дел. бр. 423/2011 датум: 11. 4. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, Сл. гласник РС бр. 22/2009), Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

Решењем в. д. директорке Дома за децу и омладину ометену у развоју С. бр. 6289 од 17. децембра 2010. године, којим је отказан уговор о раду др С. Г., није извршен акт дискриминације на основу личног својстава – инвалидитета.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (члан 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације), Повереница за заштиту равноправности даје

ПРЕПОРУКУ

Дом за децу и омладину ометену у развоју С. ће без одлагања предузети све неопходне радње и мере којима ће обезбедити испуњавање обавезе прописане чланом 24. Закона о запошљавању и професионалној рехабилитацији особа са инвалидитетом, којим је предвиђено запошљавање одређеног броја особа са инвалидитетом, у зависности од броја запослених.

О б р а з л о ж е њ е

Притужбом од 29. децембра 2010. године против решења в. д. директорке Дома за децу и омладину ометену у развоју С. бр. 6289 од 17. децембра 2010. године, повереници за заштиту равноправности обратила се др С. Г. преко пуномоћника адвоката Н. Д. Ц. У притужби је наведено да је према њој извршен акт дискриминације на основу његовог личног својства – инвалидитета, и то тако што је једини разлог за доношење решења о отказивању уговора о раду инвалидитет подноситељке притужбе. С. Г. је радни однос на одређено време у Дому за децу и омладину ометену у развоју С. засновала 31. марта 2010. године и до децембра 2010. године је, са прекидима, била ангажована по уговорима на одређено време у трајању од 30 дана. Уз притужбу су достављени докази да је С. Г. особа са инвалидитетом, као и уговори о раду које је закључивала у наведеном временском периоду и решења о отказу уговора о раду.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности. У поступку је прибављено изјашњење в. д. директорке Дома М. М. М. од 28. јануара 2011. године, као и допуна изјашњења од 13. марта 2011. године. У изјашњењу и допуни изјашњења је наведено следеће:

– да је др С. Г. била у радном односу у Дому за децу и омладину ометену у развоју С. на радном месту лекара опште праксе у периоду од 31. марта 2010. године до 25. децембра 2010. године, по уговорима о раду на одређено време до 30 дана и то укупно седам месеци, уз напомену да није прекорачен рок од 12 месеци прописан чланом 37. став 1. Закона о раду,
– да приликом заснивања радног односа није доставила послодавцу потврду да је особа са инвалидитетом, нити пружила било какво обавештење/захтев да је потребно покренути поступак процене радне способности, у складу са одредбама Закона о запошљавању и професионалној рехабилитацији особа са инвалидитетом. Чињеница да С. Г. има видљив физички инвалидитет је ирелевантна за одговорност послодавца, јер о томе послодавцу није достављен било какав доказ,
– достављен је Правилник о систематизацији радних места, као и уговор о пружању и финансирању здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања за 2010. годину, број 2419 од 7. маја 2010. године и уговор о измени и допуни уговора о пружању и финансирању здравствене заштите у 2007. године бр. 333 од 25. маја 2007. године из којих се може видети да је уговорено финансирање накнаде зараде за два лекара опште праксе,
– да је решење Националне службе за запошљавање – филијала Београд бр. 0100-1002-642/2010 од 4. новембра 2010. године којим је утврђено да С. Г. има први степен тешкоћа и препрека у раду, достављено Дому за децу и омладину ометену у развоју С. тек 28. децембра 2010. године, дакле након престанка радног односа на одређено време,
– да су у Дому запослене две лекарке опште праксе – др И. Ђ. на неодређено време и др Л. С. на одређено време,
– да обавезу запошљавања одређеног броја особа са инвалидитетом уместо Дома испуњава Министарство рада и социјалне политике, у складу са чланом 29. Закона о запошљавању и професионалној рехабилитацији особа са инвалидитетом,
– да нема доказа да је подноситељка притужбе на било који начин дискриминисана.

