изражене су идеје и ставови којима је повређено достојанство С. Л., председника пливачког клуба Л. к. на основу личног својства чланова његове породице – припадности ромској националној мањини, чиме је створено непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење које представља акт дискриминације – узнемиравање и понижавајуће поступање, забрањено чланом 12. Закона о забрани дискриминације. Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, даје М. С., тренеру пливачког клуба К..

ПРЕПОРУКУ

1. М. С. ће упутити усмено извињење С. Л., председнику пливачког клуба Л. к. у присуству руководства пливачког клуба Л. к., због дискриминаторног понашања према њeму, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

2. М. С. ће се убудуће суздржавати од давања изјава које има за циљ или представља повреду достојанства С. Л. или било које друге особе, на основу њихове националне припадности или било ког другог личног својства, а којима се ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3. М. С. ће обавестити Повереницу за заштиту равноправности, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком, о предузетим мерама у циљу поступања по препоруци.

О б р а з л о ж е њ е

Притужбом против М. С., тренера пливачког клуба К., повереници за заштиту равноправности oбратио се председник пливачког клуба Л. к., С. Л. У притужби је навео да од почетка рада клуба М. С. врши притисак и тортуру над клубом Л. к., a да је до кулминације дошло 20. марта 2011. године на базену СРЦ „…“ В. Ц., када је М. С. вређао председника клуба на националној и расној основи, с обзиром да су супруга и малолетни син С. Л. ромске националности. Према наводима из притужбе, том приликом С. Л. је био на свом радном месту, када му је М. С. пришао и рекао: „докле ћеш да врбујеш родитеље деце из мог клуба“, затим је кренуо да га удари главом, али до физичког контакта није дошло, већ је рекао: „неће се на овоме завршити говно једно циганско.“ Подносилац притужбе наводи да се све ово догађало у присуству малолетног А. Л., који је након овог догађаја био јако узнемирен због чега је хоспитализован у станици хитне помоћи, где му је указана помоћ давањем средстава за умирење. Такође, наводи да је истом приликом вербално нападнут и тренер И. Т., коме је замерено што се дружи са Ромима и да је И. Т. „поцрнео“ због тога. У притужби даље наводи да је на лице места изашла патрола полиције, која је извршила увиђај и легитимисала учеснике конфликта и лица која су присуствовала овом инциденту.

У допуни притужбе, наведено је да је 6. јула 2011. године поново дошло до вербалног сукоба између М. С. и чланова пливачког клуба Л. к.. По наводима подносиоца притужбе, М. С. је дошао на базен и самовољно раздвојио стазе којима је обележен простор за тренирање, а када је пришао А. Ј., родитељ из пливачког клуба Л. к., М. С. му се обратио речима: „Говно једно циганско, јебаћу те у уста зато што си поставио ове стазе, пуши курац“. Овом догађају, по наводима подносиоца притужбе, присуствовале су Б. П., управница базена и М. Б.. Након тога, како наводи подносилац притужбе, А. Ј. је позвао С. Л., председника клуба да дође на базен, и када је С. Л. дошао, М. С. му је поново пришао и рекао му: „Јебаћу те у уста говно једно циганско и тебе и оно твоје говно од детета“. Такође, подносилац притужбе навео је да су у ноћи 10. јула 2011. године главном тренеру пливачког клуба Л. к., В. М, на аутомобилу исечене све четири гуме, о чему постоји записник полиције, али да о овом догађају не могу са сигурношћу да утврде ко је извршилац дела. Даље је у допуни притужбе наведено да је евидентно да руководство, тренери и родитељи деце из пливачког клуба Л. к. неком сметају, и да су о свим проблемима упознати надлежни из пливачког спорта и шире, али да нико није преузео одговорност, нити покушао да проблеме реши или бар ублажи.

Уз притужбу је приложен извештај о пруженој здравственој услузи Дома здравља Ђ. к. л.. Током поступка предложено је извођење доказа узимањем изјава од лица која су присуствовала сукобима на базену, и то: А. Ј. из В. Ц, М. Б. из Л. и Б. П. из Л., као и прибављање записника Полицијске станице у Л..

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка М. С. упућен захтев 28. априла, затим 16. маја и 30. маја 2011. године, да се у року од 15 дана изјасни о основаности притужбе. Како је према обавештењу поште назначено да је М. С. „одсељен са дате адресе“, затражено је од Полицијске станице у Л. обавештење о тачној адреси М. С., као и подаци о евентуалној интервенцији и предузетим мерама на базену СРЦ „…“ В. Ц.. У допису командира Полицијске станице у Л. наведено је да је извршеном провером на терену именовано лице остало непознато, док провере кроз евиденције пребивалишта Јединственог информационог система Министарства унутрашњих послова Републике Србије, због недостатка података, није било могуће извршити.
У току поступка је затражено изјашњење А. Ј., Б. П. и М. Б. А. Ј. и Б. П. су овом органу доставили писано изјашњење, док М. Б. није доставила изјашњење.

Повереница за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету анализирала све доказе који су достављени уз притужбу и током поступка, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Увидом у извештај о пруженој здравственој услузи Дома здравља Ђ. к. у Л. утврђено је да је А. Л. прегледан у овој установи 20. марта 2011. године увече и констатовано је да се потресао после тренинга, због свађе, као и да се жалиo на главобољу.

А. Ј. у изјашњењу од 9. августа 2011. године наводи да је и сам био мета вербалних напада М. С. и пре него што је дошло до сукоба између М. С. и председника клуба. С. Л. истиче да је до сукоба дошло 6. јула 2011. године на отвореном базену СРЦ „…“ „К…“ у Л…, где је био присутан, и да је у току јутарњег тренинга који траје од 8,00 до 10,00 часова М. С. у тачно 9,10 часова насилно откачио стазе које обележавају простор у коме такмичари тренирају. Појашњава да је на базену био у својству родитеља Т. Ј., такмичарке пливачког клуба Л. к. и када је затражио објашњење од М. С. због таквог поступања, упутио му је увреде: „Пичка ти материна ко си ти да мене питаш шта ћу ја да радим на базену“. Након тога је позвао председника клуба, С. Л., који је дошао и обратио се Б. П. управници базена, са захтевом да обезбеди несметано одвијање тренинга до краја термина. Наводи да је у међувремену М. С. пришао С. Л. и обратио му се псовкама: „Ј….ћу ти мајку циганску и теби и оном твом говнету од детета“. На ове увреде и псовке, С. Л. није реаговао.

У изјашњењу које је Б. П. управница базена доставила 16. августа 2011. године, наведено је да је била присутна 6. јула 2011. године када је дошло до сукоба на отвореном пливачком базену СРЦ „…“. Наводи да је том приликом М. С. вербално напао С. Л., кога је у неколико наврата вређао на националној основи узвикујући реч „циганин“. Истиче да је пре сукоба М. С. ометао тренинг пливачког клуба, да је покушала да га спречи, али је М. С. тада изговорио : „Јебем ти државу која циганима дозвољава…“ Појашњава да остатак реченице није добро чула, јер је због оваквог понашања била узнемирена и потресена. Напомиње да јој се С. Л. и пре овог инцидента жалио да га је М. С. вређао на националној основи, зато што му је жена Ромкиња, и да је до сукоба долазило на базену СРЦ „…“ В. Ц.. Такође истиче да јој се С. Л. жалио и да је његов син, иначе члан … репрезентације Србије, приликом једног од сукоба завршио у служби хитне помоћи у Л., јер му је од превелике узрујаности позлило. Б. П. је такође навела да жели да се у Србији спречи вређање било које врсте, а нарочито на националној основи.

Приликом сагледавања овог случаја Повереница је имала у виду да је припадницима националних мањина чланом 76. Устава РС гарантована равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чланом 81. прописано да Република Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације прописано је да је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Чланом 24. Закона о забрани дискриминације је забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

На основу сагласних изјава А. Ј. и Б. П., који су потврдили наводе из притужбе, Повереница за заштиту равноправности утврдила је да се М. С. дискриминаторски понашао према С. Л. тако што је у својим изјавама употребљавао речи и изразе које вређају његово достојанство и износио понижавајуће примедбе о националној мањини којој припадају чланови његове породице – супруга и малолетни син. М. С. је на отворен начин, не покушавајући да прикрије своје дискриминаторске ставове о ромској националној мањини, јасно и неприкривено показао да лица ромске националности сматра непожељним на базену и да не сматра да је дужан да поштује забрану дискриминације. Поред тога, тежина оваквог поступања М. С. огледа се и у чињеници што су увредљиве изјаве и понижавајуће примедбе на рачун С. Л. и припадника ромске националне мањине изнете на јавном месту, у објекту који је у јавној употреби, као и што се известан временски период понављају. Посебно је забрињавајућа чињеница да се један од наведених догађаја одиграо пред дететом С. Л. и да је последица оваквог поступања М. С. довела и до угрожавања дететовог здравља, коме је било неопходно пружити хитну медицинску помоћ.

Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је у конкретном случају одговорност М. С. већа, имајући у виду да је он тренер пливачког клуба К. и да својим изјавама и ставовима може утицати на формирање мишљења других лица, а посебно младих којима је тренер, па је самим тим обавеза уздржавања од давања изјава које представљају акт дискриминације још наглашенија. На базену који је у јавној употреби, будуће генерације управо могу и треба да усвајају вредности друштва у коме су сви људи једнаки у достојанству и правима, без икакве разлике у погледу расе, боје коже, националности или етничког порекла, као и било ког другог личног својства.

Приликом одлучивања Повереница је имала у виду да је, иако различите државне институције и организације цивилног друштва предузимају мере усмерене ка побољшању положаја Рома, ова национална мањина и даље једна од најугроженијих друштвених група у Србији, као и да мере које се предузимају још увек нису довеле до осетнијег унапређења услова живота и њиховог положаја у друштву.

Поражавајућа је чињеница да расизам у Србији још увек није искорењен и да су и даље учестали расно мотивисани напади. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности сматра да посебна пажња мора да се посвети спречавању појава омаловажавања, узнемиравања и понижавајућег поступања, као и да сви надлежни државни органи морају одлучно реаговати и кажњавати све оне који својим изјавама изазивају расну мржњу и нетрпељивост и врше расну дискриминацију.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење и препоручила М. С. предузимање одговарајућих радњи у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба С. Л. против М. С. због дискриминације на основу личног својства чланова његове породице – припадности ромској националној мањини