Повереница за заштиту равноправности је увидом у приложену документацију утврдила да је др С. Г. била у радном односу у Дому за децу и омладину ометену у развоју С. на радном месту лекара опште праксе у периоду од 31. марта 2010. године до 25. децембра 2010. године, по уговорима о раду на одређено време до 30 дана и то укупно седам месеци. Законом о забрани дискриминације је прописано да дискриминација особа са инвалидитетом постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота, као и да се начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређује посебним законом. Чланом 21. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом је прописано да је забрањено вршити дискриминацију особа са инвалидитетом у запошљавању и остваривању права из радног односа, и то како према особи са инвалидитетом која тражи запослење, тако и према запосленој особи са инвалидитетом. Дискриминацијом због инвалидности у запошљавању сматра се:

– непримање у радни однос особе са инвалидитетом или пратиоца особе са инвалидитетом због инвалидности, односно због својства пратиоца особе са инвалидитетом,
– постављање посебних здравствених услова за пријем у радни однос особе са инвалидитетом, осим ако су посебни здравствени услови за обављање одређених послова утврђени у складу са законом,
– претходна провера психофизичких способности које нису у непосредној вези са пословима за које се заснива радни однос […] .

Већ сама чињеница да је подноситељка притужбе била у радном односу на одређено време указује да послодавац није дискриминаторски поступао приликом заснивања радног односа на одређено време. Иако је увидом у приложену документацију и на основу прикупљених чињеница Повереница констатовала неправилности у погледу сукцесивног заснивања радног односа на одређено време, није утврђено да им је узрок инвалидитет подноситељке притужбе, па Повереница за заштиту равноправности упућује С. Г. да заштиту права потражи пред надлежним судом, јер евентуалне неправилности у вези са закључивањем уговора о раду на одређено време и отказивањем уговора о раду нису у надлежности овог државног органа. У овом поступку није утврђено да је искључиви разлог за престанак радног односа, односно, за необнављање уговора о раду на одређено време, заснован на личном својству подноситељке притужбе – инвалидитету.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности сагласно члану 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, даје мишљење да решењем о отказивању уговора о раду бр. 6289 од 17. децембра 2010. године није извршен акт дискриминације према подноситељки притужбе на основу инвалидитета.

Сагледавајући чињенице које су прикупљене ради одлучивања по притужби, Повереница за заштиту равноправности, у складу са својим законским овлашћењем да препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности , упућује препоруку Дому за децу и омладину ометену у развоју С. да без одлагања предузме све неопходне радње и мере којима ће обезбедити испуњавање обавезе прописане чланом 24. Закона о запошљавању и професионалној рехабилитацији особа са инвалидитетом, којим је предвиђено запошљавање одређеног броја особа са инвалидитетом, у зависности од броја запослених код послодавца. То, поред осталог, подразумева планирање и остваривање мера за повећање запослености особа са инвалидитетом код свих послодаваца, а самим тим и код државних органа који треба да дају пример и омогуће што већу приступачност и једнаку доступност различитих послова особама са инвалидитетом.

Приликом доношења ове препоруке Повереница је имала у виду да Закон о запошљавању и професионалној рехабилитацији особа са инвалидитетом у члану 29. став 1. прописује да послодавац који не запосли особе са инвалидитетом плаћа пенале у висини троструког износа минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду, за сваку особу са инвалидитетом коју није запослио, а такође и Правилник о начину праћења и извршавања обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начину доказивања извршавања те обавезе који чланом 8. став 1. прописује да Република Србија као послодавац за директне и индиректне кориснике буџетских средстава обавезу запошљавања особа са инвалидитетом извршава опредељивањем средстава у буџету за текућу годину за намене рефундације зарада особа са инвалидитетом запослених у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, за побољшање услова рада, унапређење производних програма и у друге сврхе у складу са законом.

Препорука је заснована на уставној одредби која прописује да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места, а да се особама са инвалидитетом омогућује посебна заштита на раду и посебни услови рада, у складу са законом . Такође, препорука је заснована на Закону о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом , Закону о запошљавању и професионалној рехабилитацији особа са инвалидитетом, као и на Стратегији за побољшање положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији (2006) и Конвенцији о правима особа са инвалидитетом .

Повереница за заштиту равноправности је приликом доношења препоруке имала у виду да је основна идеја свих ових докумената и закона побољшање положаја особа са инвалидитетом у нашем друштву, који води ка пуној социјалној инклузији, те да је у најбољем интересу особа са инвалидитетом да сви послодавци предузму мере којима ће им омогућити запошљавање и једнаку доступност радних места.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба С. Г. против Дома за децу и омладину ометену у развоју С. због дискриминације запослене на основу инвалидитета